Jakšić, Đura - PROZA
čisto crvena osnova sa sitnim plavim cvetovima, haljina zagasito žuta s tankim belim prugama; i na meni čista košuljica; a otac mi metuo oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su padali čisto beli koliri od košulje,
„Grlice, al’ si divna!...“ Posle me uze za ruku. „Ja te ljubim, Grlice!...“ Ja oborim oči dole, a bela košuljica mi se trese na uzbunjenim prsimo. „Tebi je zima, moja mila Grličice?...
Rešila sam se da idem u Srbiju... Još toga večera spremim moje malo košuljica i haljinica. Sve sam to ušila u jedno malo ćilimče, kako ću lakše na mojim slabim leđima nositi.
Poznao bih je po hodu, i po disanju bih znao da je ona“. Ona se približi nama, a na njojzi ne beše ništa do bela tanka košuljica; izgledala je kao vila... U ruci je nosila jedan zavežljaj, u njemu beše njeno stajaće ruho i ženski nakiti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Poneka devojka promakne brzo u komšiluk, ispod stare rekle vidi se čista košuljica, a šušte i žubore čiste bele suknje na njoj.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, jer to su znamenja karaktera i buduće dobre ili rđave sudbine tek rođenog deteta. Košuljica. Posebno se obraća pažnja da li je dete rođeno u „košuljici“.
Da bi dete zadržalo ove natprirodne sposobnosti i moći, njemu se mora sačuvati košuljica, odnosno mora je uvek nositi sa sobom.
(Ovome u prilog govori i podatak da se veruje da košuljica ima moć da prekine svađu između do tada zavađenih ljudi, i to samim svojim prisustvom.
Zato se košuljica razdeli na onoliko delova koliko ima članova porodice i svako je nosi uza sebe (ušivanjem u odeću) kao amajliju.
Za ove ljude vezano je i verovanje da se dugo muče na samrti i da ne mogu da umru sve dok im se košuljica ne stavi pod glavu.
Detetu se kao darovi nose: košuljica vezana crvenim končićem za koji je učvršćena para (koja se kasnije nosi oko vrata zbog uroka).
¹⁸² Izvesni delovi ljudskog tela: nokti i vlasi roditelja, „košuljica“, pupak, nokat i posteljica od kopilčeta isto tako su efikasna sredstva odbrane deteta od zlih očiju i uroka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Valjda poslednji put, zahujaše šrapnelska zrna kroz bateriju. Začu se najzad frktanje i šrapnelskih košuljica i upaljača... Ljudi poskakaše sa svojih sedišta i zveraju gde će pasti upaljači...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« mislio je. Nema dece na salašu. Zato se niko i ne raduje kad orasi, sazrevši, počnu da iskaču iz svojih zelenih košuljica. Da makar jedno dete protrči dvorištem, nasmeje se, pokupi ili razbaca orahe, svejedno!
— Ne mogu ti to reći! — šapnu ozbiljno. — Dalek je put do nje, vreme mi je da pođem, ali evo ti moja košuljica i sve što zaželiš biće ti ispunjeno, ako nije besmisleno ili zlo. To zapamti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra od suza. I ja neprestano vičem: „Hoću, hoću, hoću, umreću, umreću, umreću.
Krakov, Stanislav - KRILA
Osakaćeno lišće bi kao kiša padalo po zgrčenim vojnicima, a šuplje jaučući letela je kroz zrak košuljica. — U—up... — lupila bi u pusto dno jaruge, i u mahovinom obraslom kamenu urezala svežu belu ranu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
RADIŠIĆ PRIČA Il’ u mojoj gradini, Il’ u tuđoj sadini, Višnjičica vićana Ljuljuška se kićana, Kora joj je tanana, Košuljica lagana; Listak zelen listao, Za višnjicom pristao: Meće na nju odeću, Tkanu još o proleću; Cvetak beljan cvatio, A čega
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U vezi sa magičnom snagom j. postao je verovatno i propis da, kad se detetu prvi put oblači košuljica, treba kroz nju propustiti j. (»da bi dete bilo rumeno«, ZNŽOJS, 7, 186). J.