Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pođoše i kočijaši, nudeći se da po dva groša voze u varoš; ali većina, „radi apetita” ili „opružanja nogu”, ode pešice, zametnuvši prut
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kaže, on je »nemeš«, pa baš i nije spao na to da kočijaši. — Pa to je onda lud čovek! — Lud, sasvim lud. Ne znaš ko je luđi, il’ on il’ oni njegovi besni konji.
A i »nemeši« baš, al’ su i oni prokopsali! Ta eno Rade Karabaševa, pa on je bar nemeš, pa i on kočijaši! Pa spao na Džide perjare i grošićare, a bar gospodu paroke vozim! Nego, bolje vi sedajte, da manje kisnemo i mi i konji!
A stari svat dade znak, i kola poleteše sokakom, i začas se nađoše izvan sela. Ludi konji i još luđi kočijaši, pa nastade jedno besno i ludo srpsko utrkivanje i podvikivanje.
»Pazi frajle, kako đavòli!« povikaše iz drugih kola paori kočijaši. Ali Gabrielina kola odleteše za ostalim kolima, ona ostade u jendeku, a g.
— Pa... onako... k’o mislim, zar ti se ne dosadi sve tako da celim putem ćutiš?... Ja znam da kočijaši hoće pokatkad i da zapevaju... — Ta... znate... kako kad... — Kako: »Kako-kad«? — Pa eto tako!
— Ta... znate... kako kad... — Kako: »Kako-kad«? — Pa eto tako! To je, znate, kako spram koga... Ima to da kočijaši, na priliku, i pevadu; al’ to je i spram putnika.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Kako izvolevate. Ljuba opet kočijaši. Nastao je već sumrak. Ljuba jako tera. Sestre šapuću, smeju se, jedna drugu ispitkuje šta je Ljuba govorio.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Dobro jutro, Sofro, jesmo l’ gotovi? Mi smo već sasvim prepravni. Tu već kočijaši nose bunde, sanduke, sav prtljag. I kod gospodara Sofre u prvim kolima puno je sve, sav „provijant”: kanda će preko
Sva kola sa arnjevima. — Sedite, još da doručkujemo, i mi i kočijaši. Za sve je pripravljeno jelo i piće. Sednu i jedu. Sva porodica se sad oko njih vrze; došla je i gospođa Sara da
Sad već sedaju. Sve valjani, jaki kočijaši. Kola tako izvatirana sa bundama, da prema tim kolima na „ajslibanu” salonski kupe nije ništa.
Na polju obilaze kola, no onde su kočijaši. Tu su i konji, pod vedrim nebom. Jedan iziđe, ali više se ne vrati. Jedan opet među njima ustane i priđe k njima i ište
Moj jedan kočijaš Sava će sam na trojicu. Napolju larma, već se lopovi sa kočijašima tuku, kočijaši se dovikuju. Sad klopkaju na vratima. — Otvarajte! Ne odgovara im se. — Razvalićemo vrata! Počnu vrata izdizati.
Posle odlaska komisije, društvo mora još koji dan ostati, dok se ranjeni kočijaši oporave. Birtaš, koji je inače na dobroj nozi stajao sa lopovima, jer je po okolnostima prinuđen bio, zahvali se
— Čamčo, kad dođemo u prvu varoš, da ne zaboravimo odma’ kući pisati. Čamča ga i ne sluša. Već se kočijaši oporavili, vreme je da se putuje. Isplate što su bili dužni birtašu.
Isplate što su bili dužni birtašu. Sva sprema, paradne haljine već su složene, kočijaši nahraniše konje pa prežu. No birtaš sad njih hoće da počasti; dobio je zeca, pa ih ka brzu ruku počasti; još je
Sad ga opet zaokupi armicijaš, moli ga, moli ga i Čamča, te jedva ga preklone. Noć lepa, vedro nebo, kočijaši sve čuvaju, a ima štale za konje. Armicijaš uverava gospodara Sofru da se ništa ne boji, da nije na rđavom mestu.
Ištu jesti. Birtašica kaže da nema, veli „šabes” je. Šta će sada? Slaninu su svu pojeli kočijaši, dugačak je bio put. — Šta ćemo sad, Čamčo? — zapita gospodar Sofra.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“³⁷ Kada se voze kolima, žena sedi s leve strane i ne sme da kočijaši, a kada idu peške, muž ide napred a žena pozadi. Ako imaju jednog konja, muž jaše a žena ide peške čak i kad nosi malo
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ipak je strikanu najteže padalo da kočijaši, kad bi se putovalo nekud u okolinu, na crkveni sabor. Sjedi on sam naprijed, švićka kamdžijom, a na metar ispred njega
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
odatle bio je teatar, u Jozefštatu, i jedan mali restoran, gde su se hranili glumci i glumice, kad bez para ostanu – i kočijaši, dok pred pozorištem čekaju. I ja sam tu večeravao. Imao sam interesantna poznanstva u tom restoranu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zaneo se u prošlost... Odjedared mu dopre do uha zveckanje zvonaca i praporaca, kojima kočijaši u ovome kraju kinđure svoje konje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pisci? — Kočijaši koji su se u mraku raspričali! Amerikanci? Valja: Američani. Jer nije Likanci nego Ličani! Ličanin može postati Američan
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gluposti, da, svi su ovi palanački, seljački kočijaši guravi, brbljivi, svi su pijanice, rakiju piju, žene im od batina nose zavijena čela, i ovaj je takav.
— Rekao sam ti sve i ćuti! — Šta ćeš, gospodine... Nismo ti mi beogradski kočijaši. Naši putnici vole da pričaju. Brže im vreme prođe. Putevi su loši... i on, taljigaš, zna Aćimovu krv.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Uveče, kad su se naši kočijaši vraćali sa poljskih poslova, smeli smo da uzjašimo umorne konje, sem dve kobile koje to nisu trpele da projašimo oko
Na dan mog odlaska skupiše se u dvorištu svi naši mlađi, trgovački pomoćnici, kočijaši, vinogradžije, kravar, ciglar, podrumar i ostala služinčad da se oproste od mladog gospodara.