Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
životinjama koje se hrane ostacima uginulih organizama u moru, naročito se ističu razne vrste krustacea (rakova, kraba i dr.
), a naročito neverovatno proždrljiva zelena kraba, koja proždire sve organsko što sretne, otima svojim snažnim pipcima plen drugim životinjama i odmah ga proždire.
a to je potvrđeno i nepreglednim brojem eksperimenata sa rakovima, krabama, aktinijama i drugim morskim životinjama. Kraba, na primer, podnosi pritisak od 800 atmosfera ako ne nastupe nagle promene tog pritiska.
Tako su dubinske ekspedicije hvatale mnoštvo novih, dotle nepoznatih vrsta riba, rakova, kraba i dr.; da bi se iz dubine izvukle nerasprsnute, vrška se mora izvlačiti na površinu vrlo lagano.
U istome moru nađene su i neobične, dotle nepoznate vrste kraba, kreveta, moluska, morskih ježeva i dr. koje žive tu među algama i, dobivši boju ovih, kriju se od napadača.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
DAR 9 ZAČARANI ČIČAK 13 TATAGINA DECA 16 ZVEZDANOVA TAJNA 20 PLAČKO I SMEJAČKO 26 JASENOV LIST 29 ZLATNA KRABA 30 LOKVIN CVET 34 TAŠKO ORAŠKO 36 TALAS I STENA 40 VODENI CVET 43 GALEBOVA STENA 44 3EMLjA VETROVA 48 KAMENO
ZLATNA KRABA Dečakov otac bio je najslavniji ribar na sva tri mora, ali dečak je žalio ulovljene rakove, školjke i ribe, naročito
»Pa ja sanjam!« — dečak protrlja oči, ali između korala rumenijih od trešanja i dale su plivale zlatne ribe, a kraba koju je vadio iz mreže menjala je boju od mrkozelene do rumenozlatne. Dečak od čuda izgubi dah.
Dečak od čuda izgubi dah. Kraba je sad bila veća od najvećeg jastoga, i još je rasla. — Ja sam ona Zlatna kraba o kojoj si pričao!
Dečak od čuda izgubi dah. Kraba je sad bila veća od najvećeg jastoga, i još je rasla. — Ja sam ona Zlatna kraba o kojoj si pričao! — reče iznenada ljudskim glasom. — Mnogo si moje dece spasao, traži od mene šta hoćeš!
— reče iznenada ljudskim glasom. — Mnogo si moje dece spasao, traži od mene šta hoćeš! — Kraba zaćuta, ali i dečak nije mogao da izusti ma i jednu jedinu reč. »Verovatno sanjam!
»Verovatno sanjam!« — pomisli i uštinu se za mišicu, ali ogromna Zlatna kraba i dalje je stajala pred njim, smejući se: — Zar si zaboravio šta želiš? Da nećeš da budeš car?
— Pa dobro, bićeš, ali pod uslovom da nikad ne slažeš i nikom ne naneseš zlo! — Zlatna kraba poče, najednom, da se smanjuje i tone u vodu.
— Gle, pa naš dečak raste! — uskliknu, a dečak od sreće zaneme: kraba ga, znači, nije prevarila... Ubrzo postade najviši dečak u razredu, jači i lepši od svih, ali ga je mučilo što o
Majka odrečno odmahnu glavom, a dečak se zamisli. Jedva je zaspao te noći, a samo što je upao u san, dođe mu Zlatna kraba velika kao kuća, zastrašujuća. Sav u ledenom znoju se probudi. »Došla veštica da se sveti!
— Pomozi mi da opet budem visok i jak! — sedeo je uz more sve do večeri, ali Kraba mu se ne javi, niti zazlati. Pognute glave, dečak se vrati kući i zamoli majku da mu skrati nogavice.
Prema nemu su rasle rumene grane korala, a kraj najveće od njih stajala je Zlatna kraba i gledala ga. LOKVIN CVET Posvađa se reka s brdom, promeni tok, ali joj jedan rukavac ostade zarobljen u dolini.