Jakšić, Đura - PROZA
, naročito onaj u beličasto-žutom kaputu, on koji svih sedam kraljeva za po minuta izređa, koji zna i šta je pokojni knez Miloš 1831. god.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet. Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun
Afrika
Dugi poslovni razgovori na bambara između N–a i crnca. S vremena na vreme N. Mi kaže: „On veli: Mi smo od rase kraljeva, mi smo uvek bili neustrašivi, — mome ocu beli su odsekli glavu, ali moj brat vlada narodom koji je najmnogobrojniji
Iznad svega su velike grabljivice sa zmijama u kljunovima. U dvorištu glavna kraljeva žena, krupna četrdesetogodišnja crnkinja, još lepa, sedeći na pragu čisti neko semenje.
Gore, sa svojim palatama, tržištima, tamnicama za crnce, koji su kao roblje kupovani od crnačkih kraljeva osvajača, pa posle prodavani po svetu, sa svojim skromni balovima za oficire i guvernerske žene, bio je za vreme od
sa ognja antropofaga i pod čijim se prvim slojem zemlje već nalazilo zlato, a u savani slonovača; gde se klalo hiljade kraljeva, plemena, fantastičnih jezika i običaja.
koje su se danima branile od hiljade urođenika kao od termita, genijalnim intrigama koristeći se zavađenošću između kraljeva i rasa, osvojili najzad sve ono što se imalo osvojiti od Okeana do Liberije, i zaseli na kopno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
su, on i Črnogorci, iz iste familije, zna toliko da se onaj, ko u Črnoj Gori vlada, može da smatra egzarhom serbskih kraljeva i careva. To je tačno. A da li je više, ili manje tačno, nije važno. Črnogorci veruju Vasiliju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
tipa se oseća duboko vezan za svoje nacionalne pretke: smatra da ima još jednu stariju i slavniju lozu, onu svojih kraljeva i careva, svojih slavnih junaka iz doba Nemanjića i Kosova, velikih vitezova, hajduka i uskoka iz turskog vremena, koji
Šumadinci kao i svi Srbi imaju genealogiju koja ide do u srednji vek, čitav niz careva, kraljeva i junaka, ali to nije genealogija nekih porodica kao u zemljama gde postoji plemstvo.
Osim toga je ova vlastela bila duboko prožeta individualnošću i separatizmom. Ni za vlade jačih vladara, banova i kraljeva, centralna vlast nije nikada imala punu snagu i značaj, kao što je imala po drugim srpskim zemljama.
Ovo je bilo vreme najtešnjih veza između jadranske oblasti i unutrašnjosti Poluostrva. Na dvoru srpskih kraljeva javljaju se mnogi Dalmatinci, naročito rodom iz Dubrovnika i Kotora.
dobro poznate u srednjem veku i za turske vladavine, često pominjane u Republičinim aktima, u dokumentima srpskih kraljeva i u putopisima. Učestvovali su u eksploataciji rudnika po staroj srpskoj državi.
u početku XIX veka prota Mateja Nenadović, prolazeći kroz Rumuniju na putu za Rusiju, nalazio Srbe poreklom iz Užica i Kraljeva u Fočanima u Moldaviji.
Save i Dunava osnovana je nova Srbija, koja je bila utoliko moćnija što je doseljena srpska vlastela dobila od ugarskih kraljeva velike posede, pa čak i varoši. Ovi novi doseljenici su težili za tim da stvore samoupravnu celinu.
u njoj su podigli mnogobrojne manastire i preneli u njih svoje balkanske nacionalne svetinje, naročito mošti svojih kraljeva i patrijaraha. Crkve i manastiri koje su Srbi osnovali u Slavoniji dovoljno su poznati.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— nezgrapan, neotesan Požun (danas: Bratislava) — glavni grad Slovačke u Čehoslovačkoj, nekadašnje sedište mađarskih kraljeva i mađarskog sabora polonezmarš — marš pred igru poloneze Ponjatovski — Stanislav Avgust Ponjatovski (1764 do 1795),
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Među njima su prošla kraljeva kola, u koja beše upregnuto osam belaca, praćena masom garde, što je poigravala na svojim konjima, isukanih sabalja,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i pravcima, uključuje se i ta brdovita oblast sa one strane Rudnika, taj zeleni trougao između Kragujevca, Milanovca i Kraljeva, i stoji kao vrelo čudesnih ritmova, kao zavičaj nevinih slika i metafora, kao jedno od plodnijih iskustava
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Bojić ima živu maštu, živopisnu rečenicu, bogat rečnik, krepak i zvonak stih. [Pesme (Beograd, 1914); drama Kraljeva jesen (Beograd, 1913).] Korolija, Dalmatinac rodom, stoji pod jakim talijanskim uticajem.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Sigurno Krajišnici! — veselo krekeće njegov pratilac, dojučerašnji đak srednje trgovačke škole, rodom od Kraljeva. — A odakle im ovoliki? — čudi se čiča. — Valjda dobili na dar, il zaplijenili. Prekjuče je oslobođen Prnjavor.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto Grbo primi alat, obuje one čizme što godinu krakaju i krene se na put. Pošto dođe u đavolsku državu, blizu do kraljeva dvora, prikrije se do noći.
