Obradović, Dositej - BASNE
Sramiti se svojega roda, to je prava hudost. Agatokles, sirakuski kralj, budući lončarev sin, no za velike zasluge otečestvu učinjene, na takovo dostojinstvo vozvišen, ne samo nije se sramio
Svaki ima toliko razuma da može, ako samo hoće, dobar i pošten biti. Jedan kralj francuski, prolazeći pokraj kujnje, vidi tu momče gdi okreće ražanj i peva. Zapita ga zašto je tako veseo.
” odgovori mladić, ne znajući s kim govori. „Kako to?” — vosprosi opet kralj. — „Eto tako”, — prido| da mali — „naš kralj ima što njemu potrebuje, a ja imam što meni.
” odgovori mladić, ne znajući s kim govori. „Kako to?” — vosprosi opet kralj. — „Eto tako”, — prido| da mali — „naš kralj ima što njemu potrebuje, a ja imam što meni.
Alfons, mudri aragonski kralj, ne mogući ni na koji način vozbraniti ženami svoga vremena da ne nose na haljinam zlato, učini takov zakon da se to
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Jedan poruku nosi važnu (pre veka kralj ga poslao), drugi okreće vola na ražnju svak nastavlja svoj posao. Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio)
Kad sve dogori, mi izađemo iz dima, kraljica pada u nesvest, a kralj trlja oči i gleda nas zaprepašćen: Sunce vam vaše, pa vi opet živi!
Nevski ili Makedonski, Dušan Silni, Ivan Grozni, Ričard Treći, Henri Peti, Šesti ili Osmi, Luj Četrnaesti, Kralj-Sunce, Petar Veliki, Konstantin Prvi Veliki, Karlo Veliki, ili neki Karlo manji od Velikog, Karlo Glupi, Karlo
Kupinom se hrani, na kamenu spava, maslačak mu je svetac, neven kralj. Dok ga zasenjuje slovo, što se beli u leptiru, dok ga zaglušuje slovo što zuji u grožđu i cveću, Sveti Sava
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On je od vaše nacije kao kralj, a dobro se pazi sa princ-Karlom, a princ Karl sada je nad svom vojskom u našem carstvu najstariji vojvoda.
Vezir skazal, i To gromko i jarostno: nemožno jeto bit, ni jedan kralj u našega cara zemlju mješati sja ne budet; jest — skazal — u našego sultana vjernih musloman, kotori jemu pravdu
” — „Jok vala, kaži mu ti!” — Onda kapetan poče ovako: „Pope, da ti kažem jednu ćaiju (tj. pripovetku). Bio je jedan kralj — veli — i vojevao, i mnoge zemlje pouzimao, i došao do jedne zemlje, slušaj dobro, kojom jedna kraljica vlada.
Onaj kralj napiše knjigu onoj kraljici, ište da mu dade nekoliko gradova, a nekoliko da ostavi za sebe; pak ne dao mu šejtan (đavo)
Kraljica knjigu prouči, osme̓ne se, pa reče: „E, kralju, šta ti je jošte mu rat (volja, želja)?” — Kralj: „Bog s tobom, kraljice, nisam ja kralj veće njegov poslanik; istina, da sam na kraljev oblik nalik, zato me kralj šalje
” — Kralj: „Bog s tobom, kraljice, nisam ja kralj veće njegov poslanik; istina, da sam na kraljev oblik nalik, zato me kralj šalje tako velikim kraljevima i kraljicama, to im
” — Kralj: „Bog s tobom, kraljice, nisam ja kralj veće njegov poslanik; istina, da sam na kraljev oblik nalik, zato me kralj šalje tako velikim kraljevima i kraljicama, to im knjige odnosim”. — „Jok, jok, ti si taj i taj kralj.” — On se odriče.
— „Jok, jok, ti si taj i taj kralj.” — On se odriče. Ali je kraljica vrlo mudra bila, pa je poslala nakaša (molera) te kraljevo sure izvadila, pak u drugoj
Čije je ovo sure?” — Vidi kralj da ga je kraljica poznala, pak onda u̓iti (ufati) kraljicu za prsi, poteže ̓anđar, da ubode, i reče: „Baš jesam kralj i
kralj da ga je kraljica poznala, pak onda u̓iti (ufati) kraljicu za prsi, poteže ̓anđar, da ubode, i reče: „Baš jesam kralj i vidim da ću poginuti, ali i ti nećeš živiti”. — Kraljica poviče: „Dur, dur (stoj, stoj)! knjigonoša ne ima zarara.
Ja pređem na Kupinovu. Čujem da je Verhovni Vožd u manastiru Feneku. Otiđem njemu, gde su bili i sveti kralj studenički i svi kaluđeri.
— Ja mu reknem: „Išti samo do ćesara Franca, daće ti se; a u Brislu čuju se da su obadvojica imperatora i prajski kralj, a kad dođeš jednome, onda možeš svima trojici”. — On: „Tako ću i iskati.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neki istorici tvrde da je tu bila episkopija, i to jedna od onih osam što ih je zasnovao kralj Milutin Nemanjić. Danas je to selo veliko i ušoreno.
Dučić, Jovan - PESME
Bićeš silnik svemu kad i žrtva svačem; Živeće u tebi isti čas, — znaj čuda, — Prorok, lakrdijaš, kralj i njegov luda, Rob s lancem o vratu, i osvetnik s mačem.
Tu knez od Drivosta, i knez u Avloni Vasal-kralj Bugarske, bačene pod igo, Nemački riteri, franački baroni, I knez Jero Bunić i grof Močenigo.
MAĆEDONIJA U svakoj planini imaš svoga zmaja, I vile brodarke pokraj sviju reka, Na svakom raskršću po jedan kralj čeka, I starinski napev poljima bez kraja.
No legija gde će najposle da stane? Na svakom raskršću po jedan kralj čeka. HORDA Mi nismo poznali vas po zastavama, Ni vaše heroje od lavova ljuće: Sve na kolenima vukli ste se k nama
Ali prvi čovek i prvi kralj ostrva poludeo je od straha. RUKA Po mramornim stepenicama koje silaze u more, okružena narodom, lepa žena
Afrika
Na jednoj je zapisano: „Tomas Kofi, Kralj Mousa, Car nad Carevima“, dva koraka dale nalazi se njegov grob. Na jednoj drugoj kući čitam: „Svi vi pažnja.
Ja sam u jednom kraju tad bio kao kakav kralj; tražio sam zlato; ovaj crnac došao je da me služi i svaku moju reč slušao je kao proroštvo.
Evo zemljoradnje u povoju! Poznato je da crnac ne zna za svojinu zemlje. Svake godine kralj plemena deli zemlju porodicama i onim čudnim crnačkim udruženjima zemljoradnika.
U trenutku kad hoću da odapnem, na tim se stepenicama pojavljuje sam kralj koji je saznao da se neki belac raspituje za njega i pošao mu u susret.
Sve postaje kao utopljeno u jedno teško ugasito zlato: veče. GLAVA PETA MRAČNA AFRIKA. KRALj PEBENjANI UZ PESMU I IGRU U NOĆI.
Dok naši crnci razvijaju postelje, dok nam kuvari spremaju večeru, idemo u posetu kralju Pebenjaniju. Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm.
Dok naši crnci razvijaju postelje, dok nam kuvari spremaju večeru, idemo u posetu kralju Pebenjaniju. Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm.
