Upotreba reči kraju u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Prokletnici!“ Naša mala, siromašna kućica beše na kraju sela. Tuda su često prolazili Madžari. Moj otac ih nije mogao gledati, obrnuo je glavu od prozora i gledaše u jednu

Nije mi kazao da će doći, a ja ga čekam!... To je čudno!... Aleksina je kuća daleko od naše, na drugom kraju Kikinde, a ja čujem kako vrata na njegovoj avliji škripe!...

nas kuća razdvaja, a ja vidim kako, ogrnut debelom opaklijom, kroz najdalje sokake pažljivo koračajući, sve bliže našem kraju dolazi!... On mora doći, mislila sam. Ponoć je...

Poskapaćemo od gladi!“ Oni slegoše ramenima i ćutahu... Naša je kuća poslednja u brežanskom kraju. Kad pogledim kroz prozore, vidim nepregledne Galati, ravnicu, koja se, kao zeleno jezero, pruža čak do Karlova.

Tu mi ranjen Aleksa sa dobrim čiča-Markom u okovima leži; tamo, opet, na onome kraju što je Galatima okrenut, pod onim suvim bagrenjem, onde je naša ostavljena kućica koju su Madžari tri puta palili, u

Moj pobratim šanu mi na uvo da je vreme da se da znak, i on kveknu, isto kao novorođeno dete. U kraju šljivara nešto se zabele. „To je ona“, reče mi Živko, a glas mu je drktao. „Ona je, ona, pobratime!

Kolo se sve više širilo, već se i starci, ugrejani vinom, hvataše do razigrane momčadije... Samo jedan momak stoji u kraju...

Obradović, Dositej - BASNE

„A, moj gorki lovu, tebe li ja ovde čekam,“ načne polumrtav orao sebi govoriti. A kad upazi na kraju drška strele orlova pera: „O bedni ja, — izdišući reče, — moja li me ista ubijaju pera?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Pa nećemo ni mi živeti doveka, nismo ni mi veće budale! ZVEZDA PUTNICA 1. Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’rast, koga nisu gromovi ni vetrovi srušili, počne sam od sebe venuti, i granu po granu gubiti, i sve bliže svom se kraju kloniti, tako, draga deco moja, i ja, kog su neprijateljske puške i sablje srećno promašile, koga su smrtne bolesti

u Oglađenovcu i Milisavu Miloševiću u Orašac, i poručim im: da je čas izbavljenja prispeo i neka kupe čete svaki u svom kraju, i neka budu spremni na prvi moj poziv da idemo da udarimo na Valjevo.

da je Kučuk-Alija s krdžalijama došao, i tu nas Turci razbiju, i Jagodinu ostavimo, i otišao je Crni Đorđe po onom kraju iskupljati vojsku, a mi sad idemo u vrbovku, pak ćemo opet do koji dan ići Đorđu”.

od kamene Careve Ćuprije u polje, stavimo je oko puta u dve parade oko 12 fati u daleko, postavimo jedan top na jednom kraju, otkud vezir u parade ulazi, a drugi na kraju stražnjem od ćuprije.

puta u dve parade oko 12 fati u daleko, postavimo jedan top na jednom kraju, otkud vezir u parade ulazi, a drugi na kraju stražnjem od ćuprije.

Kako vezir i vojska njegova među parade uđe, naši topovi počeše pucati, jedan na jednom a drugi na drugom kraju; u jadni̓ Bošnjaka i u vezira kapi krvi u obrazi nema, tako su se utrašili. Prođu i odu u donji grad.

Vozar odgovori: „Naš je̓. On kad nas dobro -razgleda povika: „Goni čamac kraju”. Mi izađemo iz čamca, i nazovemo mu „dobro veče”.

A on odgovori: „Ja sam i sam pošao, i ovo žito hoću da nosim jerbo u našemu kraju nema leba. A što je Aleksi za tim stalo? I tako ga pozdravite”. Ode preko Kolubare.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Đuko i Pajo odoše. Ostali gosti odavno se već razišli. Gazda drema u jednom kraju za stolom. Samo škilji još jedna lampa. Napolju zviždi vetar, i sićani prećavac zasiplje u prozore.

Valjda će se moći životariti. — E lepo, lepo! A ti barem za ovo leto da staneš kod tog čoveka. Gazda je prvi u ovom kraju. Jamačno se sećaše ko je. — Da ne bude to gazda Milun? — Jes', on. Kod njega će ti biti dobro.

Ne vide li to, a? — reče Trpko i pokaza mu neku krpicu podenutu kroz jedan lančić na kantaru, i na kraju kao zapečaćenu crvenim voskom. — Ovija kantar, more, kapetan go potvrdi!

Jastreba, gavrana, orla — tuče u letu. Kud navije pušku — nikad ne promaši. Istina, u tom kraju slabo ima lovaca: gotovo jedini se Radoš tim poslom i bavi. Nikad ti on ne skida pušku s ramena.

Radoš, presustao koje od straha koje od bežanja, pa ode najlak kući. U donjem je kraju sudnica opštinska i odmah do nje mehana. Već se tu beše iskupilo nekoliko seljaka, a među njima kmet i opštinski pisar.

Kaza mu: kako je uhvaćen u njegovom domašaju jedan redak zver; kako niko ne pamti da je takvih zverova bilo u ovom kraju; kako je vrlo opasan i može osakatiti čoveka, i, naposletku, kako svi misle da je to divlji čovek!

Ta je nesreća zadesila još mnoge kuće u ovome kraju. Mnoga udovica žalila je i prežalila svoga domaćina. Posle godinu-dve dana neka se preudade; neka ode u rod i odvede

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

iz Belotića, Katić iz Glogovca, Ilija Srdan iz Prnjavora i još mnogi, mnogi danas dogovoriše da dižu ustanak u ovome kraju.

Od onoga dana kad je u zapadnom i severozapadnom kraju Srbije pukla prva puška ustanička, od toga dana, kao što sam već rekao, nije bilo više mirna dana!...

Ravnje je naseljeno docnije, a naselili su ga Bosanci... Ono leži na severnom kraju Mačve, između dve vode. S jedne ga strane plavi Sava, a s druge Zasavica.

Kad to pokisne, šta onda misliš? Misliš valjda s vrljikama na Turke? — Neće, zar? — teškao se jedan na drugom kraju. — Nismo se ni mi na boga kamenjem bacali!... — More, ostavite se takog razgovora!... Da spavamo!...

Dučić, Jovan - PESME

MEĐA Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira — Ko čeka na međi?

Čuti samo zamah svoj u prostorima — Muziku svog krila! I na samom kraju, Svoj trag izgubiti i cilj među svima, Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Odavno je već bilo zvonilo na večernje. Dan se kloni svojemu kraju, a u našoj duši ista ona pučina nigde kraja da vidiš, samo se oblaci sve gušće gomilaju.

Evo, evo pisma!... Njegov drug Jole... Zverajući na sve strane, on protrča pored invalida i zaustavi se na kraju publike: — Pa gde je? — Tata! — viknu vojnik milostivno, okrećući se na jednoj nozi i podupirući se štakom. — Tata!

veruje u sudbinu firiz — igra sa obostrano iskošenim (zasečenim) klisom kad se takav klis udari maškom po iskošenom kraju, on odskače od zemlje fisigan — suknja funta — mera za težinu (oko pola kilograma) harbija — šipka kojom se nabija i

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju štapci, ili kakvo će vreme sutra biti. A zatim opet sedne.

« A da se putnik prekrstio nekoliko puta, potvrdila je i druga jedna baba, u drugom kraju, što sedi na raskršću prekoputa od Velikog krsta.

»Očenaš« ili i samo »Vjeruju«; ovo poslednje, naravno, nikad celo, preskoče mnogi član vere, ali tek očitaju i doteraju kraju. Služba je bila i svršila se.

Perso. Ta koji vam je đavo sad opet?! — pita ih pop Ćira koji je, živo razgovarajući se s pop-Spirom, tek pri kraju ove scene primetio nešto. — A šta je to sad opet?

Što se god dobro ili zlo, lepo ili ružno, desilo u jednom kraju, za tili čas saznali su svi ostali krajevi, od Švabine suvače, pa sve do iza vašarišta.

ili čak i ubiti financa; tamo gde se kradene stvari iz sela obično prvo traže i najčešće tu i nalaze, — u tom, dakle, kraju su se toga dana uveče pripovedale ne verovatne pripovetke, već čitave basne sa svima pojedinostima.

svojim začudo mnogo biti nalik na one »štamparske pogreške« koje se obično u svakoj, pa i u najboljoj, knjizi spominju na kraju (gde, to jest, piše: kako je, i kako bi trebalo da je u knjizi.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Kakav je došao: ljut, prek. I zašta takav? I plače se dok god traje služba u crkvi. I zato, što bliže kraju služba, tim jači, užurbaniji plač.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

” — bila mu je lozinka. III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima. Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera.

alegacije, podugačke replike, duplike, kvadruplike — ali takve da se ni u jednoj stvari ne završi, i to klauzulom pri kraju: reservatis reservandіs.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

“ E pa na kraju krajeva nov čovek i neće biti onaj neustrašivi pobedilac zla i nepravde, taj ipak pozitivan i praktičan duh što poziva

Afrika

Park, ogroman vodoskok, čitav bazen. Pokazuju mi u urođeničkom kraju jednu drvenu kućicu, oko koje raste pet stabala: čokolada, banana, hleb drvo, kokos i jedno koje nosi divne crvene

Šuma, koja kao da se na kraju sastavlja, odjednom se razmakne da nas propusti. Na malim slučajnim plažama spavaju piroge, grubo izdubene u stabla.

Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju. Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalupu, samo da bih jedan dan dalji upotrebio u kome drugom kraju. I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao od svojih prvih snova; ogorčen do

Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.

za prelaz preko reke 3azandre, pošto ćemo inače biti primorani da prenoćimo pod otvorenim nebom i u sasvim močvarnom kraju. Međutim na Zazandru stižemo u prvi mrak.

Tako za petnaest samo franaka dobijam masku za koju sam docnije doznao da je kao tip od najstarijih u tom kraju. Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...!

Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja. Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv, nastaviše

u kolibu, oko našega praga, zbijeni kao ovce, trpeći isto toliko hladnoću koliko i strah što treba da provedu noć u kraju po kome samo kruže priče o ljudožderstvu.

On je fetišer i podigao je međ kolibama prvu građenju kuću u ovom kraju. Kako nikada nije video kuću sa verandama, četvrtastim sobama itd.

Ja sam u jednom kraju tad bio kao kakav kralj; tražio sam zlato; ovaj crnac došao je da me služi i svaku moju reč slušao je kao proroštvo.

Onda će možda doći neka žena koja će stanovati tu sa mnom. Da li me razumete? U najdivljijem kraju podići svoj dom, sâm; od svoga truda; u divljini. To je najveća ipak stvar, graditi.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Karl Leopold barun fon Engelshofen bio je tada već jako ostario, ali je dvor u Vijeni imao u njega najviše poverenja, na kraju turskih ratova.

nije primetio – njene bi se krupne oči zatvarale, i neki srećan osmeh javljao se na njenim lepim usnama, povijenim pri kraju, kao da jede trešnje. Kapetan joj se beše dopao otprve.

On se sad sećao kako se, prema njoj, držao hladno, a kako ona zače, već pri kraju prve nedelje, u braku. On se trudio da bude ljubazan prema njoj, kao što se maze sirote rođake, a ta stara devojka, koja

On je po tom izveštaju šetao – svojim lepim, kaligrafskim, rukopisom – kao paun. Na kraju je stavio potpis, sa mnogo kovrdža, kao što je to, tada, bilo uobičajeno, u austrijskoj vojsci, po španskom

A u njima se skupljala ona beskrajna voda, koja, na kraju krajeva, sav svet potapa. Trifun je pušio skoro bez prestanka.

taj slavonski oficir može odneti u inostranstvo mnoge tajne ovih, pograničnih krajeva, i fortifikacija u ovom kraju. Zna dobro i naoružanje. Zna i duh, koji ovde, u slavonskim, pograničnim garnizonima, vlada. To je opasno.

Sunca, zastajkujući da se izbljuje, Isakovič je ugledao, pred sobom, peštanske skele, kao neko lepo priviđenje, na kraju teškog sna. Rastao se od svojih konja, kod jednog vrbaka.

Za te vojnike, to je bilo i ružno i neverovatno. Božičeva kola, kad su daleko odmakla od Budima, u brdovitom kraju, zastala su, u podne, na jednom proplanku, sa kojeg se vidik širio daleko, prema Granu. Božič je rešio da tu ručaju.

Znao je svaku baruštinu. Bio je jedan od Slavonaca, u tom kraju. A kad bi se i njemu desilo da zastane, među baruštinama, pa da izgubi put, za trenutak, Isakovič bi slušao kako kuka,

Drum koji je vodio u Vizelburg i nije bio drum, pravi drum – kao uostalom ni drugi, u to doba, u tom kraju – nego je bio neko isušeno korito, neke rečice, utabano bezbrojnim kopitama ergela. Kola su po toj glini jurila lako.

Neka razmisli kapetan o tome. Do sad su putovali tako lepo. Njihovo putovanje se međutim bliži sutra, ili preksutra, kraju. Htela je da mu kaže sve to, da zna, i, da ne misli da je sretna, i da je sve, što se sija, zlato.

Štale su se nalazile iza jedne oranžerije, na četvrt sata od Herrenhausa, opkoljene plotom živog trnja, a na kraju jedne aleje jablanova. Oko njih je bio dug red staklenih, zimskih, bašta. Obraslih bokorima jorgovana.

Teodosije - ŽITIJA

I tako su svi razumeli da je prepodobni i na kraju života sa anđelima pojao anđelsku pesmu, i da više, posle one anđelske pesme, ne treba druge pojati.

Posle očeva odlaska Vukan obuzet nepokornošću i postavši rob zavisti, reče u sebi: — Približiće se kraju dani oca mojega, i tada ću svoju odmazdu izvršiti.

krstiše ljude u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, svaki u svojoj zemlji, gde je Bogom bio određen, kao što i na nas sada na kraju vekova dođe red, da po volji Božjoj dođem k vama, mojim ljudima, da vam objavim istinitu veru, bez koje niko neće

svoga otačastva za koje si podneo mnoge podvige i bezbrojne napore i bolove, niti me u stid i prezir obuci, u tuđem kraju prebivajući.

Međutim, zveri divlje po do lasku svetoga u miru s njime bejahu, i kao susedu mu nikakvo zlo ne pričinjavahu sve dok na kraju i ne odoše.

Ali ako smo i mi ponekad pobeđeni, borimo se uvek i zato neke čak i velike na kraju života nadvladamo. I o tebi ćemo se, neprepodobni, postarati“. I tako posramljeni u stidu otidoše.

Ali hvalisanje njihovo, što mu rekoše da na kraju života čak i neke Velike nadvladaju, ne zaboravljajući u srcu nošaše i kao nož u duši svojoj ovo imajući bojaše se da i

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kad se izvrše antropološka merenja na nekom broju ljudi u kom bilo kraju bez obzira na njihovo poreklo (tj. odakle su došli), pokazuju se za Južne Slovene antropološke razlike koje mogu biti

Sa jednog gledišta osobito će mu pasti u oči pojava postpozitivnog člana, koji dolazi kao dodatak na kraju imenica. To je karakteristična crta govora u oblastima istočno od Iskra.

Cenjeni od svih, oni služe kao primer selu i kraju. Grubosti u svakodnevnom životu, koje se uopšte mogu posmatrati kod seljaka, skoro nema kod šumadijskog stanovništva.

Ovo ime ne pripada ni stanovništvu ni kraju sa određenim granicama. Njemu odgovara psihički tip koji se sreta u mnogim dinarskim oblastima, naročito u Starom Vlahu.

Osim toga ima u celoj erskoj oblasti, naročito u Starome Vlahu i u sjeničkom kraju, još i danas dosta rasturenih porodica koje nose imena starih plemena (Bukumiri, Mataruge, Lužani i Varage).

duhovitosti, lukave oštroumnosti i gluposti, ali prva osobina prevlađuje: ona najzad pomaže Nastradin-hodži da ima na kraju ipak uspeha i da se izvuče iz neprilike pored svih ludorija.

— Pokazuje se u tome što su skoro kod sviju hrišćana razvijeni strah i plašljivost. Kad se u nekom kraju pojave muhamedanski nasilnici i razbojnici, čitave oblasti su često mesecima u panici.

dalje u Prespi, u Marijovu istočno od Bitolja, u okolini Prilepa, naročito u selu Krapi, najzad u Meglenu i u planinskom kraju gornje Bregalnice. U nekim selima ovih oblasti proces stapanja još nije završen.

Prenosilo se samo na konjima i magarcima. Niko ne može živeti u ovome udaljenome kraju Poluostrva osim pravih pečalbara ili stočara sa stadima.

Mijačkih doseljenika ima i u selu Slepču, severno od Prilepa. Naposletku ih ima odseljenih čak i u veleškom kraju, gde su iznad sela Bogumila u izvorištu reke Babune osnovali sela Oreše i Papradište.

Dolazeći iz sela Rajčića (u kumanovskom kraju), da bi se stalno nastanio u Pasjanima, on je usput menjao nekoliko puta begove i sela.

kotlinama su se sačuvale neke arhaične slovenske osobine, ali je njih, izgleda, ponajviše u Prespi i u kosturskom kraju. U Prespi ih je najviše u južnom skrivenom delu: u Maloj Prespi i oko Malog jezera.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

“ — Pa dobro, hajdmo do toga psa — pristade mačak Tošo, i njih dvojica žurno se uputiše prema drugom kraju njive. Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici njive, otud se začu plašljivo pseće

Natrese krušaka, najede se kukuruza, a onda zaprijeti da će na kraju pojesti i mene kad nestane posljednje kruške i posljednjeg kukuruza.

Onako nespretan i truntav, on trkom pojuri prema planini, ali kako se bio isuviše zahuktao, zaustavi se tek na drugom kraju šume, proviri iza posljednjeg drveta, pa kad pred sobom ugleda čistu poljanu, on začuđeno izbeči oči: — Gle, pa ja se u

Tek sam uletio u nju, a već mi na drugom kraju viri glava! Vrlo zabrinut, Kruškotres baci pogled na zvjezdano nebo, ali kako je mjesec već bio zašao, on se još više

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

NA POČETKU 20 II. POSLE POČETKA 21 III. NA SUNCU 22 IV. POD ZEMLjOM 23 V. NA MESEČINI 24 VI. PRED KRAJ 25 VII. NA KRAJU 26 VRATI MI MOJE

NA KRAJU Kost ja kost ti 3ašto si me progutala Ne vidim se više Šta je tebi Progutala si ti mene Ne vidim ni ja sebe Gde sam

praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: A što se tiče onoga sa deset hiljada dinara? PAVLE: To je najmanje, o tome ću na kraju misliti. SPASOJE: Pa jest, pravo kažete, jer on u stvari nije vas ni oštetio, nego mene. PAVLE: Kako vas?

SPASOJE: Ja sam verovao u našu pobedu, jer sam uvek cenio onu narodnu mudrost, da pravda mora na kraju krajeva pobediti. RINA: Pa dobro, kuda će on sada? SPASOJE: On se vraća u pokojnike.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bio sam na drugom kraju skele, iako su se gaće na meni tresle. Pred jednom takvom žabom kao Rašida dovoljno je da se oklizneš i sutra to zna

Mislila je kako neće ni primetiti da je nema. Osim nje u kući je još osmoro dece, a ona je pri gornjem kraju lestvice, iako su joj dva brata oženjena, a njihovo potomstvo predstavlja nešto, što Rašida, nije u stanju da svari.

