Obradović, Dositej - BASNE
Onda on rekne ove večne pameti dostojne reči: „Što vi mislite, ljudi? Sramota bi bila kralju francuskomu da čini osvetu za obide učinjene hercegu burgundskomu!
Zapita ga zašto je tako veseo. „Jer ne bi' bio veseo, kad mi je dobro kao i kralju?” odgovori mladić, ne znajući s kim govori. „Kako to?” — vosprosi opet kralj.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ovim bi se i ale i guje plašile! Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani? Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kraljica knjigu prouči, osme̓ne se, pa reče: „E, kralju, šta ti je jošte mu rat (volja, želja)?” — Kralj: „Bog s tobom, kraljice, nisam ja kralj veće njegov poslanik; istina, da
Dučić, Jovan - PESME
svejedno koje), Menčetić, poklisar, beše u Versalju, Da učini smerno podvorenje svoje Luju Četrnajstom, milostivom kralju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A imao je lep rukopis, čist i pravilan, te i samom kralju Milanu pao taj rukopis u oči. I tako se kralju dopao njegov rukopis te ga jednom pitao šta je od škole izučio kad ima
A imao je lep rukopis, čist i pravilan, te i samom kralju Milanu pao taj rukopis u oči. I tako se kralju dopao njegov rukopis te ga jednom pitao šta je od škole izučio kad ima onako lep šakopis.
Afrika
Dok naši crnci razvijaju postelje, dok nam kuvari spremaju večeru, idemo u posetu kralju Pebenjaniju. Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm.
Očigledno je da on svoj uticaj u ovim krajevima hoće, predstavljajući lažno moj dolazak, da utvrdi na moj račun. Otuda kralju ideja da mi otvara oči Ili da mi se tuži.
Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju. Grioti se za tebe zabavljaju, gospodaru mora, sine gospođin, ti koji si slon. Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma.
Svi ljudi ne igra ju Djandio. Ti si ušao u igru kralju Kuru, kralju Kanda. Moj otac je igrao Djandio. Lav je zarikao. Igraj Djandio.
Svi ljudi ne igra ju Djandio. Ti si ušao u igru kralju Kuru, kralju Kanda. Moj otac je igrao Djandio. Lav je zarikao. Igraj Djandio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegovi ljudi neće da budu sluge. Da je mogao, otišao bi bio – kao jedan hungarski, husarski, polk – franceskom kralju. Da nije vere pravoslavne. Višnjevski je upozoravao Kostjurina da mu se, ti ljudi iz Martonoša, čine nepouzdani.
Čak se i to šapuće, da će knjaz, veliki, Petar, prajski da ih komandira i da će ih prajskom kralju odvesti. Sve se dešava drugače nego kako čovek naumi. Sve se zbiva drugače nego što je očekivao, i ovde, u Rosiji.
prilikom tih manevara, među oficirima, susreli nekoliko Nemaca, koji su, sa najvećim divljenjem, govorili o Prajsima i kralju prajskom. Otvoreno, bez ustezanja, ne krišom. A kad su se Isakoviči raspitivali, ej, kako to, rečeno im je, da ćute.
Teodosije - ŽITIJA
Mnogim pretnjama u svojoj gordosti hvaleći se Ugrin, posla svoje velikaše blago častivome Stefanu kralju, odbacujući mir i ljubav, a objavljujući mržnju I rat.
Kada je dakle došao kralju ugarskome, bio je od njega primljen sa velikom čašću. Jer ovaj beše unapred izvešten od ljudi koji su došli da je
I pošto je veoma palila žestoka vrućina, hteo je sveti da žeđ od, posta ugasi sa malo viva I studenom vodom, i javi kralju da mu pošalje leda da se rashladi.
Javi se kralju i na spasenje njegovo javi se, da se nije nimalo našlo da mu dadu: — I ne samo — reče — arhiepiskopu nego ni tvome
bila na ustima svetoga, zapovedi i biše vetrovi, sevanja, munje i gromovi jaki i ujedno sumrak, i strah veliki na samom kralju i na svim vojnicima njegovim, tako da su se svi ustrašili i govorili: — Šta će to biti?