Sam kralj skida nisko kapu da bi me pozdravio. Neuredan je, bos, neotmenih, prostačkih pokreta. Dočekuje nas u svečanome dvorištu
Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu
Međutim, kralj nije još završio svoje žurne znake kad se N. naglo okrenuo, i u trenutku sve shvatio. On je video da je kralj prekinuo
Međutim, kralj nije još završio svoje žurne znake kad se N. naglo okrenuo, i u trenutku sve shvatio. On je video da je kralj prekinuo jedan pokret, da je njegovo lice suviše brzo postalo opet sladunjavo, da sam ja uvređen.
Nisam mogao razaznati njihova lica; video sam samo po stasu, ogrtaču i pokretima da je kralj međ njima. Pebenjani se držao jedini prav, naduven i smešan; ostali su, previjeni do zemlje pred našim nogama, nastavljali
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prajski kralj, Fridrih II, koga je Marija Terezija smatrala za čudovište u ljudskom obliku, postao je bio njen smrtni neprijatelj.
Rosijske ranjenike, da bi ih, idući put, u bici, bilo manje, sahranjivali su, žive. Taj kralj prajski, na konju, u čizmama do iznad kolena, nikad nije uspeo da austrijsku imperatricu umiri, očara – on joj je bio
Udovac je, kaže, bez žene, a u Tokaju bi svega i svačega imao! Mogao bi da živi nekoliko godina, na ovom svetu, kao kralj! Pavle mu onda reče, pognute glave, da se njemu ne živi već odavno.
Prema izveštajima špijuna, koje je bio primio, Prajsi se opet pripremaju, a njihov kralj, pravi Sotona u ljudskom obliku, ko zna kakve će opet ulovke, strateške i taktičke, izmisliti, u idućem ratu.
Teodosije - ŽITIJA
Neka bude! Kada su izišli iz crkve, sedoše svi za trpezu. Pošto su novi arhiepiskop i novi kralj priredili veoma veliki pir, blagorodni, episkopi i ceo narod bejahu uveseljeni, a ništi po zapovesti svetoga još i
Blagočastivi kralj Stefan radovaše se neiskazanom radošću, hoću reći — ne vencu carstva ni mnogocenoj bagrenici, jer je znao da i to sa
A sveti, kao drugi u Bogu Preteča i Krstitelj, stojaše posred naroda, i svima vapijaše: — Pokajte se! A Stefan kralj, kao uvek neuzdržljiv, kada vide da brat čini ono što pre nije bilo među njima, divljaše se i mnogim suzama zemlju
Kada je ugarski kralj veliko mnoštvo Ugra i Kumana sabrao u nameri da pođe na srpsku zemlju, pomišljajući da ovu sebi pokori, sveti se protiv
A kralj sa svakom radošću posla svoga služitelja da da što traži onaj koji je došao od svetoga. A sluga izišavši potraži u svima
nimalo našlo da mu dadu: — I ne samo — reče — arhiepiskopu nego ni tvome Kraljevstvu nemamo više šta da donesemo! Kralj se ražalosti što nije imao da da što je sveti molio.
Pošalji ljude i koliko im je potrebno neka uzmu! A kralj čuvši ovo od onih koji cy došli od svetoga, obuze ga užas zbog neobične vesti, uze prinesenu zdelu sa sjajnim gradom,
A kralj, setivši se svojih oholih reči koje reče svetome u gordosti, sramljaše se da ga pozove preda se. Dogovorivši se sa svima
mu se i hvalu mu odajući govopaxu: — Pošto smo ruzumeli da si ti Božji čovek, budi nam prisni gost, a brat tvoj, kralj srpski, neka nam uvek bude u ljubavi, još više nego ranije.
A kralj, primirivši se sa svetim, češće ga k sebi prizivaše i njegovim rečima o Bogu naslađivaše se. Ganut, reče svetome: — Tvo
A sveti ga prihvati sa veseljem duše i srca radošću, i kralj ispriča sve o sebi. A sveti se za divi njegovu sa toplom ljubavlju prema Bogu spremnom ispovedanju grehova svojih, o
Zatim arhiepiskop reče da kreće svojoj kući. A kralj se pred njim pokloni, i držeći ga za ruku reče: — Šta ću, dakle, ja nedostojni vratiti tvojoj svetosti za sva doora,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni su razvili svoj ambiciozni i imperijalistički program, koji je podržavao kralj i političari i koji je popularisan školom i ratovima protiv Srba, donekle čak i u narodnim masama.
Erdeljanović: „Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca“, Glas Srpske kralj. akademije XCVI). Najjača su crnogorska bratstva.
Takve jednoglasne pohvale teško da se ne primaju, pa su ih i Bugari primali, utoliko pre što su njihov kralj i vlada vrlo vešto igrali svoje uloge. Njihova megalomanija nije više poznavala granice.
Kombinujući ove dve metode s osobitom veštinom, bugarski kralj je uspeo da ovu propagandu dovede do virtuoznosti. Nemogućno je ćutke preći preko bugarskih varvarstava i svireposti
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- otpustio nas je pokretom ruke milostivo i uzvišeno kao svrgnuti kralj, a onda smo ga, iz one sobice gore, još čitav sat slušali kako govori o hormonima i žlezdama.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
sabora polonezmarš — marš pred igru poloneze Ponjatovski — Stanislav Avgust Ponjatovski (1764 do 1795), poljski kralj; pokušao da spase Poljsku od propasti uvođenjem raznih reformi ali je time izazvao nezadovoljstvo i pobunu poljskih
čuvenog sa svoga bogatstva i razvratnosti; razvratnik, sladostrasnik, mekušac Sizif — po grčkoj mitologiji sin Eolov, kralj Efire (kasnije Korinta) poznat kao prepreden i grabežljiv čovek; zato što je odavao tajne bogova, za kaznu je morao u
sijaset — mnogo, bezbroj slučiti se — desiti se, dogoditi de Sovjeski, Sobjeski — Jan Sobjeski, poljski vojskovođa i kralj (1674—1695), kao saveznik austriskog cara Leopolda I pobednik nad Turcima kod Beča 1673 godine. soliter (fr.
Stefanom Lazarevićem pomagali i Srbi Tantal, Tantalus — po grčkoj mitologiji sin Zevsov, otac Pelopa i Niobe, kralj u Frigiji; zbog odavanja tajni bogova s kojima je bio u prijateljstvu, bačen je (po kazni) u donji svet gde je morao
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pošto nisu uspeli da osvoje na juriš grad, oni ga zaobiđoše i dođoše pod Štrasburg, baš kad je tamo došao i francuski kralj.
Tad, iznenada, iz daljine ciknu francuska truba. Francuski kralj, onako usput, hteo je da poseti, na nekoliko časaka, napadnuti Štrasburg i da vidi svoju vojsku.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, 2743) — Obila majka rodila obila junaka. (Vuk, 3890) — Što je čija ćud, nikad je neiskoreni; ako će pas i kralj biti, opet će kosti glođati. (LMS, 1860, knj. 101, br. 486) — Od zla semena ne traži dobra plemena. (LMS, 1861, knj.
malo govori, retko vikne, izbegava da se šali, nosi lepše i raskošnije odelo nego ostali; rečju, ponaša se kao kralj, a zadrugari mu opet, sa svoje strane, na svakom koraku ukazuju kraljevske počasti.
