Obradović, Dositej - BASNE
Na isti način i svi proči narodi. Bosna hoće svoga kralja, Serbija svoje despote, Hercegovina svog hercega: dođe Turčin pak sve u torbu.
u novinam: u Goji gradu, u portugalskoj Indiji, dvesta popova da su se soglasili i svezali bili protiv zakonoga svoga kralja.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
GROB U STUDENICI Na grob Svetog Prvovenčanog Kralja žene donose stakla zejtina, flaše vina, prosiplju orase, jabuke, kruške i dunje, crnē i belē, kroz stenje i borje,
Na grob Svetoga Kralja sipaju žito, na žito sleću ševe, senice, vrapci, sleću kosovi, i žitna zrna zoblju, ne zna se jesmo li na gumnu, il
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad uđe u odaju (u sobu) gde kraljica sedi, da joj knjigu i kaže pozdrav od njegova kralja. Kraljica knjigu prouči, osme̓ne se, pa reče: „E, kralju, šta ti je jošte mu rat (volja, želja)?
Ali je kraljica vrlo mudra bila, pa je poslala nakaša (molera) te kraljevo sure izvadila, pak u drugoj sobi drži; zove kralja u onu sobu pak rekne mu: „Ogledaj se u ovo ogledalo, pogledaj sad u ovo sure (obraz). Čije je ovo sure?
Dekembra 1814. godine, u 12 sati, odemo sa g. Frušićem u Burg, gdi stoji kralj prajski, tražiti priliku da bi kod kralja dobili audijenciju, i svojeručno prošenije predali mu, i usmeno moliti ga prostranije o milosti i pomoći k
raditi, opet će po mogućstvu svom popečenije imati, i vi ćete, što želite, moći dokučiti; no vi audijenciju kod našeg kralja prosite preko g.
odnesemo pismo koje je u ime naroda na njega s pečatima poslano, u kojem molili smo ga: da nam audijenciju kod kralja ishodatajstvuje, i da se i on po svom uvaženiju kod svoga kralja i kod svoji̓ proči̓ previsoki̓ sajuznika o primireniju
poslano, u kojem molili smo ga: da nam audijenciju kod kralja ishodatajstvuje, i da se i on po svom uvaženiju kod svoga kralja i kod svoji̓ proči̓ previsoki̓ sajuznika o primireniju Serbov kod sultana potrudi.
opredeljen da dođe, tj. 14. januara. — Toga dana predamo na kralja prajskog prošenije preko g. Jordana. 14. januara u 10 sati ujutru ode g. Frušić državnom sovetniku g. Kisteru.
Dučić, Jovan - PESME
trg su sramote izneli međ svima, Savest građanina i ponos vojnika; Zastave prodaše bednim Jevrejima, Mošti svetih kralja i krv Mučenika.
Od sad će ići kako valja: Nemaju zašto da ih krive, Svi će da umru za svog Kralja. A svi za novac da požive. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 31.
Afrika
„Sad ću vam pokazati jednu crnačku porodicu, vrlo bogatu, domaćin je brat od strica jednoga kralja koga ćete u savani upoznati. On je fetišer i podigao je međ kolibama prvu građenju kuću u ovom kraju.
Ona je sasvim gola i jedino se đerdani ukrštaju između njenih nogu. Za kralja mi kažu da ga ne mogu videti pošto je bolestan i spava.
Na stavio je kao da ničeg nije bilo, ali se već trenutak–dva, čim smo ostavili kralja, videlo koliko je besan što se to dogodilo.
Pre večere, za ovoga kralja, zahvaljujući N–u, ja sam bio administrator, inspektor, na službenom putu. Po večeri ja sam ostao isto to, samo potpuno
Najzad se opraštamo od kralja. Moj poklon od dvadeset i pet franaka izgleda da ga neobično raduje. Njegovo kraljevstvo dugo je sto kilometara, njegovi
To je jedan prost trgovac lutalica iz Bisandugova koji je, povevši sveti rat protiv fetišista, pokorio državu kralja Uasulua. Od trideset sedam godina slavne vladavine ovoga crnca, petnaest je ispunilo krvavo ratovanje sa Francuskom.
On je star, asketski mršav, visok neobično, sa dugom jarećom bradicom. Bio je konjušar kod ne znam kog crnačkog kralja; nikad nikoga inače nije služio.
Iza kraljeve postelje od bambusa, pod strejom sasvim blizu kralja, žvaće travu alatast kraljev konj. Iako svetlost nije dovoljna, hteo bih da slikam.
Sutradan sam posetio ponovo kralja. Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
na priče o braku, o porođajima, i zagrljajima, u bajkama, u šumama, gde su kraljice ostajale same, napuštene od zlog kralja, sa detetom, na dojkama.
Da čita, kako se primenjuje taktika švedskog kralja, iz tridesetogodišnjeg rata, a da neće moći, ni malim prstom, da utiče na događaje u Rosiji, i u svetu, to se Isakoviču
Isakovič je, u austrijskoj vojsci, na manevrima, učio napad konjice, koji nije bio ništa drugo, nego taktika švedskog kralja iz tridesetogodišnjeg rata. Tu taktiku, Petar Veliki nije više dopuštao.
Marija Terezija pomagala je, u tom ratu, Franceze. A rosijska imperatrica, Mariju Tereziju, protiv prajskog kralja, koji nije bio ljubitelj žena. Za serbske iseljenike, rat je počeo, te zime, kao rat graničara, prema Turcima i Tatarima.
Teodosije - ŽITIJA
ga i ukrasivši, i vencem carstva časnu glavu njegovu venčavši, i mirom ga pomazavši, proglasi ga za Bogom samodržavna kralja srpkog. A blagorodni i ceo narod pokloniše se i moliše mu dug vek od Boga, govoreći: — Neka bude! Neka bude!
Da se vratimo na reč o skupu sabora. Sutradan sveti arhiepiskop sam ukrasi svoga ljubljenog brata, blagočastivog kralja Stefana, bagrenicom i krasnim sjajem i svakim carskim obeležjem, i naučivši ga o svemu šta će u saboru govoriti,
Jer vera spasava kada čini u Bogu ljubavlju dobra dela. Mir i blagoslov svima dade, i tako otpusti blagočastivoga kralja Stefana i sve blagorodne svojim kućama.
im počasti i darove velike, i koji bi ga poslušao bio je priman od njega s ljubavlju velikom, i primao bio od samodršca kralja, brata njegova, mnoge darove.
