Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
olovni oblak, kao ogromno horizontalno položeno stablo, zaklanjao je jednim svojim krajem polovinu zlatnog zalazećeg kotura i taj oblak, mutan i čudno hladan, mešao se naglo i gubio u onom žarkom crvenilu požara što je buktao kao da je zbilja
Šuma je vlažno mirisala i potoci se još rušili. Onda jedan krajičak zlatnoga kotura poviri, i još jasnije obasja planinu. Jurišić, krvavim očima, pogleda tamo prema planini.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tako deda pod tovarom, u kožuhu krenu starom uzletištu, na put plavi. Kroz ulice gradske gura, sve se valja i kotura, rekao bi: mamut pravi. Nije prošlo ni po sata, već je pokraj aparata, avion ga srebrn čeka.