Obradović, Dositej - BASNE
gdi potoci po dolinam šušte, čisti zefiri luge prohlađuju i raznose miris ljubičice, gdi se livade s poljskim cvećem krase i privlače svakog oči na se.
Radičević, Branko - PESME
Umilni, snežni vidio sam lica I lepe plivati po zraku vlase, Rumenu diku jošte usničica, Očiju vide neizmerne krase, Kâ što je krasna rosna ljubičica, Kô sunce bile su te oči sjajne, — A opet ne kâ moje drage bajne. 28.
16. Srpčić primi savet mudri, Staro ruo baci sa se, A na sebe drugo udri, Čim se pravi ljudi krase, U štrufle se divne stera, Lati fraka i kvekera. 17. Oj kvekere, ao frače!...
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Srpske kćeri mlade na udaju, Cveće beru, vence spletavaju: Sa ružicom prsi svoje krase I vesele uzvišuju glase; Na pohvalu RIMSKOGA CESARA, Austrijskog dvora gospodara.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kad Ježić tako žudi za njom, biće to, bogme, bogati dom. Još ima, možda, od perja pod, pečene ševe krase mu svod. Ta kuća, veruj, obiljem sja. Poći ću, kradom, da vidim, ja.
A svet je, znate, bogat i krasan, šarenu ima čalmu, Sever mu krase srebrne jele, na Jugu ima palmu. Dalek je Sever od leda čista, na Jugu pesak užaren blista.
dođe i mukne svaki dan: — Gospodin baštovan, budi mi poštovan, pamet su tebi dali mudri goveđi bogovi, neka ti čelo krase od pola metra rogovi, vidi se, nisi spavȏ, mudra kupusna glavo.“ Dubim na jednoj nozi: u glavi plan se gradi.
“ Četvrtog dana poštar Bosanac, javlja mi zorom: Stigao stranac!“ Pogledam brzo. „O Tibetanac!“ Okice kose dečaka krase, prati ga pismo iz grada Lase: „Najbolji dečko Tibeta, zna se.
Rakić, Milan - PESME
Nijednom Grku ja ne dam preda se! Ti ljubavnici s lažnim oreolom, I što se uvek lažnim perjem krase, Manji su od nas i srcem i bolom. Svi Grci nazad!
Pandurović, Sima - PESME
Znaci mladosti već ne krase Dela mi, koja vreme lagano ruši, drobi, Nikada možda neću sa dobrim snima više U društvu biti, nit će pod senkom
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' je sveća, il' je ime svetlo, Il' su dela koja se ne gase, Pa redove nedoglednog groblja Svojom zrakom krase. Ti grobovi, Stari, novi, Oni sjaju Svakom naraštaju Kad se umlje u prošlost udubi, U tamnini da se ne izgubi; Kad se
Petković, Vladislav Dis - PESME
U dušu će mi sići humka mnoga — To znana bića opštu ljubav krase: Al' duša moja žalosna i stroga, S mrkim senkama što se u noć gase, Neće ni kleti ni moliti Boga.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Slava tebi koji znȁde ozdola, ozgora Steći sebi poštovanja — i samih zlotvora. Slava tebi, čiji dari i kraljeve krase! Ti si stekô mnogo, mnogo — ali ništa za se.
Tvoje „Šetnje“, Abu-brale, naš „Starmali“ krase, Kâ što krasi stô božićnji reš-pečeno prase. Tu se šala (ne neslana) u viceve niže: Ko okusi, sve bi više, i sve
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Pokazuje na Stanoja Glavaša.) Ta bleda glava, te hladne grudi Što ih kô bokor ruža raščupan Sopstvene krvi krase cvetovi, Ti si prolila... Ti!... Stanoje! O, šećer-usta moje ljubavi!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naći ćemo se u Pragu na zidanom mostu Karla IV. Ala hitro protiče Vltava između stubova Karlovog mosta. Njega krase kameni kipovi, a brane visoki obalski tornjevi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nije. Jedva daleko negde nađe čovek drugi, koji se takođe lako izvali. Od čega žive, i cvetaju, i mirišu, i krase svet čitavi plaštovi i zidovi onog zelenila i cveća — to ostaje zagonetka! Grančice rastu takoreći na očigled.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sve žuta dukata! Jedan ću mu ćemer halaliti što će moje t’jelo ukopati; drugi ćemer nek se crkve krase; treći ćemer kljastu i slijepu: nek siljepi po svijetu hode, nek pjevaju i spominju Marka“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vaše žene sabiranjem se k crkvi što odviše im može biti, toliko se s kitenjem cifrajući krase, za laskanje čavrgovom šikanjami gde je tko raspaljenik ožeglih očiju.