Matavulj, Simo - USKOK
Mi obaška imamo i guvernadura. Eto ti! — Ma je li vladika kao kralj njeki, kao princip? — Jest u vrijeme rata, a ovako, glavari sude u plemenima i bez njega. — A šta je onda guvernadur?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Kako bi); razmaženost (Materina maza); odnos dečaka prema devojčici (Narav se menja); pusti dečji snovi (Da sam ja kralj); lenjost (Gaša); sklonost ka kinđurenju i prerušavanju (Mali Jova), itd.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
naročito odlikovao kao epski pesnik, napisao nekoliko pravilnih epskih pesama, a među njima i u svoje doba slavljeni ep Kralj Dečanski.
Mejrima (1849), Milijenko i Dobrila (1850), Smrt kneza Dobroslava (1851), Smrt Uroša V ili poslednji Nemanjići (1857), Kralj Vukašin (1857), Car Lazar (1858), Cvijeti srbske (1865), Vanda (1868), Kobna tajna (1869), Marta Posadnica (1871),
Za njega se reklo i da je »pesnik prvoga reda«, »kralj među srpskohrvatskim pripovedačima«, »nenadmašni velikan u srpskoj pripoveci«, »najbolji pisac najnovije srpske
(Veliki župan Časlav, Vladimir Dukljanin, Vojislav Travunjanin, Veliki župan Vlastimir, Mutimir i braća mu, Rastko, Kralj Dragutin, Smrt cara Lazara, Zaboravljeni Obilići, itd.).
počasti (Mostar, 1908), Dani i noći (Beograd, 1912), pored toga nekoliko prevoda u stihu iz francuske književnosti: Kralj se zabavlja (1904)127 od Viktora Igoa, Romantične duše (Les romanesques) od Edmona Rostana (1912128), Rasinovu Ataliju
Sremac, Stevan - PROZA
Digne užasan dundar i viku, i to mu, boga mi, i pomogne. Bude premešten u poštansku struku. »Među slepcima ćorav kralj!« reče Jovan kad ga zapitaše što je promenio struku.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Aha, kažem li ja — novovjerac! — opet se iščakari Munižaba. Ukradeni Vilson i kralj Aleksandar pronađeni su sakriveni u potkrovlju Savina svinjca, i to je bio dovoljan razlog da žandarmi uzmu staroga preda
Kostić, Laza - PESME
— Još strašnije je, strašnije još je — zbriši je, sudbo, s čitulje božje! MINADIR Što je silan, što je slavan kralj Ramsenit od Misira, take sile nigde nema od Indusa pa do Nila.
Pa što ima silna blaga kralj Ramsenit od Misira, taka blaga nigde nema od Indusa pa do Nila. Pa što mu je ćerka lepa, ponosita Valadila, te lepote
Vajaoče Minadire danju, noću nema mira, danju, noću pohodi ga kralj Ramsenit od Misira. Danju, noću pohodi ga, s njim dolazi Valadila, da i ona vidi de će večni sanak da odsniva.
„Dosta, dosta, dragi babo! Moje srce ne izbira, srce moje samo voli neimara Minadira.” Snuždio se na te reči kralj Ramsenit od Misira, — „zovnite mi toga mladog neimara Minadira.
Visoko mu čelo bledo kô papirus blagog Nila, al' u oku misô tinja i ljubavi sveta zbila. Osmehnu se kralj Ramsenit, osmejak mu brigu vida, kô oblake s neba sunce sa čela mu bore skida. „Neimare Minadire!
dok nališe samrtnikom sveta ulja i mirisa, izdahnô je već i stari kralj Ramsenit od Misira. Poviše im belo telo u pokrove od papira, a po njima napisaše od ljubavi šta sve biva!
” Filišćanin se maša za mandal: „U nagradu sa vešte izdaje gospodar mladi, Askalonski kralj, na ženidbu s Delilom pristaje! —” U Samsonovim grudma nema dâ. „Rad izdaje? Rad kakve?” prošapta. „Rad kakve?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
BRŽA OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i
Onda carica usedne na ovoga konja i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujući do svoga veka. GRBO I KRALj ĐAVOLSKI Bila tri brata, najstariji, srednji i najmlađi.
Pošto to pojedoše, reče im ona žena: — Idite sad kud znate, jer će sad doći kralj, pa ako dozna za vas pogubiće vas, jer vidite da sam i ja kao i vi iksan, pa sam njemu dopala u ruke te se ne mogu
Onda im ona reče: — Hajdete u drugu sobu, da vas za neko vrijeme prikrijem, jer ide kralj pa ako vas nađe odmah, pogubiće vas. Oni odmah pođoše za njom, a ona ih zatvori u jednu sobu.
On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo. Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli.
Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli.
— Dobro — reče kralj — eto vas dva starija uzmite krasne i motike pa ćete kopat, a Grbo će služiti mene i konja. Onda mu Grbo reče: — Mi
Onda mu Grbo reče: — Mi ćemo radit što god hoćeš, ali prvo treba da se pogodimo. Potom ga kralj upita šta ištu godišnje svi. Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata.
Potom ga kralj upita šta ištu godišnje svi. Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata. Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata.
Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata. Pošto kralj viđe da neće manje od trista dukata, vrati ih natrag pa im reče: — Daću vam trista dukata, kroz godinu, ali me pošteno
Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo.
Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo. Kralj ih upita šta ištu za novu godinu. Grbo odgovori: — Svakom da daš po sto pedeset dukata.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
PUTNIK: To mi je sve nepoznato. DOKTOR: Zar vi niste bili u Hampagne na Vesli, u kojoj se inače kralj krunoše i blagosovi; u Dijonu, u Angersu Sarte, u Poitiersu, gdi se nahodi marve lekarno učilište, i fabrika
koji se prejeo, pa ne zna šta će od muke: ako ih nosiš pored sebe, pritiskuju te, i kao što je trska nekad šuštala: „Kralj Midas ima magareće uši“, tako se oko mene kanda glasovi razvode: „Čujte, ljudi, Kuzman ima novaca!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Niko te neće odlikovati povodom osamnaestogodišnjice života. Nijedan kralj ti neće poslati tom prilikom telegram želeći ti dobrosusedske odnose, dug život, prosperitet i te fazone.
Čak ni šahovski kralj! — I onda? —Ti si najobičnije sivo dete smoga. Kći sporednih dvorišnih zgrada. Mušterija bednih samoposluga na ćošku.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Drugo je prosto i paorski ljubiti, a drugo je ljubiti bečki i po knjiški. Ono je ljubov, ljubezni tatice, kad se koji kralj u kakvu princesu zaljubi! MARKO: Jes čula ti, gizdušo, nemoj ti meni mozak zavrtati s tim tvojim princezama.