Zatim napunivši veliku srebrnu zdelu časnoga grumena od grada, dade kralju govoreći: — Pošto sam molio od Kraljevstva ti leda, i zbog vremena ne nađe se da mi se da, bio sam prisiljen da molim
Idi Bogom, čuvan i u miru svojoj kući. Bratu tvojemu i mojemu Stefanu kralju srpskom javi našu istinitu ljubav, i ne zaboravljaj da se moliš za nas, da tvoje učenje ostane u nama i da ga Bog do
Zatim posla sa svetim blagočastivome kralju Stefanu konje izabrane i svoje lično borbeno oružje, sa mnogim drugim svetlim darovima, a zasebno obdari svetoga
A sveti došavši kući, mir i veliku ljubav od ugarskoga kralja i velmoža njegovih bratu svojemu kralju srpskome i svima blagorodnima svojim isporuči, i svi blagodarivši Boga primahu ga radosnom dušom, i odajući mu
A govore i o tome ugarskom kralju da je dobro sačuvao veru pravoslavlja po učenju svetoga, i da je poživeo u pravdi i istinitoj smernosti i ljubavi, i da
Nasamo reče kralju Vladislavu svoju pomisao. A kralj i blagorodni njegovi, hoteći ga zaustaviti od takve namere, padajući na zemlju, mnogo
U pismu darova mir i blagoslov Vladislavu kralju i svojega prestola namesniku, blaženom Arseniju arhiepiskopu, i svoj zemlji naroda svoga, i tako otpusti svoje učenike
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
danas, mogli da blesnu poetski i nevino: grip-džip, dugačak — Mačak, štipnu—pipnu, zucnu -kucnu, kaza - smaza, kralju — pralju, doba - groba, princeza — reza, vode — ode, zbrci — brci, dremao— spremao, đipio —zgipio, straže — kaže,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
konjske muve: te zašto si bacio američkog poglavicu, a srebrom uokvirio toga svoga, kako li ti se samo zove, te je li kralju mjesto tamo, sramota je i reći gdje, te pripoznaješ li ti svoju vjeru pravoslavnu i Očenaš, pa znaš li za krst i
Kostić, Laza - PESME
Vajaoca Minadira, što labirint kralju zida, de će kralju s ćerkom svojom posle smrti da počiva. Živo radi Minadire, danju, noću nema mira, neće biti take
Vajaoca Minadira, što labirint kralju zida, de će kralju s ćerkom svojom posle smrti da počiva. Živo radi Minadire, danju, noću nema mira, neće biti take zgrade od Indusa pa
Lepo lice sve je bleđe vajaoca Minadira, a posete sve su ređe Valadile od Misira. „Što mi vene dete moje?” stari kralju ćerku pita, — ponosita Valadila samo ćuti, samo sniva.
” Snuždio se na te reči kralj Ramsenit od Misira, — „zovnite mi toga mladog neimara Minadira.” Snuždio se silni kralju zabrinuto čelo zbira, — al' dovode u odaju bledu senku, Minadira.
Kako ga je željna bila duša joj je izletila, a ostade belo telo, osta mrtva Valadila. Žao beše starom kralju, Ramsenitu od Misira, što radošću prevelikom ubi ćerku, ubi sina.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hraniti, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
Tako i učiniše. Dan po dan, iziđe godina. Onda reče Grbo braći: — Evo je danas godina kako smo došli, hajdemo sad kralju da nam plati i opet da se pogodimo. Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli.
Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju. Po što dan prođe a noć dođe, ode svak u svoju sobu da spava. Braća uljegoše u sobu; kad u sobi kraljeve šćeri zaspale,
— Ili mi dovedi zlatna konja od kralja ćavolskog, ili nema na tebi glave. Grbo pošuće malo pa reče: — Hoću, kralju, ali me pusti 24 sahata, da se smislim kako ću. Kralj ga pusti i reče: — Dobro se smisli šta će ti trebat na put.
— Što će ti take haljine? — upita ga kralj. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, ne mogu drukčije izbavit konja, jer je nasred velike rijeke načinjena štala pa meni valja mnogo ronit kroz vodu dok
Žali bože za mojijeh trista dukata! Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli gospodaru, skupi sada sve svoje velikaše pa ćeš vidjet čudo od konja!
Grbo ode opet da čuva ovce, ali mu braća opet zaviđeše što su u Grbe bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju.