- Rašida me gurnu prema reci i ja se jedva zadržah na ogradi. Ona uze ježa i stavi ga pored sebe. Na drugom kraju skele Baronica je pevala, a seterka, ostatkom njuha osetivši ježa, lajala kao raštimovani džez-orkestar.

Upitah se šta je mogao biti taj čovek pre nego što je postao ovo čudo u ormanu. Na drugom kraju hodnika oko nečijeg tranzistora jedan od mlađih razreda organizovao je takmičenje u igri.

Trebalo je da se mašta, da voli neuzvraćeno i na kraju izvrši samoubistvo. Kad sam došao do toga, Vesna pretvorena u muzičarku otkrila je svoje karte: ona nije od onih koji

Opet zaželeh onu kuću u šumi, ali ne rekoh ništa. Timotije me je iznenađeno posmatrao. - A, to si ti! - rekao je na kraju. - Zaboravio sam da je danas tvoj red! - dodao je.

idu još dalje, do Holandije i Danske, do Norveške i Švedske, u susret Eskimima i polarnoj plavoj svetlosti na drugom kraju sveta.

To me nije preterano privlačilo, jer nisam voleo hladnoću, pa sam ponovo okrenuo pogled prema drugom kraju šina, onim koji je išao za Atinu, Istambul, zatim preko Arapskog poluotoka prema Indiji i još dalje do Indonezije i

Ona progunđa da je to svakako istina: ja sam zaista jedan od onih koji uče do ponoći. - Možda si i učio! - reče na kraju. - Ali, ako si učio ono što ja mislim da si učio, slobodno si mogao i da ne učiš. Galcima je to u krvi!

Ja sam voleo da pecam na skeli, i drugi su to voleli, ali je na jednom kraju skele već čučala Baronica razgovarajući nešto sa seterkom, koja je bila toliko stara da je već više ni mačke nisu

Bilo je hladno i bez mirisa i ja ga bacih. Rašida je i dalje ćutala. - I ti još ne znaš kakav dan? - otkravila se na kraju, zatim rekla da je to jedna značajna godišnjica. Dvonedeljnica, u stvari.

To je isto kao i odlučiti da čitav život jedeš samo pekmez, ili sarmu, isključivši sve ostalo? - sedela je na jednom kraju skele klateći nogama i upirala prste u listove romana smejući se izrazu moga lica.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tako je pevala, kao slavuj pri kraju leta. Ta kad je čovek pogledao na Lenku, Pelagiju i pevajuće starce, tako je izgledalo kao kad čovek vidi u jedan mah

— Sad jedimo, napijmo se, pa onda u ime božje na put. Već kad je bilo pri kraju, gospodar Sofra digne se i prozbori. — Vi ste već sasvim prepravni, počekajte malo, odma’ ću doći, idem po novce.

Badava se žure Kriblerka i Hauerka, zadocnile su. U odlasku one tri su pobedu održale. Jedne u početku, druge na kraju, — opet je ravnoteža u rangu održana. No baš zato se ne žuri Polačekovima. Oni ostaju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

sitna padala je i, za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora, čitavu onu gomilu što se sinoć tu bila razmestila.

Većina ih, u ovom kraju, dotle nikad nije ni bila. Doživeše tako čitava čuda u noći. Svi koji su prošli žbunje oko logora, prođoše i vrtove i

i plećima, gde je, u malim komadićima, kao zalogaji, ispalo krvavo meso, pognute glave, obeznanio se od bola, pri kraju. Dolazeći nekoliko puta k sebi, skakao je po travi od užasnih bolova.

Pri kraju službe bili su potpuno umorni, neveseli i kao omađijani. Ćutahu i među sobom ne govorahu ni reči. Prođoše park do osvet

DAN I NOĆ, PROTICALA JE ŠIROKA, USTAJALA REKA, I U NjOJ, NjENA SEN Kuća Aranđela Isakoviča, veliko zdanje, na vodi, na kraju srebrobogatoga Zemuna, bila je u proleće 1744. ponova lepljena.

Pogled njegov žut, sa tačkicama crnim, tada još nije bio zgasnuo i ona je pamtila još tu svetlost pod dugim, pri kraju širokim trepavicama, kao što se ne zaboravlja zlatna kiša večernjeg sunčanja, viđena negde, na rubu mlade šume.

je puk za njima brndao, podvikivao, upadao glasom u sto razlika, trudeći se da što više otegne i što dublje spusti, na kraju, dva glasa e... ej... e... ej...

je prilazilo stepenicama terase, svojim dugim senkama, ošišanim drvoredima, zelenih grana i dugih praznih putanja, na kraju sa nekim belim stubovima, oni se rashladiše vetrom koji se jedva osećao, prijatan i lak, i nebom što beše celo jedne

Iz Beča međutim zapovedali su mu sve nestrpljivije da napada i on pri kraju proleća popusti, spreman da vidi bojišta i mrtvace, zapaljene ulice, ubijene žene, kiše, šume, brda, livade, kao i

Pri kraju leta, u strašnoj zapari, Isakovič je živeo, tako, teškim životom, od danas do sutra, jednako uveren da se iz ovog rata

Pri odstupanju, sva ona gomila francuskih vojnika pokuša da se dohvati izlaza, na drugom kraju varoši, kod utvrđenja, na bregu, bežeći prema šumama, gde se nadaše da će naći spasa, i ne sanjajući da ih tamo čeka

Ni let krupnih muva po zakrečenoj tavanici, praćen tihim zujanjem, pojačanim pri kraju, kad se svršava, koji je gledala i slušala u bolesti, čim bi se probudila.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

LIČNOSTI 213 MEĐUSOBNI ODNOS DVA NARODNA MODELA RAZVOJA DETETA 218 NARODNI I NAUČNI MODELI RAZVOJA DETETA 220 REČ NA KRAJU: ANTROPOLOŠKI SMISAO ISTRAŽIVANjA NARODNOG MODELA DETINjSTVA 224 UMESTO EPILOGA: 226 PROBLEMI SAVREMENOG ISTRAŽIVANjA

U moravskom kraju nerotkinje stavljaju zrnevlje davine u bogojavljensku vodicu i popiju da bi zanele. U Popovcu žena bez poroda „ubere

“ Ovde je, očigledno, do svog najjasnijeg izražaja došao princip imitative magije — slično proizvodi slično. U istom kraju Srbije „neke žene paze, pa kad im mužu nije do snošaja, one ga silom neteraju, i drže ga za desno uvo i govore:

Kad to uradi posteljicu valja da metne u odžak da se osuši“. U istom, boljevačkom kraju, kada porodilja šalje popu sud za „molitvu“, ona metne u sud onoliko zrna kukuruza za koliko godina ne želi da zatrudni.

U istom ovom kraju veruje se i to da koliko se dana od porođaja žena ne češlja, toliko godina neće imati poroda.⁶⁹ Posle porođaja, u nekim

Ili, u istom kraju, mlada uzme tri piljka i metne ih pod desni pazuh, pa prilikom venčanja, dok ide s popom oko stola, triput se pred

U istom ovom kraju, žena može, još uoči porođaja za koji želi da bude poslednji, posteljinu da zastre sa paprati, a da po porođaju legne u

“⁷³ Ako, na kraju, razmotrimo običaje i verovanja za plodnost i neplodnost sa stanovišta učesnika u ovim obredima, zapazićemo zanimljivu

U istom kraju, a i u drugim, zabeležen je običaj da iz istog razloga, kada mladenci pođu na venčanje, treba da budu svi sanduci

⁷ U šabačkom kraju, da bi porodilja lakše rodila, kroz nedra joj propuštaju jaje da padne na zemlju.⁸ (Široka upotreba jajeta u ovim

U istom kraju, trudnici je zabranjeno da dodiruje pušku i pištolj, „da je pri porođaju ne bi napadali jaki rasponi“. U Bosni trudnica

Ili, u istom, šabačkom kraju, kaže Milićević, čine i ovo: „Muž se raskorači s razdrešenim gaćama, držeći svitnjak od njih u ruci, a porodilja — žena

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za čoveka koji na grob prijatelja ne posadi trešnje ni breze, koji sa kola i sedlenika u rodnom kraju nikada ne siđe da postoji na grobu pređa.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Bogami, dečko nije badava prestajao sve one godine s nama na ćošku; na kraju ih je lepo uvaljao, a mi mu ispali nešto kao zamorčići. I šta se događa?

mora da proistekne i da se rascveta — da, baš tako sam kazao — iz ovog tla, iz ovog podneblja, i štatijaznam; na kraju rekoh da je strašno lepo od nje što mi je kupila kartu za Pariz, ali da ja, na žalost, nemam uopšte pasoš, a ona me je

se u podzemni dragstor, odakle pod drugim imenom, kao Nušićeva, nastavlja kao ponornica prema Robnoj kući, da bi se na kraju utopila u terazijski vrtlog.

u predugom redu za karte kad bi se prikazivao Čaplinov ciklus i svi oni divni filmovi Marsela Karnea, gde uvek na kraju pogine Žan Gaben sa cigarom u uglu usana.

BOING, BOING Napred je koračao vodič — Stonjanin, spečen starac lisičijih kretnji, za njim mladi čovek, na kraju, posrćući, stjuardesa koja je stalno zaostajala zbog visokih potpetica.

Ali na kraju leta akumulator najzad konačno ispusti dušu. Stajali smo bespomoćno na kiši u gradu Stonu. Jedan ljubazan čovek, koji

praznika svetlucala džinovska jelka sa kuglama, zbog nisko podšišane engleske trave i mesinganih lopti na štapovima; na kraju i zbog toga što ta kuća nije ličila ni na šta slično na šta smo do tada bili navikli.

Na kraju tog vrtoglavog tobogana, prošavši kroz gužvu garderobe i miris sirotinjskih kaputa, koji su svoje vlasnike naprečac vrać

Bila je to siromašna kolonistička kuća sa zemljanim podom, ali smo ipak jeli jagnje od godinu dana. Na kraju večere čovek uze u ruke plećku i okrenu je prema petrolejci. Njegova majka je umirala već nedeljama.

U kraju mojih predaka, naime. sve važnije stvari rešavaju se dinamitom. Ratovi, svađe, svadbe, podizanje kuća mladencima; tu se

A na kraju puta, tamo gde nikada nećemo stići, ni ja niti ko drugi, tamo iza ivice horizonta, ispod duge u zemlji beskraja, čekaće

tela, a zatim mu se oduzeše i noge; bio je nezdravo rumen u licu, a posle toga mu koža dobi tamnozelenu boju i, na kraju, kad više nije mogao da korača, ona pređe u sivu boju zemlje peščanika.

Matavulj, Simo - USKOK

Sve osim njegove, bjehu niske, bez prozorâ; njegova, pri kraju, bješe viša i duža, a pri istočnom zabatu izdigla se kula na dva boja s prozorčićima.

Ja ću ti posuti! Eno vode pred vratima. Janko obučen i u dimlijama izađe i opra se. Ostalo je brzo išlo, sjem što na kraju bješe kubure i smijeha sa silajem i pojasom! Najzad Janko natače svoj fes i udjenu ledenicu za pojas.

— Tako će biti! — potvrdi Rako Mrgudov. — Nego sav ovaj razgovor išao je na to da te na kraju zamolimo da nam pokažeš kako se po nauci siječe! Donesi, Vuko, dva jatagana s oružnice! — Neka te, đavole đetinji!

Oni koji su se krenuli izdaleka, noćiće, kao obično, njeki u Riječkoj nahiji, drugi u Bajicama, u donjem kraju, razumije se oni koji se nijesu bili s njima! — Bog te čuo! — reče vladika.

đaku Muratu da izide pred vrata manastirska, pa da bilježi sve glavare redom, kako budu dolazili, pa, kad bude pri kraju leturđije, da donese popis u oltar! Vladika se malo zamisli, pa ga pogleda zadovoljno: — Vidiš, to je pametno!

Malo-pomalo, Pridolažahu i drugi, te, pri kraju službe, đak Murat jedva se progura kroz gomilu i uđe u oltar da vladici pročita spisak glavara.

Bilo je još takvih zadirkivanja, te ne ostadoše pošteđeni ni Primorci, koje predstavljahu „admiral“ i „kapetan“, a na kraju đakon dohvati i Janka, pitajući ga: je li se zaželio žâba, tišti li ga puška za pojasom, je li zgodan veliki tur itd.

Neka joj je sa srećom — reče vladika i izvadi iz špaga dva talijera; jedan dade Krcunu, kao što će svakojem vojniku na kraju roka, drugi dodade, rekavši: — Podaj joj ovo malo poklona od moje strane i pozdravi dobra starca Mrguda i Raka i sve

Pa opet se povraćaše sama sestrinska milošta i na kraju njekoliko rečenica od ujaka i zeta. Između ostalog ujak pisaše: „Ti si svoj, potpuno svoj, a to je ideal koji sam ti

Čobani spustiše puške, a jedan zapita: — A gde ti je družina? — Eno je na kraju rudine. — Jeste li s plijenom? — Nijesmo!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

dakle, valja odeliti od pobrojanih graničnih mogućnosti i područja; ona nije ovo, ne sme biti ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći šta zapravo jeste.

i stripovi, prepričavanje i prilagođavanje dela narodne književnosti, rutinski pisani romančići i loše pesme, i, na kraju, vredne knjige koje je „pisac, jednoga dana, slučajno, iz hira, napisao, namenivši ih deci”4.

Nedić, inače, poriče Zmajevu ozbiljnu poeziju, iznoseći argumente kojima se ne može poreći svaka osnovanost. Tek na kraju, grobarski raspoloženi kritičar okreće se Zmajevim dečjim pesmama, i lice mu se razvedrava.

na nadgradnju, morala bi da prođe kroz niz preoblikovanja, da se ugradi u složenije sisteme simbola, u kojima bi se, na kraju, osećala tek kao prigušeni zvuk, kao mutni prapočetak; morala bi da ostari, da sazri.

) Ona neguje isprobane oblike stiha. Njena jednostavnost uliva pouzdanje; na kraju svih nedoumica učini nam se da, ipak, znamo šta je poezija: ono što ostaje kad svi napori i klonuća, svi uzleti i

više zanimaju nemački automobili, engleski kompjuteri i pariski modni hitovi od života kunića u Šekspirovom rodnom kraju.

Kao da je to malo! JEDAN VID UPOTREBE DEČJE KNjIŽEVNOSTI …Na kraju krajeva, naše će vreme ostati zabeleženo i po tome što je doživelo nezapamćen procvat dečje književnosti.

Vučov junoša će, na kraju, jedini smisao života otkriti, nehotice, u ljubavi. VII Nešto više — ili nešto manje? — od igre, od potrebe za igrom,

loženjem vatre u njivi odagna jazavce iz kukuruza, i ta vatra se, u dečjoj svesti, već razgara do ushićenja: Na jednom kraju buginja vatra, a na drugom laje kuja, u tami brblja nevidljiv potok, a jazavci silaze iz prastare šume i šunjaju se prema

te je, deo po deo, otkriva u prizorima, monolozima, slikama: Zar svaka seljačka kuća u ovom oskudnom potplaninskom kraju nije jedna mala brodolomna lađa koja odnekud uzalud očekuje svog spasioca-čudotvorca, pita se, u priči Dvije ustaljene

Ovako žandari sprovode seosku curu, inače hajdučkog doušnika i posrednika, zajedno sa pohvatanim odmetnicima: Na kraju kolone, nevezana, zapristajala je tanjušna Draginja Kečina pletući, u hodu, čarapu, jer tako je red u selu da cura ne

I u ovoj igri, kao i u igri života, smisao dolazi na kraju, kad je energija iscrpena, a krug zatvoren. Reči se ne upotrebljavaju, već se puštaju da govore ono što hoće, da ulaze

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Jedna tako izveštačena i staleška književnost nije imala uslova za stalan opstanak i neprekidno usavršavanje, ni u samom kraju gde se javila, a još manje se mogla preneti na ostale delove srpskoga naroda, koji je živeo u sasvim različnim

Bez tradicija, novoga postanka, ona se postupno prožimala novim duhom, proširivala vidik svojih ideja, dok se na kraju veka, sa Dositejem Obradovićem, nije uspela na visinu jedne svetovne, narodne i moderne književnosti.

Glavna seoba izvršena je na kraju XVII veka. Pošto su Turci odbijeni od Beča, austrijski car Leopold I, novčano potpomognut od katoličke Evrope, u

Popuštanje prema Srbima nastavilo se na kraju XVIII veka, kada je Austrija imala da vojuje sa Francuskom, i kada su graničari bili potrebniji no ikada.

gimnaziju u Karlovcima, 1794. bogosloviju u Karlovcima. Posle stogodišnjih iskušenja i borbi, Srbi u Austriji na kraju XVIII veka su zadobili versku ravnopravnost i građanska prava, i posle nekoliko buna i iseljavanja došli su do

koja nije mogla da iziđe iz srednjovekovnih tradicija i balkanskih kaluđerskih zloupotreba; iz njinih redova će izići na kraju XVIII veka »nacionalisti«, pobornici naprednih i svetovnih reforama Josifa II.

srpskih knjiga, mecene srpskih pisaca, i sva moderna prosveta i svetovna književnost srpska koja se stvorila na kraju XVIII veka ne može se bez njih zamisliti.

Škole su retke i slabe, i nepismenost je opšta. I svi naši pisci na kraju XVIII veka konstatuju tu zapuštenost prostoga naroda, i naglašuju potrebu da se blagodeti prosvete prošire na široke i

3) PROSVETNE USTANOVE Može se pretpostaviti da je kod balkanskih Srba na kraju XVII veka, bar u varošima, bilo izvesnih škola, otprilike onakvih kakve su bile kod Grka.

Broj škola na kraju XVIII veka se povećao, ne samo po varošima no i po većim selima. U pogledu osnovne nastave Srbi su u XVIII veku

Kada se na kraju XVIII veka, iz političkih razloga, stalo popuštati prema Srbima, dobili su dozvolu za osnivanje svoje gimnazije i

Na kraju XVII veka prešao je u Ugarsku, sa ostalim narodom, priličan broj kaluđera, među kojima je bilo i prepisača crkvenih knji

Milićević, Vuk - Bespuće

On onda bacaše krivicu na svoju osamljenost koja potpiruje misli bez smisla. — Na kraju krajeva, ko to može da bude? — uzviknuo je. — Jedna bucmasta i zdepasta Čehinja, — i nasmija se.

pojca u polovini započete pjesme, zagrmi kaluđer iz oltara, ne puštajući nikad starca da započeto dovrši, žureći se kraju. Jedan seljak, crkvenjak, poslat valjda za to od kaluđera, ponudi ga da ode za pijevnicu.

Sremac, Stevan - PROZA

Paja je morao nešto misliti i razmišljati. I onda kad ste mi dosad, dragi čitatelji, verovali, dopustite mi da i na kraju ove pripovečice budem tumač gospodin-Pajinih misli.

Radičević, Branko - PESME

Kuda gleda, na koga li laje? Pa pogleda kraju i obali, Glednu tamo, pa mi se ražali, Vide onde onog divnog Elja, I još Enja, njemu prijatelja, I još jedna beše tu

žitku, moj prelepi sanče, Zbogom, zoro, zbogom, beli danče, Zbogom, svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju.