MARKO: Jes čula ti, gizdušo, nemoj ti meni mozak zavrtati s tim tvojim princezama. Nisam ni ja nikakav princ ni kralj, pak sam, fala bogu, lepo s tvojom materom živio.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
RATNIKA 15 U SAMOĆI TUŽBA 17 ČUDO S RAZBOJNICIMA 19 NOĆ 21 BOGUMILSKA PESMA 23 SLEPI KRALj U IZGNANSTVU 25 POVRATAK HODOČASNIKA 27 DUŠAN PRED CARIGRADOM 29 DUH SE RUGA CARIGRADU 31 PAUNI 33 POZNA HILANDARSKA
Mali je vaš mač da čitavoj zemlji glavu poseče. SLEPI KRALj U IZGNANSTVU Iz vaseljenske ti prestonice pišem. Stojim na prozoru, ja carev gost i slušam žamor na ulicama iza
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
poljima vide oni pred sobom izgladnelu i ogolelu vojsku obučenu u seljačke rite; vide vojsku koju predvodi seljački kralj, pa zamišljaju da pred sobom imaju demoralisanu gomilu „svinjara“ i paora, koje treba kazniti jer su se drznuli da dirnu
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Karao ga kralj Matijaš, zemlji gospodar: “Bog t’ ubio, Dojčin Petre, varadinski ban! Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan.
Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?“ Al’ besedi Dojčin Petar, varadinski ban: “Ne karaj me, kralj Matijaš, zemlji gospodar: Da si bio ti u krčmi, gde sam pio ja, I ljubio krčmaricu, kojuno sam ja, Popio bi ravnu
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A uzmite mu ašov, i pružite skiptar, pa ćete za tren oka od grobara dobiti kralja! SIMKA: Nisu meni potrebni ni kralj, ni grobar! JELISAVETA: Niste razumeli... Filip, na primer... kad ga vidite da jede...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izišli smo, visoko, sa zvonika, do jednog kamenog konjanika. To je kralj Gralon. On gleda sa trista stopa visine rečicu, kako teče, na konju kome drhte sapi, nad provalijom, ali koji se nikad
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Svaki majstor treba da je pečen u svome poslu. Zašto sam ja ovde, i zašto mi je kralj dao ukaz nego da uputim ovaj narod! Jesi li čitao koji put ukaz u zvaničnim novinama? JEVREM: Jesam!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŽALOPOJKA PRED PRAZNIM TRONOM Kad mi samo padne na um, ja zadrhtim poput pruta: Oh, da mi je... da budem kralj! Kralj da budem pet minuta! Pet minuta da mi s čela blešte dijamanti krune, I da svako ima činit ono što mi na um dune!
da budem kralj! Kralj da budem pet minuta! Pet minuta da mi s čela blešte dijamanti krune, I da svako ima činit ono što mi na um dune!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Teško onom ko u svojoj kući služi tuđa gospodara. — Tuđa kora zube lomi. — Svak’ je u svojoj kući kralj. — Svaki je kokot u svom buništu gospodar. — Svaka je koka na svom sjedalu pijetao.
ZMIJA-DEVOJKA U MRSINjGRADU Mrsinjgrad po pričanju narodnom sagradio je neki grčki kralj. On je opazio na Plješevici nešto jako bijelo i poslao poslanike da vide šta je.
Poslanici donesu s Plješevice snijega i dadu kralju. Kralj je uzeo snijeg i stavio ga na ruku, a kad viđe da od toga ruka zebe i da ga odmah nestaje, poplaši se i pobježe sa
Samo jedna mu kći ne htjede ići, već ostade u gradu, gdje je ostalo zakopano golemo blago. Kralj je tu svoju kćer prokleo da se u zmiju pretvori i tako ostane čuvajući to blago, dogod ljudsko ne poljubila lice.
6) ISTORISKE LIČNOSTI STEFAN DEČANSKI Srbi pripovijedaju da je Dečanski kralj (pošto mu je otac izvadio oči i objesio na koncu više gradskijeh vrata) izišao slijep u šetnju iza grada (Prizrena), pa
“ Onda kralj progledao, i na onom mjestu načinio Dečane. VUČITRN (Vojvoda Vuk iz Hercegovine). Pripovijedaju da je nekakav vojvoda
OD ZLIH DUŠA (VEŠTICA) (Da ne bi što čeljadima i stoci naudile, govori se uveče, na Velike poklade): Zaspao kralj Karaulac na Ciceno brdo, na meteno guvno; čudan sanak snio: trideset junaka preko Spasenika predu mreže tonote, da
(Jaje) 151 — Naš vojvoda vodu pije, A nad njim se barjak vije; Krunu ima, kralj nije, Sablju ima, vojnik nije; Ostruge ima, vojnik nije? (Petao) 152 — Ne ima ruku, a lješnjake bere?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
126 42. JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA. 127 43. SOLOMUNA PROKLELA MATI. 128 44. LAŽ ZA OPKLADU. 129 45. KRALj I ČOBANIN. 131 46. KO UMIJE, NjEMU DVIJE. 133 47. DVA NOVCA. 134 48. SVE, SVE, ALI ZANAT. 136 49. MEĐED, SVINjA I LISICA.
42. Ja udari gvozdenim maljem u kamen grad, iz njeg' skoči devenduka kralj, i primi se uz Mekiš grad. 43. Jaše rod na nerodu, i traži nenikli. 44. Jaše tuta na bauri. 45.
(Đevojka, udovica i puštenica), 42. (Jedna | gobela u kao a druga iz kala), 44. (Laž za opkladu), 45. (Kralj i čobanin), 46. (Ko umije, njemu dvije), 47. (Dva novca), 48. (Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve ženske.
Vuk Vrčević; 25. (Djevojka cara nadmudrila) i 38. (Divljan) poslao mi je G. pop Vuk Popović iz Risna; 45. (Kralj i čobanin) i 46.
đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne može izliječiti.
” Kad kralj razumije, pušti ga u kamaru ka đevojci, a on naredi te je okuplju onom vodom. Kad prođe dan i noć, đevojka ostade čista
Kad prođe dan i noć, đevojka ostade čista i zdrava od gube. Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i šćer za ženu, i tako on postane kraljev zet i prvi do kralja.
Sjutradan glas kroz narod: „umrъo kralj! koga ćemo za kralja?” Te tamo te amo, te više te niže, te ura te fura, bogme brata mu, njega te njega.
koga ćemo za kralja?” Te tamo te amo, te više te niže, te ura te fura, bogme brata mu, njega te njega. Kad postane kralj, i svako mu jutro počne pod glavom osvitati po sto cekina, on zaprosi u cara đevojku i car mu je da i vjenčaju se po
Ali teke što ga bješe uzjahao, iznikoše i kralju krila, a kralj se prepade te siđe s njega i uhvativši ga za fuzdu povede ga, i malo idući nestade mu krila te tako doma dođe.
o.” Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim. 45. KRALj I ČOBANIN. Nekakav kralj imao jednu kćer, koja je bila mnogo lijepa. Nje se ljepota bila razglasila po svijetu.
o.” Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim. 45. KRALj I ČOBANIN. Nekakav kralj imao jednu kćer, koja je bila mnogo lijepa. Nje se ljepota bila razglasila po svijetu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ma ajte, molim vas, kakve austrougarske trupe, pobogu, ljudi? Koji kralj Petar? Ama na kakvim volujskim kolima? Sumareni? Kažete baš tako: sumareni? Je li to nešto na japanskom?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
bivali bi u dovoljnom sodružestvu na časti u gospodina Guljelma Fordajs, medika i zlatnoga runa kavalera, kojemu je kralj ovo dostojinstvo dao za njegovu otmenost u medičeskom znanju.
pre n. e.) — spartanski kralj koji je pobedio Persijance ad, v. had air — vazduh akatist — crkvena molitva; vrsta pohvalne pesme u božjoj službi
Ćosić, Dobrica - KORENI
Došao da se požali... Ne, neće to. Takvi smo mi. Tvrđi od bresta. A lep. Njemu bi priličilo i kralj da bude. Glasan klokot: Đorđe nadušak ispija duboku i šarenu čašu vina.
