Petrović, Rastko - PESME
Tako tesno obvijen kao da sanja o prostoru, O dubinama: o, da sna košmarske razmere I drhtanja! Njegov mozak tek utiče u lobanju: Tako mu oko sveg tela kruži čudna misao; O veličanstveno je da se u
- tih neba, Trebalo bi da nekim spasonosnim svetovima odlaze: Ali oznojeni, naježeni saznavasmo za košmarske poraze! Ko dići kotve, Ko prekinuti lance, za velike polaze?