— pa s njim dolje. — Kazuj, Grbo, šta te je naćeralo da mi ne daš mira! — Svijetli kralju, — reče Grbo — meni je svedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio ovde da umrem nego tamo.
Što si živio, živio: više me nećeš mučiti. Onda Grbo reče: — Nemoj me, kralju, sad klati, jer ti ne valjam, smrš'o sam od velika puta, nego me zatvori u sobu deset-petnaest dana, da malo opretljam.
— Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — reče Grbo. Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče: — Evo ti zlatne struke kralja đavolskoga i hajde skupi sve svoje
Grbo ode opet da čuva svoje ovce. Opet mu braća zavidiše što su u njega bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju. Pošto dođoše pred kralja rekoše mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o dovesti živa kralja đavolskog.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
od vremena duga jahao je i lišće je padalo puno poštovanja za rodnu zemlju ko i oni konji što je uzvišeno gaze po kralju memla a on se prsi iznad ugaraka i utrina devojke izlaze iz dvorišta i pitaju (sve u narodnoj nošnji) kakva je to
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pobjedi blagovjernomu Gosudarju i Kralju našemu Petru pervome... Prednji levak poče da škljoca zubima o đem, ali vozar priteže uzde, slušajući glas sveštenika
Nije se imalo kuda više, i komandir je sakupio ljude: — Vojnici!... Zakleli smo se na vernost kralju i otadžbini i naši životi u ovom vremenu ne pripadaju nama, već otadžbini...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i kako ću reći, onogaj... kao dva mučenika. Jutros nas gaze, bratiću, i tuku kao stoku, kao ovaj... Ih, šta tu !... Kralju, bratiću, pravo ti Kralju! obrte se on Gojku. Pa ti njemu lepo tu masnicu pred oči: je l’ tako ti meneka, Gospodaru?
kao dva mučenika. Jutros nas gaze, bratiću, i tuku kao stoku, kao ovaj... Ih, šta tu !... Kralju, bratiću, pravo ti Kralju! obrte se on Gojku. Pa ti njemu lepo tu masnicu pred oči: je l’ tako ti meneka, Gospodaru? rekni mu, pa se zaplači.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji Burmu pozlaćenu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Seti se, kud moj narod sa pesmom povrvi, Tu se ne kleči, ne klanja i ne puzi No se sudi kralju i sluzi, na krvi, na krvi. Na Lovćen gorki da iznesemo presto, zasadimo ti vrte pune ruža?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— zapita Jelesije. — Ne može, — veli Pera ćata. — Sve mora da se plati; i kralju na rođendan, i na Cveti, i novim ministrima, i zboru kad se čestita — uvek se plaća. — A iz kancelarijskih troškova?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Poslanici donesu s Plješevice snijega i dadu kralju. Kralj je uzeo snijeg i stavio ga na ruku, a kad viđe da od toga ruka zebe i da ga odmah nestaje, poplaši se i pobježe
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ali teke što ga bješe uzjahao, iznikoše i kralju krila, a kralj se prepade te siđe s njega i uhvativši ga za fuzdu povede ga, i malo idući nestade mu krila te tako doma
” Pa onda čoban otrči te povrati ovce, pa se primakne onome čoeku; a čoek mu reče: „Evo sam krenuo k tome i tome kralju da prosim u njega đevojku, ali on đevojke svoje ne da nikome drugome do onome koji bi se našao mudriji od njega da ga
A ja viđu da si ti hitre pameti, i da umiješ dobro i mudro zboriti, bi li dakle pošao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako | đevojku isprosio?” Na to reče čoban: „Ja ću poći.
Kad dođu na kraljeva vrata onđe ih dočeka straža pa ih zapita: „Kud idete?” A oni kažu straži: „Mi idemo ka kralju da prosimo đevojku.” A straža odgovori: „Svakome je slobodno proći ko ide da prosi đevojku.” Pa ih propusti.
” Pa ih propusti. Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: „Pomozi Bog, naš svijetli kralju!” A kralj mu pomoć prihvati: „Bog vam dobro dao, đeco!