„Je li mrtav kralj?“ svima se obratio Aćim. „Nije“, ljutito mu je odgovorio. „Ruka mu se osušila što nije bolje gađao“, opet je viknuo,
Udrite, udrite, polomite mi i rebra, samo kada su na kralja Milana pucali, kad je kralj mrtav! I Đorđa su tukli, bila je mesečina, vran kukuruz do pojasa, leskalo se pole od kukuruzovog zdravlja, video je
Katići, pa i treće Adamovo koleno da se hvali pred ljudima da mu je pradeda bio Aćim Katić, onaj koga su obesili kad je kralj Milan ubijen.
Gleda oca. On nikada nije bio radikal. Njemu je svejedno koji kralj vlada Srbijom. Drsko gleda raščupanu i naraslu očevu glavu. Isplatio sam ti imanje i testament.
Ja sam čovek i hoću čovečanski da postupim. Dosta kuknjave. Kad moraju kralj i vladika da umru, što se toliko sekirate vi, obični građani? Neka godinica pre, neka docnije, ništa ne znači.
pobijaju na pijaci, zato su neki još od sinoć, kad im je saopšteno da će biti obešeni, čitavu noć urlikali „Živeo kralj Milan!“ Đorđe je pomišljao da se ljudi u toj predsmrtnoj stravi samo zbog njega hvale sinovima i naslednicima.
— Raka zatvori vrata. — Pravo da ti kažem, čiča-Aćime, kad bih ja bio kralj, sve bih ove školovane potrpao u aps i zapalio. Ne bi mi ni zgrade bilo žao.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ja sam to iskusio i došao do uverenja da je veća stvar takvu vezu naći no postati kralj Persije“. „Ti poznaješ, čuo sam, celo to ogromno persijsko carstvo?
U određeno vreme stiže kralj sa svojom porodicom i bi na glavnom ulazu Muzeiona dočekan po propisnom ceremonijalu, a zatim uveden u veliku dvoranu
i bi na glavnom ulazu Muzeiona dočekan po propisnom ceremonijalu, a zatim uveden u veliku dvoranu biblioteke. Kralj, stasit, lep čovek, zauze mesto u srednjem od nameštenih prestola, desno od njega sede njegova sestra, i supruga u isti
poseti i zamoli ga da kolegi Aristarhu dade dozvolu da održi svoje predavanje o veličini i otstojanjima Sunca i Meseca. Kralj klimnu, odobravajući, glavom, a Dositeos pozva Aristarha da stupi pred kralja. Aristarhos se podiže sa svog sedišta.
Kad stiže na svoje mesto pokloni se pred kraljevskom porodicom. Kraljica odgovori na pozdrav predavačev hladno, kralj dobroćudnim očinskim pogledom u kojem se ogledalo sažaljenje.
Kada se iza toga uzvici odobravanja, ponovljeni nekoliko puta, stišaše, Dositeos saopšti da će kralj uzeti reč. Svi prisutni podigoše se sa svojih sedišta, a Ptolemajos Filadelfos održa ovaj govor: „Ljudi nauke i
“, uzviknuše svi kao iz jednog grla. Kralj obuhvati pogledom ceo ovaj skup naučnika i književnika. On ih je poznavao sve, ne samo po imenu, već je znao i njihovu
pohita pred svoga oca da on, svestan obećanja koje je dao u svečanoj sednici Muzeiona, uzme Aristarha u zaštitu. Kralj se nađe u nedoumici i ne znađaše šta da čini. Ali ga princeza moljaše i preklinjaše i, naposletku, briznu u plač.
Ali ga princeza moljaše i preklinjaše i, naposletku, briznu u plač. Ozbiljnim pogledom promatrao je kralj svoju kćerku kako jeca i ruke krši, dok joj i sama njena zlatna grivna, obavijena iznad lakata, ne pade sa miške.
„Ti plačeš“, reče joj kralj, „kao nikad do sada u svom životu“. Ona jecaše još uvek. Ptolemajos Filadelfos gledaše mrkim pogledom preda se.
Ona jecaše još uvek. Ptolemajos Filadelfos gledaše mrkim pogledom preda se. On i kralj Sirije Antiohos І zaključili su nedavno tajni ugovor da se prestolonaslednik i budući kralj Sirije Antiohos II oženi
On i kralj Sirije Antiohos І zaključili su nedavno tajni ugovor da se prestolonaslednik i budući kralj Sirije Antiohos II oženi Berenikom i dovede je na presto kraljevine.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
znali da idu „u nogu“, da okreću glave „pozdrav nalevo i nadesno“ i lupaju nogom „na četiri kad im detektiv zvani „kralj lopova komanduje: jedan, dva, tri, četiri, izgovarajući ono četiri sa osobitim nekim odsečnim naglaskom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U nekim zaostalim vanevropskim zemljama gdje je kralj još sin Sunca, ta se prerogativa izvodila iz vladaočeva božanskog porijekla; u drugim, veoma razvijenim zemljama,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A, hoće da ostane udovica — nastavlja Mitar. — Udaće se ona, ne brigaj ti... — Da hoće i tebe ’nako da pomiluje Kralj, kao nju!... — Vin-na ovamo! — viče Đurica i zvecka uzicom, koja mu održava gvozdeni lanac na nogama.
Pisar stade više njega, razavi hartiju i poče da čita presudu. — Živeo Kralj!... — uzviknu Đurica, kad se u presudi pomenu Kraljevo ime. I odjednom mu se oči obrtoše niz put, kojim je došao...
»Ko zna... ako se pokaže otud konjanik!... pramen guste prašine... Kralj može...« — Živeo Kralj!... — uzvikuje on ponovo, prekidajući slabo i monotono čitanje presude. — Ćuti, ne smetaj sad...
»Ko zna... ako se pokaže otud konjanik!... pramen guste prašine... Kralj može...« — Živeo Kralj!... — uzvikuje on ponovo, prekidajući slabo i monotono čitanje presude. — Ćuti, ne smetaj sad...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA ZAKLETVA 156 USUD 160 PRAVDA I KRIVDA 167 PRAVDA 169 OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE 174 IMA
I MIŠA 221 KRAVA I VO 222 LAŽ ZA OPKLADU 223 JEDNA GOBELA U KAO, A DRUGA IZ KALA 226 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 228 KRALj I ČOBANIN 231 KO JE ČOVJEKU NAJVEĆI DUŠMANIN 236 BEKRI-MUJO 239 BOŠNjO U STAMBOLU 241 DVA NOVCA 245 MUDRA
Ko izliječi, daje kralj što god uzište. Sad se sjeti sluga one trave te su njome miševi izliječili svoga druga, pa se javi telalu, a on ga za
Kada ga kralj vidje, začudi se, pa će mu: — Moj sinko, ja ne vidim da bi ti što od toga znao. No čuješ, ako se primiš a ne izliječiš
— Neću ti mnogo: daćeš mi kćer, dvadeset konja, dvadeset čifta vreća, i dvadeset sluga. Kralj se zadugo cenjkao da mu ne da kćer, ali on ne htjede drukčije, te kralj napošljetku pristade.