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći: — Valjada nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S proplanaka, s gajeva djevojči se priroda. A y kući pretres je. Mamicu ti četničku, gdje je slika Kraljeva!? viče trojka skojevska. - Zaturila negdje se odgovara djeda im.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Antoaneta postala lezbijka i koliko je uticala na revoluciju, engleska muška moda, koja je naterala Monsenjera, brata kraljeva, da ga dva snažna lakeja, svako jutro, uzdižu i spuštaju u izglačane pantalone, da ih ne bi izgužvao.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Crne Gore; u njoj bivahu velike narodne skupštine; mnoge ponosite glave, što gdje drugo zorno zborahu u ime careva i kraljeva, taj je skromni manastir ugostio je više od jednom, tihe i čedne kao kaluđere.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ne da ćoso Bosne. — Pripovijeda se kako je neko nekad kazao da je turski car nekome od hrišćanskijeh kraljeva dao Bosnu, a nekakav siromašak ćoso Bošnjak pljesne se po svom jataganu, govoreći: „Ako je car dao, ja ne dam“.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da | se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila.
” Na to reče čoban: „Ja ću poći.” Pa otole zajedno krenu i dođu u grad đe je življeo oni kralj. Kad dođu na kraljeva vrata onđe ih dočeka straža pa ih zapita: „Kud idete?” A oni kažu straži: „Mi idemo ka kralju da prosimo đevojku.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo ne valja premolčati: novi Luvr, dvorovi kraljeva francuskih, koji je milione koštovao i može se nazvati jedno od sedam čudesa na svetu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nekolicina zamače za opštinu hvatajući šljivare. — Stojte, braćo, ne bojte se! Vojska nije vladina i kraljeva. Vojska je seljačka. Seljak ne puca u seljaka! — guši se Aćim, a njegove reči zatrpavaju psovke upućene onima što beže.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bez uspeha. — Možda će Đisara znati? — seti se neko najstarije stanovnice grada koja je pamtila šest kraljeva i tri rata. — Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik! — odmahnu starica glavom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
I sva svita kraljeva, predvođena kraljicom Arsinoom, saglasi se sa kolegiumom Muzeiona da izvede Aristarha pred sud i osudi ga.
On zagrli svoje lepo dete i reče tužnim glasom: „Imaš srca, slatko dete moje? - Kraljeva ćerka ne raspolaže slobodno sa njim!
Sahraniše ga u krunidbenoj crkvi engleskih kraljeva uz počasti koje se inače čine samo članovima kraljevske porodice. U LABORATORIJI LAVOAZIJEA Već od doba Platona
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Svuda duž granice vide se naše trupe. Tu je i tada saopštena kraljeva proklamacija za rat. Oko 4 sahata po podne ja sam se s Vasiljevca krenuo na Merdare, gde je bilo prenoćište.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— reći će mu vezirović. — Kakva nam je korist od mrtve? Sluga ne dade omesti, no ponovo poteže nožem, a kraljeva se kći od straha baildisa, pa u toj neznani izbljuje zmiju što joj je prve ljude davila.
Eto ti sve trgovine, samo meni ostavi djevojku. — Jok, jok, no sve pola i pola, — i opet razmahnu crnosapcem. Kraljeva se kći opet baildisa i stade bljuvati, te izbljuva trideset zmičaka, što ih je velika zmija okotila.
Kad Grbo primi alat, obuje one čizme što godinu krakaju i krene se na put. Pošto dođe u đavolsku državu, blizu do kraljeva dvora, prikrije se do noći.
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći. — Valjda nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila.