Kad kralju knjiga dođe i vidi šta mu piše, on reče poslaniku: „Ja ti, prijatelju, ne mogu ništa odgovoriti, dok ne pitam đevojke,“
“ Poslanik se vrati i kaže svojemu kralju, šta je i kako, a kralj se ražljuti i stane misliti, kako bi dobavio ova tri prstena, pa najposlije turi glas po svemu
Sveti Sava - SABRANA DELA
Manastir sveti ovaj sa igumanom poveravam onome koji vlada ovom zemljom, velikom kralju koji bude u nekom vremenu; njega da ima za osvetitelja onome koji bi hteo da prekrši bilo koje manastirsko pravo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A-a — reče Dume. — Prije svega, siti se oni zlatni riči skule šalernitanske ingleškome kralju: „somnum fuge meridianum“. — Nemoj mi, brate, spominjati tu tvoju skulu! — prekide ga Brne. — Nemoj dalje!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Neću, Milunka, da savijam šiju pred mantijaši— ma! Ni pred kojom zemanjskom silom. Ja sam kralju Milanu rekao u oči sve što mislim. Pa ću sad, nekome... — zaćuta. Gledao je kroz prozor.
i Obrenovićima, držao je on govore u Skupštini, da su i bečke novine pisale, drhtala je vlada od njegovog štapa, i kralju Milanu je u brk skresao sve što misli, ali oseća, sav išančan tugom, da nikad nije imao ovakav dan.
— Da mi je milo što će jedno kuče manje da pogani zemlju, to mi je milo, i to ću da kažem kralju Milanu ako me pita. — Kralja ne pominji! — ustade kapetan. — Kome si platio da ga ubije?
ludi od reda, vi biste svim manastirima po Srbiji po sto dukata dali da kaluđeri nedelju dana čitaju molitve za život I kralju i vladi. Tada mu je postalo jasno što mu Simka i Adam više ne donose hranu.
A ja vidim da se čoveku ne isplati dobrota, ali opet, velim, Aćim Katić je čovek, iako je kralju o glavi radio. Raka izađe u hodnik i razdra se na Andru: — Gubi se unutra, mastiljavko!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
(sad svejedno koje), Menčetić, poklisar, beše u Versalju, Da učini smerno podvorenje svoje Luju Četrnajstom, milostivom kralju.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristarhos poče sa nekoliko reči dubokog poštovanja, upućenih kralju, pa onda održa svoje predavanje u kojem saopštava ovo: „Naše saznanje da su Mesečeva svetlost i njegove mene
Aristarhos ćutaše neko vreme, pa se onda duboko pokloni pred svojim vladarem, i reče: „Hvala ti, kralju, na tvojoj zaštiti i brizi!
“ Nekoliko dana posle toga Hijeron zovnu Arhimeda k sebi. „Patim, dragi rođače, od nesanice“. „Ne osećaš li se, kralju, dobro, ili te muče kakve brige?“ „Evo, slušaj! Pozvao sam stručnjake da procene darove što mi ih je Hijeron učinio.
na zamisao da dadem sagraditi jednu lađu, veću i lepšu no što je „Izis“, da je nakrcam plodovima naše zemlje i poklonim kralju Egipta. Ti ćeš mi, Arhimede, sagraditi takvu lađu; staviću ti sva potrebna sredstva na raspoloženje“.
„O, moj kralju“, reče on Hijeronu, „moje me oči izneveravaju i ne mogu da se na njih oslonim; nisam u stanju da primetim jasnu razliku
- Hulja, lopovčina! - Tako da mi podvali! - Daj ga, Erazistrate smesta uhapsiti i predati dželatu u ruke!“ „Ako mi, kralju, dozvoljavaš“, reče Erazistratos, „da ja, kao odgovorni čuvar tvoga blaga, kažem svoje mišljenje o proceduri koju treba
“ Kad Erazistratos ode, obrati se Hijeron Arhimedu: „Kako misliš, rođače, o ovoj stvari?“ „Ti si, kralju, bio celog svog života pravičan vladar; zar bi mogao da na osnovu nepouzdanog mišljenja Erazistratovog osudiš čoveka na
„Hm, čuo sam da živi u neprijateljstvu sa Dioklom“. „E, pa vidiš, kralju, na njegove iskaze ne smemo se osloniti“. „Šta da se radi?“, reče kralj.