Kralj se zadugo cenjkao da mu ne da kćer, ali on ne htjede drukčije, te kralj napošljetku pristade. Onda on namaza onom travom njezine oči, i ona odmah progleda.
Onda on namaza onom travom njezine oči, i ona odmah progleda. Kada to vidje kralj, ne može da ne da ono što je obećao, pa ga stade nagovarati da ostane kod njega, pa će ga, veli, poslije sebe ostaviti
GRBO I KRALj ĐAVOLSKI Bila tri brata, pa najmlađemu lijevo rame bilo više od desnog te ga zvali Grbom. Jednog dana dogovore se da
Pošto to pojedoše, reče im ona žena: — Idite sad kud znate, jer će sad doći kralj, pa ako dozna za vas, pogubiće vas, a vidite da sam i ja iksan kao što ste i vi, pa sam njemu dopala u ruke, te se ne
Onda im ona reče: — Hajdete u drugu sobu, da vas za neko vrijeme prikrijem, jer ide kralj, pa ako vas nađe, pogubiće vas. Oni odmah pođoše za njom, a ona ih zatvori u jednu sobu.
On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo. Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni onda pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli.
Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni onda pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Krajem šesnaestog veka ona je doprla čak i do Beča i bila bi ozbiljna opasnost po celu Evropu, da nije poljski kralj Sobjeskib pritekao u pomoć i spasio Beč.
Verujem da svaki put kada se neki uspešan pronalazač nađe pred takvom opasnošću, trebalo bi, kao neki stari antički kralj, da iznajmi čoveka koji bi mu po potrebi, šaptao na uho: ”Ti si običan smrtnik.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
godine, „Anđa kapidžija“ nalazi se pod brojem 468, a odmah iza nje, pod brojem 469, dolazi pesma „Kralj i ban kod kola“.
Tako pored pesme „Kralj i ban kod kola“, za koju je označeno da potiče iz Gornjeg primorja, postoji još jedna koja je takođe iz Gornjeg primorja
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Nervozno šeta i krši prste.) Uh, da mi je da se sad pretvorim u muvu pa da uletim u Dvor da svojim ušima čujem kako kralj kaže Simi: „Pozvao sam vas, gospodine Simo, da vam ponudim jedan portfelj u kabinetu!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ iz duše nek’ ti život Nad ne izbriše!“ »Otadžbina« 1891. ANĐEO I ĐAVO (Od K. Sasa) Kralj doziva slikar-umetnika: „Dve mi slike izremeči kistom. Budu l’ slike kistu tvome dike, Obliću te i blagom i blistom.
“ „Podignite prevese sa slika!“ Kralj izusti, a sluge su brze, Priskočiše... umetnik im krati: „Moje slike tuđe ruke mrze: Dopusti mi da ih sam obnažim.
usne molitvenski trépe, Njene ruke — dva skrštena krina; Krila nema, ali i bez krila Sletela je iz rajskih visina. Kralj je gledô i ne nagledô se, Umetniku tapše, odobrava: „Evala ti, umetniče dragi, Ja anđela danas videh prava; Nego
„To zar đavo! — viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ostala bi kod vas do podne, no izvinite me, moja Fineska... to vam je mops, ni francuski kralj nema takovog... Službenica, službenica... preporučujem se. FEMA: Službenica. (SARA otide.) FEMA: To je žena!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na jednoj je zapisano: „Tomas Kofi, Kralj Mousa, Car nad Carevima“, dva koraka dale nalazi se njegov grob. Na jednoj drugoj kući čitam: „Svi vi pažnja.
Ja sam u jednom kraju tad bio kao kakav kralj; tražio sam zlato; ovaj crnac došao je da me služi i svaku moju reč slušao je kao proroštvo.
Evo zemljoradnje u povoju! Poznato je da crnac ne zna za svojinu zemlje. Svake godine kralj plemena deli zemlju porodicama i onim čudnim crnačkim udruženjima zemljoradnika.
U trenutku kad hoću da odapnem, na tim se stepenicama pojavljuje sam kralj koji je saznao da se neki belac raspituje za njega i pošao mu u susret.
Sve postaje kao utopljeno u jedno teško ugasito zlato: veče. GLAVA PETA MRAČNA AFRIKA. KRALj PEBENjANI UZ PESMU I IGRU U NOĆI.
Dok naši crnci razvijaju postelje, dok nam kuvari spremaju večeru, idemo u posetu kralju Pebenjaniju. Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm.
Dok naši crnci razvijaju postelje, dok nam kuvari spremaju večeru, idemo u posetu kralju Pebenjaniju. Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm.
Sam kralj skida nisko kapu da bi me pozdravio. Neuredan je, bos, neotmenih, prostačkih pokreta. Dočekuje nas u svečanome dvorištu
Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu
Međutim, kralj nije još završio svoje žurne znake kad se N. naglo okrenuo, i u trenutku sve shvatio. On je video da je kralj prekinuo
Međutim, kralj nije još završio svoje žurne znake kad se N. naglo okrenuo, i u trenutku sve shvatio. On je video da je kralj prekinuo jedan pokret, da je njegovo lice suviše brzo postalo opet sladunjavo, da sam ja uvređen.
Nisam mogao razaznati njihova lica; video sam samo po stasu, ogrtaču i pokretima da je kralj međ njima. Pebenjani se držao jedini prav, naduven i smešan; ostali su, previjeni do zemlje pred našim nogama, nastavljali
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Crn je udes moj, velik je jad moj i pregolema nesreća moja... Nijesam ja vukarni Relja! Ja sam kralj brez kraljevine... car brez carevine!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Stefan, prvovenčani srpski kralj, imao je zadatak da iznese ceo Nemanjin život i posthumna dela, prema zahtevima žanra koji piše.
Ona je literarni pandan Nemanji (1316). Njen stariji sin, kralj Dragutin, iako je prestupom prema ocu oskrnavio srpski presto, nije negativan junak; on se iskreno kaje i snagom svoje
Ka duhovnom podvigu usmeren je tadašnji crkveni poglavar, arhiepiskop Danilo, a mladi kralj Dušan razvija se prema ratničkom podvigu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tako je u Nerodimlju jedan bor posadio kralj Milutin (SEZ, 41, 1927, № 139), drugi jedan car Uroš (іbіdem); u jednom polju sela Raklje (kruševačka okolina) ima b.
U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp.
Ovo je, po svoj prilici, žrtva kruški. U priči SEZ, 50 ‹193› kralj ne ide u crkvu da se moli Bogu, nego pod k. (»kruščica je moja crkvica«) i molitve mu pomognu, jer se posveti (postaje
(»kruščica je moja crkvica«) i molitve mu pomognu, jer se posveti (postaje »kralj David«). K. se rado sadi i u dvorištu novopodignute kuće (SEZ, 19, 278).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pripreme su potrajale pola godine i za sve to vreme Jevđenije se gostio u Kuli kao kakav kralj. Nije bilo lako pronaći crnog jarca bez ijedne bele belege, još teže devicu koja će dragovoljno pristati da vlastelinu
Mladoženja, kralj, bio je visok temeljan čovek, ne mlađi od pedeset godina. Mlada je bila tanušna prozirna devojčica sa velikim uplašenim
Izvestiti ga o upadu razbojničkih četa iz Usore, o tome šta je bilo preduzeto, o ishodu. Završiti molbom da kralj pošalje jak odred konjice u Usoru, da bi se, jednom za svagda, satrlo Brzanovo razbojničko leglo.
