Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A uvek veseo, s pesmom, nabijenom šajkačom do očiju, bos, razgolićenih grudi... Bio je lep čovek. Mlad, plav, koščata i izvijena lica s punom, kratkom bradom. Svi su ga znali, a i voleli ga.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jedva se seća: kad joj je pukla i poslednja kopča na jeleku, ogolila joj se prsa, snaga, ona osetila dodir muževljeva koščata tela uza svoje, da je, pošto je uzalud pokušala da se izvije iz njegova naručja, pala i, zagnjurivši lice u svoje kose,
Ništa ne govori. Samo mu jače odudaraju oni njegovi puni, crni brkovi od bleda, koščata, a sada još i mrtvačka lica. I ispred Anice ukočeno, sve više počne da se diže. Pogled mu strog, mračan, uprt u nju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prem mojom kućom, vidim da stoji prava, koščata, jedna stara žena. Koja čeka. To je moja mati. Kad je uzimam za ruku, osećam kako joj ruka drhti i kako se sva stresa.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čakšire malo uske, bez gajtanâ, jer su one lakše a skuplje staju zbog težeg šivenja. Suva, duguljasta, malo koščata lica ali svagda stegnuta izraza očiju i usta i sa malo visokim čelom i jednom po njemu nabranom, poprečnom borom, ispod
Lica ne toliko sveža koliko bela, nešto malo duga, omekšala, koščata ali sa čistim i visokim čelom, crnim, krupnim, malo uskim očima, uvek vrelim jagodicama i stisnutim tankim ustima, tek
Samo brzo, jer posle moramo da idemo. Sad znaš. — Znam, snaške! I Magda, stara, suha, koščata, obučena pola seoski pola varoški, brzo navuče na bose noge neke stare spečene papuče i ode.
Suva, bledih očiju, bleda, koščata, i sa maljama na licu od starosti. Sva je mirisala na seljački miris, na mleko, na vonj đubreta i svežinu jaka, prosta