Pojuri, osvežen i podmlađen, uz breg, vičući bez prestanka: „Eureka, Eureka! Našao sam“. Stigavši gore, saopšti kralju da će poverenu mu stvar izvesti načisto. Tako je i bilo, ali ne bez natezanja.
Sa rezultatom svoga računa ode Arhimedes kralju. Dozvaše i Diokla. On priznade da je, tačno u onoj količini kako ju je izračunao Arhimedes, primešao zlatu srebra, ali
svojim rukama izradio i decembra 1671 godine predao Kraljevskom udruženju, primljen je sa velikim oduševljenjem i prikazan kralju. Taj teleskop čuva se još i danas u biblioteci Udruženja kao kakva relikvija.
učestvovaše u osnivanju državne banke, u stvaranju unije sa Škotskom, u osiguranju nasledstva prestola našem sadašnjem kralju i potpomagaše pesnike i naučnike. Šteta što je umro u pedesetpetoj godini svog života“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A na nj možemo da naiđemo isto tako lako, pa i još lakše, u Madame Sans-Gêne kao i u Kralju Liru. Osim toga, to se dešava tako rijetko!
— Zar baš nikome nije priznato pravo na korišćenje Athanatika A? — Nikome! — Ni kralju? — Ni kralju! — A ko je imao vlast iznad samog kralja pa da mu ograniči tu prerogativu? Narod? Ili možda Ustav?
— Zar baš nikome nije priznato pravo na korišćenje Athanatika A? — Nikome! — Ni kralju? — Ni kralju! — A ko je imao vlast iznad samog kralja pa da mu ograniči tu prerogativu? Narod? Ili možda Ustav?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ala bi to bilo, moj brate!... A može, što da ne može, i mora biti... Šta je to Kralju samo da povuče perom... kvrckvrc-kvrc... i gotovo... šta to njega košta!... I ja odmah živ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Oni onda pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hranit, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
Tako i učiniše. Dan po dan, izide godina. Onda reče Grbo braći: — Evo je danas godina kako smo došli, hajdemo sad kralju da nam plati i opet da se pogodimo. Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli.
Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju. Pošto dan prođe a noć dođe, ode svak u svoju sobu da spava. Braća uljegoše u sobu, kad u sobi kraljeve šćeri zaspale.
— Ili mi dovedi zlatna konja od kralja đavolskog, ili nema na tebi glave! Grbo pošuće malo, pa reče: — Hoću, kralju, ali me pusti dan i noć, da se smislim kako ću. Kralj ga pusti i reče: — Dobro se smisli šta će ti trebat na put.
— Što će ti take haljine? — upita ga kralj. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, ne mogu drukčije izbavit konja, jer je nasred velike rijeke načinjena štala, pa meni valja mnogo ronit kroz vodu dok
đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! Tako prođe Grbo s konjem đavolsku državu i dođe kralju krštenom i dovede mu konja, pa reče: — Svijetli gospodaru, skupi sada sve svoje velikaše pa ćeš vidjet čudo od konja.
Grbo ode opet da čuva ovce, ali mu braća opet zaviđeše što su u Grbe bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju.
— pa s njim dolje. — Kazuj, Grbo, šta te naćeralo da mi ne daš mira. — Svijetli kralju, — reče Grbo — meni je svedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio ovđe da umrem nego tamo.
Što si živio, živio; više me nećeš mučit. Onda Grbo reče: — Nemoj me, kralju, sad klati, jer ti ne valjam, smršô sam od velika puta, nego me zatvori u sobu deset-petnaest dana, da malo opretljam.
— Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — odgovori Grbo. Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče: — Evo ti zlatne struke kralja đavolskoga i hajde skupi sve svoje
Grbo ode opet da čuva svoje ovce. Opet mu braća zavidiše što su u njega bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju. Pošto dođoše pred kralja, rekoše mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mogô dovesti živa kralja đavolskog.
— Pa onda čoban otrči te povrati ovce, pa se primakne onome čoeku; a čoek mu reče: — Evo sam krenuo k tome i tome kralju da prosim u njega đevojku, ali on đevojke svoje ne da nikome drugome do onome koji bi se našao mudriji od njega da ga
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Fridrihovi generali su se tu zaustavjljali da bi popili čašu vina, posle posete kralju. Običaj se održao i do mojih studentskih dana u Berlinu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Umetnik je saslušao reči, Pokloni se kralju gospodaru, U duhu mu već se nešto rađa — Novi plamen na starom oltaru.