Đavo, koji od početka mrzi dobro, uspeo je da podstakne zavist prema njima. Podiže na njih zavist kralja ugarskoga. zbog kraljevstva, pošto pre među njima nije bilo kralja, a sada se postaviše i slični njemu proglasiše.
Podiže na njih zavist kralja ugarskoga. zbog kraljevstva, pošto pre među njima nije bilo kralja, a sada se postaviše i slični njemu proglasiše.
Usrdno umoli one koji dolaze k nama od brata mojega, kralja srpskoga, da nas posete sa tvojim pismom, poučavajući da nas uteše.
A sveti došavši kući, mir i veliku ljubav od ugarskoga kralja i velmoža njegovih bratu svojemu kralju srpskome i svima blagorodnima svojim isporuči, i svi blagodarivši Boga primahu
i posle smrti udostojio da čini čudesa, da se, dakle, i do sada Ugri njime hvale i govore: — Imamo sveta i čudotvorna kralja koji leži u grobu!
Ova, dakle, čudesa tako učini Bog svetim arhiepiskopom O podizanju i o predstavljenju blagočastivoga Stefana i prvoga kralja. I niko, koji je slušao za.
Jer „sve je moguće onome koji veruje“ — reče Gospod. Posle predstavljenja blagočastivog Stefana i prvoga kralja, sveti arhiepiskop venča kraljevstvom najstarijeg sina njegova Radoslava u velikoj crkvi, u pomenutoj Žiči, utvrdivši ga
sve crkvene i časne sveštene ličnosti, svrši sa njima svetu i božastvenu službu o spomenu brata svojega prvo venčanoga kralja Stefana.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima primera u istoriji, gde je narodno ponašanje bilo određeno mističnom logikom. Tako npr. posle smrti kralja Milutina od tri pretendenta pobedi i uzme presto oslepljeni Stevan Uroš III poglavito usled toga što se po celoj zemlji
neverovatan glas da je on nekim čudom najedanput progledao (misli se da je uvek pomalo video i da je to krio za života kralja Milutina, koji ga je gonio). Drugi primer: 1584. godine nađe kosti Sv.
U ovu vrstu spada i to, što se pred katastrofu 1813. god. po Srbiji proneo glas da sanduk, tj. ćivot, svetoga kralja u manastiru Studenici škripi, hoće da se seli, znak da će Srbija propasti.
Docnije je srpska država zavladala ovim istim oblastima, naročito za vlade kralja Milutina i cara Dušana, krajem XIII i početkom XIV veka.
U njoj su Prizren, prestonica cara Dušana, Priština i Paun-Polje, prestonica kralja Milutina, Novo Brdo, najznatnije rudarsko središte srednjovekovne srpske države.
Sanstefanska utvara se otada bila isprečila između dve države. Bugarska sujeta se samo povećavala za vreme kralja Ferdinanda.
god.) najveći deo Hrvatske i Slavonije je ostao izvan njihove vlasti. Hrvati su tada dobili naslednu monarhiju i za kralja izabrali Ferdinanda I Austrijskog, računajući da će u Habzburzima imati pomoći protiv Turaka.
Iz ovih su krajeva kao na hadžiluk dolazili seljaci u Srbiju, da prisustvuju narodnim svetkovinama, da vide „svog kralja“ i „svoju vojsku“, i pored teškoća i opasnosti koje su ih čekale prilikom povratka.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ali trospratna kuća na Terazijama, veliki plac kod Železničke stanice i dva dućana u Kralja Petra ulici, to je već nešto. SPASOJE: Pa šta hoćeš tim da kažeš?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— trošarinarnica, carinarnica atila — kratak konjički ogrtač koji su nosili mađarski plemići, nazvan po imenu hunskog kralja Atile attіtude (fr.
brachіale, fr. bracelet) — narukvica, grivna Brunhilda — kći vizigotskog a žena austraziskog kralja (VI v.); u svađi i borbi koja se vodila između nje i Fredegonde, žene franačkog kralja Šilperika I, ona je stradala;
); u svađi i borbi koja se vodila između nje i Fredegonde, žene franačkog kralja Šilperika I, ona je stradala; Fredegondin sin Kloter II ju je, po nagovoru majke, dao rastrgnuti konjima na repove
koje se jede između pečenja i kolača ili voća espap — roba Ester, Estira — po starozavetnoj knjizi: žena navilonskog kralja Ahasvera, Jevrejka izvanredne lepote, koja je svojim uticajem kod kralja, Jevreje u Vavilonu spasla od pokolja koji je
— po starozavetnoj knjizi: žena navilonskog kralja Ahasvera, Jevrejka izvanredne lepote, koja je svojim uticajem kod kralja, Jevreje u Vavilonu spasla od pokolja koji je pripremao kraljev vojvoda Haman, zbog čega je pao u nemilost i obešen
starozavetna jevrejska junakinja, lepa udovica iz Betulije, koja je oslobodila svoj grad od gladi usled opsade asirskog kralja Holoferna, koga je, došavši noću u njegov šator, zanela svojom lepotom, a zatim ubila.
fіscalіs) — advokat, pravni zastupnik Frauenlob (frauenlob, nem.) — udvarač, laskavac Frenegonda — žena franačkog kralja Šilperika (VI v.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Konjanici su jurili po utrini da vide mladoga kralja, oficiri iz obližnjih francuskih logora dotrčavahu, stotine i stotine musketara i žandarma kraljeve garde vijahu se,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA POSLEDNjE DANE Care Dušane, za nekoliko poslednjih dana i sumraka Dečanskoga kralja Stevana, za poslednji čas nesrećnih vladalaca i junaka kad potonula detinjstva barka odnekud ispred njih isplovi puna
su sunce uzeli za svedoka, a za izmirnu proglasili miris bilja; za one što su bez svatova, kao u zadužbinu Svetoga kralja, ušli u duboku šumu mirnu punu kosova, zeba, kreja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pokušavao je da misli na danskog predsednika vlade koji se svakog jutra vozi tramvajem na posao, seti se švedskog kralja na biciklu, starog Vilsona na vrtešci u luna-parku, seti se vojvode od Edinburga kako leži na travi i pokojnog
Matavulj, Simo - USKOK
Svuda različitost i južna pitomina. Janko se ne mogaše načuditi. Krcun mu navede riječi kralja Vukašina Vidosavi ljubi Momčilovoj: „A kakav je Skadar na Bojani!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
74) donele su Pъsnъ Stefana II Nemani, kralя serbskago, koja nije ništa drugo do Pіѕma od kralja Stepana Nemanje iz Razgovora ugodnog naroda ѕlovіnѕkoga.
