Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi kola sekund‑sekretara grofa Kajzerlinga – koja su vukli krasivi belci – zašla u neku od tih mračnih, tesnih, baroknih, ulica, Isakovič bi se setio da mu je Božič pričao da je Beč
(Ah! Krasivie nogi! Ah! Krasivi cvet lica! Ah! Krasivaja grud!) Pitao je Isakoviča samo da li je i kod prvog sekretara, Černjeva, išao, i pašport dobio.
serbskih komersanata, za koju mišljahu da je ostrvo blaženih, sa mramornim palatama, vrtovima i ulicama, po kojima trče krasivi belci, igrajući na kopitama, i ona je bila puna laži. Ništa se u njoj nije moglo, bez diškrecije, kako su mito zvali.
njoj svaku reč koju su Ana i Varvara, od žena ruskih oficira, slušale, ali se to sve svodilo samo na to, da carica ima krasivi cvet lica i krasivie nogi. Niko nije smeo da priča o sladostrašću, koje, u toj ženi, bukti.