Ta ne vide ni de staju, A kamoli kom će kraju; Sa nogu su spali jadni, A ko vuci veće gladni. Strašni Bože, al' kroz tminu Da l' to oganj amo sinu?

Već pesmu nemu dopevasmo kraju, I zbogom ostaj, zbogom lisni gaju. 22. Ovako dani gonili su dane, I najteži je nek mi bio rad, Od ljubavi su

I kada sve ja poprivatim bliže, Meni se čini, tajna kraju stiže, Jer do sad skriva s' na domu svojemu, A danas svetu ukaza se svemu; Al' kakvu tajnu na srcu imade, To pesma

36. Još se jednom svak okreće: „Zbogom, slatki zavičaju!“ Pa na dasku nogu meće... Al' ko plovi amo kraju? Ko to kore, ko to kudi: „Hej Šajkaši, sram vas budi!“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga?

Ja vidim mog života sunce sjati, Od njega mene bez'na rastala, — Zar jadikujuć ja da preko gledim? Na kraju njenom moja noga stoji, I pokušaću preko bez'ne skok: Il' sunce moje odonud uzeti, Na nebo moje amo to preneti,

“ Ovako zbori, žurno veslom grabi, I reka, veli, da je šira danas. U kraju sad je, ali di je ona? Kod izvora je, tako Milan misli.

Malim puškam' čine jade teške, Al' ne praom, brate, već junački: Drž' za grlić, pa udri kijački; Puču čela, kraju se rebra, I lome se te toke od srebra. Joj, kako se vojske uoštrile!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.

Eto, po tome su se mlinovi izdvajali od ostalih neobičnih mjesta u našem kraju. Bogomolje, groblja, jaruge i raskršća preko dana su bili pusti i uvredljivo obični, osobito za onoga koji se nekom

Poštetljive muškarce u našem kraju još odavna su uobičajili nazivati „mlinarima“. Počelo se to množiti poslije prvog svjetskog rata.

Nije lako okrenuti leđa ovome blagodatnom kraju koji si naselio tolikim svecima, svojom rođenom djecom. Mjesecima i mjesecima on je seljacima, za malu paru, molovao

Najavljuju ga tuga i nesanica, a na kraju sve to progovori kroz pjesmu. Odnekle s pojila, kroz siv sutonski pepeo, provuče se nevesela arija: Marijano, konje da

djed još uvijek je zurio na onu stranu kud mu izmače posljednja uzdanica i oslonac, trezveni brat Sava, koji je, evo, na kraju i sam povjerovao u čudo. Vidi ga, topi se i nestaje u sutonu, izmiče nepovratno kao čitav ovaj nevjerni, laživi život.

božje bravče bez repa: il ti, il oni koji su te preslišavali, il bradonja, koji je sve ovo zakuvao pa odmaglio, ili, na kraju, ja glavom, koji sveca izigravam i slušam taku benu, a ne tražim vile da te valjano izmjerim preko leđa zbog tvog

Na kraju kolone, nevezana, zapristajala je tanjušna Draginja Kečina pletući u hodu čarapu, jer tako je red u selu da cura ne ide

Svoj završni, slavni sukob, zbog koga se pročuo nadaleko u našem kraju, djedov kamarat izveo je u seoskoj birtiji, onoj preko puta osnovne škole.

SLIJEPI KONj Gazdinske kuće u našem kraju bile su čuvene po svojim njivama, po šumi i stoci. Znale su se gazdinske oranice, gajevi, konji i volovi.

Posljednje godine prvog svjetskog rata otjeran je u vojnu komoru naš dorat, jedan od najstarijih konja u čitavom kraju. To je već bio jasan znak da je država pala na najniže grane.

Ja ponekad od muke i zapjevam, a dorat ćuti, nije ti on od toga posla. Na kraju Zekan priznade još nešto što je čitavu kuću ožalostilo: dorat je u ratu oslijepio.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Misliš da sve držiš u svojim rukama, čvrsto i sigurno, a na kraju ispadne da si činio onako kako je hteo neko koga i ne znaš.

Neću da kažem da tvoj brat nije i svoje račune u sve to upleo. Ruku na srce, jeste. I to prilično. Na kraju krajeva, ne možeš ni da mu zameriš. Kad te je aga vratio, brat ti se našao u teškom položaju.

Rastrgo bi me na komade! U prvo vreme sam plakala. I znaš li šta me je na kraju smirilo? Počela sam opet da sanjam kadiju...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

kad se bolje zagleda ona nežnost i finoća bele i providne joj kože; one fine, nežne malje ispod kose, oko vrata i pri kraju obraza; i ono kolutasto, jedva primetno rumenilo pri dnu joj lica — onda se tek oseti sva milina, ljupkost i draž, što

— Idi — reče. — Ionako ovde nisi za vajdu. Samo pazi da Ciganke... jer se sad, ta vera razmilela, pa... Pođoh. Na kraju vinograda, do međe, bilo je nekoliko već suvih višanja, a oko njih se uvile loze sa sočnim lišćem, debelim prućem.

Večera je pri kraju. Počeše opet zdravice. Sofra već mokra od vina, umrljana od jela i puna kostiju. Razgovori življi, brži, isprekidani.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Osnova za takvo shvatanje, i to tada zaista iskreno osećanje, decenijama je bila nripremana i na kraju učvršćena najautoritativnijim mišljenjima, u svetu i kod nas.

Otuda i naslov ovoj Antologiji, na koji nas uostalom obavezuju i najvažniji izvori za nju (v. navedene izvore na kraju knjige). 2. Služili smo se, po pravilu, prvim izdanjima, odnosno originalnim tekstovima skupljača.

pođe morem, i posle dugoga putovanja po svetu, kad dođe blizu grada odakle je bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju malo podalje od grada, pa iziđe na breg i razapne šator, pa onda napiše caru knjigu: — Pošlji mi onoga čoveka koji je

Devet svetova prođe, i kad već beše na kraju devetog sveta naiđe na jednu staru, mater od pet zmajeva, te k njoj svrne.

si vidio da ljudi posiju žito, pa ga odmah zapale pošto bude zrelo, znači dobra djela: čovjek čini mnogo dobra, ali na kraju se dogodi da nešto pogriješi, pa mu sve ode zabadava.

Dete koje je već dobro đavolski zanat izučilo bilo odmah skoči na vodu i stane plivati ka kraju I isplivavši iziđe na breg i otide k ocu svome.

cu! A moj ti jarac bježi! VUK I KOZA Uhvati vuk kozu, koja je bila legla na kraju osim ostalijeh koza, pa pođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do

Potom kurjak otide, ali koza više nigda ne legne na kraju, nego sve usred srijede drugijeh koza. Kad jedno veče kurjak, misleći da je koza već debela, dođe i ne našavši je na

se dogovore da načine krevet više vodeničnog kamena, pa da uveče legne Đosina žena, pa Ćosa, pa najposle Ugursuz na kraju, pa pošto zaspi, oni da ga gurnu te da ga kamen zdrobi.

Istu je priču Vuk kasnije uneo u svoju rukopisnu knjigu Život i običaji naroda srpskoga, dodajući pri kraju još jednom reč „i čanak“ — što je svakako ispravljanje ispuštenog u Rječniku, pa smo ovu ispravku i mi uneli. 58.

LAŽ ZA OPKLADU: Sve kao pod 30. (Srpske novine: čislo 90, 11 novembra 1821.) 66. ĆOSA I UGURSUZ: Zabeležio u užičkom kraju Vid Žunjić 1886 g. Objavljena u zborniku Srpske akademije nauka, 1927 (dalji podaci kao pod 14). 67.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Onde je njemu mesto. Nisam li sto puta govorio, da se meće pored odžaka. SOFIJA: Ja sam čula: u kraju do oluka. Ali ako ti nije tu po volji, lako ću ga premestiti. MAKSIM: Tako je; sad idi, te kvari nanovo aljine.

U kraju stoji fortepijano; a u pročelju kanape, više njega veliko ogledalo a pred njim astal i naokolo stolice.) 1. VUČKO (stupi

(U JEDNOM KRAJU POZORIJA SELjAK, TRI ĐAKA STUPE PEVAJUĆI.) MARKO: Dobra volja, vruća krv, lake noge jesu stupci, na kojima ceo svet

Lalić, Ivan V. - PISMO

Tako niže se ogrlica; Na kraju dođe kopča i zatvori se krug, Ili se prekine nit — ali pustimo ishod; On dovoljno je stvaran da neprisutan bude Kada je

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— rekli su i pustili te, pa zirkaju iza zavese, svi se nadžidžali, i keva, i bakuta, i tetka Gina što je u gostima, a na kraju ni matori nije izdržao, nego bacio novine i dovukao se iza keve, da vidi, kao, šta se to dešava.

Na kraju, evo te knjige koja će konačno pokvariti vaš odnegovani književni jezik. Dva bela medveda iz Zoološkog vrta i ja tonemo

da tu žicu možete da vučete bez veze; a kao što znate, nema ni jednog bunara bez dna, oću da kažem, svako se klupko na kraju ipak odmota, pa sam vam zbog toga i prišla na ulici, kad već hoćete da znate zašto sam vam prišla, mada prilaženje nije

Na kraju, naravno, šta bi se drugo moglo očekivati, baš kada se gosn Sule kao popravi, odmah negde posle završnog monologa, njega

— Ima! — odgovori Sulence. Jedan Dača je pljunuti ja! I tako pronađu tog Daču, pljunutog Suleta, koga su u njegovom kraju zvali Dača Tupavko, onako od milošte, zbog toga što su mu bila potrebna najmanje dva saobraćajca da mu pokažu poentu

“ ko bi to sve izdržao sem rođenih Beograđanki, pitam ja vas? Na kraju, ko bi mirno otrpeo da se polovina Jugoslavije leti na moru predstavlja kao da je iz Beograda, a u stvari je iz Pančeva?

Pitam se samo kako će se završiti taj film i za koga će se na kraju ispostaviti da je ubica? Međutim, slagala bih vas kada bih vam kazala da među svim onim momcima nije bilo i izuzetno

tolike kilometre da bi stigli u Beograd, u jedno avangardno pozorište, i tamo šokirali fini svet u parteru, a na kraju — truba!

Držali se za ruke. Grebali se o slušanje ploča. Zamišljali da je kamin samo naš i da živimo tako negde na kraju sveta, recimo u Košutnjaku, i da nas je baš briga za ostalo čovečanstvo!

Nije bio zaboravan kao drugi. Parkirali smo ih u Fordovom izlogu na kraju Vasine ulice. Volela sam ga zbog toga što ste nekako bili sigurni da neće zaboraviti mesto na kojem je parkirao svoja

Džonjajući onako iznad belog lista hartije, setih se snova moje blesave mladosti. Jedanput, bilo je to, mislim, pri kraju trećeg razreda, u našu školu stiže televizija.

Drug Top se priključio narodno-oslobodilačkoj borbi već pri kraju 1945. godine, kada je bilo najteže pogoditi ko će da pobedi.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Šum pečalan, tihožalka: bila zvezda vrh oranja, bio vetar - svilu tkao. Zrelo sunce metohijsko po vascelom greje kraju. (Izgrejao Hristos s freske.) A kad zvona, kad udare, tad dudinje opadaju kao suze kaluđerske.

Tamo gde žeton i karta potrebni nisu, u leden-hladu, a na krajnjem kraju kraja, u srcu mraka, očvrslog, u metal sraslog - tu vrede zlata: gromke zemlje dobovanje, padine zraka, kasovi hitrih

Hoćeš li mi uraniti pre nego mi senka priđe, Ljuboviđo Ljuboviđe? Ne gasi se, lanen-cvete, jer je lampa prema kraju. Ne prenagljuj, preokrete: u biljnome zagrljaju izrabljujem slez, ljubicu i moj pogled ruže kolje.

kuća, od jedne frule stvorim žubor frulstva a snaga moja činodejstvujuća; iz lake ruke izvire mi grana „U plodnom kraju staroga neznanja“ Kaloper-dušom odišu mi čuvstva.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

NA VRBASU 338 PUTNIK 340 PROLjEĆE 342 RASTANAK 344 FERIJE 346 ČAROBNA ŠUMA ČAROBNA ŠUMA (UVOD) Na kraju svijeta, kod zadnjeg druma diže se stara, prastara šuma.

Na kraju šume kućica stoji, tuguje u njoj mačak Šepa, kroz prozor gleda, časove broji, pjetlića čeka zelenog repa, dok tamo

PIJETAO I MAČAK Pri kraju šume, u doba davno, Mačak i Pijevac živjeli slavno. Kuća im bila od jednog sprata — priča je o njoj kružila gorom

Na kraju reče, pogleda svijetla: „Ipak ću jednom pojesti pijetla.“ Ubrzo noćnik otpraši snijegom, zamače repom za prvim brij

„Zašto me nisi slušao, druže?“ IV Na kraju šume, drugovi moji, i sada kuća malena stoji, stara je mnogo, zidovi sivi. I danas Mačak unutra živi.

MJESEC I NjEGOVA BAKA U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta; kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta; nad krovom plavi vije se dim; tu živi

U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta, kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta ... Noseći kapu nevidljivicu ...

CRVENI VRABAC Za šumom tajnom, čarobnom, negde u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni

Ponekad, opet, u osvit siv, niz klanac neki promakne div. Jednoga dana družina slavna nađe se srećna na kraju gore, pred njima puče ravnica travna, ljulja se, šumi zeleno more. Zanjaka Sivko: „Ovo tek valja, evo i čkalja!

I jedne noći, dok Žarko luta sa svojim Žućom tražeći spas, u tuđem kraju, bez topla kuta, odjednom čuše tajanstven glas: „Vi, koje veže drugarstvo vrelo, junaci mladi bez straha, mane,

! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Za šumom tajnom, čarobnom, negdje u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Tamo za lancem planine sive, Žarko i Žuća i sada žive, veseli, srećni u kraju tom.

Tamo za lancem planine sive, Žarko i Žuća i sada žive, veseli, srećni u kraju tom. Četa dječaka, brzih ko čigra, tu se na pijesku kraj vode igra, provode život lijep.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Bilo bi dobro da račun platim još večeras. — Ne brinite se ništa. Idem jednome kraju ulice. Ulica prelazi u put između maslinjaka i vrlo brzo dovodi do kapije zamka.

Na kraju rada pčelinog je med koji sadrži u sebi srž svih cvetova a nije čak ni skup onoga što su oni, već nešto novo i izvanred

Na obali okupljeni ribari između razapetih mreža gledaju u jednog svog druga koji na kraju štapa drži obešenog daždevnjaka. — Šta se dogodilo? — Našao daždevnjaka, pa misli da je zmija.

Poznavao sam sve u tom kraju gde je bio njegov hotel i razgovarao sam sa celim svetom, i video sam vrlo dobro koliko su one, ta gazdarica i njena

— O, odmoriću se već. Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Žene uđoše i onda cela ulica bi savršeno pusta. Tek na kraju, jedan starac pozdravlja iz mraka neke kapije: — Dobru noć, gospodine! — Dobru noć. Izgleda mi šumno na vodi?

Onda bih voleo da se rodim opet, ne da rastem, već da se nađem međ njima, pa da pogledam svuda u krug. — I na kom kraju sveta bi hteo da to bude? Možda baš ovde? — Da, baš ovde ako treba.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na kraju svake priče darovaše mi carsku kćer za ženu i carstva (ponegde još carujem). Samo kad se rodih s potocima vedar

ČOVEK U SAMOTNOJ KUĆI Sedim za stolom i držim hleb u ruci, više ne zastirem sto, sedim i pevam. Na kraju drvene ploče već je mrak. Iza otvorenog prozora neko me sluša: poškropljena trava i sunce i jedan oblak pun krvi.

koji me posla, koji vidim kad sunce provuče ruku kroz krzno oblaka i na brdu mi se pričini osvetljen dvor ili na kraju padine more te viknem neku ženu, a mislim na luku.

Dobro je, reče, ako je takva volja da ponovo vidim zemlju svoju i voćke u mom kraju, krećem! Eno poznatog tela stene i pokreta reke što se baca od gajeva do klanca, sunce kao nikad sjajno i dvori

dva sina sigurna u svoj lik po njima sunčev sjaj bridi venci trepere još malo pa će njihovog oca da poseku pri kraju žetve Junoše visoke usred rata i pesme rastu na brdu svojim sjajem i staklenim mirisom metve Ima jedan most koji se

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— i slegnu ramenima. Zavalio sam glavu na leđnu torbu, osluškujući neprestano. Pomislih da je to možda običaj u ovom kraju. Sigurno je neka crkvena svečanost, uveravao sam sebe. Ali teška, zlokobna slutnja vitlala je po duši.

I njegova ljutnja, da li slučajno ili namerno, tek srazmerno je rasla, da se na kraju sve sruči na Tasinu glavu — što nije obrisao žvale na ustima. Onda je naišao potporučnik Aleksandar.

— Ne sme da bude larme, vike, svaki ima ćuteći da vrši posao! — dodao je na kraju. Zatakarali su topovi i kare koje su vojnici na rukama gurali i ravnali.

— Da, ali zato imate kaplare, podnarednike, potporučnika, i opet na kraju treba sve ja da vidim — govorio je strogo komandant, otpozdravio kratko i u galopu odjurio susednoj bateriji.

Pred osvetljenim kafanama posedao svet i posmatra nas radoznalo. Još piju i pivo... Prođosmo most i, na kraju varoši, na nekoj poljani, gotovo u sam mrak, postavismo bivak. Strogo je naređeno da se iz logora niko ne udaljuje.

Razgovaramo među sobom i pitamo se kuda ćemo sada. Još malo pa smo na kraju, Sava je blizu, a ni sa koje strane ne dopiru pucnji... Narediše da se konji nahrane. O ljudima i ne misle.

u datumu ofanzive ili nekog odstupanja, ali se ipak nagađanja o porazu, o zarobljenicima, o nastupanju ili odstupanju, na kraju obistine... Bila je baš to veče plahovita i hladna kiša.

“ Ispada kao da se mi ovde gađamo kruškama i kamenjem. I kada bacimo bombe, onda oni raspale granatama, i na kraju nekoliko mrtvih i ranjenih. A zašto?... Da se uznemiri neprijatelj! Eto... mi njega, a on nas.

Zapitah ga šta će on tu, kad znam da se za nas donosi hrana iz baterije. — Ja kupim ono „pretekavše“. I na kraju izvrnuše kuvari kazan i tako ostatak pokupi Tanasije.

Zapovest je dugačka, već smo nestrpljivi. Prevrte komandir i poslednju stranu, pri kraju je. Aleksandar ne mogade više da otrpi no se obrati meni promuklim glasom. — Sigurno opet odstupanje.

I večito: „Na nadležnost“. Na kraju, „kola se slome“ na kaplaru Živulju, ili na nesrećnom Tanasiju. Tek tada pusta forma dobije svoju punu važnost.

Uskoro ulete u stanicu lokomotiva, vukući za sobom veliki broj teretnih vagona, i na kraju nekoliko putničkih. Jedan železničar u vojničkoj uniformi išao je žurno, udarajući o točkove vagona gvozdenim čekićem.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Služba već početa, te oni i ne odmoriše decu, nego ih uvedoše u crkvu i narediše u jednom kraju. Za pevnicom pevaše mesni učitelj, a oko vega stajahu i odgovarahu na jektenija desetina odraslijih đaka.

Jest, seća se tako živo... dovela je mati, sa mlađom sestricom, u crkvu. Stoje one tako u jednom kraju i ćute. Mati se krsti, a ona gleda u plamičak kandila, što treperi pred raspećem na vrhu ikonostasa.