Njegovi prevodi iz Šekspira prvo su izlazili u odlomcima po časopisima. Kralja Ričarda III preveo je u društvu sa dr Jovanom Andrejevićem, i taj prevod štampan je 1864.
Kad mu je zdravlje opalo, stupio je u vojnu službu. Bio je sanitetski pukovnik i lični lekar kralja Milana. Umro je u Beogradu 29. decembra 1890. godine. KNjIŽEVNI RAD.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
A kad je bio štogod zle volje, samo bi kiselo premjerio uštogljenog Amerikanca, gvirnuo u malu sliku kralja Aleksandra, zadjevenu u ćošak Vilsonova okvira, i prožvakao: — Cvikeraš jedan, cvikeraš drugi, nema tebi, moj Lazo,
Po selu se proču kako je Sava ne samo ukrao nego i uvrijedio američkog predsjednika Vilsona i njegovo veličanstvo, kralja, jer ih je, kažu, strpao na neprilično mjesto, u krmeći svinjac, a u njihov okvir postavio faličnog sveca i tako, jasno
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
objed, i po objedu izidu gledati građevine n džardine, da take ljepote i darila božijega nije bilo ni u jednoga cara ili kralja.
Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja. Potome ih upita: — Jeste li gladni? Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče: — Jesmo.
Oni odmah pođoše za njom, a ona ih zatvori u jednu sobu. Neko vrijeme prođe Dok evo ti kralja, sjaha s konja i uđe unutra. Čim dođe u sobu, odmah reče ženi: — Ovdje ima krštena duša! Ona mu reče: — Nema!
Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli.
Potom ode svaki za svojijem poslom. Kad uveče dođoše kući, Grbo zapita kralja: — Gde ćemo spavati: On mu odgovori: Eto u mene ima tri šćeri, pa spavaju u toj dolje sobi, pa morete i vi
Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo.
Potom Grbo reče: — Daj nam plati, da idemo. — Dođite sjutra, — reče kralj — pa ću vam platit. Pošto odoše od kralja, on zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu.
Tako i učiniše. Odmah zatim polegaše. Dok eto ti kralja, pa odmah onijem svojijem šćerima, zakla ih i iziće. Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa
Pošto kralj obu čizme ode za Grbom. Grbo je tada bio već preš'o iz đavolske države u krštenu, pa sio i čeka kralja, jer ga se ne boji u krštenoj zemlji.
Žali bože za mojijeh trista dukata! Potom se kralj vrati kući. Grbo i njegova braća idoše i dođoše do krštenog kralja. Kralj ih upita šta hoće: Grbo odgovori: — Došli smo da tražimo rada. Kralj im onda da po stotinu ovaca da čuvaju.
oni dogovore i Grbu opanjkaju pred kraljem i rekoše: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mogao dovesti zlatna konja od kralja đavolskoga. — Dobro, — reče kralj. Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu.
Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja đavolskog. — Nijesam, niti mogu, — odgovori Grbo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
— Kundak, šaka - djedov krik. - Kroz koprenu taminu krenu dalje skojevci. - A iz gunja uboga šuška djedu sličica Kralja Petra Drugoga.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ono se tamo bezbrižno valja u gustoj šumi najljepšeg čkalja, živi životom dembelan-kralja. A mačku Marku kazali neki: mačor je tamo gospodar prvi, slaninu krka i sirac meki, a miša ima, sve od njih vrvi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i utrina devojke izlaze iz dvorišta i pitaju (sve u narodnoj nošnji) kakva je to spodoba muška što noću prolazi Ulicom kralja Milutina!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A uzmite mu ašov, i pružite skiptar, pa ćete za tren oka od grobara dobiti kralja! SIMKA: Nisu meni potrebni ni kralj, ni grobar! JELISAVETA: Niste razumeli... Filip, na primer...
SOFIJA: Zato tvoj Hamlet miriše na Aleksu Žunića! VASILIJE: Valjda ne misliš da duh pokojnog danskoga kralja treba da tražim i po užičkim pijacama? Za mene pozorište prestaje na rampi!
I, srećom, setim se da ga zamajavam! VASILIJE: Čime? SOFIJA: Setila sam se uloge one travare iz Prognanog kralja. To smo igrali jesenas u Despotovcu. Pa sam pričala o travama sve čega sam se setila iz njenog teksta!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
kući, ujutru, kad bih ja odlazio na predavanja, pozdravio me učtivo, ali držao čitave tirade protiv Srbije i srpskog kralja. Bio je dobar poznavalac svih jadranskih luka i pričao je osobito lepo o hrvatskim krajevima i familijama.
Vranicani je u tim vojnicima i oficirima video samo vojnike i oficire jednog kralja, opančara. Taj ogromni debeljko, sa glavom Bibulusa, imao je staru majku, u Novom.
početku proleća godine 1919, na beogradskom Univerzitetu počele su demonstracije i nisu prestajale, sve do atentata na kralja, godine 1921. Međutim, početak tih studentskih demonstracija bio je u jednoj kurioznoj sitnici. U šajkači.
Ali je ovde život sagrađen, i to prilično čvrsto, na osnovi učtivosti i prijatnosti. Od Amerike do švedskog kralja, svi su se poklonili grobu Neznanog vojnika; mi smo to učinili gore nego republika Liberija.
