Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No koga ćete uzeti od Turaka?” — Kažem, da hoćemo Sirčića pašu, jerbo on ima dosta raje, a i po nemačkoj krajini najpre je došao u šabačku nahiju i sirotinju lepo umirio, i nikakva zuluma nije bilo, i proče.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U novembru 1750, dozvoljen je bio pravi plebiscit narodu, u Moriškoj i Potiskoj krajini. Generalauditor Harer uzalud je podnosio tužbe, protiv Ševiča.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Vrlo su izrazite one kod stanovništva oko Banjaluke i u Bosanskoj krajini, koje pokazuju osobitu sličnost s erskim varijetetom, naročito sa crnogorskim plemenima i sa Ličanima.
Istorijska Hrvatska — srednjovekovna hrvatska država — bila je južnije: u severnoj Dalmaciji, u Lici i u hrvatskoj Krajini (severozapadnom delu Bosne). Godine 1102. ova je država spojena sa Ugarskom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Porodilji se u gornjoj Krajini donese prazna kolevka, a ona stavi u nju onoliko slamki koliko godina želi da ne rađa. U istom ovom kraju veruje se i
U gornjoj Krajini, na primer, kada mlada ide sa venčanja, ako želi da ne rađa nikako, ona zaključa katanac, pa kada naiđe na neku vodu,
Prilikom krštenja dete treba da plače da bi živelo dugo, veruju na Timoku. Slično verovanje postoji i u gornjoj Krajini, gde se kaže: „Dijete koje plače na krštenju, ostaće živo; a koje ne plače neće živeti.
¹⁴⁸ Kao dobro zaštitno sredstvo od veštica u gornjoj Krajini koristi se venčić od bršljana koji se nosi u nedrima. Veštica zazire i od ovih biljaka: vatrene trave, lovora, luča,
U gornjoj Krajini veruje se da ne valja da se porodilja kupa, „jer ako kane samo kap njene varenike u vodu, onda bi joj mogla lako sva
Dok je žena u babinama, ne sme ništa da daje iz svoje ruke drugoj dojilji, jer će joj mleko otići, veruju u gornjoj Krajini. Ako žena koja doji u tuđoj kući makar nešto ne pojede i popije, izgubiće mleko.
U gornjoj Krajini, „kad žena mora odbiti dijete od sise, čara ovako: u onaj dan, u koji je dijete rodila, sjede — uzevši jaje i žlicu —
U gornjoj Krajini detinji zub kvrcnu nečim gvozdenim (najbolje je čelikom) govoreći pri tom: „Oj, zubiću biseriću! kako ovo gvožđe stanjo,
’ to čine tri put“.¹⁴ U gornjoj Krajini novorođenčetu izmere usta koncem pre prvog dojenja i taj konac zavežu u mrtvi čvor.
²⁰ Da bi dete prohodalo, ono se često prevodi preko nekog predmeta. U gornjoj Krajini dete koje nije prohodalo valja prevesti preko slepčevog štapa.
“²¹ U gornjoj Krajini, da bi dete prohodalo, „treba ga u mladu nedjelju prije ishoda sunčanoga, polagašno provesti oko stolice“.
Obred odvezivanja pupka nekada, mada retko, vrši se i pre sedme godine. Tako, na primer, u gornjoj Krajini, Manojlo Kordunaš ovako opisuje taj obred: „Kad novorođenčetu otpane pupčić, zaveže ga mati mrtvijem uzlom, zašije u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1812. i 1813. bio je carinik i sudija u Brzoj Palanci u Krajini, a kada su Turci nadirali u Srbiju, on je zapovedao jednim manjim odredom vojske.
Radičević, Branko - PESME
krila, Te ka kuli Zmajevoj se kreću, I tuce se na ročište sleću, A otle će k ostaloj družini, Pa sa njome krvavoj krajini, Da ne dadu, već da je utvrde, Da je kako Turci ne nagrde.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
bratske neko traži na zajam soli so koja misli so koja boli i deca dižu bivolju glavu u nebesa krene udar po čitavoj krajini prvo jedan pa drugi i mrtvi se jave na vest bodru velika je tradicija vampira jedan moli ubrus da obriše lice od
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Divno l' Travnik okitiše, to platili! sa lijepom glavom tvojom, kuku, lele! Ko će čete sakupljati, četovođa, ko l' krajini branit krilo, bratsko krilo, ko će turske glave sjeći, ostra sabljo?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ opet će đakon. Drago Martinović, smijući se, uljeze. „A sokolovi od krvava Čeva na Krajini! Vojvoda Mićo, turska krvopijo! Stevane Perka Šaletina, gospodsko koljeno! Ulazite ljudi; željkuje vas Vladika sveti!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
drugi kazuju da mu se u takovome boju zaglibio Šarac u nekakoj bari kod Dunava i da su ondje obojica propali; u Krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina, ispod izvora Jaričine; ondje ima i sad
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tako su gotovo u isti čas iskazivani i sumnja i vera. Taman je ponešto i naučio kad mu ded i otac poginu, u Kočinoj krajini, u borbi sa Turcima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
LAJU PSI U SELU U nekom selu u vojničkoj krajini, pripovijeda se, bio je njeki kapral Markelja. Bio je u svom seocu mjesni zapovjednik, kapral od upraviteljstva, pak se
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Napustivši Zaječar Lešjanin se povuče sa većim delom svoje vojske (manji deo odstupio je zapadno Krajini) i zaustavi se na liniji Boljevac — Lukovo (oko 30 kilometara od Zaječara), a predstraže istakne do sela Planinice,
Pritisak je bio grdan, apšenje Adama po Krajini, Tajcića po Dragačevu, progonjenja po Kragujevcu i mnoga druga nasilja. Pred same izbore izađe u zvaničnim novinama
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nekad je on bio najnaredniji i najzgodniji domaćin na cijeloj Krajini. Po dalekim selima, kasabama i gradovima, po mehanama i hanovima, na carskim drumovima od Bosne do Carigrada, govorilo
Eto ti i te šubaretine, a evo ti oružlja, pa se naoružaj, štono ima riječ, do zubâ. Čuj sad što sam ja ižinjô. Po Krajini se pročulo da ćeš se ti odmetnuti u eškiju. Je li? Jest... E, dobro.