Otvori ga i gleda kako radi, pa opet zatvori i gleda. Naročito joj se svidi lanac, sa lepim ukrasom na kraju, nalik na zvezdu, pa ga razgledaše pažljivo.

»Šta li je to iza mene ? Da nije pandur ?... Kako ga nisam opazio !«... Pri kraju pričanja otvoriše se poznata vrata, uđe depozitar i zađe nekud iza Gojkovih leđa.

po nebu snuju gusti oblaci, skupe se u veće grupe, pronesu se tako zajednički nad selom, pa se opet, tamo na kraju svoda, razdele i zaplivaju usamljeni... Počinje šibati hladan vetar... Gojko se grči i trese, pa opet žuri napred.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 164. “Kraju, kraju, moj mrnaru!“ “Ne mogu ti kraju doći, Jer mi barka vesla nema.“ Ma mu veli đevojčica: “Ja ću tebe vesla

“ 164. “Kraju, kraju, moj mrnaru!“ “Ne mogu ti kraju doći, Jer mi barka vesla nema.“ Ma mu veli đevojčica: “Ja ću tebe vesla dati,

“ 164. “Kraju, kraju, moj mrnaru!“ “Ne mogu ti kraju doći, Jer mi barka vesla nema.“ Ma mu veli đevojčica: “Ja ću tebe vesla dati, B’jele ruke đevojčine.

“ Ma mu veli đevojčica: “Ja ću tebe vesla dati, B’jele ruke đevojčine. Neg’ mi kraju, m oj mrnaru!“ “Ne mogu ti kraju doći, Jer mi barka jedra nema.“ “Ja ću tebe jedro dati — B’jele skute đevojčine.

“ Ma mu veli đevojčica: “Ja ću tebe vesla dati, B’jele ruke đevojčine. Neg’ mi kraju, m oj mrnaru!“ “Ne mogu ti kraju doći, Jer mi barka jedra nema.“ “Ja ću tebe jedro dati — B’jele skute đevojčine.“ 165.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ništa, niočemu! DROBAC: Ni jedan od njih ništa ne zna. U početku. A sve što na početku nije znao, na kraju zna! BLAGOJE: Ja mojom glavom garantujem da ne zna! DROBAC: Nekom zna, a nekom ne zna! Kako kome!

Drobac, za trenutak, gleda u Sofiju sa zaprepašćenjem. Njegov odlazak sa scene liči, na kraju, na bekstvo. Posledice ovog susreta pokazaće se u sedmoj slici.

Što nisam znala, to sam izmišljala! Glumila sam, ko da je glava u pitanju! Na kraju mi ga je bilo i žao. VASILIJE: Koga? SOFIJA: Tog batinaša. JELISAVETA: A možda je sve to bilo sračunato!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja se nikad nisam trudio da dobijem uvid u tu hrpu rukopisa. Pri kraju života, Paja Putnik je bio osobenjak, neženja, a mnogo se ljutio na onu granu svoje porodice koja je, u Srbiji, od

Njegov akt odobravala je samo naša sirotinja i omladina. Buržoazija nije odobravala akt Principa. Pri kraju rata, svi su u nas govorili samo o potrebi podizanja jednog velelepnog Kosovskog hrama prema nacrtu Meštrovića.

Ponavljati kako je rastanak tužan, kako je misao ljudska uzvišena, kako su zvezde krasne, kako je smrt, kao noć na kraju dana, sigurna? Ponavljati to u stihu, u metru, u tercini, u kvatrenu, u oktavi, u sonetu, stolećima?

Svaki bi se derao na svakoga, i niko nije hteo da sasluša mirno nikoga. Na kraju krajeva, vuk bi pojeo magarca. Sećam se, na primer, onoga što se, dok sam ja bio tamo, desilo dva‑tri puta Turcima.

Pri kraju rata, sve su već bile prostituisane. Imaju vrlo lepe haljine i Talijanke im zavide na haljinama. Vrhovna komanda u San

Pukovska trpezarija je raskošna, kao da smo ušli u Veneciju. Imamo pet jela, i sladoled, na kraju. Kod stola nikako mi ne uspeva da zapodenem razgovor sa susedima, ni prekoputa, ni desno.

Ja se onda rešavam da odem do Komorana, do dvadeset i devete, da opet uđem u kasarne. Na kraju krajeva, posle toliko godina, treba, valjda, da me neko vreme hrane. Duguju mi i plate.

Bilo kako bilo, beogradski Univerzitet, vratio mi je, od prvog dana, onu životnu radost koju sam bio, na kraju rata, izgubio.

Osećam nešto belo, vitko, suzno, kako odlazi od mene; belo kao rosa vodoskoka kad vetar duhne. Na kraju ulice praznina, praznina; nad krovovima, mokra brda i šume i nebo. Sve je tako zamršeno.

teoriju „sumatraizma“: da život nije vidljiv, i da zavisi od oblaka, rumenih školjaka, i zelenih trava čak na drugome kraju sveta...

Ona, on, i muž. Ponegde umešano jedno lovačko odelo, ili ma šta što publika voli; iza zavese svira violina, a pri kraju, pod starost, sve se žene smire. Ni jedan pesnik ne jauče. To čine još samo Sloveni.

narod Evrope, pariska Opera, fini muzičari, svako veče, kao neki groteksni kontrapunkt, hiljadu puta slušaju, na kraju reči, to, kao iz lonca, debelo öeö.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

“ Starac je nedahnimice i sa zebnjom u srcu slušao šta mu pripoveda mušica. Na kraju, priznao je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da je Bog sve što je stvorio — stvorio dobro.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ Dugo je trajalo dok se svi ti obredi izvršiše, a kad se dođe kraju, zasvira muzika kroz sve ulice, a svet je šetao gore-dole uveličavajući time svečanost.

činovništvom: da motri nad svima ostalim činovnicima vrše li svoju družnost, i da utiče na snaženje privrede u celom kraju.

Ali ja držim, gospodine ministre, da je to već opasnost kada oni ubijaju lude i pljačkaju svakodnevno po čitavom jednom kraju vaše zemlje. — Ubijaju, to jeste; ali mi ne možemo biti tako nekulturni, tako divljački kao...

Molitvu će za taj slučaj, onu koju treba, odrediti vojni sveštenik; ali, na kraju molitve, da dođe i ovo: ‘Neka dobrim, mirnim i pravednim građanima što padoše kao žrtve zverskog nasilja divljačkih

Svi nam dogovori i razgoVori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu sušu kakvu valjda niko nikad

Glavno je da vi meni verujete da je ovo bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta. Ono, doduše, nekad sam držao da sam celu ovu stvar ja sam odnekud izmislio, ali malo-pomalo, oslobodih

ostavljaju; ludi se otimaju da se sami ne bi raznežili, i viču: „Dobro, hoćete li da i dalje gladujemo u ovom prokletom kraju i da živimo po ovim udžericama?

porodicama i pođosmo za tobom ostavivši kuće i grobove naših predaka ne bismo li se spasli propasti u onom neplodnom kraju, a ti nas gore upropasti. dve stotine porodica povedosmo za tobom, a sada prebroj koliko nas je još ostalo.

Sećati se svojih pokojnih, milih i dragih, to je lepa stvar, i ja zaista zaslužujem u tom pogledu pohvalu, ali, na kraju krajeva, što rekao neko: kakve veze ima moja pokojna strina s ovom pričom?

Iznenadio sam se. Zborom rukovodi predstavnik vlasti u tom kraju zemljice, valjda ga zovu okružni načelnik, a on je i sazivač političkog zbora.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

a pred tobom se otegla velika, široka brazda, koja je tamo dalje sve uža i uža i naposletku, izgleda, da je na kraju samo stopu široka.

Za nama se sipa čitav grad psovke, te se time u nekoliko i opšti mir remeti, ali na kraju krajeva dosadi se i ženama, te se opet prostre tajac po našim ulicama.

Nije ni čudo, ako se u tako zabačenu kraju nađe po nešto čega nema kod ostalog sveta. U drugim selima, kažu, retki su istinski pobožni ljudi, a u našem selu bilo

Obukli se na kraljev dan mi svi i odslužili službu. Kad bi pri kraju, povrveše u crkvu oficiri i činovnici... Zveckaju sablje po glatku kamenu, po neke cipele škripe, a po neki se đonovi

Zaneo se u prošlost... Odjedared mu dopre do uha zveckanje zvonaca i praporaca, kojima kočijaši u ovome kraju kinđure svoje konje.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

jedan kraj naše otadžbine ima i šumu i rasadnik i strugaru i... okružnu komandu, na primer, dotle se u drugom kraju ne primenjuje pravilno zakon o naknadi štete pričinjene gradom, na primer... SRETA: Tako je!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« Ali se na kraju dopisa pisac teši (jer da nema utehe, kakva bi smisla imala sva ta njegova borba!), pa ovako završuje dopis: »Ali nije

što je bila isuviše opširna, niko živ ne može do reči da dođe, a piscu je želja da bude što kraći i što pre da privede kraju pripovetku.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

KIŠE 241 U LETO I U ZIMU 242 ZEMLjA U PONOĆ 243 ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE 244 OGLAS 245 JESEN NA PIJACI 246 PIJACA NA KRAJU GRADA 248 LONAC PASULjA 250 ODČEGA JE SASTAVLjEN VETAR 251 VETROVA MUZIKA 252 SLUTNjE PO VETRU 253 GDE SU ONI

I BETOVEN 285 SRBI 287 STRAH OD PROMAJE 289 ZBOG ČEGA NE VOLIM PRAZNIKE 291 ULICA BABA-VIŠNjINA 292 OGRADA NA KRAJU BEOGRADA 293 STARINSKA PESMA 295 VISORAVAN 297 TRENUTAK ISTORIJE 299 GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA 302 ŠTA ČOVEK DA

niz ulicu, Deca, kraj lopte u centru, utonuše u ćutanje, Samo je vetar pirkao u tanku frulicu, U nekom vrtu, na kraju neke putanje. Odmah potom, klicanje radosno čuo je. A da je šutnuo — e, vala, šutnuo je!

Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?! U neko crno doba, na kraju ulice, Planu boja poznate haljinice: — Evo Cice!

ŽITIJE VESELOG DIMITRIJA Na kraju ulice najzabitije Živi Veseli Dimitrije: On nema zanimanja, niti je Prijavljen kod opštine i policije.

Severac cvili: „Zbogom bili!” A južnjak, Junak, Kroz topal čunak Huči u suirak! KUKUREK N a kraju zime, kao i uvek, U uvalu zvani Kružni Usek Stigao, u rasvit, kukurek.

To obično biva na kraju jela, Kad se sa stola pribor posklanja: Nađu se zreo čovek i jabuka zrela, Puni međusobnog poštovanja.

Jer to tako samo počinje: Prvo drveta, pa životinje, A na kraju će goroseče I do tebe stići, ludi čoveče! Ko je kadar drvo pred kućom preseći Od njega se nadaj svakoj nesreći!

Odbijala je da se umeša u zločine, Niko je na ubistvo ne mogade navesti, I pustiše je, na kraju, da otpočine U malom muzeju, spokojna, čiste savesti.

Pod ćebe moje zavlači se, brzo. Zimska hladnoća i nju je spopala, U postelju se gura, snagom svom. Na kraju, čunak mi stavi međ stopala, I usni, brzo, pravedničkim snom.

POSLOVI GODINE NEDELjA U MALOJ ULICI Ko buket klikera trešnja zrela Tamo, na kraju moje ulice Na ogradu je nisku sela, Od mlakog sunca sija joj lice Pa je ustreptala kao strela, Ko topla jara na

moje ulice Na ogradu je nisku sela, Od mlakog sunca sija joj lice Pa je ustreptala kao strela, Ko topla jara na kraju sela, Ta trešnja zrela, nevesela ...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Johanesa Šmita je pronalazak jeguljinih plodišta po okeanima, a poglavito otkriće da sve evropske jegulje, ma na kome kraju Evrope one živele, imaju jedno isto plodište koje je Šmit obeležio, proučio, od njega radijalno u svima pravcima

Tome. U toj oblasti, na severo-zapadnom kraju plodišta, nalazi se prostrani koralni masiv Bermuda, koji ima oblik ogromne udice.

Pri tome često se dešava da jedna vrsta eksploatiše drugu, ali na kraju krajeva opet je svima dobro. To su pojave koje prirodnjaci nazivaju parazitizmom, komensalizmom, mutualizmom, simbiozom.

Instrumenat utvrđen na donjem kraju tereta osnovan je na tome principu da, kad teret udari o morsko dno, uspostavi se električni dodir koji kroz kabl

Upoznati sa organskim životom i životnim prilikama u dubinama okeana, u kojima će se jegulja naći pri kraju svoga dugog svadbenog putovanja, vratimo se romanu jegulje, i to onoj njegovoj fazi koja nastaje od trenutka kad je

Na donjem kraju aparata nalaze se saonice od jakog rastovog drveta, da se kugla, kad legne na dno, ne bi prevrtala, i da bi, vučena

i nošene Golfskom strujom, koja ih usput predaje drugim morskim strujama, pa ipak se svaka od tih dveju vrsti larva na kraju krajeva nađe u slatkim vodama u koje su zalazili i od vajkada u njima svoj vek provodili njihovi preci.

Od Sargaskog mora, pošto smo se na jednom njegovom kraju zadržali nekoliko časova da bismo posmatrali spletove alga koji su već bili zagustili, uputili smo se pravo ka

Klima je na ostrvima veoma blaga; zimi temperatura nikad ne silazi ispod 7˚ S., a leti se ne penje iznad 33˚ S. Pri kraju leta su česte omorine i jake bure, pa i orkani što pustoše. Nisu retki ni zemljotresi.

Za vrh konusa vezan je gvozdeni teret da bi kesa pri spuštanju u more imala svoj vrh na donjem, a otvor na gornjem kraju i da bi, kad mreža stigne na dno i brod je počne po dnu vući, išla tako da otvor dođe napred, a da vrh kese zaostaje

Vijak na zadnjem kraju broda snažno je komešao zapenušenu vodu, a visokih vodenih obrva na prednjem kraju, koji je dotle sekao vodu, nestalo

Vijak na zadnjem kraju broda snažno je komešao zapenušenu vodu, a visokih vodenih obrva na prednjem kraju, koji je dotle sekao vodu, nestalo je.

Rakić, Milan - PESME

Ja bih da iscrpem dane moga veka Naprečac, u kraju toplom, ili lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Bože dragi, da ga san ne vara tê ovako starac uzletio? Sreća se je stara probudila: u Karuče, na kraju Crmnice, od petnaest hiljadah Turakah ne puštiše živa nijednoga; i danas je pobjeno mramorje divne slave

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Živeli su od kirije od nekoliko oronulih dućančića pri kraju varoši. Sofkine matere otac, večito bolešljiv, gotovo slep, jednako je sedeo kod kuće sa navučenom modrom hartijom nad

Ali to ne bi trajalo dugo. Što bi se posao više približavao kraju, ona bi počela da oseća kako postaje sve klonulija i ravnodušnija. Jutra joj već ne bi bivala onako sveža.

U samu sobu nije smela da uđe, jer tamo, u kraju sobe, već je bilo mraka. I kada i samu kujnu za sobom zatvori, oseti se slobodnija.

Na kapiju je samo njega pustila, a njegovog konjića krišom, da niko ne vidi, iza kuće uvela i tamo u kraju bašte za neko suvo drvo privezala, da uz naramak sena ili trave drema, čeka, dok njegov gazda posvršava određene

Posle sa mukom su se penjali gore kod matere i, još sa većim nestrpljenjem, tamo u sobi, ne sedajući već klečeći u kraju, do zida, a nogama odgurnuvši ćilim, da ga ne bi uprljali, čekali su da se svrši posluživanje, razgovor, pa da se opet

Šuškala je dole u spavaćoj sobi. Zagledala odelo, minđuše i spremala šta će obući. Ali kad zvona pri kraju službe počeše naglo da rastu i rasturuju se na sve strane po varoši kao poslednji put; i kad do nje ovamo u sobu poče da

po čaršiji, u polumraku već su se svetlucali pogdegde potpaljeni mangali i čuo salepdžija, dok je ovde, kao uvek na kraju varoši, sve još bilo tamno.

starim prljavim ženskim šalovima, da mu ne bi ozeble oči, na koje je jedva gledao, sedi prekrštenih nogu, i to u kraju, pozadi sviju.

A što se više približavala kraju ulice, prilazila samoj crkvi, sveta, gužve sve je više bivalo, sve se više oko nje stešnjavalo, crnelo.

Više je sigurno koštala nego sama kuća, koju ona poče kroz kapiju da nazire onamo, u kraju, i preko onolikog dugačkog dvorišta.

Na kraju postelje, ispod njenih nogu, na goloj asuri, uvek bi ležao Tomča, muž joj, upola svučen, savijen i zaspao. Sofka bi se di

zna koliko vremena prođe, ma da se Sofki jednako činilo da je sve to tek od juče, ipak ona poče osećati: kako će se na kraju krajeva možda sve preboleti, sve utišati i zaboraviti.

Pandurović, Sima - PESME

Jer južne zvezde, čini mi se, sjaju K’o nad sudbom mi njene oči što su; Jer priroda će u tom čudnom kraju Možda na njenu mirisati kosu; Jer dane ove svršiti mi treba Predstavom živom sna mladosti moje; Jer Bog nam šalje

O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju. Pa i bol će proći; Sve, čak i ljubav. Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini

žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno gredu ko zna kojem kraju. Promiču senke. I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti.

Svetlosni vali svega me zasuše, I bludim... Ali ne znam kojem kraju; Možda gde duše u večnosti staju. A dole dalek šum sveta što gmiže! ...

U haljinama tvojim i u kosi Pustiću prošli život da nam mine; Pustiću večnost da nas tako nosi Neznanom kraju, bledoliki krine.

Život je cveće snóva pobr’o; Njegove grube klikću hajke. Al’ čuješ? To je uspavanka Večnoga Oca, večne Majke Na kraju ovog ludog boja, Moj verni druže, suzo moja.

Sva iskustva samo jadnu dušu ruže. Jer, na kraju, sve će biti jedno isto: Prazni vetri koji „memento“ zašume, Malo trošnog praha, ništavilo čisto, Kraj dosadne,

Tu je tako zgodno i veselo. — Hvala... PORUKA Ne, druže! Neka i to znaš na kraju, Da ništa ne mrzim što sam nekad vol’o. Ako je srce sad pusto i golo, — Bednici se samo i ništavni kaju.

Ili se neće povratiti kraju Prošlosti kojom padaju sad tame, Prošlosti drage, ostavljene, same, Zasute bolom u raskošnom maju, Dok dani gorke

Tájac prolaznosti. Sneg... I beli mir. RODNA GRUDA Na kraju, ipak, dođe jedan dan Kad čovek ne želi više da se bori, Kad mu duh zatraži kakav viši plân Života, — dan tužan, i

i krivi, A srušeni vere starinski oltari, — Jedna lepa nežnost još u nama živi: Nežnost prema zemlji i rodnome kraju Čijim nam je dahom duh nekada plenjen, Gde i sada zvezde istim sjajem sjaju, Isti vetar duva plodan, neizmenjen,

Dosta nam je igre nepotrebnog stida. Šta se najzad njime i na kraju steče? Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!“ reče polako Otaš. Iz gore iziđe, pa se ustavi na kraju ledine, jedan — brkati Crnogorac. Za njim još trojica. Onaj prvi poglêdaše na sve strane; vidjelo se da nekoga traži.

