Obradović, Dositej - BASNE
iziskuje zdravi prirodni razum, koji kad se jošte s naukom sojedini, onda ostavlja onaj božestveni venac koji krasi i uvenčava slovesnu dušu.
” koju ko krasi, ukra|siće njega bog; a ne zidovi, zvona, zlatotkane odežde (ženska ukrašenija) i srebrno posuđe. Zato sve te vešti
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
zmaja, koji je bog te pita s koje strane pao i zalleo se u granje sa kojega je lišće davno otpalo, a rep ost’o tu da krasi golo drvo, i stajaće tu sve do druge godine, do leta, kad drvo ozeleni listom, i kad se nakiti mirijadama dudova ploda.
Zapeva onu staru nežnu pesmu: Raduj se, mlada nevo! Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet. Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zvuk sledećih stihova možda je previše patetičan, ali lažan nije: To su zbori, to su glasi Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni' Spajajući gromkim jekom I
Radičević, Branko - PESME
Oko sjajno, čarne mile vlasi! Obraščića, usničica krasi! Devo, devo, da l' ćeš biti moja! Zlaćano sunašce gle već planu, Beli danak zemljici ogranu — Srce moje, ti se bez
Na Uskrs, posle 11 noći pevao. RANE II Evo nema pramaleća Sa svojimi krasi, Evo leto dade pleća Sa zlaćani klasi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Nek perje petla krasi tvoj dom, kokoš nek sedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne krepe. No kad kamen padne ili
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi. Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo”.
Ko je ovo momče? Koji jad ga slama? I šta traži noćas od Božijeg hrama? Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžaste vlasi. A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako.
Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžasti vlasi. I nad lepom glavom, u dubini mraka, Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
i trijumfa dični v'jenac, da mu krasi glavu smjelu. Al' heroju topolskome, Karađorđu besmrtnome, sve prepone na put bjehu, k cilju dospje velikome: diže
Pandurović, Sima - PESME
Ali prva zora i kraj svega glasi! Naš polet brzo, opuštenih krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe što se polagano gasi...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pred zoru se mrzne. — Skoči, pa reci „hop“. — Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. — Konac delo krasi. O SLOZI — Bez zbora nema dogovora. — Dogovor kuću gradi. — Bolji je dogovor nego pogovor.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo bi odveć mnogo bilo. „Vozrite», veli, «na cvetke poljske. Ko i[h] tako krasi i odeva, da car Solomon, u svoj slavi svojoj, nije se mogao odenuti ni ukrasiti kao jedan od ovi[h] cvetaka?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Što ja počeh - ti produži!“ „Još smo dužni - ti oduži!“ To su zbori, to su glasi, Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom silom nekom, Spajajući vek
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
- Gavril reče ocu prevječnome - pravila su tvoja osveštana, njihovijem premudrim poretkom plan se krasi neba i nebesah.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nemogućnost posvećuje njegovu borbu, neuspjeh kruniše njegovo djelo, jednako onako kao što za dobričine „konac djelo krasi!” Ne, nije to izmišljaj malaksalih, izrođenih. To stoji zapisano na samim prapočecima historije duha.
Petković, Vladislav Dis - PESME
jednome kraju starog Beograda, Posle tol'kih dana opet gledam njega: Nasmejana, vedra, lica uvek mlada, Koje mu sad krasi iz rata belega.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ — Ko god grobak svoje dece Kandilima samo krasi A za tuđu srca nema — Taj kandila ona gasi. A ko želi biti otac, A ko želi biti mati — A Bog ne da — taj neka se
Tvoje „Šetnje“, Abu-brale, naš „Starmali“ krase, Kâ što krasi stô božićnji reš-pečeno prase. Tu se šala (ne neslana) u viceve niže: Ko okusi, sve bi više, i sve prste liže.
Kad bi se orden ribama davô, Ti bi ga prva dobila tuna; Ordena nemaš, al’ skromnost tvoju Još bolje krasi kriška limuna.
madžarat, madžarsko vino. mirta, mirča, zimzeleno drvo beloga cveta; venac od mirte i danas krasi nevestu pri venčanju.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
prijatelju posvećeno Kad bi moja knjiga bila Ljupka, kano lice tvoje, I svu skromnost u se vlila, Koja krasi nravi tvoje, Kad bi moja knjiga bila Čista, kano srce tvoje, Kad bi sladost pribavila, Koju nose reči tvoje,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje. Al’ su pesme slabi glasi, Tebe nešto lepše krasi, Što te krasi: Srpkinja si.
Al’ su pesme slabi glasi, Tebe nešto lepše krasi, Što te krasi: Srpkinja si. XL Hoće da se i nasmeju, Što na tebi nema zlata; Niko ne zna tajni biser, Što ga nosiš oko vrata.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Duh rodoljubivi, Rad v hramu zadužbine zidat. Ne čeka vremena boljeg, k trudu s’ Predaje; krasi lik dobrodetelji Po večnom vkusu; sladi sa trudom trud. Na putu sreće mladež daje Danj blagodarnosti blagodjeju.
O, kakve misli pri grobu tvome Bolno naprežu grud! Ti nisi uma poznavao silu, Čoveka vispreni dar, Što krasi srce, nadima prsi, Stran ti bi čuvstva žar.
Donesite tri železa I kutiju tuđih vlasi, Gaza, toka, vune, beza I ostalo s čim se krasi, — Da se diči sav moj rod Kako blistam a la mod.
Oktobra 1842. Vasa Živković MLADOJ NEVESTI Raduj se, mlada nevo! Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet. Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Obale tvoje šarenilo krasi, Kô ljupki venac nevestinske vlasi, Al' tvoj se talas ravnodušno kreće, Ostavlja rosno cveće. Talasi mili!
Sa njegove glave Šarenê se trave i miriše cveće. I naivna radost, i naslada skupa, Kratkovečnim vencem rogove mu krasi, I veselo jagnje na žrtvenik stupa, A plam puca, gori - i život se gasi... 1883.
Gle, već je svenô venac moj, Što kiti moje vlasi, I tužno sipa miris svoj, I gordo čelo krasi. O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva moja mala.
let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki svet Oni žurno lete u predele juga, Gde se cvećem krasi postojbina druga. Obale su puste i poljane mirne, A studeni vetar leluja mi vlâs...
1888. OVIDIJE Na surom dalekom Pontu gde borje stoletno krasi Tomitske predele mračne, u zemlji magle i snega, Publije zamišljen sedi. Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi.
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena: mudrost krasi. 3a ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo.
diše. Mila polja i doline cvetne, Božje sunce nek vas večno krasi, I da, štedro, nikad se ne gasi Nad poljima Arabije sretne! II NA OAZI Žarko je prispelo podne.
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće, No kad kamen padne ili
Noć mirišljava sađe i mesec nebesa krasi, Kad se s obala Ganga veseli začuše glasi. To Azok prinosi žrtvu gospodu i bogu svome, Da blagoslovi vojsku I svetlo
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Harisijades govori obično običnim govornim jezikom Grka, i hleb i vino, kad je za ručkom, zove: „psoma” i „krasi”. A kad jede samo hleb uz vino — grčko narodno posluženje — onda se služi rečima pisanog grčkog jezika, lepšim,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kome je čemer u grlu, i med mu se gorak svidi. Nepravu čoveku niučemu pravo nije. Đavo nema sna. Konac delo krasi i gubi ga. Drvo, kamen li držeći u ruci, dok se ne ispusti, zlato se ne može ščepati.