Dospeo je da bude paž Dragutinov za vreme njegovog kratkog kraljevanja, bio je naravno prisutan kad je kralj pod Jelečem pao s konja, i u Deževu je bio, i to mu je bilo dovoljno da se prikloni novom vladaru napustivši bivšeg.
Niko vam nije potreban, ni crkva, ni boljari, ni kralj. Mi smo vam dali primer: obesili smo jednog grešnog crnorisca. Pokazali smo vam sami kako je to moguće.
Kao da namesnika župe ne postavlja kralj lično. I kao da kralj nema oko sebe hiljade mladih vlastelinskih sinova koji jedva čekaju da uskoče na neko upražnjeno
Kao da namesnika župe ne postavlja kralj lično. I kao da kralj nema oko sebe hiljade mladih vlastelinskih sinova koji jedva čekaju da uskoče na neko upražnjeno mesto.
razbojnici dok je Lauš bio na kraljevom ratnom pohodu, Artemije reče da su takvi običaji u prepisci sa vladaocem, da kralj ne podnosi prostotu, voli kitnjaste i otmene rečenice jer se tako piše u Konstantinopolju, pa mu je stalo da svoje ljude
Čitave tri četvrtine pisma bile su potrebne kraljevom pisaru da poređa sve titule našeg vladara. „Stefan Uroš, kralj svih srpskih zemalja i Primorja“... „Hristoljubivi, bogobojažljivi kralj, samodržac...
„Stefan Uroš, kralj svih srpskih zemalja i Primorja“... „Hristoljubivi, bogobojažljivi kralj, samodržac...“ Pozdravlja, kaže se u pismu, svog „ljubimog“ pronijara Lauša, uzdanicu svoje vladavine, zaštitnika
Zahvaljuje mu na učešću u pohodu, hrabrosti i odanosti njegovih ratnika. Tek pri kraju pisma kaže se da je kralj naredio ćefaliji Brvenika da nam da ono što smo tražili.
te ga počeše optuživati: 'Ustanovili smo da ovaj buni narod i zabranjuje davati porez caru a o sebi tvrdi da je Mesija, kralj.' Pilat ga zapita: 'Jesi li ti judejski kralj?' 'Ti kažeš' odgovori mu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ I sa svitom svinjar pođe, I u London vesô dođe, I kralj diže pozdrav svoj: „Dobro došô oče moj! Jesi l' spreman, hoćeš znati Odgovora mudrog dati?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On je bio veliki gospodin, prijatelj, možda i rođak kraljev, a sam kralj među naučnicima sviju vekova. Jedna slika na zidu moje sobe, koju često posmatram, pretstavlja ga zamišljenog, u
“ Tiho nastavi, zavalivši se u svoju naslonjaču. - „Njegovo Veličanstvo, danski kralj Fridrih drugi, koga je Svevišnji prerano pozvao u svoje carstvo, nije propustio da pri rođenju svakog svog deteta dade
, kralj. Vienskija Akademii hudožestv. členom.“ Delo je štampano 1783 godine, pa je prvo naše naučno delo. Tu je, pored strogo
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i dr.), klasicističke ode, epove (Kralj Dečanski 1846, spev Potopljena Pešta 1838), drame (Nemanja, Zvonimir, Miloš Obilić), pripovetke, roman Kaluđer (1881).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” — A Spida moj, Spida ti grobnicu kao da je egipatski kralj, mramornu, nadzemnu, a nad njom, he-he, ne kapelu, nego crkvu, kraljevsku crkvu, basiliké, preko dvadeset stepeni se
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
zvezda vodila On sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog ramena na drugo I levom rukom se krsti On budući kralj golaća CRNI BORBE Glava me već s koca gleda Ionako me nema i nema vas Pojmite li Po duši ih po žiži slatkoj Po
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
godine, u kojoj je poginuo bugarski car Mihajlo, odlikovao se naročito mladi srpski kralj Dušan. Grad Velbužd, gde se ta bitka desila, danas se zove Ćustendil.
A ne samo što su bila strahovita, već nalazim da ta imena nisu bila nimalo vladalačka. Kakav je to kralj, molim vas, koji se zove: Uzprtezen, Čandragupta, ili možda Kudurnagupta?
Ja i sad još imam sedam akcija „Preduzeća za pronalazak Amerike“ koje je kralj Ferdinand organizovao, al' mogu vam poverljivo reći da te akcije kod nas u Americi stoje vrlo rđavo. — Zašto?
Tako, primera radi, navešću ih nekoliko, onako kako ih je on kazivao: — Kralj Milutin se četiri puta ženio, ali se to ne smatra kao jedina istorijska zasluga toga vladaoca.
Za to ima vrlo mnogo dokaza, a jedan je od njih i taj što nije umro prirodnom smrću. — Kralj Vukašin je poginuo u bici na Marici 1371. godine.
Ja sam išao još i dalje u koncesijama; pristajao sam uz Pantu Srećkovića da je „i po treći put kralj Vukašin ubio cara Uroša“, ali izgleda da mi sva ta moja pomirljivost nije pomagala ništa i morao sam ponavljati razred.
Pričao nam je, na primer, kako je Mitridat VI, kralj pontijski, koji je vladao čitav vek pre Hristova rođenja, znao dvadeset i dva jezika, pa nam je pričao kako je on lično
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sledećeg dana rano izjutra komandant je dobio izveštaj da će oko devet časova doći Kralj, da obiđe položaje. Tačno u devet došao je sedi Kralj u pratnji ađutanta i svoga ličnog lekara.
Tačno u devet došao je sedi Kralj u pratnji ađutanta i svoga ličnog lekara. — Vaše Veličanstvo — raportirao je komandant — stanje puka je ratno.
— Vaše Veličanstvo — raportirao je komandant — stanje puka je ratno. Puk se nalazi na položajima. Kralj se rukovao sa komandantom, onda i sa ostalima, do poslednjeg ordonansa.
Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u rezervi. Kretali smo se lagano kroz šumu. Pitao je Kralj za moral vojnika. A komandant, čuo sam, odgovara kako moral nikad nije bio na takvoj visini kao danas.
— Vaše Veličanstvo, vojnici samo čekaju vašu zapovest, da sateraju neprijatelja u Dunav. Ali sedi Kralj je dobro poznavao psihologiju rata, i melanholičnim glasom odgovori: — Bez savezničke pomoći, pukovniče, takve se
Kretali smo se iza grebena, kroz šumu, da nas ne bi opazili neprijateljski aeroplani. — Kuda idemo? — zapita Kralj. — Kod pešadije, vaše Veličanstvo. — Kod one u rovu? — Vaše Veličanstvo, vi se ne smete izlagati suviše.
Unapred je javljeno onom puku u rezervi da će ih posetiti Kralj. Kada im priđosmo, vojnici su bili postrojeni u karu. Komandant puka predade raport i Kralj se zaustavi u sredini puka.
Kada im priđosmo, vojnici su bili postrojeni u karu. Komandant puka predade raport i Kralj se zaustavi u sredini puka. — Pomoz bog, junaci! — Bog ti pomogao!
Komandant puka predade raport i Kralj se zaustavi u sredini puka. — Pomoz bog, junaci! — Bog ti pomogao! Kralj se zamisli jedan trenutak, onda se uspravi, pogleda okolo sebe, pa progovori: — Junaci, braćo...