To se desilo na izmaku ljeta. Na kraju jeseni, Jana otpraviše u „carsko-vojničko-plemićko-vaspitalište“ u Pragu. Bješe mu tad nastala trinaesta godina.

ama sam u poslu vidiš...“ „Oprosti i ti, živa bila, ama kazuj ako imaš što u kraće, jer, kako viđo, ne misliš kraju doći!“ prekide je serdar, smijući se. „Strpi se, čoče, čućeš sve... E, dakle št’ono rekoh? Da, e,...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Obično se kletve izriču sa „da bog da“ (na početku ili na kraju). I kad se to ne izrekne, podrazumeva se. Kletve mogu da se kazuju i po sazvučju (Mile, mileo da bog da na kolenima!).

“ Da nijesam patila, ne bih se u srijedu spratila. — Uhvatio kurjak kozu, koja je bila legla na kraju osim ostalijeh koza, pa pođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do

Potom kurjak otide, ali koza više nigda ne legne na kraju, nego sve usred srijede drugijeh koza. Kad jedno veče kurjak, misleći da je koza već debela, dođe i ne našavši je na

— U šali se pripovijeda da su Bračani negda htjeli ostrvce Mrdulju da privuku kraju, da načine pristanište, pa svezavši ga velikom debelom ličinom, došli svi na brijeg i stali ga vući.

Ali u tom naiđe i jedan pastir i za njim đavo, s kojim se pastir potuče, oborivši đavola. Na kraju crkvenjak i jedan đak zazvone u oba zvona na tornjevima i svi odlaze sa vertepske scene.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pripovijetka je ova naštampana i u Ljetopisu u І. č. od godine 1842 s potpisom na kraju I. S. (Jovan Subotić), i ova se od moje najviše po tom razlikuje što u njoj o kravi nema ni spomena. G.

” Dete koje je već dobro đavolski zanat izučilo bilo, odmah skoči na vodu i stane plivati ka kraju i isplivavši iziđe na breg i otide k ocu svome.

Imena prenumeranta biće na kraju knjige naštampana; zato neka mi se do naznačenoga roka amo za cijelo pošalju onako napisana, kako je ko rad da se

pođe morem, i posle dugoga putovanja po svetu kad dođe blizu grada, odakle je bio onaj carev sin, ona pritera galiju ka kraju malo podalje od grada, pa iziđe na | breg i razapne šator, pa onda napiše daru knjigu: „Pošlji mi onoga čoveka koji je

Sveti Sava - SABRANA DELA

Kada se pavečernica služi, pošto jerej izrekne uobičajenu molitvu, vi treba da padate na kolena, kao na kraju prvoga časa, i ka igumanu uho priklanjajte, koji dobro govori: „Oprostite mi u Gospodu, braćo, jer sagreših delom i

divljahu se prosvetljenju lica njegovog, govoreći: „O, blaženi Simeone, koji si se udostojio takvo viđenje videti na kraju, Vladiku Svetoga blagodat ti dajući za podvige trudova tvojih!

I dok provedoh tu osam godina, nastadoše mnogi meteži u kraju tom, jer prođoše Latini i zauzeše Carigrad, bivšu Grčku zemlju, čak i do nas, i ulegoše i tu u sveto mesto.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Svecu zapali jednu sveću, a đavolu zapali dve! I šta bi, na kraju? SKITNICA: Nisam pred njom stajo više od sekund. Al dok sam Stajo, sve se objasnilo!

Nit sam ja na kraju apšen zbog nekog neslaganja, nego mi našli u magacinu manjak! A ni kuvala nije ko što sam falio! Nego il presoljeno,

IKONIJA: Moram da pitam, kad nisi došla na vreme! Oni zgradilišta čekali, čekali, pa na kraju opsovali i otišli! Red je da bar kažeš što si zakasnila. GOSPAVA: Ne ulazi mi se u ovu mišju rupu!

Stanković, Borisav - JOVČA

Ali, koja vajda, kad on u dućanu, za tezgom nikad nije. Po mehanama, sa devojkama, momcima, tamo je uvek. U kom kraju čaršije dućan uzme, ceo komšiluk, sve devojke upali. Na svakoj svadbi, veselju, on je.

ARSA A gde ćemo ih posle? TOMA Gore, u onu kućicu, na kraju varoši. Eto im tu, kuća, bašta, njivče, pa kako im Bog da!

JOVČA (trese se u silom zagušivanom plaču): Drvce moje... sve moje... ne davam... V Kraj varoši. Na kraju Vaskina kućica: prosta, sniska, ograđena kamenom i, kao sve zabačene kuće na kraju varoši, pokrivena kamenim pločama i

ne davam... V Kraj varoši. Na kraju Vaskina kućica: prosta, sniska, ograđena kamenom i, kao sve zabačene kuće na kraju varoši, pokrivena kamenim pločama i crepovima. Sva razgrađena i sa zidovima od naslaganog kamenja.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Sat po podne, sunce pripeklo, niti daje tu više | stojati. Upazim na kraju predgradija široku ogradu zida, unutra zdanija i lepa cerkov.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kad je jopet bila glad (1756), on je zakupija žito i proda ga dobro puku, a za dobit kupija je, u gornjem kraju, manastiru vinograde, koji danaske vride priko 30.000 f.“ „Fra-Vićenco (1774, † 1793, †† 1835).

A kad bi ljetina izdala? A kad bi ljetina izdala, bogme, i onda se njekako dolazilo kraju. Osinjača bi tkala po vas dan i po svu noć, magarci natovareni drvima i za njima Kušmelj kasahu češće put varošice, a,

konopom, da stegneš boljitak, začetak, virovanje i strpljenje i svako blagoslovljenje; jer duša ne umi di su dvi, jer na kraju visi pokajanje i moljenje; a svra je velika, da ti, ružo naša, budeš došâ kâ vist blagovist od dive Marije, od Isusa

Nakon njekijeh pedeset koraka puče tratina, a na njezinu kraju, iza dva reda visokijeh stabala, izdigli se pravi vilinski dvori. Tako se učini Bakonji, koji stade.

— Isuse moj, šta li je ono? — zapita sam sebe Bakonja izbuljivši oči. Vidi da je dugački tičji rep, a na njegovu kraju, na sjajnim perima, u zlatnim kružićima, njekakve modre pjege.

Ali se to moglo suditi po njekim biljezima, ali najviše po tome što na kraju ljeta reče bratu Kušmelju, koji dođe da raspita: — Jeto jes magareće krvi, ali jopeta ne mogu se puno tužiti na nj.

Kad stiže ka jednoj stazi koja iz prijeka vođaše ka kraju sela, vranac htjede da svrne i Bakonja vidje iza jedne međe puštenicu Jelicu, koja svojom jedrom mišicom bješe

Od trenutka kad svojim zvonkim glasom prvo zapoja, do trenutka kad poslije mise, na kraju svoje pozdravne besjede ne reče „amen“, niko ne skide očiju s njega.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Iza njih se seljaci gužvaju i zbijaju jedan uz drugoga da se nijedan ne bi našao na kraju, ogoljen i oku i konju. Pred Aćimom, oficir naglo zaustavi konja u kasu, kolona se uskomeša i ispuni put, dva vojnika

— Znaš li ti da je tvoj deda umro s perčinom? — stavi ruke na leđa i poguri se. — Poslednji s perčinom u ovom kraju. — Hoćete da kažete da sam i njemu nešto dužan?

Zar ja ne mogu da budem ništa drugo do ono što sam po rođenju? Hajdučki sin. To sam ja. Ledeno huči česma. Na drugom kraju Palanke tri petla isto pevaju. Oseća pismo u džepu. Želi, a ne može da ga iscepa.

“ A kome će on da posadi jabučar? Od njega će ostati jedan kamen i jedan Trn, tamo na kraju sela, ispod drena. Đorđe otvara kapiju. Jasenovi se okitili vrevom čavki. On polako i nesigurno korača. Pijan?

Na kraju Prerova neću stati: tamo Mijat, zviždeći, vuče vodu i mesi blato. Pravi kuću, miš. I oženiće se sada nekom udovicom.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju. — Pogledaj joj malo bolje nos i oči! — Joj! — vrisnu devojčica i šakom zatisnu usta. — Pogodila si, znači?

Taj salaš? Rođaci koji su dolazili tek u jesen da pokupe plodove čuvenog starčevog oraha? Taj orah? Takvog u tom kraju ni pre ni kasnije nije bilo.

Na kraju krajeva, jahači su bili dečaci kao i oni. S osmehom su im pokazivali gde se love školjke i rakovi. Uvodili ih u svoje ku

Sapleteš li se ili osvrneš, voda će se sklopiti iznad tvoje glave. Zato trči. Za život trčiš! Tek na kraju staze su Zlatna vrata, a pred njima Majka vetrova.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Vidinkapije; malo je ko pamtio i mnoge već razrušene a doskoro moćne džamije, čiji su se ostaci i te kako videli u ovom kraju, kao što se već gotovo niko nije sećao gde se tačno nalazio konak dahije Kučuk-Alije, čuven sa udobnosti, koji je u

Gospodar Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!

Ustanak nije bio na početku, kao pre sedam godina, nego na kraju, a ustanici nisu toliko verovali u pobedu koliko u pogibiju. To su bile razlike, velike.

A u Annagaѕѕe, knjižara je ostala gotovo nepromenjena: u izlogu te knjižare i danas, kao i na kraju prošlog i na kraju pretprošlog veka, na mrkoj kadifi, istkanoj od pretamne svetlosti, leže stare knjige, sa crnim i

A u Annagaѕѕe, knjižara je ostala gotovo nepromenjena: u izlogu te knjižare i danas, kao i na kraju prošlog i na kraju pretprošlog veka, na mrkoj kadifi, istkanoj od pretamne svetlosti, leže stare knjige, sa crnim i zlatnim slovima, koje

Bečom, godišnja doba su se smenjivala i menjali su se dusi vetrova a on to nije opažao: pripreme za ustanak su se bližile kraju i sve je izgledalo savršeno sprovedeno.

U ovom je kraju Zmaj stranac; onaj neko to nije mada, u šetnji, uvek bira stranu u senci kao da bi da postane još neprimetniji no što

Već suviše dugo u svojoj smrti ni Dositej, koji se, na kraju svoje svakodnevne šetnje, opet upućuje, u ppolazu pored Šeih-Mustafinog turbeta, Studentskom parku, nikako da se seti o

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Gde na druga brojim, Tu krvnika imam, Gde ja lovor svojim, Trnov venac primam. - Skori sveća kraju, Danak crnoj noći, Al' kraj mome vaju Nikad neće doći. Đ.

Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju! O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gled'o tvoje sunce jarko, Sluš'o groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu

- Preletela letom vrh meneka Polovina polovine veka, A ja ležim u dalekom kraju, u tuđini, tuđem zavičaju. Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi.

Ja bih da iscrpem dane moga veka Na prečac! u kraju toplom, sjajnom, lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom! M.

M. Rakić LXXVIII JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, I ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju U njima nema ni sile ni vlasti.

I po kraju celom Cveće nešto šapće sa suzom na licu. A tu je i Ona - u odelu belom, Pored mene kleči, i poslednju žicu Sa uzdahom

Popa, Vasko - KORA

kruže Odskoči Od svoje krvave glave Koja je u noć gnjura Odskoči Na legalo da uzleti MASLAČAK Na ivici pločnika Na kraju sveta Žuto oko samoće Slepa stopala Sabijaju mu vrat U kameni trbuh Podzemni laktovi Teraju mu korenje U crnicu

ga jedino Beskućni pogled šetača Koji mu u krunici Prenoći I tako Dogoreva pikavac Na donjoj usni nemoći Na kraju sveta KESTEN Ulica mu propije Sve zelene novčanice Pištaljke zvoncad i trube U krošnji mu gnezda svijaju Proleće mu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kada su ga njihovi odgovori zadovoljili, on im reče: „Pogledajte sada na onu svetlu zvezdu što leži na kraju rude velikih nebeskih kola, spojite je u mislima sa polarnom zvezdom, pa propratite pogledom putanju te zvezde koju

Na jednom kraju njegovom stajao je, upregnut, snažan ribar, a drugi kraj njegov vukli su ostali da bi ga sastavili sa prvim.

ARISTOTELES Duhovna svojina je neprikosnoveno vlasništvo. Sve i kada su Spartanci i njihovi saveznici na kraju peloponeskog rata pokorili i osvojili Atenu, porušili njene gradske zidove i dočepali se njenog zlata, ona ne prestade

Posle mnogodnevnog čučanja na lađi, ovo pešačenje beše mu ugodna šetnja. Na kraju njegova puta uzdizala se ponosito atenska Akropola. Za nepuna dva sata stiže do nje i nađe se pred Propilejama.

Da bi ono nastupilo, potreban mu je pokretač, a ovome jedan takav isti. Na kraju toga reda nalazi se nepokretni uzrok svih kretanja, prvi pokretač, praiskon svih kretanja.

Kad, pri kraju dođe red na Aristarha, on položi svoju desnicu na njegovo rame i reče mu: „Hvala ti, sinko moj!“ Princeza pogleda

Tema za razgovor beše u izobilju. Oni se pri kraju tog razgovora sporazumeše da se trube papirosa pošlju sutra rano u stan Arhimedov.

Prvobitna poluga, obešena u svojoj sredini, nosaše na svom desnom kraju svoj stari teret, pretstavljen pravouglom; ispod njenog levog kraja beše obešena sredina one nove, dodate, poluge koja

Ovde preda mnom stoji jedna poluga u svojoj ravnoteži. Ona nosi na svom desnom kraju teret koji je dvaput toliki kao onaj na levom kraju.

Ona nosi na svom desnom kraju teret koji je dvaput toliki kao onaj na levom kraju. Ta dva tereta drže se u ravnoteži, i njihova otstojanja od one tačke u kojoj je poluga obešena obrnuto su

mogao odatle ukloniti, drugi od tih tereta beše od tog mesta četiri puta toliko udaljen koliko veliki teret na desnom kraju poluge. I ovoga puta su otstojanja tereta bila obrnuto proporcionalna njihovoj težini.

Idem do njega. Na kraju ove široke ulice leži kraljevski dvorac, a njegovi perivoji spuštaju se nadole, do same obale Taja.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„Nije daleko, tu na kraju varoši, znate. A vreme je i vredi otići, nema govora, jer je moderno uređena stvar i nema bojazni, što se tiče...

A kad i na kraju druge godine nikakva uspeha nije bilo, pozva ga stric pa mu reče: — Evo dve godine, Sekula blago meni, kako te slušam

Pa sam zadugo zverao i merkao levo i desno, ali nikako da se odlučim. Tek pri kraju sela ugledam jednu skoro okrečenu zgradu i pred njom mladu seljanku, sva se beli.

A oko one peći, u drugom kraju, sakupili se rekonvalescenti oko advokata-poručnika što sa govorničkom pozom iskazuje svoje mišljenje o Nemcima, koje

Ne znam ni kako je tada izgledalo moje jadno lice, ali ono, što sam video na drugom kraju vitla, bilo je užasno. Taj smrtni užas na licu moga starijeg brata i danas mi je pred očima. Onda je vitlo zaškripelo.

po onom koncu i kako ga sve stvarnije osećam u glavi, pa sam ustao, seo za sto i odlučio da ozbiljno razmislim o kraju ovih nečuveno užasnih muka. Kao i mnogi drugi, pomišljao sam i ja često da se ubijem, ali nikad ozbiljno.

A kako se program već bližio kraju, to sam sve više verovao da ona i neće doći, pa sam se čudio kako sam se i mogao zanositi onom nadom.

Tek kad smo promukli oboje, vidite sami kako šištim, onda smo se smirili. A noćas nisam oka sklopio i, na kraju razmišljanja, našao sam: da treba da begam, gospodine, bestraga da begam, jer nemam više ni snage, ni hrabrosti, ni

Ali šta? Ja imam jednu manu zbog koje bih poludio, zbog koje se na kraju krajeva moram obesiti u vezi sa faktom da sam reduciran, te, kao što sam rekao maločas, ne mogu ni platiti svoj deo za

komentarisao, ja ću je ovako izneti na javnost, i to naročito sa jednoga razloga koji mi je mnogo zgodnije reći na kraju ove dosta smešne i neobične istorije.

“ U učionici, potom, zavlada najveća tišina kad profesor otpoče: — Bilo je na Vlasini pri kraju srpsko-bugarskog rata. Vaši su vam, bez sumnje, pričali da su tamo vođene velike i krvave borbe sa Bugarima.

k... kako Miloš steže. I tu, na tom mestu, i u toj napetosti, a tek što je Lepir na kraju onih nemogućih muka izgovorio poslednju reč stiha steže, Vuk (da li slučajno ili doista unesen i potpuno predan svojoj

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Tako se u mom kraju i dojilje dobavljaju iz tih predjela. Iz surog, golog planinskog zaleđa. Čist oštar zrak i glad u želucu kao da

Prosto se gušim u njima. Tako valjda već biva u starosti, pod konac. Elipsa se sužuje i svodi prema svom kraju. Život se vraća na svoje početke. Ležim tako, strpljivo, beskonačno dugo s kanulom usađenom u istrapljeno meso.

gušća, sve sumračnija, i napokon se pretvara u mračni, beskonačno dugi podzemni rov u kome bije memla i u kome se na kraju ne sagledava spasonosna luča, vodilja. I već se gubi nada.

To je najpreče, to je najvažnije, poslije nasušne korice kruha. Trebat će sve drugo ostaviti kraju i poduhvatiti se, udruženim snagama, u jedan veliki, vrhovni napor da se ona pobijedi, da se prevlada.

) Kako su se pripreme primicale kraju, moje je uzbuđenje raslo. A u noći prije dana predstave nikako da zaspim; tek sam pred zoru malo sklopio oči.

Slušam pričanja o dobrom bogi, o čistom srcu, koje uvijek i neminovno na kraju nadvladava tmušu, o cpeći umrle djece, koja odmah postaju plavokosi anđeli s košutskom tugom od suzne dobrote u

Kao što ni ređanje, alterniranje, suprotstavljanje tema u nekoj simfoniji ne biva zato da bi na kraju neko nekoga o nečemu uvjerio, neko nekome nešto dokazao.

Sagradio je solidnu vilicu na kraju mjesta. Preko rijeke, „u Lučikama“ , kupio je teren na kome je namjeravao podići mali park suptropske vegetacije.

Na stolici pored nje, ili na daščici s nepotrebnim dugmetom sordine na kraju klavijature ležao je rastvoren papir s narezanom salamom ili čvarcima i s toplim noćnim kruhom.

I samo po tu cijenu uspijevam da iznađem i saosjetim ljudsku solidarnost s njim. Odlažem kraju romansirane biografije mog mladog doktora. Ta idite, molim vas! Što mi pričate!

Kako bi izgledala ta vječnost, na jednom kraju zatupljena kao lenjir a na drugom zašiljena kao strijela? Nema toga: postao sam slučajno i iz ničega, ali neću da dalje

Dolores se bunila: „Ne valja tako učiti djecu.“ A ja sam odmahivao rukom: „Ostavi to kraju! Laž je ono što malformira psihu. Ako mala to i iskreno kaže, hipokrizija je od moje strane što to nezasluženo primam”.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Zaljulja se prvo kolo, za njim drugo i treće... Kad bi pri kraju ručka, Sreten povede Mačvanku uz sviralu, a Đurica uze cigane da mu sviraju Sitniš, i povede kolo.

razgovoru je bio vrlo oprezan i lukav kao lisica: mogao je, kad je nalazio za potrebno, govoriti ceo dan, pa ipak, na kraju krajeva, ne znaš o čemu je govorio, a vidiš da je razgovor pametan.