“ To govori, jedan preves snima — Oh, divote, ko da se nagledi! Stale oči i kralju i svima. Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dok naši crnci razvijaju postelje, dok nam kuvari spremaju večeru, idemo u posetu kralju Pebenjaniju. Kralj Pebenjani je kralj, šef rase Uavatara, vođ ratnika, sin krokodila, krokodil sâm.
Očigledno je da on svoj uticaj u ovim krajevima hoće, predstavljajući lažno moj dolazak, da utvrdi na moj račun. Otuda kralju ideja da mi otvara oči Ili da mi se tuži.
Ja lavu govorim. Maru od Kirie. Druga pesma. O, grioti se zabavljaju. Šef distrikta, šef kantona, kralju. Grioti se za tebe zabavljaju, gospodaru mora, sine gospođin, ti koji si slon. Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma.
Svi ljudi ne igra ju Djandio. Ti si ušao u igru kralju Kuru, kralju Kanda. Moj otac je igrao Djandio. Lav je zarikao. Igraj Djandio.
Svi ljudi ne igra ju Djandio. Ti si ušao u igru kralju Kuru, kralju Kanda. Moj otac je igrao Djandio. Lav je zarikao. Igraj Djandio.
Bojić, Milutin - PESME
O, i Belom Kralju u dan smrtne jeze Pljunula si glavu. I tad, s puno krvi, Tvoj smeh je u svakom stihu marseljeze Pratio svu hučnu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Poklecali su pred njim i izrugivali mu se govoreći: 'Zdravo, kralju jevrejski.'“ Zatim Marka: „Vojnici ga odvedoše u unutrašnjost palate u takozvani pretorij, te sazvaše celu četu.
Ogrnuše ga skrletnom kabanicom pa opletoše trnovu krunu i ovom ga okruniše. Tada ga počeše pozdravljati: 'Zdravo kralju jevrejski.'“ Naposletku po Jovanu: „Tada Pilat naredi da se Isus uzme i bičuje.
Potom su dolazili k njemu i govorili: 'Zdravo, kralju jevrejski.' I još su ga udarali po obrazima.“ Dok sam mu ovo govorio nije smeo da se odmakne.
Dimitrije Dorotej mi je rekao da me Lauš traži zbog pisma kralju. Penjemo se uskom stazom prema Kuli. Sunce sa zapada baca svoje kose zrake na pregrejani kamenjar, koji posle dnevne
koja je kako izgleda, već smirena, Lauš mi u nekoliko kratkih, nepovezanih i rasutih misli nagoveštava sadržaj pisma kralju. Izvestiti ga o upadu razbojničkih četa iz Usore, o tome šta je bilo preduzeto, o ishodu.
Rekao mi je: „Oslanjam se na tebe. Dimitrije, bistar si i učen čovek. Sroči pismo prema ovome što sam ti rekao. Kaži kralju da će moći na mene da računa najdalje za sedam-osam nedelja. Dotle ću se oporaviti.
Prva polovina pisma bila je sva u ulagivanju kralju, u pohvalama njegovoj mudrosti, bogobojažljivosti, hristoljubivosti, muževnosti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kad u mesec stignemo, moj principal otide mesečnom kralju na vizitu, a ja ostanem pred štalom, i eto ti sa svi strana navale sad mesečni magarci, preko i uzduž mereći me i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tada svi oni počeše govoriti Kralju kako je opasno ići ovako u grupi. — Nemojte vi meni objašnjavati... znam valjda da se u rov ne ide sa konjima.
Iza artiljerijske osmatračnice sjahali smo, i Kralj uđe u zaklon. Komandant diviziona je objašnjavao Kralju liniju naših i nemačkih rovova. Nad nama su baš tada leteli nemački aeroplani i teška artiljerija počela je dejstvovati.
Tako je. Komandir se okrete i nekim vojnicima, koji su stajali u blizini: — Priđite i vi... Dakle, mi se zaklinjemo Kralju i Otadžbini, ali ne topovima. Nije nego!... Još i na rudu da se zaklinjemo...