Mislite li da je kralja Nikole propaganda popustila zato što nas poštuju; naše mrtve, naše žrtve? Pala je zato što je danas, na veru, nemoguće
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedne jeseni čiča Pera mi saopšti, da je nauman ovu zimu zimovati kod ćivota svetoga kralja; zatim, druge zime, ako Bog podrži, rad bi bio da se ispašta u Sv.
staklo sa bogojavljenskom vodom i srknu iz njega tri put, očenu grančicu suha bosiljka, što ga je doneo sa groba svetog kralja, pa je zadenu za pojas, obrte se istoku, pa se pobožno prekrsti nekoliko puta i zatim se krete na put.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Ama, nemaš tu ništa ti da veliš ili da ne veliš, to je stvar računa. Ti, recimo, imaš u rukama kralja, a ja, brate si mi moj, keca.
JEVREM (rasejano): Zar ja znam... eto... na primer... na primer... ako je ona bacila kralja, onda ti baci keca... (Zbuni se.) Nije to... već svaku stvar postavi na svoje mesTo, pa eto ti!
Zbunili ste me i ja sad, na primer, ne znam šta govorim, i upravo ne znam ko drži u ruci keca, a ko kralja... (Ivkoviću.) Pa dabome, kad si i ti umešao tvoju farbu!... (Prodera se na Mladena.) Idi, pa reci šta hoćeš!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da uz cara sjedijaše, mudra glavo, šćaše carev vezir biti, sestri tužnoj; da kod kralja sjedijaše, moj mladiko, đeneral mu šćaše biti, moja ružo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda svekrve nestane, i nikad više nije dolazila. 16. PRAVDA I KRIVDA. U jednoga kralja bila dva sina, jedan bješe lukav i nepravedan, a drugi dobar i pravedan.
neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne može izliječiti.
na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; po tom zahvati u sud vode i pođe hitro u onoga kralja što mu bješe šćer gubava, pak reče: „Došao sam da izliječim kraljevu šćer, ako me pusti, u dan i noć biće zdrava.
Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i šćer za ženu, i tako on postane kraljev zet i prvi do kralja. To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te dođe u uši i bratu njegovu, koji govoraše da je bolja krivda nego
Tako oni obogate i potkupe narod da jednoga od njih dva stave za kralja, i dopade onoga što je srce izio. Brat njegov što je glavu izio od zavisti i kao najpametniji čoek na svijetu, počne
Brat njegov što je glavu izio od zavisti i kao najpametniji čoek na svijetu, počne mrzjeti na svoga brata kralja, te šta će kako li će da ga smakne s ovoga svijeta, naumi da ga ubije, i da on mjesto njega kraljuje, pa jednu večer kad
Sjutradan glas kroz narod: „umrъo kralj! koga ćemo za kralja?” Te tamo te amo, te više te niže, te ura te fura, bogme brata mu, njega te njega.
” Ovo je bila duša njegova brata, a ruka je bila njegova sjen. Malo po tom povrne se duh u kralja i pošto viđe što je i kako je, poče se kajati od svojijeh grijehova, i do smrti svoje kajao se i siromasima dijelio.
Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja đevojku. Idući kroz planinu nađe čobana od one kuće đe je bio na konaku, i nazvavši mu Božju pomoć, reče: „Dobro paseš!
” A straža odgovori: „Svakome je slobodno proći ko ide da prosi đevojku.” Pa ih propusti. Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: „Pomozi Bog, naš svijetli kralju!” A kralj mu pomoć prihvati: „Bog vam dobro dao, đeco!
9. TRI PRSTENA. Nekakav kralj zaprosi za svoga sina u drugoga kralja šćer, i pošlje mu knjigu ištući đevojku i uz knjigu obilježje na đevojku.
“ Kralj kaže sve ovo poslaniku i pristavi: „Pozdravi svoga kralja, i zahvali mu od mene na pitanju i moli ga, da mu ne bude žao na odgovor moje samosione šćere, ele joj ne mogu ništa.
Sveti Sava - SABRANA DELA
ovaj manastir Presvete Vladičice naše Gospođe Bogorodice Dobročiniteljke počastvovan bi od blagovernog i hristoljubivog kralja, blaženog oca našeg i ktitora gospodina Simeona, da je u počasti manastir, i iguman ovaj da je od svih igumana viši i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
i do vojvode Putnika, i do đeneralštaba, i do ministra vojnog, i do regenta, princa-naslednika, pa i do samog kralja, ako treba! Da i ne pominjem komandu Prve armije!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
začudim se kad ugledam nekoga drevnega Isaiju Dečanca kojega sam jošte u detinjstvu mojemu u Čakovu, gdi na svetoga kralja Dečanskoga prosaše, poznao i koji, da ne bi mojega tetka Nikole, bi me odveo u Dečane: potom, dijakonom u Hopovu, po
Ova knjiga ako uskoštuje dva forinta, neće više; to je ništa; i tu će sve naći što sam god ja vidio. Kralja franceskoga Ludovika Šesnaestoga i predivnu kraljicu, blaženejšega vospominanija naše preslavne cesarice i matere,
— rečitost, govornička veština krat — puta krašan — krasan, lep krepost — jačina, snaga Kreuza — kći trojanskog kralja Prijama luča — zrak ljubaznik — prijatelj ljubvepolni — pun ljubavi, veoma ljubazan ljubeznejši — najljubazniji ljubeznik
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Oćemo da izabereš od naši ditića koji bude najdostojniji! — reče Rkalina. — Jer mi znamo put i do biskupa i do kralja! — Pa ja nisam rekâ da neću! — odgovori fratar, malo mirniji.
zlatnu kutiju u kojoj se hrani presveta oštija; pa odnijelo starinsku pričesnu čašu, svu od zlata, prilog bosanskog kralja Stjepana Tomaševića, koju su fratri njekad otuda donijeli; pa odnijelo šest teškijeh srebrnijeh svijetnjaka, takođe
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Da mi je milo što će jedno kuče manje da pogani zemlju, to mi je milo, i to ću da kažem kralju Milanu ako me pita. — Kralja ne pominji! — ustade kapetan. — Kome si platio da ga ubije?
postaje sve strašniji u svojoj zanemelosti, strašniji nego onda kad su ga po rebrima kundačili „zato što ste hteli kralja da ubijete“; podigli ga od stola, sa večere, i vezanog sa Đorđem ugurali u prepunu apsanu.