Na to reče čoban: — Ja ću poći. — Pa otole zajedno krenu i dođu u grad đe je življeo oni kralj. Kad dođu na kraljeva vrata, onđe ih dočeka straža, pa ih zapita: — Kud idete? A oni kažu straži: — Mi idemo ka kralju da prosimo đevojku.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dugi poslovni razgovori na bambara između N–a i crnca. S vremena na vreme N. Mi kaže: „On veli: Mi smo od rase kraljeva, mi smo uvek bili neustrašivi, — mome ocu beli su odsekli glavu, ali moj brat vlada narodom koji je najmnogobrojniji
Iznad svega su velike grabljivice sa zmijama u kljunovima. U dvorištu glavna kraljeva žena, krupna četrdesetogodišnja crnkinja, još lepa, sedeći na pragu čisti neko semenje.
Gore, sa svojim palatama, tržištima, tamnicama za crnce, koji su kao roblje kupovani od crnačkih kraljeva osvajača, pa posle prodavani po svetu, sa svojim skromni balovima za oficire i guvernerske žene, bio je za vreme od
sa ognja antropofaga i pod čijim se prvim slojem zemlje već nalazilo zlato, a u savani slonovača; gde se klalo hiljade kraljeva, plemena, fantastičnih jezika i običaja.
koje su se danima branile od hiljade urođenika kao od termita, genijalnim intrigama koristeći se zavađenošću između kraljeva i rasa, osvojili najzad sve ono što se imalo osvojiti od Okeana do Liberije, i zaseli na kopno.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Nije li dosta... o, buntovnici? Buntovne krvi gadan porode, Šta hoćeš više?...“ I vojska juri, Kao osveta gneva kraljeva, Po jadnoj zemlji pustoš prostire, Do prosijačkog štapa dovodi Nesrećnu decu celog naroda...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Nesiti šakal vrele Azije, Evrope polu skokom prejuriv, Prestolje zlatno silnih kraljeva Omastiv krvlju svoga besnila — Sad more muti bojom mača svog. VL.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i žalobitno da čovjeka srce od tuge zaboli, sad opet silno, bijesno i snažno kao snaga i sila bosanskih, nesrećnih kraljeva i banova.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Sem toga, Bojić je redak pisac koji je predano radio na drami: napisao je pet dramskih tekstova na istorijske teme (Kraljeva jesen, Uroševa ženidba i trilogija Despotova kruna) i dve na savremene (Lanci i Gospođa Olga).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
su oštećene vrhovima kopalja, izbodene oči svetitelja, nagrđeni obrazi ženskih likova, ugarcima isprljane grčke haljine kraljeva i episkopa. Kirča Čini se da su kaluđeri neveseli jer ponovo počinju postovi, pojanja, noćna buđenja i bdenija.
Petrović, Rastko - PESME
Opažaš li: sjajnih očiju kunu, opažaš li Hajduk Veljka na topu, Ili Dmitra Jakšića da megdan vodi? Šest kraljeva špiritusa? Sve to brodi. Ko će poludeti prvi? Tup, tup! kopaju ugalj ispod nas; Klo, klo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Malo vreme zatim postajalo, al' povika sa grada Latinče: „Eto, care, pod bijelom kulom izišla su dva kraljeva sina, izveli su tri l'jepe đevojke, tri đevojke, sve tri jednolike, i na njima ruho jednoliko: ili poznaj koje je
devet godina, kadra ih je za dan oboriti i sa carem kavgu zametnuti; a kada se s carem zavadimo, da ustane svi sedam kraljeva da nas mire, pomirit nas neće; bićemo se, more, do jednoga!
krvi obojimo, da kostima crkvu potrusimo, već hajduci, ubojni junaci, što zameću po krajini kavgu izmeđ’ cara i izmeđ’ kraljeva; da idemo da sretemo Turke, da se dalek’ s njima pobijemo, đe je svemu sv’jetu na vidiku!
— konj sive boje žeženo zlato — topljeno zlato Žiča — zadužbina Stefana Prvovenčanog na desnoj obali Ibra, blizu Kraljeva žura — sitan, žgoljav za — do, oko: I iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga zaburmano, pa se odburmava —
struka — vrsta ogrtača strun, strunjav — od kozje dlake Studenica — manastir koji je podigao Nemanja 1190, između Kraljeva i Raške, na reci Studenici, u ibarskoj oblasti su — sa: Su trideset i četiri druga subaša — niži policijski činovnik
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ADONIVEZEK Poizdavna takvo se je prevrtušno dobi bilo zgodilo hanansku caru Adonivezeku, kojino je držao zarobljenih kraljeva kod sebe sedamdeset, te im je bio izodsecao ruke i noge i tako ih je bio uredio, da na njegovu jedžeku vuku se ispod