To vam je kao šah. Kajmakčalan bi odgovarao kralju, a Ostrovo onom poslednjem pionu suprotne strane. Ili će oni nama iza leđa, ili mi njima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U jednoj drugoj makedonskoj pesmi — o Sekuli i latinskom kralju — osobito je istaknuta izvanredna Markova strpljivost. Latinski vladar, lažljivac i podlac kao i u srpskohrvatskom
— kako ga sami Turci nazivaju — ljuta pod kamenom guja, stari megdandžija, koji je „dodijao caru i ćesaru, u Latinskoj kralju latinskome“.
jednu tako složenu ličnost kao što je Marko Kraljević (na kraju pesme Uroš i Mrnjavčevići): Na Marka je vrlo žao kralju, te ga ljuto kune i proklinje: „Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda!
pobuda gonila je smrtno ranjenog Momčila da svome ubici uputi one nadmoćne, ljudske i junačke reči: Amanet ti, Vukašine kralju: ti ne uzmi moju Vidosavu, Vidosavu, moju nevjernncu, jer ć' i tvoju izgubiti glavu: danas mene u tebe izdala, a
po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu ugovoriš: kada ćemo poći po đevojku, koliko li povesti svatova; da mi vidiš Roksandu
Kada dođe bijelu Leđanu, lijepo ga kralju dočekao: vino piše neđeljicu dana. Tada reče Todore vezire: „Prijatelju, Mijailo kralju, nije mene care opravio da ja
Tada reče Todore vezire: „Prijatelju, Mijailo kralju, nije mene care opravio da ja pijem po Leđanu vino, već da s tobom svadbu ugovorim: kad će care doći po đevojku, u
Tada reče Mijailo kralju: „Prijatelju, Todore vezire, što me care za svatove pita, neka kupi koliko mu drago, po đevojku kada njemu drago; nego
Viđe li je i prstenova li? Što govori kralju Mijailo?“ Todor njemu sve po redu kaže: „Viđeh, care, i prstenovah je. Da kakva je Roksanda đevojka, onakove u Srbina
Da kakva je Roksanda đevojka, onakove u Srbina nema! Dobro zbori kralju Mijailo: po đevojku kada tebe drago, svata kupi koliko ti drago; samo te je kralju pozdravio: da ne vodiš dva sestrića
Dobro zbori kralju Mijailo: po đevojku kada tebe drago, svata kupi koliko ti drago; samo te je kralju pozdravio: da ne vodiš dva sestrića tvoja, dva sestrića, dva Vojinovića; u liću su teške pijanice, a u kavzi ljute
“ Lita njega Balačko vojvoda: „Gospodine, od Leđana kralju, kakav bješe junak u svatov'ma što najveće otvori junaštvo?“ Veli njemu leđanska kraljica: „Slugo naša, Balačko
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
MI REČE Sadržaj SMEŠNA PRAŠUMA 3 UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE 4 DR 5 TELEFONIJADA 6 SMEŠNA PRAŠUMA 7 OVO JE PESMA O KRALjU 8 ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU 9 BIO JEDNOM JEDAN PETAR 10 CIPELE 12 BILA DEVOJKA MARA 13 BEGUNCI OD KUĆE 15 PERTLA SE
Ćosavo mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica Smako brke s lica OVO JE PESMA O KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba Bilo je kod tog kralja Mnogo
priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica Smako brke s lica OVO JE PESMA O KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba Bilo je kod tog kralja Mnogo dobrih detalja Te
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Na to odgovor mu dadoše bogovi i rekoše mu: »Ako ti, kralju Kodrus, na tom boju padneš te pogineš, to tvoja vojska, onako srdita rad tvoje smrti, nadvladaće onu drugu vojsku i
KOKOŠ SA ZLATNIM JAJIMA Darije, persijski car, u neko dobi bio je poslao svoje elčije k Aleksandru, maćedonskome kralju, izaradi porcije, što je od pređe uzimao od Filipa, oca mu, danak, da onako i on mu lepo, potpuno ima izdavati onu
imadoše onde svoje i očine im svete mošti, natovariše se u lađu, te se spustiše s materom dole k Budimu, dođoše u grad kralju.