Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onaj kralj napiše knjigu onoj kraljici, ište da mu dade nekoliko gradova, a nekoliko da ostavi za sebe; pak ne dao mu šejtan (đavo) da pošlje knjigu po sa̓iji
ne dao mu šejtan (đavo) da pošlje knjigu po sa̓iji (knjigonoši), no uzme te sveže praporac na nogu, pak sobom sam odnese kraljici knjigu.
) Ta je kraljica imala dva sina u vojsci, i toga sa̓iju propuste, i knjigu odnese nji̓ovoj materi kraljici. Kad uđe u odaju (u sobu) gde kraljica sedi, da joj knjigu i kaže pozdrav od njegova kralja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Francisku Pervomu, imperatoru rimskomu i Njenom cesarokraljevskom Veličestvu Mariji Tereziji, imperatrici rimskoj i kraljici hungarskoj! Bio je njen oficir. Otpust je iz vojske dobio! Trandafil je Isakoviča posmatrao začuđeno i sažaljivo.
“ A koja se završavala rečima: da idu u pomoć pemskoj kraljici, slavnoj Nemici – Mariji Tereziji. Od Tokaja, međutim, Zorič je naredio da se i dalje peva ta pesma, ali da se, sad,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad to viđe Grbo kroz ključaonicu, reče kraljici: — Šta se, gospojo, mučiš! pusti mene da ti to iscijepam pa me onda zakolji. Kraljica uze ključeve pa ga otvori.
Kraljica uze ključeve pa ga otvori. Grbo onda uze za sjekiru, pa je izvadi iz drveta i reče kraljici: — Gospojo, molim te metni ruku u ovu puklotinu, jer neću moći rascijepiti drvo.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Šta ti buncaš o Mesečnoj kraljici? Kakva Mesečna kraljica? JELICA: Zar vi ne znate da je on u Mesecu bio? MARKO: E, vidio ćurku, pak hteo da joj
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji Burmu pozlaćenu.“ 37.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pri ovim rečima upravi Klejtomahos svoje oči prema kraljici, a ona mu dobaci jedan diskretan, ali od celog auditorijuma zapažen pogled odobravanja.
izveštaje i javne sednice, već ima i dužnost da zastupa Akademiju pred Kraljevskim dvorom i ministarstvima, da kralju, kraljici i kraljevskoj porodici pretstavlja novoizabrane akademije i onde lično preda sve publikacije Akademijine.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA ZAKLETVA 156 USUD 160 PRAVDA I KRIVDA 167 PRAVDA 169 OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE 174 IMA JUNAKA NAD JUNAKOM 179 VILOVSKA KOČIJA 181 ČUDNOVATA DLAKA 183 TAMNI VILAJET 185 KAKO JE POSTALA
Kad to viđe Grbo kroz ključaonicu, reče kraljici: — Šta se, gospojo, mučiš! Pusti mene da ti to iscijepam, pa me onda zakolji. Kraljica uze ključe pa ga otvori.
Kraljica uze ključe pa ga otvori. Grbo onda uze za sjekiru pa je izvadi iz drveta, pa reče kraljici: — Gospojo, molim te metni ruku u ovu puklotinu, jer neću moći rascijepiti drvo.
I ja još vama pripovidam o pravdi, a tuđe tikve lupam! OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE Jedan car sjedio jednom sa svojijem sadrazanom na divanu, pa mu reče: — Ima li iko bolji i bogatiji od
Car se začudi, pa ga upita: — Oklen ingleskoj kraljici tolike pare? — a on mu odgovori da ne zna. — To moraš znati i meni kazati, — rekne sadrazanu car — ili pa tebi nije
On se na ovo začudi, tja me upita: „Oklen ingleskoj kraljici tolike pare? na što mu ja odgovorih da ne znam. „To moraš znati i meni kazati“. reče mi car, „ili na tebi nije glave!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
blistaju, gospože tuže, — potiske ruže, — jer se junaci, pešci s konjici, na put spravljaju, pomoć dodaju pemskoj kraljici, slavnoj Nemici. Na konja jašu, turakliju pašu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
stiša Pušaka gromkih smrtne jekove, A bolan jauk grudi smoždenih Na crni krili tama ponese, Da ga sinovi budnoj kraljici S poljupcem setnim srca snuždenog Na zabrinuto čelo pritisnu, Pokazujuć joj suznim očima Koliba bednih tvrde
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Trinaest godina posle požara aleksandriske biblioteke dade triumvir Antonije celu pergamonsku biblioteku egipatskoj kraljici Kleopatri na poklon.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je niz stihova o Musinom poreklu, tako da svakom detalju iz prvog niza odgovara suprotni detalj iz drugoga: gospođi kraljici ljuta Arnautka, meku dušeku studena ploča, čistoj svili crna struka, zlatnoj žici kupina, medu i šećeru ovseni skrob.
Zeman dođe da se nosi ručak, a redak je gospođi kraljici; ona ode svojoj jetrvici, jetrvici, ljubi Uglješinoj: „Ču li mene, moja jetrvice!