Beše to zreo čovek, oko svojih četrdeset godina. Na crnom ciganskom licu beše usađen orlovski povijen, na kraju raširen nos, koji izdavaše veliku srčanost i odvažnost.

To beše čuveni, u onom kraju, Pantovac. U svakoj lopovskoj družini ili razbojničkim i drugim preduzećima, on beše ili vođ ili jedan od glavnih

Kad se vrati na svoje mesto, beše već donesena trpeza. Njih dvojica stadoše da ručaju. Pri kraju ručka im zalajaše psi, koji behu vezani ispod kuće pod ambarom.

Seljani su ga sretali svakoga časa, ili oko njiva, ili oko studenaca, a ponajčešće u onom kraju, gde beše kuća Marka Radonjića. Čim se ko makne u kakav šibljak, računao je pouzdano da će videti Đuricu.

Videći da oni gledaju sve u levo, pogleda i ona istim pravcem i — sledi se... Tamo daleko, na kraju potesa, izdiže se veliki go hum, po kome su se prostrle zelene Pašine Livade.

— Varate se, gospodine — odgovori mu apotekar. — Kad su besneli po ovom kraju Jevđović, Sarić i drugi, tada je autoritet vlasti bio na maksimalnoj visini, pa su opet oni činili pokore.

Morao se negde odmoriti. Posle kraćega dvoumljenja ode k Jovu. XX U prljavoj, kaljavoj, poslednjoj palilulskoj ulici, na kraju Beograda, poređani su sniski neokrečeni kućerci od naboja.

ga je u velikoj meri ova novina i ove, kako njemu izgledahu, gospodske okolnosti, pa im se predao sav, ne brinući se o kraju svega toga. — More, dokle ćemo mi ovako? — poče Maca, pošto ispi sa njim nekoliko čaša.

Malo zatim ukaza se Novica između proređenih grmovih debala. — A ja te čekam na ovom kraju — reče on, prilazeći Đurici. — Mišljah da ćeš odovud, od stanice. Zar te ne prati Simo ?

I još tamo, na samom kraju varoši, pored potoka što preseca glavnu ulicu, čuje se po neki put veseo uzvik pijana gosta, kome je jamačno kakav

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Psuj, kuni, viči, grdi ga, šta ne radi, na kraju krajeva reče: — E, znaš šta? Još i na to ću te mjesto odvesti i, tako mi svega na svijetu, ako se i tuj prevariš,

Kad tamo, ali krasni carevi dvori, a nigdje se niko ne vidi. Jedna soba otvorena, i tamo daleko na kraju vidi se zlatni krevet.

Jedna soba otvorena, i tamo daleko na kraju vidi se zlatni krevet. Tada reče teta: — Eno, pobratime, vidiš tamo na kraju onaj zlatni krevet, tu leži careva kći; sad otidi tamo, pa zgrabi carevu kćer zajedno s poplunom i brzo je donesi

Kad otidu odavde, srešće ih divlja planina, preko koje neće moći prijeći, jer nema nikud ceste; nego na kraju te planine ima jabuka, i na njoj tri jabuke da uberu, pa da se jednom bace na planinu, odmah bi im se cesta načinila;

prijeđu divlju planinu i veliko more, onda će ih sresti gvozdena planina, koja je svezata sa nebom i zemljom; nego na kraju te planine ima lijeska i u njoj tri mladice: da ukrše te mladice, pa da prekrste na planini, sama bi se cesta načinila;

Dete, koje je već dobro đavolski zanat izučilo bilo, odmah skoči na vodu i stane plivati ka kraju i isplivavši iziđe na breg i otide k ocu svome.

KURJAK I KOZA Uhvati kurjak kozu, koja je bila legla na kraju osim ostalijeh koza, pa kad dođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sada mršava, nego da je ostavi

Potom kurjak otide, ali koza više nigda ne legne na kraju, nego sve usred srijede drugijeh koza. Kad jedno veče kurjak, misleći da je koza već debela, dođe i, ne našavši je na

U to devet godina on se obogati slušajući ćaću, tako da je bio najbogatiji i najmudriji u svemu onome kraju. Kad je to vidio onaj drugi svijet, ispizme se svi na njega, pa stanu divaniti da je premudar, te tako to i car čuje,

Petković, Vladislav Dis - PESME

SA ZAKLOPLjENIM OČIMA Ponova evo ja nalazim sebe U plodnom kraju staroga neznanja; Ponova evo osećam potrebe Za pali trijumf bola i nadanja I iluzija, i za sve potrebe, Saranu cveća,

U mome oku poslednji prameni Još žive kose. Više se ne strada. Sećanjem opet ja nalazim sebe U mrtvom kraju plodnoga neznanja, I sklapam oči: duh nema potrebe Mrtvom dolinom ići bez penjanja, U mrtvom moru tražiti pogrebe Ljubavi,

SA KUMANOVA — ISTINITI DOGAĐAJ — U jednome kraju starog Beograda, Posle tol'kih dana opet gledam njega: Nasmejana, vedra, lica uvek mlada, Koje mu sad krasi iz rata

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moja majka je poticala iz jedne od najstarijih porodica u našem kraju i pripadala je lozi izumitelja. Njeni otac i deda su izumeli mnogobrojna oruđa za domaćinstvo, ratarstvo i druge svrhe.

Bilo je to dugo i bolno iskušenje i skoro da me je na kraju izdala snaga, pošto sam stalno bio pritisnut uz branu. Uspeo sam poslednjim delićem snage i onesvestio sam se kada sam

Nužda me je naterala, pa sam nekako pribavio komadić neke gvozdene žice, pomoću dva kamena zašiljio sam vrh na jednom kraju, savio žicu u odgovarajući oblik i pričvrstio je za jak kanap.

Učinio sam to pomoću majskih, odnosno junskih gundelja kako ih zovu u Americi, koji su bili istinska napast u našem kraju, a ponekad su se pod teretom njihovih tela slamale grane na drveću. Žbunje se crnelo od njih.

Između ostalog, pročuo sam se kao jedinstveni šampion u hvatanju vrana u našem kraju. Način na koji sam ih hvatao bio je vrlo jednostavan. Otišao bih u šumu, sakrio se u žbunje i podražavao vranin zov.

Ali nekoliko dana kasnije doznao sam da u našem kraju hara kolera i iskoristivši priliku, vratio sam se u Gospić, ne obazirući se na želje svojih roditelja.

Ali on je rekao da to nije moguće i ukazao mi je počast tako što je održao predavanje o toj temi, i zaključujući na kraju je rekao: ”Možda će gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće uspeti da uradi ovo.

Zatim je nastupio period borbe u novoj sredini kojoj nisam bio vičan, ali je na kraju usledio uspeh i aprila 1887. godine osnovano je “Teslino električno društvo “ sa laboratorijom i odgovarajućim

poštovanjem odnosio prema mojim dostignućima i pružao mi je sve dokaze o svojoj potpunoj veri u moju sposobnost da na kraju postignem ono što sam sebi stavio u zadatak.

Svet nije bio spreman za njega. Bio je isuviše ispred svoga vremena ali će na kraju ti isti zakoni preovladati i pretvoriti ga u trijumfalni uspeh. VI.

umesto da bude blagoslov moglo bi da bude katastrofalno za čovečanstvo dajući povoda razdoru i anarhiji koji bi na kraju rezultovali ustoličenjem omraženog režima i sile.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g.

Svaki od ovih prizora, činilo mi se, pokretao je novu bujicu suza. Na kraju sam se nekako smirio i prestao plakati. Činilo mi se kao da čujem kako majka govori sestri: ”Neka ga bog blagoslovi za

Neka ga duh sv. Save vodi u zemlju preko okeana! Ja znam da će on ispuniti svoja obećanja.“ Na kraju je moja tuga sasvim popustila i vratilo mi se samopouzdanje.

Moj prvi ispit iz engleskog jezika položio sam vrlo uspešno. Pri kraju prvog meseca boravka na farmi u Delaveru moje samopouzdanje u znanje engleskog jezika prilično je poraslo.

Ali, na kraju, on je bio američki dečak i znao je zanat, a ja sam bio srpski ”žutokljunac” koji nije ništa znao osim da vozi par

Ali čežnja mi se nije ostvarila pa sam bio srećan što sam na kraju meseca bio još uvek živ. Uzeo sam svojih zarađenih petnaest dolara i najkraćim putem sam se uputio na sever.

Kristijan me je ubeđivao da sam ispekao molerski i tapetarski zanat pa sam na kraju i sam stekao uverenje da zaista imam neki zanat, što mi je davalo mnogo poleta.

Na kraju, Bilharc je bio zadovoljan. Kao i ja i on je sva ova istorijska dela znao napamet, uprkos svojim shvatanjima života.

Na moj zahtev ona se zamislila da bi na kraju priznala da se plašila da mi ova vežba ne otvori takav apetit da ću joj pojesti sve živo u kući.

Posle svaka dva časa testerisanja kupao sam se i ronio u reci Paseik i na kraju leta bio sam sav u mišićima te sam mogao učestvovaš u trci na dvadeset milja bez prethodnog treninga.

Na kraju prve godine studija dobio sam dve nagrade od po sto dolara: jednu iz grčkog a drugu iz matematike. Njih sam osvojio u ja

Jednog dana pri kraju moje poslednje godine studija pomenuo sam svom mentoru Raterfordu eksperiment koji je u slušaonici demonstrirao Rud,

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nađoše se u prizemlju gde je bio smešten poč za sipanje i mlivo maslina i mašina za ozažimanje ulja. Pri kraju, u zidu, ispod kotla što je puštao paru kao sivu maglu gorela je žestoka vatra.

Cveta uze torbu i pođoše. S večera ih gospodar nastani u kućici na kraju dvorišta. Na tlehu, po učeocima, razbacana je slama i stručje buhača i dva stara gunjca.

Oni tek iz pričanja i junačkih pjesama poznaju zemlju u koju idu. Sjećaju se da su toliko puta gledali pravce onome kraju otkuda su se nazirali goli visovi kako strše u vedrinu neba, iza kojih se sunce rađalo.

Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade. Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su crveni zastori na vratima spušteni

A lijepi san još je milinjem ispunja: našla se negdje u plodnome kraju. Po oranicama i livadama pase ugojeno blago i sija toplo sunce. Tu se u suncu sreta sa Spasojem. On je vodi u hlad.

Čamac se hitro nadiže i naglo pada. Marko svom snagom vesla i sretno zaokrene za rat; doplovi kraju, iskoči na zemlju, i, sredivši čamac, uputi se putanjicom prama devojci.

stižući se, bijele se, pa kad udare u hridi od rata, pršteći pjenuše se, dok oni u uvalici odmjereno koturaju se prama kraju i, vraćajući se, sa sobom u more nose žalo.

— Može biti da je gospodar došao. — Vidjeli bismo brod, odgovori on, pogledavši na more prama drugome kraju, pa nadoda: — Nije ono njegov brod što je u po puta od kraja; njegov se po jedru poznaje.

Antica mu htjede pomoći, no on se usprotivi, veli: „Sam ću još danas!” Brodica juri kraju, voda što kaplje s vesala odbljeskuje se u suncu, pučina dršće u sjaju, — a ona se sneveselila; prignula se na jednu

Antica se trže iz misli i pripomjesti. Pa se zagleda u njegove obilate i duge ruke što živo veslaju prama kraju, i, iznebuha, sjetivši se bolje nečega što joj se otprvo po glavi vrzlo, pogleda u otvorenu pučinu.

Sjutradan, u suncu, jedri brod niz pučinu prama nepoznatome kraju. Antica s vrha školja za njim gleda: jača tuga no igda u njoj se javlja, i lijepo zna da je to radi njega.

Čamac, silom gonjen, juri prema školju, napire se da uhvati prvu uvalicu, ali vjetar je žestok, goni ga donjemu kraju školja Antica iznebušila se, ne zna što će.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ili je bar pesnički doslućena. Upravo zato se na kraju ovoga Popinog ciklusa „Kosovo polje“ – koje je i polje ptice kosa i „dlan i po zelenila“ – preobraća u knjigu, u svitak.

da nisam, i odmah sam ga sa svoje strane upitao seća li se pesme „Kosovka djevojka“, koju je baš u njegovome zavičajnom kraju Lukijan Mušicki zabeležio od slepice iz Grgurevaca i predao je Vuku.

Ukazaćemo najpre na ono što se spolja nalazi, što se neposredno vidi, da bismo pri kraju nešto dublje zahvatili sam problem.

21 Pravo iznenađenje dolazi tek na kraju Đurićeve antologije, gde se u objašnjenju drugog dela pesme kaže „Suncem glavu povezala, mesecom se opasala, a zvezdama

nije uvek na velikoj ceni: Navešćemo, kao ilustraciju, samo jednu, inače izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine oluje; Njine crne reke kada setno huje Svoju pesmu tamnu

ona opsesivna slika „strašne međe“, granice života i smrti, „što deli pokret od mira“: Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira „ Ko čeka na međi?

„Večernje pesme“, u koje spada i sva Lirika, štampana 1943, došle su na kraju, kao sam vrh Dučićevog pesništva. Po svemu sudeći, to je uopšte jedan od vrhova naše lirike u vezanome stihu.

iskrsava sudbina bića koje u sebi nosi božju iskru, ali ne može proniknuti ko ga je u ovaj svet poslao i kome se na kraju vraća: Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena „ Svom

ka središnjem liku, a to je most, tačnije: pobude koje su podstakle njegovo podizanje, sâm proces nastajanja mosta i, na kraju, njegov izgled i život „u kršu i divljini“.

Kompozicioni postupak koji je Andrić primenio na kraju novele ima, razume se, svoje ime – to je epilog. Ali je to epilog koji bi, ako se pridržavamo običnog vremenskog i

), krećemo se od želje i zamisli da se most podigne do njegova izgleda i života „u kršu i divljini“, ali nam na kraju epilog nameće i drugu „perspektivu“: naknadno vraćanje od izgleda mosta ka otkrivanju želja, namere i zamisli koje su mu

Tako se trajanje počinje da odmerava prema početku godišnjeg obrtaja (sunčevom usponu), a ne prema njegovome kraju (sunčevom potanjanju).

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

kompromitujem; pa onda ja znam toliko stvar da razvijem i da joj dam jednu naročitu formu, in form spesial3, da na kraju krajeva i vi sami počnete o sebi rđavo da mislite i najzad, – e sa se la šoz prensipal4 – čim kabinet da ostavku, ja

) A što se tiče ljubavnika, i tu... ŽIVKA: I tu se mogu odmah poslužiti. Ama, vi meni nešto mnogo uvijate, pa će na kraju krajeva da ispadne kao da sam ja nepoštena žena. NINKOVIĆ: Pardon, mil foa pardon!

Zato, slušaj ti mene i drži se ti samo mene. Videćeš, na kraju krajeva, da je bolje što sam ovako uradio i kazaćeš mi hvala. Budi samo ti uvek uz mene, onda sam hrabriji.

ŽIVKA (ščepa jedan broj): A evo, pročitajte ovo na kraju, evo ovo... PERA (čita glasno): „Najzad, nije nikakvo čudo što se ovakve stvari dešavaju u Kini, ali je pravo čudo

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Avangardno rušenje tradicionalnih književnih oblika, u čemu je Crnjanski jedno vreme imao ulogu predvodnika, moralo je na kraju dovesti do slabljenja žanrovskih razdeoba, pa i do određenog pomeranja razlikovnih granica između stiha i proze, lirike i

Ona je i uzeta kao osnovica za pisanje studije San Vuka Isakoviča. I, na samom kraju, još samo napomena da je u ovu knjigu, prema prvobitnoj zamisli, trebalo da uđe još jedan rad - o Andrićevoj Prokletoj

i očigledno grčevitoga desetogodišnjeg rada prerasla u roman, a tezu o izrođavanju postepeno je nadrastala, da bi jena kraju i potisnula zlehuda sudbina same junakinje.

Ali taj pad Sofkin na kraju romana, kada je polupijana i od bahatog muža Tomče razdražena pa ostavljena grešila sa hotimice odabranim gluvonemim

autor nas retrospektivno premešta u davni preduskršnji dan; pripovedanje zatim teče u prošlosti, ali prospektivno; pri kraju trećeg časopisnog nastavka pripovedanje se još jednom, opet pomoću Sofkinog sećanja, retrospektivno okreće u prošlost,

Preci su, dakle, mehanički ali s pravom odvojeni od erotike. 23 Tek pri kraju četvrtog časopisnog nastavka, gde je rimskim brojem označena druga glava, počinje priča o precima, uz mimogredno

prema pčinjskom običajnom pravu - uđe u snahinu ložnicu umesto sina, onda prvi dani Sofkinog života posle svadbe i, na kraju, Markova pogibija i sahrana poslednji su događaji ispripovedani usporenim vremenom.

Posle toga vremenski se tok opet, i sve više prema kraju, ubrzava, a osobito nakon efendi-Mitinog zahteva da mu zet isplati novce koje mu je kao otkup za ćerku obećao Marko,

A da stvar bude još gora, saznalo se da je Stanković bio primoran da tekst u samoj štampariji pri kraju skrati za, otprilike, dva tabaka.

24 Dovoljno je navesti kako Jovan Skerlić veli da pri kraju „događaji nagle”, „u sunovratu” i „pričanje je u sko kovima”25 Premda je Skerlićeva kritika u mnogim pojedinostima

Jer ono se kod Stankovića ubrzava i na početku kao i na kraju teksta, dakle na okvirima, a poznato je da se s jedne strane na okvirima i s druge u osnovnome delu teksta primenjuju

Stoga bi se ona s jednakim pravom mogla naći i na kraju romana: kao sažeto poentiranje. Sada neće biti teško da na osnovu obavljene paralelne analize istog književnog postupka

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ni glasitijega manastira ni Teskobnijega mesta u kraju. U njemu leže mošti Petra Koriškoga, koje su Kolašinci s teškom mukom i kradom preneli iz prizrenskih strana.

vinici ogromne kace slične velikim stogovima, bačve za vino i rakiju, krblje i burila u kojima se prenosi vino po celom kraju. Pošteno su ludi zapinjali oko agina prinosa, pa je ovaj hteo da im To na rastanku prizna, aganski i muški.

Spavaće sa njim u njegovoj odaji; njegova se žena neće od njega kriti. Zadruga mu je velika i jaka, stric najmoćniji u kraju Arnautin, prvi begovski naušnik. Jablana neće smeti niko ni popreko pogledati.

I na kraju: prikrao se neko prošle noći i na spavanju ubio Jablana... — Suđeno, ljudi — kleše kroz duvanski dim Kariman Košutan —

uvis, kao da svedočaše da ovaj starac ima i volju i krepost jednoga Vukašina Mrnjavčevića, iako je sad bedni rajetin u kraju gde reči kaurin gospodar daje težu pogrdu, nego što su ranije davali parijama. Starac uze kavu.