Zašto ne veruje kad to svakog dana biva? Još one večeri je počelo kad su panduri rekli da je neko pucao na kralja. Tada ga nije bolelo što ga prvi put batinaju, i što on, vezanih ruku, ne može da im uzvrati.
Udrite, udrite, polomite mi i rebra, samo kada su na kralja Milana pucali, kad je kralj mrtav! I Đorđa su tukli, bila je mesečina, vran kukuruz do pojasa, leskalo se pole od
Jesu opasnici. Ne bi ovoliko ostali pod njegovom rukom da nisu. Sad je sigurniji da je taj što je pucao na kralja bio u dogovoru sa Aćimom. Hoće da se nakašlje, neka ne kažu posle da se nisu dogovarali, ali kašalj ostaje u grlu.
Čuo sam kako su se dogovarali da podmite svedoka koji zna da je Aćim dao sto dukata onom probisvetu što je pucao na kralja. Pa da vidim, iako nisi ni reč priznao. Neko koraknu. Raka apsandžija otvori usta.
On je to pogano seme i posejao po čaršiji i našem narodu. Gde bi mi, Srbi, gde bi ti, seljak, bio protiv kralja? — Kako ti, apsandžijo, smeš da kažeš za Andru, profesora, da je lopov? Nisi dostojan ni njegovu senku da zgaziš.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i danas postoji uverenje da u podne, kolovozom ulice koja se sada zove Ulica Sedmog jula a koja se nekada zvala i Ulica kralja Petra, i Dubrovačka, i Stara Čaršija, izbija crna svetlost pod kojom prah prošlosti postaje primetniji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Groblje j' spomen doba sviju; Groblje, knjige što se štiju; Povesnica svih zemalja, Starostavnik cara, kralja, I čitulja viših slika, Izabranika, mučenika, Od početka pamtiveka; Sve j' to groblje Al' je i kolevka.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
je, istina, proveo svoje detinjstvo na kraljevskom dvoru u Peli, gde njegov otac Nikomahos beše lični lekar makedonskog kralja Aminta II. No, Bože moj, taj makedonski dvor!
jer u velikoj dvorani nove zgrade te biblioteke imala se održati svečana sednica učenog kolegijuma u prisustvu samoga kralja.
Ispred tih sedišta, poređana u uzdužnom pravcu dvorane, bila su nameštena tri prestola: za kralja, kraljicu i kraljevu kćerku.
od njega sede njegova sestra, i supruga u isti mah, slična po liku svome mužu i bratu, bujna hladna lepotica; levo od kralja sede njegova ćerka iz prvog braka, princeza Berenika, nežna, ali lepo izrasla, slična ljupkom cvetu.
Najstariji od učenog kolegijuma, Dositeos, pozdravi biranim rečima kralja dobrodošlicom, zahvali mu se na visokoj poseti i zamoli ga da kolegi Aristarhu dade dozvolu da održi svoje predavanje o
Kralj klimnu, odobravajući, glavom, a Dositeos pozva Aristarha da stupi pred kralja. Aristarhos se podiže sa svog sedišta.
Ona me zamoli da ti predam ovu grivnu kao uspomenu i znak njene blagonaklonosti“. Aristarhos pade pred kralja na kolena, primi blagodarnim pogledom grivnu u svoje ruke, pritisnu je na grudi, i ode u izgnanstvo.
sve što je potrebno za taj prvi deo priče, dadoh doneti i smestiti u dvoranu dve naslonjače, nalik na prestolja, za kralja i kraljicu. Zainteresovah se i o tome kako je izgledao taj kraljevski par.
Jedna antička kamea petrogradske zbirke, velika kao šaka, pretstavlja nam i kralja i kraljicu. Slika te kamee nalazi se u mnogim delima istorije umetnosti, pa sam zato i ja bio u mogućnosti da upoznam
Njegova prva žena Arsiona beše ćerka diadoha i makedonskog kralja Lizimaha, a njegova druga žena, koja se takođe zvala Arsiona, beše njegova rođena sestra. Zato ga i nazvaše Filadelfos.
U početku svog dela „Račun o zrncima peska“, obraća se on Gelonu, sinu kralja Hijerona - koji je, budi ovde uzgred rečeno, umro nekoliko meseci pre svoga oca - ovim rečima: „Ti znaš, kraljeviću
Zvala se „Izis“, doplovila je iz Aleksandrije i dovela izaslanstvo egipatskog kralja Ptolemaja Filadelfa, koje je nosilo njegovo ručno pismo, upućeno Hijeronu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa zato te sad i zovem, paradu ovu i sokolce da pozdraviš i da vidiš: zašta si se borio, tri godine ratovao i mazgu za Kralja vodio.
i kad god se Iketa, kalfom gvožđarskim, onamo o praznicima namanjivao, ali još bolje kad je vojnikom šestoga bataljona kralja Karola I-og, u kome je dve godine ravno oduvao, posete mestu svome rodnome činio, i kad ono od zuluma njegovog umre
Utvrđeno je, naime, i doista i očevidno, da je označene noći Ilija Vasić, redov na odsustvu jednog bataljona kralja Karola І-og lumpovao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Nikome! — Ni kralju? — Ni kralju! — A ko je imao vlast iznad samog kralja pa da mu ograniči tu prerogativu? Narod? Ili možda Ustav? A zar nije pomislio na državni udar? — Ne narod. Ni Ustav.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Jest, kćeri, reče ona — carev sin i Oštar Dan idu tražiti jednoga kralja kćer, ali neće je naći; jer da znadu što ne znadu, lasno bi je našli.
A mati reče: — Jest, kćeri; carev sin i Oštar Dan vode kćer jednoga kralja; ali je se ipak neće užiti, jer otkad je carev sin otišao od kuće, njemu se čini da nema nego tri dana; ali tomu ima
sluga one trave te su njome miševi izliječili svoga druga, pa se javi telalu, a on ga za ruku, hod-vod, os-bos, te pred kralja. Kada ga kralj vidje, začudi se, pa će mu: — Moj sinko, ja ne vidim da bi ti što od toga znao.
može da ne da ono što je obećao, pa ga stade nagovarati da ostane kod njega, pa će ga, veli, poslije sebe ostaviti za kralja.
Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja, pa ih upita: — Jeste li gladni? Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče: — Jesmo.
