Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam Zlatnu krabu... S lažima je bilo još gore. On, koji nikada nije lagao, sada je goreo od želje da bilo šta slaže.
Sav u ledenom znoju se probudi. »Došla veštica da se sveti!« —promače mu kroz glavu, ali otišavši u školu, zaboravi i krabu i svoj san.
uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo! — dečak zaplaka, uze jednu mrkozelenu krabicu na dlan i pomilova je.
više rastao onako brzo, niti je bio jači od ostalih, ipak doraste do mladića, stalno očekujući da ponovo vidi Zlatnu krabu. Ali godine su prolazile i on poverova da je sve bio samo san. »San bio, san prošao!