A prevario se bio grešni pop Bunjak i izostao u svojem selu iza vojske. U Crepulji, na kraju Kolašina, držao se on pod Turcima na pušci i svojem jakom bratstvu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

(A đavo se opet onom kraju vrati Gde taj zanat davno u vel’ko zanati). Puče bruka kad se ta rabota otkri; Krivcu se ne prašta, ni bruka s’ ne

»Starmali« 1883. O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA i vrlih mu drugova Leti, pesmo moja, hrvatskome kraju; Ako nemaš krila, ti na uzdisaju. Otvaraju s’ rake što drugove dele, Njine dične kosti združiti se žele.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Treba da znate, mon frer, da su udovice kao zeleno šiblje; što više s jedne strane gore, to većma sok na drugom kraju puštaju. Tako i žene, što više godina imadu, to jače i silnije ljube.

Miljković, Branko - PESME

pustinju hrani Pred malim žbunom vatre ticom ubijenom u letu Tu je živo što živi a nema ga u svetu Što traje početak u kraju a prošli su davno dani. Tu je sve ime ili reč. U vremenu porani Sunca i drugih zvezda i suncokreta.

U ovoj noći mene nije stid što pevam iz zida lepše no na slobodi. Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem.

Zbog tvoje nadmoći ostah pust i sam, Što snih zaboravih, pa me prože plam, Dok na kraju tvog imena bukti baršun Ptice što prelete svet unazad varav Do mirisa ruže u kamenu.

Krakov, Stanislav - KRILA

Mija pak nije hteo nikakvih pokreta, promena. Sve je bilo tako mirno i belo oko njega, i dosadno, da je on na kraju zavoleo tu jednolikost i dosadu.

Govorilo se o hrabrosti, činovima i ordenju. Čak su dvojica i revolvere potezali. Na kraju se izudarali pesnicama, ispsovali, i onda su svi pili konjak iz iste čuturice. Niže njih su previjali ranjenike.

Ljudi se topili i nestajali. Nalazili su tek posle udove po žbunju. Ljudi kad ginu, na kraju postanu veseli. Možda i polude. Takve su valjda bile pijane prilike koje su lutale kroz dim i jauke.

Previju ih, ubrizgavaju im kamfor i morfijum, ovi krče, ide im pena na usta, i na kraju opet umru. Sve je to bilo dosadno i glupo. Opet. Još jedna. Zemlja ih zasu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Park, ogroman vodoskok, čitav bazen. Pokazuju mi u urođeničkom kraju jednu drvenu kućicu, oko koje raste pet stabala: čokolada, banana, hleb drvo, kokos i jedno koje nosi divne crvene

Šuma, koja kao da se na kraju sastavlja, odjednom se razmakne da nas propusti. Na malim slučajnim plažama spavaju piroge, grubo izdubene u stabla.

Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju. Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalupu, samo da bih jedan dan dalji upotrebio u kome drugom kraju. I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao od svojih prvih snova; ogorčen do

Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.

za prelaz preko reke 3azandre, pošto ćemo inače biti primorani da prenoćimo pod otvorenim nebom i u sasvim močvarnom kraju. Međutim na Zazandru stižemo u prvi mrak.

Tako za petnaest samo franaka dobijam masku za koju sam docnije doznao da je kao tip od najstarijih u tom kraju. Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...!

Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja. Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv, nastaviše

u kolibu, oko našega praga, zbijeni kao ovce, trpeći isto toliko hladnoću koliko i strah što treba da provedu noć u kraju po kome samo kruže priče o ljudožderstvu.

On je fetišer i podigao je međ kolibama prvu građenju kuću u ovom kraju. Kako nikada nije video kuću sa verandama, četvrtastim sobama itd.

Ja sam u jednom kraju tad bio kao kakav kralj; tražio sam zlato; ovaj crnac došao je da me služi i svaku moju reč slušao je kao proroštvo.

Onda će možda doći neka žena koja će stanovati tu sa mnom. Da li me razumete? U najdivljijem kraju podići svoj dom, sâm; od svoga truda; u divljini. To je najveća ipak stvar, graditi.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Lupa u dlanove.) Uverićeš se sad!... (Ćerim dolazi i, prekrstivši ruke, ćuti pred pašom.) Ćerime!... Tamo na kraju Stambol-kapije, Baš gde se vidi onaj odronak Grobnice davne nekog Rimljana, Danas ćeš jednu glavu videti.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Požar se prvo pojavljivao na jednom kraju sela, posle se širio cve dalje i dalje i naposletku obuzimao celo celo. A y moravskoj dolini sela su česta; i sva ta

Dok sam ja na jednom kraju šanca bio zauzet ovim prizorom s konjicom, na drugoj se strani šanca začuše glasovi: — Eno ih, eno, vičite ove naše

Jovanovićem, povukao se Bučju i Vlaškom Polju da brani brdske prolaze na tome kraju i da sveže banjsku vojsku sa našim trupama što su bile pribrane u Lukovu.

Ti se sećaš, da je pri kraju 1874 god., posle uzaludnih pokušaja Marinovićevoga ministarstva da radi sa skupštinom, došla ministarska kriza, y

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

“ I ovaj grešnik krene. Sumnjam da se i jedan čitav iz toga voda vratio natrag. Na kraju nam napomenu da je za Miloša mislio da je neki bugarski vojnik koji je došao da ga iznese. Od bolova nije oči otvarao.

Radovali smo se što je bar neko od nas zakoračio u svoju zemlju. Nismo ni slutili da će taj isti Kajmakčalan doći na kraju i nama glave.

— Molim te, ti ništa više ne diskutuj sa njim. „Komisija“ je stekla svoje ubeđenje, i na kraju će doneti svoj sud. Nas samo interesuje šta ste vi, četnici, radili po zauzeću vrha Kajmakčalana. — Šta smo radili?...

Gospodin kapetan će mi dostavljati svakog dana o istupu pojedinaca, a ja ću saopštavati komandi mesta. — Na kraju je ipak ublažio ton: — Ali ja se nadam da ćete me vi kao inteligentni ljudi razumeti, i da među nama neće više biti

Zapitao sam ga zastrašeno: — A šta ću vam ja tu? Na jednom kraju usana kapetana Stojanovića javi se jedva primetan, ironičan osmeh: — Sasvim, sasvim, vas nećemo voditi.

Onda iza rovova objavnica pružala se malo zaobljena čistina, na kojoj je bilo nagučeno kamenje, kao bodlje u ježa. Na kraju tamo videli su se bugarski rovovi, i otuda su zjapile puškarnice. — Vidite li onu ogromnu stenu levo? — pita komandir.

Ni dlaka ne sme da ti „fali“. Dva vojnika su iz jedne rupe s teškom mukom izvlačila ogromnu bombu, koja je na zadnjem kraju imala jedan produžetak kao čep a sa krajnjih oboda bombe pružali su se široki nastavci kao krila.

— To je dobro. Mi imamo ovde široke, bele zavoje, n neka poslednji pušta kroz kanal, a na kraju neka stavi gužvu... Vidite, toga se nisam setio, a veoma je važna stvar.

Najzad idu liferanti i zabušanti. Kada se zaključi mir, padne komanda: nalevo-krug! I oni koji su bili na kraju sada su prvi, a ovi mali pešaci, ako su još u životu, ostaju poslednji.

Ali pale su mi u oči njene dugačke trepavice, izvijene naviše... Bili smo već pri kraju mosta. Odatle nastaje breg, na kojem se nalazi jedan mali park. — Jeste li odavno u Grenoblu? — Deux moіѕ déjà.

U džepu slučajno nisam imao ništa, da bih je na kraju i prevario kako je to moj talisman. Zato sam je pogledao i kazao tiho: — Evo, dajem vam sebe kao talisman.

Po običaju, poljubili smo se. Ali tada sam se setio Arlete... Zatim smo igrali fote. Na kraju osuđeni pita svakoga redom: „Quelle heure est-il“ — koliko je časova...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

i potom, polučivši ga, vosklicava: Veni, vetre mili, I na zlatnih krili Ti dovej mi glasak I mio i sladak: Da na mome kraju Mir i sloga traju. Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko.

ovo govorilo Momče mlado golobrado, Lice mu se zažarilo Kao nebo na zahodu Kad se jarko sunce smiri, A kad reči kraju došle, Pogledalo na devojku Kao jagnje na klaoca.

Oblaci strašni, Ah, kuda, kuda? Nemojte nebo Natkriti svuda! U jednom kraju Beloga sveta S nadeždom blista Sad jedna zvezda. O, dalje, dalje Od zvezde one, Da ni oblačak Na nju ne klone.

Na kraju pesme, na 4-oj i poslednjoj strani knjižice pri dnu, izdavač je stavio sledeću zanimljivu primedbu: Stihi ovi jošt u predr

u stihovima od po pet slogova s trosložnim pripevkom na kraju strofe”, kao i pesma O Savka, Savka (v. Prilozi za književnost VII, 1927, 284). PROBE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— dočeka' ga ja kô iz svog štuca; sastavi' vatru u vatru. Popasno je doba. Sunce privilo kraju i već pada na zaranke. Puške učestale. Pucanj se sve bliže i bliže primiče.

Bojić, Milutin - PESME

Vide Porok kako rog dvogubi drži. I kad grešnom usnom Vrh svog roga tače, Na jednome kraju zvuk se Sreće izli, Krik Greha na drugom tutnjaše sve jače. Car stade. Do noža prsti su mu sklizli.

'' XXI Svu tugu svoju u te bih da skrijem I da, drukčiji no što svi me znaju, Na tvome nedru, kô u rodnom kraju, Krišom od ljudi suze svoje lijem.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Andrić je pre na kraju nego na početku jedne narativne tradicije, koju je on transponovao u savremene oblike pripovetke i romana.

Najistrajniji u eksperimentisanju je Bora Ćosić (1932). Na kraju je svoj obimni roman Tutori (1978) sveo na igru gradnje i ironične samorazgradnje, u čemu se čitalac teško snalazi.

Jakšić, Đura - PESME

Skori sveća kraju, Danak crnoj noći — Al’ kraj mome vaju Nikad neće doći! 1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma,

Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima — Zatreperi u prsima. Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku — Ukrajinu... 1876.

Nastasijević, Momčilo - PESME

I stopom to, i skutem, vrelini vreo, usna kad usnu ispijajući prokazi, na kraju nestati ceo, al’ proklijali trazi. 5 Hodim, jer hodilo tuda.

I stopom to i skutem, vrelini vreo, usna kad usnu ispijajući prokazi, na kraju nestati ceo, al’ proklijali trazi. VEST 1 Zaplávi na krila žar.

I osetih na duši sloj zaborava siv, prahom kad vreme pospe zaturenu tvar. 2 I videh, u rodnom kraju, prisojem na zelen-bregu, gde leska listava i dren, prvence đurđevke bela ruka traži.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I što se približavalo kraju večere, vreme dizanju, odlaženju, one bi sobe, cela kuća čisto bile sve hladnije. Istina se i dalje ložilo i dalje

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ćorović, Sveti Sava u nar. pr., 187, upor. i BV, 16, 1901, 212). Sveti Andrija na kraju svog prvog života (pre svoje palingenesije) spalio je sam sebe na l. (SEZ, 41, № 166). V. l.

na to da je jabuka žrtva stanovnicima donjeg sveta: »kad svatovi naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na prvom kraju ćuprije ostaviti maramu i jabuku, a u sredini baciti jednu maramu niz vodu, da joj nečastivi ne bi naudili̓« (TRĐ,

momak ne može da oženi, treba — kaže se — da ćuteći kopa beli trn, dok ga celog iz zemlje ne iskopa, i da na njegovom kraju nađe neki crveni kotur.

C. l. upotrebljuje se i kao apotropajon. Kad se zida kuća, obesi se na jednom kraju nekoliko glavica c. l., »da bi se od kuće odbili nečastivi duhovi« (Brastvo, 8, 50.

Na kraju, pojedu po parčence od pečene lubenice ili dinje« (GEM, 37, 1974, 223). U istočnoj Hercegovini lubenica »izdubljena, napu

, onda tome više nema spasa« (SEZ, 70, 1958, 395). U istom kraju, dok je mrtvac još kod kuće, na ivici sanduka seče se j.

Oman. Sadi se u uljaniku (SEZ, 65, 1952, 253). Mnoge majke pred prvo dojenje »uzmu korijen od o., pa ga na jednom kraju zaravne nožem i izdubu, onda ga svega probuše, metnu na bradavicu od sise i kroz nj podoje dijete« (često se čuje: »Da

basmu u kojoj se pominje i »bor samonik« i koja mora biti veoma stara s obzirom na to da je bor odavno uništen u ovom kraju (GEI, 9—10, 1960—1961, 121). Tamjan.

sjedinjavanje dva roda putem bračne veze«), svekrva nevesti preko praga dodaje »pod svaku mišicu po jednu pogaču«, na kraju svadbe lomi se kumova pogača, pa pogača staroga svata, koji odlazi poslednji (SEZ, 86, 1974, 431—449); u Gornjoj Resavi,

Od svega toga ovde se može samo malo napomenuti. Pripreme (i vračanja) za setvu (i za sledeći rod) počinju već na kraju žetve ili berbe: od poslednjih klasova žita pravi se tzv.

žanju (»da se klas ne otriše«), uspravljaju prvi snop s »klasom nagore« (da bi žito u idućoj godini bilo još veće), a na kraju žetve »hvataju se slamke«: »svako po za jedan kraj od slamke«, pa se ljube ko se s kim uhvatio (SEZ, 70, 544 id; 83,

Sem toga, na kraju žetve, pravi se i »božja brada«. Između ostalog što se tom prilikom čini (ili se činilo) u nekim našim krajevima (i

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ali ona ne može da savlada baštinjene Radine navade i nagone. Rodio se ovdje, u ovome kraju zemlje, gdje tri riječi, u zgodan čas rečene, iscjeljuju blago i čeljad od ujeda ljute zmije; gdje čarka može da rastavi

Ali pusti kraju, ne pitaj! Nije mi ni u volji, visi mu podvojak kao u vola... a kuljav... Ha! — I naduši se smijati... Ma zbilja — opazi,

Što mu se mari za drugo! Dosta je da kraj s krajem može da zaveže. „Ali ovako, nećeš nikada kraju; gdje je to? Otac se silno zadužio” mišljaše gledajući u koljevku do vatre, u kojoj je, pod debelim vunenim pokrivačem,

” Radivoj diže glavu i veli odlučno: — Cvijeto, pusti kraju, dođi sa mnom, sreće mi, biće ti lijepo! —Pođi! — veli otac. —Pođi, dijete moje, kad svi tako hoće!

Puneći torbu, stara ga svjetuje, a otac Ilija samo puši i sluša ... — Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad... bio sam dva mjeseca soldat.. .

A željeznica s tutnjavom juri ka njegovome kraju... Ilija poće popu Vrani i plati za vjenčanje Radino talijer i tri forinta globe; ravna tri forinta, ostade mu u

ali ne zaboravite — preporuči — da u molbi navedete da rubač porubano odmah sobom povede, jer drukčije s njime nigda kraju...

—Neka, bolan, pusti.. .. platiće ludi vlaho... A da, što bi oni bez nas? Pusti kraju, biće njima još posla... —Radi kako znaš, ali moga ne puštam! — istrča se Ilija. — Ne puštam ni pare!

čovjek, gledajući na mješine pričvršćene uz samar, — mora da je konj prevalio usred puta, pa je pokojnik vukao tovar kraju... Gledajte trag u snijegu... I o tome , razgovaraju neko vrijeme.

Eto, zato sam te zvao, da se znaš vladati. Putem Rade razmišlja o dugu: — Sila ga se božja nakupila, nećeš nigda kraju! Istina, primaklo se sa imanjem; zemljom najživlji je u selu; izašlo je na očevu ali koja vajda?

Plati porez, šumske globe, poljske i druge, pa nikada kraju... „Ali ipak preturila bi se godina, i lijepo bi se živilo” pomisli.

— i nikako da sa Rade oka skine. Kad priđoše kraju, Rade se diže sa brane; suveznik se zabavi oko volova. —Maša priđe Radi. —Gdje si mi ti? — veli mu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ostali veruju kako ga je episkop poslao da bi povećao broj pismenih kaluđera u ovom kraju. Krijem od njih istinu. Pribojavam se Prohorove zlobe. Kazaće: uplašio se starac smrti, suviše mu je stalo do života.

Dimitrije Glas o igumanovom ozdravljenju naglo se proširio po čitavom kraju. Nagrnuli su odasvud kljasti i uzeti, šugavi i kostobolni, sušičavi i sumanuti.

Tako je, odgovori monah: pogrešno. Rana ne trpi neuku ruku. Znala sam da će se sve to na kraju okrenuti protiv mene.

je naš lepi brat zauzdao još jednu bolest, zadobio najvažniju pobedu i utvrdio za sva vremena svoj dobar glas u ovom kraju. Vratio se s Kule s tako dobrim vestima da je siroti Makarije pomračio od oduševljenja. Preporodio se.

Znalo se da će on, na kraju krajeva, iščeprkati odnekud jednu kojoj Jevđenije neće moći naći manu. Tako se i dogodilo.

Pričao je, ne bez gordosti, o svom kraju, lagao je sočno i lepo, pa sam ga sa zadovoljstvom slušao, smeju leći se u sebi.

Posle lešinari iznad raspadajućih tela, drobovi konja pomešani sa drobovima ljudi. Na kraju, izbeljene kosti zarasle u travuljinu i koprivu, zmije koje se kote u lobanjama... Rat.

Na kraju isturi kakvu svoju lakrdiju. Kaže kako će me, kad nestane hrane, lično iseckati na sitne parčiće, baciti u kazan i skuv

iz kovčega čisto rublje, pomogla mu da se presvuče i sada ga onako čistog i gotovo podmlađenog češlja da joj u gornjem kraju, u vrhu svečanog stola, bude lep i gospodstven. Sve se vratilo u svoje ležište.

Zabavlja se. Ništa mu ne mogu. To je čovek. Sve je postavljeno na glavu. Još će ispasti na kraju da taj bezobraznik postane junak samo zato što ga ne može slomiti naš prezir i naša osuda.

Video sam dva manastirska meropha na kraju livade, kod Prohorovog groba, pobijaju tri velika oljuštena koca. Uputio sam se onamo i video da su kočevi od glogovog

Ako su vidari u nekom kraju najpotrebniji, tada ćemo svi biti vidari tako što će nas Dorotej poučiti. Ako naiđemo na tek sagrađenu crkvu kojoj

Ilić, Vojislav J. - PESME

su prošli i vremena duga, Mnoga carstva pala, a mnoga se digla; Ali moja sumnja, kô i moja tuga, Još nikako nije svome kraju stigla.

Gde sada zamišljen stojim, Od ranog detinjstva svoga ja sam, u duši svojoj, Bludio po istom kraju, po cvetnim poljima tvojim.

Na pustoj obali rečnoj, na kraju burnoga grada, Gde pastir u râno jutro svilena dogoni stada, On nađe skloništa sebi.

U kraju dvorišta ravnog granati orah se diže, Tu kravar u hladnjak sede kad doma s Amorom stiže. Ispriča kmetici redom sve što s

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Odmorimo se i prikrimo se ovde da nas niko ne vidi. Na kraju ove aleje leži cilj našega putovanja, a njemu se smemo približiti tek kada nam izdišući plamen na njegovom žrtveniku dadne

Ali Vaša snaga malaksava i, pri kraju našega putovanja, na sedmoj kuli ja Vas nosim u naručju do gornje ivice poslednje rampe, gde se zaustavljamo pred

No ona me pri kraju moga boravka mal’ ne izneveri. Šta ćete, sreća je ženskoga roda. Evo šta je bilo. Naš kongres se približavao svome

Šta ćete, sreća je ženskoga roda. Evo šta je bilo. Naš kongres se približavao svome kraju. Definitivne redakcije njegovih kalendarskih odluka već su bile sastavljene i usvojene, pa je samo ostalo da se one,

onog prvog teksta - tu je istiniti događaj bio pesnik divne jedne alegorije - obnovu i preporod nauka pri kraju srednjeg veka.