Oni odmah pođoše za njom, a ona ih zatvori u jednu sobu. Neko vrijeme prođe, dok evo ti kralja, sjaha s konja i uđe unutra. Čim dođe u sobu, odmah reče ženi: — Ovdje ima krštena duša! Ona mu reče: — Nema!
Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni onda pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli.
Potom ode svaki za svojijem poslom. Kad uveče dođoše kući, Grbo zapita kralja: — Gdje ćemo spavati? On mu odgovori: — Eto u mene ima tri šćeri, pa spavaju u toj dolje sobi, pa morete i vi
Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo.
Potom Grbo reče: — Daj nam plati, da idemo. — Dođite sjutra, — reče kralj — pa ću vam platit. Pošto odoše od kralja, kralj zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu.
Tako i učiniše. Odmah zatijem polegaše. Dok eto ti kralja, pa odmah onim svojijem šćerima, zakla ih i iziđe. Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami
Pošto kralj obu čizme, poteče za Grbom. Grbo je tada bio već prešô iz đavolske države u krštenu, pa sio i čeka kralja, jer ga se ne boji u krštenoj zemlji.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jedno jutro evo ga pred kralja, Donô dela trudbe samosvojne: „Gospodaru, ja delo dovrših, Evo mene, evo slike dvojne.
Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote? Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai se vodica
Uverenja kadšto znao sam prećutat’ („Otrov“ što ga sejah rado ću progutat’), Štedio sam niže većma nego kralja, — Ti sad možeš reći da mi to ne valja. Ne velim da ginem od velike snage. — Gde je danas snage bez truna očaja?
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Sad ću vam pokazati jednu crnačku porodicu, vrlo bogatu, domaćin je brat od strica jednoga kralja koga ćete u savani upoznati. On je fetišer i podigao je međ kolibama prvu građenju kuću u ovom kraju.
Ona je sasvim gola i jedino se đerdani ukrštaju između njenih nogu. Za kralja mi kažu da ga ne mogu videti pošto je bolestan i spava.
Na stavio je kao da ničeg nije bilo, ali se već trenutak–dva, čim smo ostavili kralja, videlo koliko je besan što se to dogodilo.
Pre večere, za ovoga kralja, zahvaljujući N–u, ja sam bio administrator, inspektor, na službenom putu. Po večeri ja sam ostao isto to, samo potpuno
Najzad se opraštamo od kralja. Moj poklon od dvadeset i pet franaka izgleda da ga neobično raduje. Njegovo kraljevstvo dugo je sto kilometara, njegovi
To je jedan prost trgovac lutalica iz Bisandugova koji je, povevši sveti rat protiv fetišista, pokorio državu kralja Uasulua. Od trideset sedam godina slavne vladavine ovoga crnca, petnaest je ispunilo krvavo ratovanje sa Francuskom.
On je star, asketski mršav, visok neobično, sa dugom jarećom bradicom. Bio je konjušar kod ne znam kog crnačkog kralja; nikad nikoga inače nije služio.
Iza kraljeve postelje od bambusa, pod strejom sasvim blizu kralja, žvaće travu alatast kraljev konj. Iako svetlost nije dovoljna, hteo bih da slikam.
Sutradan sam posetio ponovo kralja. Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Napolje pesak!... Sad, Rade, sad!... RADAK (meće drva na vatru): Sve većma duva, nebo se tušti Kô bledo čelo kralja ljutitog Kome je zemlja mirna večito, Al’ podanici sve buntovnici Što s drekom željom idu prestolu, O nekakvome pravu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tražiš jednakost? Ta pod zemljom vlada. Tu svako čina preimućstvo pada; Kralja il’ roba, ništetna il’ slavna Sudba je ravna. Tražiš li bratstvo?
Koža mi s’ ježi, i sad mi se spomenom podižu vlasi, Kako sam svetog upazio kralja Studeničke lavre, I s njim Arhangela Gavrila, vesnika božeske tajne.
staze osvetlilo sunce, Đorđe Krušedolu crkvi, k Majki Anđeliji dođe, Volju da ispuni božju, Arhangela, svetog i kralja. 1838. Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Naši carevi, štono vele, biše i preminuše. Nego sam načuknô da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog knjaza. Daj mi kaži, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i učevan si: bi li se ikako, ikako mogô od tog
Daj mi kaži, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i učevan si: bi li se ikako, ikako mogô od tog našeg kralja i knjaza istesati makar jedan osrednji car, jer smo se mi, Srbovi, odavno zaželeli careva.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Autobiografiju mlađeg brata, kralja Milutina (1317), gde su njegovi brojni ratni uspesi pripisani nebeskoj zaštiti srpskih svetitelja, Save i Simeona,
delatnost prikazao proširenjem Danilove uloge u biografijama vladara koje je napisao Danilo, dok je u biografijama kralja Stefana Dečanskog (posle 1331) i njegovog sina Dušana kao kralja (posle 1335), kojima je on sam autor, Danilu od početka
vladara koje je napisao Danilo, dok je u biografijama kralja Stefana Dečanskog (posle 1331) i njegovog sina Dušana kao kralja (posle 1335), kojima je on sam autor, Danilu od početka poverio vodeću ulogu.
U istoriji sin najmoćnijeg srpskog oblasnog gospodara i savladara cara Uroša Nemanjića - kralja Vukašina Mrnjavčevića, Marko je postao turski vazal posle pobede Osmanlija na Marici 1371.
pisaca treba spomenuti nežnog liričara Jovana Grčića Milenka, virtuoznog komediografa Kostu Trifkovića i crnogorskog kralja Nikolu Petrovića Njegoša, pesnika junaka. Realizam: Doba pripovetke ealizam je otkrio malog čoveka i njegov svet.
Njegove drame na antičke teme (Okamenjeno more, 1962), u žanru bliskom farsi (Drugi život kralja Osvalda, 1963), zatim s elementima fantazije i misterije (Bertove kočije ili Sibila, 1964), imale su vidljivog uspeha.