— Sedi Kralj je zaćutao i oborio glavu. Zatim je lagano diže i, prikupljajući snagu, nastavi: Junaci!... Upnite sve snage, da se
Još malo, jer nam saveznička pomoć stiže i za koji dan mi ćemo zajedničkim naporima savladati neprijatelja. Kralj spusti glavu i nekoliko trenutaka gledaše turobno preda se. Zatim obode konja.
Zatim obode konja. Komandant puka se okrete vojnicima i pozdravi: — Živeo Kralj! — Živeo, živeo, živeo! — odjekuje kroz dubrave iz hiljade snažnih grla.
Petrović, Rastko - PESME
čudnih ja tu smišljam žalova, Da otpustim jedra okeanom tiskanim plavo, I kakve ludačke ja sve smišljam planove: Čas kralj ludaka, čas car, kambodžske gledam klance, Sin sam Slovena divljih nekada, ali sada putnik.
Tad kralj sam stari, Obučen u jegere i ležući na krevet, Udiše nozdrvama strasno sve korpice cveća Kojima je zasađen tapet; Za
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Kako je lep! — uzviknuo je jedan zrikavac. — Kako brz! — prošaputao je maslačak. — Sigurno je mravlji kralj! Krilato belo siroče uhvati vrtoglavica od tih reči.
Šantić, Aleksa - PESME
12 Ne ljubiš me, ne ljubiš me, No to mene malo kolje Pogledam li lik tvoj samo, Ja sam kô kralj dobre volje. Ti me mrziš, posve mrziš Tako tvoje usne zbore: No daj da ih ljubim samo Pa me mrzi i još gore.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
probio iz nje sam sebi dlan, pa onda rekao: „Sad ne pomaže junaštvo, jer najgora rđa može ubiti najboljega junaka““. Kralj Marko vladao je od 1371. do 1395. godine. Prestonica mu je bila u Prilepu.
Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti duša ne ispala dok turskoga cara ne dvorio!“ Kralj, ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na mejdanu!
Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može.
Ili uzmimo pesmu Zidanje Skadra. Braća (jedan kralj, drugi despot i treći vojvoda) su oženjena i žive zajedno, — dakle, u zadruzi, kao i senjaci koji su ovu pesmu stvorili.
vezan za Marka Kraljevića (Marko se umeće na ujaka vojvodu Momčila, koga ubija i čijom se sestrom Jevrosimom ženi kralj Vukašin, Markov otac) morao je biti redigovan uporedo sa drugim pesmama o Marku, tj. u doba turske vladavine.
u doba turske vladavine. Pesma Marko Kraljević i beg Kostadin je etička ocena koju jedan veći velikaš, kralj Marko, izriče jednome manjem velikašu, gospodinu Konstantinu Dejanoviću, zamerajući mu što ljude ceni po blagu i odelu
Sestra Leke kapetana ne sadrži nikakav antagonizam državne i župske vlastele (jer se kralj Marko začudio i zastideo pred gospoštinom Leke kapetana, gospodara „sve prizrenske zemlje“), ali je struktura ove pesme
zaprosi đevojku, u Leđanu, gradu latinskome, u latinskog kralja Mijaila, po imenu Roksandu đevojku; car je prosi, i kralj mu je daje.
Ja ga znadem i on me poznaje. Kralj ga rani sedam godin' dana da rašćera kićene svatove i da otme Roksandu đevojku: sad će njega za nama poslati.
Kad odoše svati iz Leđani, kralj doziva Balačka vojvodu: „O Balačko, moja vjerna slugo, možeš li se u se pouzdati da rašćeraš careve svatove i da otmeš
Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može! Tad govori krale Vukašine: „Avaj meni do boga miloga! Nuto kurve mlade Vidosave!
vjerne sluge, uvatiše kuju Vidosavu, svezaše je konjma za repove, odbiše ih ispod Pirlitora, te je konji živu rastrgoše. Kralj pohara dvore Momčilove, pa on uze sestru Momčilovu, po imenu dilber-Jevrosimu, odvede je Skadru na Bojanu, i vjenča je
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
halja Te kruna od koralja Al pralja nije princeza Ona srce zaveza Sa sedam čeličnih reza U sedam jakih kaveza Kralj baci krunu i presto Što nije činio često Prošeta do jedne vode Gnjurnu se i tako ode ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU
farsa Tetke padaju s Marsa Svi znanci i svi stranci Možda su padobranci DOSADNO MI JE DOSADNO MI JE DA BUDEM KRALj Reče kralj i skoči udalj HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR CAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni ministar DOBIĆEŠ
padaju s Marsa Svi znanci i svi stranci Možda su padobranci DOSADNO MI JE DOSADNO MI JE DA BUDEM KRALj Reče kralj i skoči udalj HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR CAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni ministar DOBIĆEŠ ODMAH CARSKI
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa ko nas izdade, pobogu, braćo? — pitali su ožalošćeni ljudi. —Ko? Kralj, vlada, gospoda. Sve pobjeglo avionima u inostranstvo. Uzeli zlato i pobjegli. — Pa šta ćemo sad mi?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Viđ'te kako se rasiplju i preturaju se kosti. I možete li po kostiju proznati Tko je bio car, kralj, princ? Vrlo razgledajte grozljivi zgled, Telesnoga stasa zglavke, te kažite, Koji je bio koji junak, vojak, vojvoda
Zločest je bio ljutica i Ptolomej, Aleksandrov princ, misirski kralj. Od zla mu probeže njegova žena, kraljica, k svome ocu.
KODRUSOV ŽIVOT Kad je atinski kralj Kodrus imao boj sa svojim neprijatelji i opraljao se je već da ide na vojsku, zapita onih svojih poganskih bogova može
U tome i pogibe; ne poznajući ga posekoše. A kad vide mu vojska jer im pade na boju kralj, s grlom, s glavom navališe srtati i žustro se biti. Taki razbiše onu neprijateljsku vojsku i njihovu zemlju oni dostaše.
U tome Sihemu, kano kralj one zemlje, gospodin neki imenom Emor bijaše. Ode pred njega Jakov, te kupi pred gradom sebi jedno selište, pustaru za
Oni tek sama dvojica kod cara se boravljahu. Razabra to madžarski kralj za njih kako su oni u tuđoj zemlji sirotni ostali bez postaraoca se za njih a već i dobrički, poodrasla momčad bijahu za
I taj kralj opet im ga povrati natrag. Odseliše se oni tamo ujedno s moštima oca i majkom im Anđelijom boraviti se u svojoj im
Te vrlo junački se s branikom držaše, sam ih kralj o tomu s dikom hvaljaše. I Maksimu za ženu dade svoju surodicu imenom Sambelu, al' dotle ne kte se venčati š njome
Po bratnjoj smrti i opet Maksima, ako je i kaluđer, poče ga kaniti kralj i sva gospoda nudeći ga neka prihvati te oficije despotske da im ne prelazi očevina u tuđe ruke.
neki mu udvorica vilovnik delijčina zla i ubojica, Vuk, ni Mađar ni Srbljin, opora, surova ljudina, te njemu pokloni kralj onu despotinu i on kako onamo dođe, ta Maksima i progna odonud. Indi, što da čini prepodobni Maksim?