Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na prvi mah im se smuči, no što dulje buljahu uz vatru beše im ugodnije. Žena je vremešna, pristala. Na glavi joj kovrljak, obavijen maramom; na se je navukla haljinu, a preko nje sukneni sadžik. Muškić se tek zamomčio.
— Što će ti taj sir na glavi? — i pogleda na kovrljak. — Načnimo ga! — zanovetaše neki mladić što je do Cvete mamine kupio. — Skini ga s glave, da ga okusimo!
— i pruži prema njoj ruku. — Da—nu! — izlane ona i odmače se. Mladiću je žao što se ona ne ljuti, i stade se bacati u kovrljak gnjilim maslinama. Učestao jednu za drugom. Cveti dotuži: — Govori jezičinom što te volja, no ne diraj rukama! .
Ćipiko, Ivo - Pauci
— zamoli i Božica. —Pa dobro je; neću da vam hatora štetim… Pa se okrene ženi: — Čuješ, Božica, zamjenićeš kovrljak s curskom kapom, hoćeš vala, jer popa—Vrani još ti nisi moja žena!.. . Hoćeš li, a? — Neću li...