Nastasijević, Momčilo - PESME
ME, POVEDI SLEPA 146 ĐURĐEVA PESMA (IІ) 147 MARINA PESMA 149 MRE DESPOT 150 MOLITVA 151 PREPEVI 152 PESME IZ KRALjA DAVIDA RENEA MORAKSA 153 SLOVO LjUBAVI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA 165 PESME PET LIRSKIH KRUGOVA JUTARNjE FRULA
Gospodi, gospodi, propašću spasi nam dušu, kad nije drugog spasa. PREPEVI PESME IZ KRALjA DAVIDA RENEA MORAKSA PESMA PASTIRA DAVIDA Čobanin moj večni Bog. U stadu mu jagnje ja.
HOR Iz srca moga leti pesma, Za kralja mog je delo to. I peva jezik moj proročanstvo, Kao što trska peva u književnika ruci.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Naročito je interesantan b. kralja Milutina. Prvoga dana
Ćipiko, Ivo - Pauci
— I mrtva ga bješe što vidjeti! — opazi Joso iza pričanja. — A zašto je htio proti zakonu, e da nima sile u našega kralja?! — primjeti Cirilo. — Nije dao na se, a drukčije bio je mek k'o dijete, — brani ga Joso.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Narod ga nije voleo, a bez te sitnice sav mu je trud bio uzaludan. Jednom je, podražavajući primer kralja Dragutina, kojem je u tom pogledu bio tako sličan, obukao košulju od sirove kostreti i otišao u birsku pećinu, davši
Imalo je za čitavu vojsku našeg gospodara kralja Stefana Uroša Drugog Milutina Nemanjića. Verovali smo da će nam sačuvati glave.
Dubrovčani, svi oni nisu mogli da nadoknade odsustvo gosta koga bi ovde želeli najpre da vide — kraljevog brata, bivšeg kralja Dragutina.
Pripadao je grupi živopisaca iz Soluna koji su slikali zidove velike episkopske crkve u Arilju, zadužbine kralja Dragutina. Odvojio se od grupe zbog svađe s glavnim majstorom, koji se, ako dobro pamtim, zvao Stikrios.
Kod novog kralja Milutina bio je jedno vreme psar, posle učitelju mačevanja njegovom sinu Konstantinu. Pod drugim kraljevim sinom Stefanom
od države i otišao u Usoru i tamo među bogumilima našao nekoliko sledbenika sa kojima je počeo vojnu protiv dva raška kralja. Čitavih dvadeset godina on se održavao, nekad silan i moćan, nekad tavoreći u bedi.
Naročito je bio ogorčen na kralja Milutina, pominjući kako se ovaj u dvoru u Skoplju potpuno okružio grčkim činovnicima i da je tamo sasvim zaveo grčke
Bogdan Najzad je na moje neprekidno traženje Lauš pozvao iz manastira jednog pismenog monaha da mu napiše pismeno za kralja. Poslali su kljastog Artemija. Govorilo se da je taj isto tako vešt peru kao i prognani Dimitrije.
Meni se to učinilo običnim prenemaganjem i nesnošljivim preterivanjem. Zaboga, pa mi smo od kralja tražili pomoć: stotinu vreća ječma, pedeset vreća zobi, isto toliko vreća pšenice, trideset čabrova svinjske masti ili
Ilić, Vojislav J. - PESME
S opalih zvonara strašno Grunuše zvona. I krik užasa i jad, Uz pucanj pušaka i zveket mačeva oštrih Nevernog kralja oglasi strašni rad!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
slova prosriču, leže stotine hiljada takvih pločica po muzejima sveta, a među njima astronomska biblioteka asirskog kralja Asurbanipala, koja nas izveštava o radu njegovih posmatrača neba.
sa našim ljubaznim domaćinom, koji se raspituje kako smo putovali, priča nam o prosvećenosti i darežljivosti sadašnjega kralja Ptolemeja Filopatora, koji, kao i njegovi prethodnici, čini neopisano mnogo za Muzeum i njegove naučnike.
Njegovi pretci dočepaše se basnoslovnog blaga kralja Lizimaha, čuvano u Pergamonu, pa je Eumenes imao zlata k’o blata. A on je i bio pravi gospodin, rođen za bogatstvo,
„Ta ambicija kralja Eumenesa stala nas je života. Zaklaše nas, pre no što smo odrasli, kožu nam oderaše i načiniše od nje pergamentske
hoću sada da Vas upoznam desilo se u poznu jesen prve godine sedamnaestoga veka, a na dvoru nemačkog cara Rudolfa II, kralja Mađarske i kralja Češke, čija je prestonica bila u Pragu.
upoznam desilo se u poznu jesen prve godine sedamnaestoga veka, a na dvoru nemačkog cara Rudolfa II, kralja Mađarske i kralja Češke, čija je prestonica bila u Pragu.
Taj senzacionalni događaj privukao je pažnju danskog kralja Fridriha II na mladog astronoma. On mu dade u vlastelinstvo ostrvo Hven u Eresundu i potrebna novčana sredstva da na
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A mlađi i nema prezimena. On je u lovačkom dvorcu rumunskog kralja glavni nad lovcima i hajkačama, psima i konjima, i zove se Džon.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
gospodarica uplašena Od sebe same POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA On još ne zna Ko je on Nosi na ramenu ćivot Svog svetog kralja Iz groba u grob Hrastovina cvili I na uvo mu tumači Jezik zvezda vodila On sluša mršteći se Premešta ćivot S jednog
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— A kako vi smatrate akciju španskoga kralja Ferdinanda, koji je novčano potpomagao otkriće Amerike? — O, ja je neobično cenim, utoliko pre što je u tome
početi da beleže i to kako je Njegovo Veličanstvo Prestolonaslednik Njukanuka ispekao na ražnju Njegovo Veličanstvo Kralja Oca Putafutu i zajedno ga, sa svojom kraljevskom vladom, pojeo da bi mu mogao naslediti presto, ili kako je Njeno
Moja prva pesma bila je uvreda jedne žene, a moja poslednja pesma bila je uvreda jednog kralja, a kad se uzme u obzir da su kraljevi i žene najosetljivija i najosvetljivija stvorenja, onda već možete misliti kako sam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vi ste dostojni sinovi vaših pradedova i dosad ste služili verno kralja i otadžbinu... Mi vam odajemo hvalu, a i buduća pokolenja biće vam zahvalna za sve žrtve... Junaci... Ne klonite duhom...