Turci su ljuti na te i na oca Parteniju, jer se pronio glas po Krajini da ste vas dvojica krijući oko ponoći svake noći dobivali nekakve nesretne depešine iz Crne Gore, i od srpskog knjaza
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, i oni se posle bace na put, pa ko ih uzme, na njega će čirevi preći (ŽSS, 266). U Bosanskoj krajini, i inače, ko ima kraste, maže se l. mašću po licu i rukama (GZM, 6, 370; Sofrić, 146).
ostavlja u žitnici (SEZ, 17, 20 id). Na Preobraženje, koga se dana osvećuje novo grožđe, u Negotinskoj krajini dolazio je domaćin pre sunca u vinograd, i, čim se sunce rodi, gađao iz puške u s.
Kad podsire mleko, busen vrate na isto mesto odakle je iščupan« (GEM, 25, 197 id, Gornja Resava). U Negotinskoj krajini »početkom ovog veka bio je običaj da na Uskrs rano ujutru donesu naforu iz crkve i da se svi pričeste.
preko krova: ako se koja vrati, veruje se da nije dobro za nevestu (GZM, n. s., 15—16, 1961, 215). U Negotinskoj krajini obred venčanja završava se na taj način što mladoženja udara mladu po glavi j. grančicom (GEM, 33, 1970, 143).
Retke su čak i drukčije pojedinosti, kakve su sledeće. U Negotinskoj krajini, kad se gata o ženidbi i udaji, stavljaju se na vatralj dva zrna p.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I Jerina je u stvari izdajnik: ona, na primer, u pesmi Oblak Radosav, ubija najbolje vojvode, lomi krila krajini, uništava zaštitu otadžbine.
drugi kazuju da mu se u takvome boju zaglibio Šarac u nekakoj bari kod dunava i da su ondje obojica propali; u krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina ispod izvora Caričine: ondje ima i sad
čovek kom je kuća divan-kabanica, mač i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po krajini kao soko kril'ma po oblaku... koj' od rane jaoknuti neće, pored sebe uplašiti druga.
Memibegović sagradio mu, zavolevši ga, kamenu kulu u Velikoj Kladuši, i priveza uza to agaluk da straži na Krajini i da suzbija provale hrvatskih krajišnika. Mujo je bio buljubaša, tj. glavar straža u Kladuši.
činio zatrke, otimao djevojke, hvatao roblje, dijelio mejdane, te mu se ime pročulo po svoj hrvatskoj i turskoj Krajini.
Ode vila u Miroč planinu, ode Marko s pobratimom svojim, otidoše Porečkoj krajini, i Timok su vodu prebrodili na Bregovu, selu velikome, pa odoše krajini Vidinskoj; ali vila međ' vilama kaže: „O,
Marko s pobratimom svojim, otidoše Porečkoj krajini, i Timok su vodu prebrodili na Bregovu, selu velikome, pa odoše krajini Vidinskoj; ali vila međ' vilama kaže: „O, čujete, vile drugarice!
Da li Madžar za Maćedoniju? Da li Srbin za Erdelj-Krajinu? Ne dam same Kajice vojvode za četiri na krajini bana: za Nemeša, bana vršačkoga, za Geciju, bana titelskoga, za Ištvana, bana slankamenska, i za Petra, bana
niko ne pogibe, razma glavom Kajica Radonja; od Madžara niko ne ostade, razma glavom od Sibinja Janko, i on beži Vršcu na krajini.
E smo našu zemlju opustili, slomila se zemlja u svatove, osta zemlja pusta na krajini, zemlja naša strašna od Turaka, od Turaka preko vode sinje.
mi doći nećeš: jer si, sine, jako nerazuman, još ti nema ni šesnaest leta, a Turčin je junak od mejdana, da mu nema u krajini para; na njemu je ruvo straovito: risovina i samurovina, a na konju sama međedina, bojno koplje vukom pokrojeno; samo ćeš
Ne mogu vas kroz goru terati, ne bi vama konji trebovali; eno vama vranca i dorata, koji nije na krajini bilo“. Ode Ivan dvoru pevajući, ostaš’ Turci u gori plačući.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mnoge ih putem pogubi kada jedan k drugome svoje ulake s pismom slahu. Zgađao bi im se svakad po krajini boj i po dva i po tri dni bi se bili svakad po mesti. I nikad mirno ne bi im bilo proći ni se sastajati.