Na kraju daljskog atara, kod patrijaršiske pustare Marinovci, nalazi se jedan bunar koji se još za vreme moga detinjstva zvao Mila

kraja kvadranta gde mu se nalazila njegova najniža tačka bio je sazidan jedan vertikalni stub koji je na svom gornjem kraju, baš onde gde se nalazio centar kvadranta, imao opet jedno prozorče u vidu proreza.

Zato je centar Merkurove putanje udaljen 60 santimetara od sredine ovog stola. Na ovom jednom kraju svoje velike ose, Merkurova putanja približila se Suncu najviše, a na drugom kraju ose najjače se udaljila.

Na ovom jednom kraju svoje velike ose, Merkurova putanja približila se Suncu najviše, a na drugom kraju ose najjače se udaljila.

dovršena, obrazovana je povorka berača: na čelu gajdaš, za njim devojke sa evenkama, iza ovih ostali berači, a na kraju naše vinogradžije. Uz svirku i pevanje krenula je ta povorka u Dalj, dokle je trebalo više od sat hoda.

Ovome, ovde, ne beše ni to dosta: on je od svojih zavoja načinio kardinalsku palicu, pravu a na kraju uvijenu. Izgledao je, zaista, vrlo otmeno.

Onda bismo videli ovo. Iz stoleća u stoleće, bivaju, sa svakim korakom u prošlost, leta u tome kraju sve toplija. To tako ide sve do 9500 godine pre Hrista.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Takođe, na samom kraju veka budimski učitelj Nikolaj Lazarević prevodi verziju romana Robinzon Kruso (Život i črezvičajna priključenija

Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O KOSIDBI MILORAD POPOVIĆ

Stanković, Borisav - TAŠANA

Za vreme pevanja svi razdragani, samo Rešid beg duboko zamišljen. Pri kraju pevanja Jusuf beg se obraća Rešid-begu. JUSUF BEG Šta tako duboko misliš, Rešide?

MLADEN (začuđenije): Kako to, dedo? MIRON (značajno): Srete li Saroša? MLADEN Jest, na kraju ulice. MIRON Iz kafane li je izišao? MLADEN Kafana je još bila daleko.

Sve je za nju, a ja zemlju jedem. MIRON (krsteći ga po licu, te mu ruku Paraputa ljubi; uzima ga za ruku i dovodi kraju sobe): Hodi. (Hoće da ga posadi na minderluk): Ne boj se. Sedi.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

popa koja je prešla u varošicu i tu se utešila udavši se za drevnog puškara; i taj puškar, nekada prvi momak, a na kraju samo firmonosac radnje koju odavno vode njegovi oženjeni sinovi iz prvog braka.

Stariji ljudi su kao na dlanu videli istoriju jednog porodičnog života. Na kraju krajeva bude tako kao da su svi članovi porodice za nešto krivi, i jedno od drugog se kriju.

— Dobro da me razumeš, Todore. I mi volimo uspomene iz mladosti, samo, znaš, u našem kraju ostavljaju venčane vence tako samo katolici, Švabe, a ja ti, brat si mi, ne volim Švabe...

Ali ako je stalo do novih i mlađih kola, onda, gospodin nadzorniče, evo da vam kažem kako se šale ljudi u mom kraju: posadi rudu u zemlju, pa će nići nova kola. A sad izvol'te da s nama večerate, da jedemo, da više ne razgovaramo.

Nekada s revolverom u džepu, nekada i bez džepnog nožića. Čudan besmisao, i opet neiskorenjiv običaj u tom kraju, da posednici, bogataši, oholi na bogatstva i preimućstva, po cenu glava svojih nisu izlazili iz kuće kao drugi svet,

— Mnogo je to zapleteno za mene, što rekoste. U našem kraju, zna se, ima ognjište i imaju se deca, i imanje i kuću preuzimaju ognjište i deca.

Ali šta bi i kud bi bez mene, i moje kuće, i Todorove dobrote... Ovamo-onamo, najsigurniji je Švaba. Kažu u ovom kraju: solidan k'o Švaba. E, baš se ta švapska vera meni potkopala solidno.

— „Tamo u mom kraju — kaže gospa Nola — mi nismo navikli da u crnu kafu drobimo, pa od mene primili to i svi moji ukućani.” Opšti smeh.

Uvek ima pravo đavolski gospodin Joksim. Tamo na kraju varošice, zabelela se bila lepo okrečena kućica, i u njoj mlad par počeo da živi, i radi, i jagmi da otkupi malu njivicu

— Ajde ti, ženska glavo! Zejtina bi! Zejtin je za prženje somova! — Svi se smeju. A opet tamo na drugom kraju varošice, na udarcu druma, u lepoj i naprednoj ulici, stajale su jedna drugoj prekoputa: napredna srpska bakalska

Koliko bi tebi teže bilo u životu da ti ja nisam bila i majka, a ko zna šta bi bilo od mene, u ovom kraju, i pored Todora, da nisi došla ti. Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio?

I možeš ga voleti koliko hoćeš, i činiti što hoćeš, nije ni platiša ni vratiša... To imam i ja sad da zapišem na kraju mojih zapletenih računa, i da se ne čudim što su zapletni. Šlajfer je sahranjen po lepom vremenu.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

To je spremanje nešto poduže trajalo i, na kraju, sopranistkinja izgleda da je dobro shvatila solo, ali ga kompozitorova žena nije shvatila.

istrajnošću jednoga pasioniranoga islednika, dešifriraju, komentarišu, objašnjavaju, obrću reči, premeću rečenice i, na kraju krajeva, na osnovu novih podataka, tako izmoluju pokojnika i tako prevrnu biografiju, koja je dotle bila napisana, da

No važnije nego to je da sam ja, posle prvih zuba, na kraju prve godine, već stao na svoje noge i prohodao. Moram priznati da sam u prvi mah išao četvoronoške.

Sednici je predsedavao sam prota, a u kraju jednom sedele su tri tetke, kao tri mitološke parke koje predu sudbinu, i mešale su se u svačije mišljenje.

Na kraju četvrte godine obukla me je majka u nove haljine, zakopčala me pažljivo odostrag, strpala mi u džep čistu i lepo savijenu

Prema tome, samo se po sebi razume da sam na kraju prve godine pao na ispitu iz tri predmeta i ostao da ponavljam prvi razred.

se da je to bio moj drug, koji je bio još gori đak no ja i sa kojim sam ja, za vreme privatnih časova, igrao mice a na kraju meseca delio honorar.

itd.“ ili: Jus se pretvara u cis, cis se pretvara u bis itd...“, i na kraju krajeva reč crno sad glasi: belo. Sećam se jednoga predavanja iz istorije Srba, koje je profesor ovako završio: „U

govorio lekciju sa uverenjem da sam dobio četvorku, a ona se — jus u on, on u debelo jer, debelo jer u tanko jer — na kraju tromesečja pretvorila u dvojku.

A jedna misao izvedena i iskazana, to je rečenica. Voz je na kraju svoje misli stao i ne ide dalje, a to znači, i na kraju rečenice treba kazati: stani, ne dalje!

A jedna misao izvedena i iskazana, to je rečenica. Voz je na kraju svoje misli stao i ne ide dalje, a to znači, i na kraju rečenice treba kazati: stani, ne dalje! E, to „stani i ne dalje“ beleži se tačkom.

E, to „stani i ne dalje“ beleži se tačkom. Na kraju rečenice, dakle, beleži se tačka. Da, ali voz ne može da potegne iz Beograda pa pravo u Niš a da se nigde usput ne

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— veli kroz smeh potpukovnik Petar. — Tako vam i treba. Nego držite Vojina, da on, ranjen, ne padne. Jedva stigosmo kraju. Vojnici odvezuju krpe sa konjskih nogu, tovare sanduke i džakove i žurno polazimo.

Vođa izviđača nam objasni da se na kraju ove ravnice, odakle počinju oni krševi, nalazi crnogorska granica. Odatle nastaje Albanija. — Sve dalje voda nosi...

Pred nama se ukaza ravnica, kratka, ali vrlo ugodna, zasađena nekom kulturom i retkim drvećem. A na kraju ravnice je selo, prilepljeno uz breg kao ptičje gnezdo. Vođa nam reče da će u ovoj ravnici biti naš bivak.

šta nam Bog dâ! — začuh gde neko govori. Kratak i snažan urlik razleže se sa naše lađe. Najednom na onom drugom kraju palube nastade neka larma, vika i glasovi vojnika: — Udavi se... pomagaj... — U pomoć... — Ne daj...

Reče mi još Tanasije, da je sada došao da nabavi jedan veliki šator za svoga komandira. — Pobogu, čoveče, ti ćeš na kraju da zaglaviš u apsu — dodade potporučnik Dragiša, koji je za sve vreme slušao pričanje Tanasijevo. — Ja?...

U njemu je stanovao ađutant i tu se obavljala administracija celog puka. Na zemlji, u jednom kraju, bila je prostrta slama, preko nje prebačeno ćebe, a na ćebetu beše emaljiran tanjir, u koji je kapala voda u pravilnim

Kod konja! — Ama oni samo „vrancuski“ govore! — dobacuju poslužioci. Na drugom kraju njaču mazge brdskog puka. Vojnici ih sa izvesnim nepoverenjem gledaju, jer sada prvi put upravljaju njima.

A i naši će izginuti. I to na pragu svoje kuće. — Ah, na stranu uverenja da će na kraju sveopšti mir pobediti — razmišlja potporučnik Ljubiša — teško je ipak pri pomisli, da nas više neće biti...

Levi kraj Preslapa gubi se u vrletima i krševima. Na jednome mestu bliže prednjem kraju, iskočila gola stena, ispucala po površini kao hrastova kora, a na vrhu je šiljata kao zub razdirač u tigra, i nebo

Oni će gore izginuti dok ja pronađem tu bateriju. Od ovog mog lutanja zavisi možda opstanak pešadije, front i, na kraju, mogu još da budem kriv za neuspeh.

Možda boluje od malarije, te mu i nije stalo do života. Neko mitraljesko odeljenje odmaralo se ispod jednog drveta. Pri kraju sela, u poslednjim dvorištima kuća, ugledah sklonjene prednjake baterije. Vojnici su zaprezali konje.

Navikli su vojnici na takve zbegove. I njihovi ukućani bežali su isto ovako pred navalom neprijatelja, pa su na kraju ostajali nezaštićeni nasred puta. Nalazimo se pred odlučnim časom. Neprijatelj je pred nama. Vaskrsla armija pridolazi.

Petrović, Rastko - PESME

snaga mi se dosadila, Nadam se da će sad sve nastati kao na šarenim slikama Poljoprivrednih kalendara, Gde na jednom kraju okopavaju vinograde a na drugom kraju Kotarice grožđa odnose. Ko ide? Novo vreme. Šta nosi? Ruke bez prstiju.

sad sve nastati kao na šarenim slikama Poljoprivrednih kalendara, Gde na jednom kraju okopavaju vinograde a na drugom kraju Kotarice grožđa odnose. Ko ide? Novo vreme. Šta nosi? Ruke bez prstiju.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kao rođena senka svuda gde god bi kročio pratio ga je smeh, tugo crna! Na kraju je pristao da ga deda za nos i uši vuku. Šta je mogao drugo? Gladni su mu bili i želudac i oko: samo je hranu sanjao.

Čemu hitnja? I hodom mrava i trkom antilope stiže se istom kraju! Nakon seče praznoga klasja Carevi doglavnici nisu imali briga: ali Car izgubi mir i ne nađe ga ni danju, ni noću.

Pušila se glava od premišljanja Doglavniku Doglavnikovog Doglavnika. Na kraju se sete: podanici mogu ostati u Carevini, ali će poslove obavljati noću kad Car spava da ga ne bi ometali u ispunjavanju

Drugi tanjir, druga kašika, viljuška, nož. Zatim po parče hleba, pa malo povrća i mesa njoj, malo njemu. Na kraju, po čaša mleka. Šta još? Gladan je bio dečak, pa reče: — Počinjemo, Princezo! Vidiš li kako si bleda? I, gle čuda!

Shvati Varalica, najednom, da se na opasne staze uputio. Šta sada? Sebi je reč zadao, a od sebe nema uzmicanja. Na kraju, jednom se živi, jednom mre! Mogao je već na robiji istrunuti, mogla mu je pustinja kosti osušiti.

Ali, ili se zvezda ne bi složila, ili bi ostale zaključile da je neka druga pogodnija. Jedva se, na kraju, neko priseti da u jatu Kampedura živi mudrica Tau Ka koja i rađanje neba pamti.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

) Koštanu u kolima, opkoljenu pandurima, svatovima i sa svirkom odvode drumom, koji vodi ka Banji i pri čijem kraju i sama se Banja nazire puna dima, magle i pare banjske.

Šantić, Aleksa - PESME

1906. JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, i ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju — U njima nema ni sile ni vlasti.

Mesečine pokrilo ga platno. Moje srce leti, i kliče, i gori, Prostorima kruži i, kô meteori, Po rodnome kraju rasipa se zlatno... 1912.

vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I dva plava oka suzom zablistaju — Kô dva plava neba, kô dva vedra dana.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

poseban rod, epska pesma je po načinu kazivanja bila horska; tek tokom vremena ona je postala individualna pesma, a na kraju rodovskog i na početku klasnog društva pojavili su se i profesionalni pevači (kao i profesionalni pripovedači, pa čak

Sudeći prema poznatim epopejama. to se događalo pri kraju visoko razvijenog rodovskog društva (Ilijada i Odiseja) i u ranom klasnom društvu (Ep o Gilgamešu, Mahabharata,

Na kraju rodovskog i u ranom ili nerazvijenom klasnom društvu, kad je epska poezija dostigla vrhunac, podela rada bila je već od

“ U pesmi se od svega toga sačuvalo veoma malo. I u pesmi on živi u gorskom kraju, ali ne u rodopskom, nego u durmitorskom.

Mi smo nekada pomišljali na dinastičku borbu među Brankovićima i Lazarevićima na kraju XIV i u početku XV veka (do 1413). No ni tome nema ni traga ni potvrde u pisanim izvorima.

Mi smo nekada pomišljali na dinastičku borbu među Brankovićima i Lazarevićima na kraju XIV i u početku XV veka (do 1413). No ni tome nema ni traga ni potvrde u pisanim izvorima.

Na kraju oslobođeni momci i devojke donose svome zaštitniku razne darove. U jednoj drugoj makedonskoj pesmi — o Sekuli i latins

U kasnija vremena, kad bi se u nekom kraju hajdučka borba utišala i turski zulumi povećali, žalost za junacima kao što su Dojčin, Prijezda, Kajica, Oblačić Rade,

hajduci koji su živeli na levoj obali dunava prešli su reku i u blizini Beograda potukli 150 janičara. Pri kraju XVI veka hajduci su — zajedno sa ustanicima koje su predvodili — pustošili čak i gradove: Vršac, Nikopolj, Ruščuk i dr.

Turci su se usuđivali da putuju samo u velikim grupama i sa dobro naoružanim pratnjama. Pri kraju XVII veka hajduci Srbije, pošto su Turci pretrpeli neuspeh u opsadi Beča, digli su narod na ustanak i napravili

Hajduci Srbije pri kraju XVIII veka, u doba Kočine krajine, i na samom početku XIX veka, predstavljali su veoma ozbiljnu snagu i odigrali su

Tu ih je skoro nestalo među ostalim stanovništvom.“ delo senjskih uskoka nastavili su u sredini i na kraju XVII veka kotarski i primorski uskoci.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Kako li je samo naoružan, sve zvoni! Lazar i Stric na kraju su jedva uhvatili magarca i za ular ga poveli kroz Prokin gaj.

Av-av-auuu! Pri kraju Gaja, na onoj strani kud se izgubio Mačak, začu se neki lom i kršenje. Stric se prosto zavali od smijeha: — Aha-ha-ha,

Još nekoliko puta zapitao je Sivca šta misli o Mačkovoj hrabrosti, ali kako se magarcu očito nije pričalo, Stric na kraju mudro zaključi: — Imaš pravo, treba spavati.

Ta šta mu ko može! Uza nj su Jovanče, dugački Stric, Vanjka, Đoko, Nik, a eno, sasvim na kraju, i Nikolice s kujom, s ljutom Žujom! Deder, ko je taj ko ih smije dočekati ? — Ehej, gdje si sad, vuče, kad je tu Žuja?

Ispitivali su i dalje neravne zidove sve dok, na suprotnom kraju od prolaza za jezero, ne otkriše novi hodnik nešto niži i tješnji od onoga prvog.

osjećajni Vanjka, na svaki njegov predlog najprije se zamisli, ali kad se jednom krene, iako spor, prestići će i na kraju nadvladati onoga najvatrenijega. Posljednji u logor obično stiže Đoko Potrk.

— Sastanak ovdje, kod moje kuće — objavi na kraju knez, a zatim se, po gustu mraku, ratnici raziđoše. XXIV Kao da su omađijani, dječaci su zurili u tajanstvenu

—A šta će raditi ostali dječaci? — upita Vanjka Široki. — Dvojica će stražariti na Golom brdu na suprotnom kraju sela, pa čim spaze dim na Lisini, nek odmah pale vatru kod sebe na brdu.

Potrčao je ukoso preko šumarka i tek što je dospio u rijetku nisku šikaru na drugom kraju, kad s druma grmnu oštar glas: — Stoj!

Neprijatelj od varoši uporno nastoji da se probije do sela Lipova. Misle da je to središte ustanka u čitavom tome kraju i da se negdje u njemu nalazi štab partizanskog odreda. Iz daljine se čuje potmulo brujanje. Mačak prvi skače na noge.

— grozio se on. Rukovodilac kursa, provjeravajući da li su svi slušaoci u razredu, uvijek je na kraju prozivao i mališana: — Nikolica s prikolicom! — Tu smo!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Te u tome obneznanju svi uglas podviknuše: što je to, rekoše, i tko je? Na kraju, eto, kad već gotovo nadajući se čekahu osloboditi se i izvesti se blizu na kraj, onda tekar iznenada napade i opkoli

Potrčah za tim momkom k moru. Videh kod mora na kraju gde još stajaše — ima do deset mladih momaka — vrlo se o tom poradovah gledeći ih bujne i nestašne licem i s besedom.

više mnogo ljudi te hode na ovom svetu ka nesvesni i neznano se skitaju i po suhu i po vodi, te im je um za morom i na kraju sveta, a smrt za vratom i muka večna pred nogami. Kud ih pamet i njihova volja ka vetar i talas zaniha, tud i pristanu.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i predmet te pesme! I to vam ni pisac ne ume kazati, jer to ni

drugim, manjima, iako ima u džepu ono svoje malo ogledalo; svaki čas plete kurjučić i neprestano menja one pantljičice na kraju kurjučića; do podne izmenja ih nekoliko — i zelenu, i plavu, i žutu, i crvenu, a posle podne tako isto...

Kad je ona ušla, nisu odmah presekli razgovor, nego su ga polako privodili kraju izbegavajući sve one reči po kojima se moglo poznati o čemu govore; ali sve im to nije pomoglo: tetka Doka je, kao i

Posle ovoga stvar se brzo razvijala i kraju privodila, — brže nego što je i sama Zona želela i očekivala. Svršila se i proševina i prsten.