— Veličanstvo, nemojte se izlagati... — Zar i ti?... E, moj doktore... Zemlja će lako naći jednoga kralja, a još lakše doktora... Ali danas je teško pronaći redove...
Oko podne, paljba artiljerijska prestade... Doneše tada i ručak za Kralja. Kralj naredi da dođe i lekar, ali njega nigde ne beše. Vojnici rekoše da je on poveo svoga konja i otišao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
POEZIJA U NAŠOJ ZEMLjI 6 PESME DUGOG I KRATKOG STIHA 11 PESME STARIJIH VREMENA 103 1 ŽENIDBA DUŠANOVA 104 2 ŽENIDBA KRALjA VUKAŠINA 133 3 ZIDANjE SKADRA 146 4 ŽENIDBA KNEZA LAZARA 157 5 UROŠ I MRNjAVČEVIĆI 165 6 ZIDANjE RAVANICE 176 7
Pored hrvatskih, one pevaju, i to simpatično, i mađarske kraljeve i junake, kralja Vladislava i Matiju, Janka Hunjadija i Mihaila Silađija, višegodišnjeg upravnika Beograda i od 1458.
Poslednji je nepoznat istoriji. Vukašin, koji je oko 1350. bio župan u Prilepu, proglasio se za kralja izgleda 1365. Svoju vlast učvrstio je „u zapadnom delu Makedonije nad teritorijom koja se širila od Prizrena do
On je kovao i svoj novac, u početku sa likom cara i kralja, i docnije samo sa likom kralja. U njegovim oblastima održala se u znatnoj meri trgovina koja se razvila u ranijem
On je kovao i svoj novac, u početku sa likom cara i kralja, i docnije samo sa likom kralja. U njegovim oblastima održala se u znatnoj meri trgovina koja se razvila u ranijem periodu, naročito učešćem Dubrovnika.
pod sasvim drugim okolnostima i od sasvim drugih neprijatelja: ne od Kantakuzina i Umur-bega i njihove vojske, nego od kralja Vukašina.
U to vreme Đurađ je posle puta u Zetu i posle bavljenja u Dubrovniku otišao u Ugarsku da traži pomoć od tamošnjeg kralja.
Umro je u Sremu 1485. drugi je bio sin slepoga Stefana, Đurađ. On je, na poziv ugarskog kralja, došao u Ugarsku sa majkom Angelinom i bratom Jovanom.
On je, na poziv ugarskog kralja, došao u Ugarsku sa majkom Angelinom i bratom Jovanom. dobili su od kralja Kupinik (sada Kupinovo), Slankamen, Berkasovo i Kostajnicu.
Na taj način porede se mnoge ličnosti: žura Vukašin i junačina Momčilo u Ženidbi kralja Vukašina, čestiti i bezazleni Gojko i njegova lukava braća u Zidanju Skadra, sluga Lazar i gospoda Jugovići u Ženidbi
Oni su smešni ili ozbiljni, mnogobrojni i raznoliki. To može da bude opis divljeg i pitomog predela (u pesmi Ženidba kralja Vukašina): Kad pogledaš s grada iznad sebe, ništa nemaš lijepo viđeti, već bijelo brdo Durmitora, okićeno ledom i
bude i podsmešljiva scena koja pokazuje kakav izgleda žgoljav čovek pod ruhom i oružjem velikog junaka (u pesmi Ženidba kralja Vukašina): Što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
O KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba Bilo je kod tog kralja Mnogo dobrih detalja Te zlatna dvorska halja Te kruna od koralja Al pralja nije princeza Ona srce zaveza Sa sedam
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I ova nam tri naša sveta kralja: Simeona prvoga, Vladisava i Stefana Dečanskoga s Urošem Poslednjim kano ocem dece dobre i sinovom svojim srpskim.
Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade. I te su cedulje metnuli na postelju pod uzglavlje carevo, i kade im car smotre pismo, dozva
Tako se je nosio misirski prvopoganski car Sesotris svakad. I jedanput, bijući mu se s četiri kralja, nadbi ih i sviju četvoricu žive ih pohvata, pake kada bi kuda na šećnju išao, njih bi četvoricu zapregao u zlatne mu
Toga rad, Espisijan, rimski cesar, s tuštenom vojskom pod Jerusalim posla svoga sina Tita, kralja spanjorskoga, te popali, pohara svu im zemlju, više iseče, nego što porobi, Jerusalim do korena i temelja mu iskoreni.
Gradić oni zvaše se Vizantija, od grčkoga nekoga kralja Vizanta, spraljen izdavna. Raširi i spravi onde vrlo golem grad da već udilj naziva se carska stolica onde i svojim ga
Ako najposle kroz Nemce i izgubiše je oni sami, jer osobito se šmanjiše kroz Atilu prvoga mađarskoga kralja. A ti Lesi od Rusa su tako nazvati kad se obrnuše u papišku veru, a oni su Rusi ispočela i Poljaci kroz vojevanje im u
Sinaksar Ovi blaženi i divni Maksim bijaše od kolena blagočastivoga Simeona Nemanje u hristjanstvu prvoga kralja srbskoga otca Svetoga Save; sin despota poslednjega Stevana.
očevinu dokle nije gorega zla dopao, skupi svoje pokuće, posuđe, sve što imade i dođe amo u gornju zemlju pod mađarskoga kralja na zvanje mu.
Bijaše kod kralja neki mu udvorica vilovnik delijčina zla i ubojica, Vuk, ni Mađar ni Srbljin, opora, surova ljudina, te njemu pokloni kralj
mu spatara, savetnika begovih da ga ugovore s prinudom njega poslati s darom i s mobenim se pismom do ugarskoga kralja učiniti mu š njime mir. I on na to posluša ih, te sa svojih mu jošte pratioci opravi ga iti mu amo.
Kad stiže u Herdelj, tadar već oblakča mu srce od plahe i slobodno putova kroz madžarsku zemju dokle dostiže do kralja. I lepo s begom onde pomiri kralja svojom upravom, te i od kralja opet natrag k Mihni posla po oni pratioci mu mirne
I lepo s begom onde pomiri kralja svojom upravom, te i od kralja opet natrag k Mihni posla po oni pratioci mu mirne listove.