Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Isto su to uradili i poslužioci ostalih topova, te je sada već mogla da padne komanda: „Po tri s košenjem.“ U zemunici su vojnici pripremali zrna i kada potporučnik Aleksandar zagrmi izvršni deo komande „Hiljadu osam stotina!
Ravnica je brektala od puščane vatre. Peta baterija je sipala čelik sa košenjem ulevo i desno, stvarajući vatren zastor pred našim rovovima.
Gađali smo tada tu rasplinutu gomilu ubrzanom paljbom, sa košenjem levo i desno. Neki su zaostajali, jedni padali, ali većina se rastezala, besomučno trčeći.
Prvi top grunu, svitnu plamen i iz našeg, čaura odlete. Oko nas kao da gromovi tresu... Opet relej: po tri s košenjem... Ispred topa suknu plamen i crn dim... zemlja leti na sve strane, naš top opali i granata suknu kroz dim i prašinu...
Četvrti svakoga minuta da pali naizmenično po dva šrapnela i dva razorna s košenjem, na onu neprijateljsku bateriju. Polja su plamsala i tresla se od paljbe topova, pušaka, mitraljeza i bombi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Luka sede. — Ja! Nije mu lako — prekide ćutanje Vojin. — Posle toga treba da nastavi: „Po tri, s košenjem levo i desno!“ — Za vreme od tri godine ja nisam hteo zato da odsustvujem ni jedan dan — teši se Luka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na položajima, oko bugarskih rovova kuljnu dim i prašina. Po pet razornom!... Po pet razornom!... Po tri s košenjem. Iz rovova neprijateljskih kao da je sukljao plamen.
— Udrite još žešće! — viče krvoločno pe šak. — Po deset razornom, košenjem levo i desno. Vojnici potamneli od užasne jare, koja je treptala nad topovskim cevima.