Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
te ličnosti što su vazda društvo Uzlovićevo, nego da nomenem samo daljne goste koji se potrudiše da mu na veselje dođu. Krasni su to gosti — u daleko ih nije.
Kaže — nema, ne da. — Ne može biti. — Bome može, Vidače — reče Milun stišavši se malo. — Eto kakav ti je taj tvoj krasni Sreja! — Otkud moj? — Pa ti si mi ga i natentao na vrat. — Zar? A ko li ono prvi pomenu da bi dobro bilo najmiti ga.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
„Malo je, veli, „prilen, ali dobar, pošten...” I onako... njemu su svi Crnobarci krasni ljudi... Jedino vrči na Aleksu, njega ne mari. Neće da čuje reči o njemu!... Popu prekipe.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Što je bilo, bilo je; što je k’o im’o da izvuče, izvuk’o je. — Pa je l’ povuk’o? — Jeste, povuk’o je tvoj krasni suprug, k’o i uvek. — Ne razumem te!... A on? — On se izvuk’o. Ja sam povuk’o, a on se izvuk’o, k’o i uvek što je.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Nije čudo, ima gosta mladoženju! Ljuba je sa svojom furom stigao u vinograd. Tu mu se sad cela romantika razvila. Krasni vinogradi, lepa Savka pred očima! On je već sa svojim srcem sasvim načisto.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
) Prokleto Eva, oći da prevari svoga muž! (Otvori Fala Bogu opet sanduk.) Moi krasni život! (Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.
(Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.) Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos banku! Što ću da mu dam? Ovo kaži: „Nemoj mene, gospodar!
Žao mi je samo taki krasni konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv. Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Komandantu Kijeva treba skrenuti pažnju da su ti oficiri, koji se iseljavaju u rosijsku vojsku, krasni i pošteni ljudi, ali da ne mogu da zaborave prošlost. Čudni su! Kukaju!
Matavulj, Simo - USKOK
To mi je rekao poslije, pošto se vratio. Pošto se izvidah, oženih se. E, bratikoviću si mi moj krasni, đe ono ostadoh, dokle ono dođosmo? — Oženio si se! — doda Krcun, koji ga, osim Janka, jedini još slušaše. — Da!
Ali to bi dugo bilo! I sad, bratikoviću si ga moj krasni i đetiću moj lijepi, za ove trideset i tri ili i četiri godine, otkad se ovaj vladika zavladičio, osim ovijeh
Radičević, Branko - PESME
“ Krasni moma ima dosta, Kô ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Ver
jasno Da po svetu naširoko Sve je vidim lasno; A da vidim de najviše Grožđa svakojaka, De smokava i suviše Ti krasni bresaka.
Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani!
Bogu je bilo vrlo žao Što ga nije davno već sazdao, Pa gledeći tako sa visine Zaplakô je od velje miline: „Svete krasni, o svete ubavi!“ Ali nešto mal' ne zaboravi.
Šta je ovo, zar se tako radi? Glednu čele, oh divne čeljadi, Ta sve oni krasni sokolovi, Sve trutovi, da Bog blagosovi! Oj detići, reko, zdravo, zdravo! Kaki amo vas postavi đavo?
Oj sokole, živ i zdrav nam bio, Ali nešto da ti kažem tio: Idi zbogom, prođ' se posla toga, Veruj, krasni, to je za drugoga; Al' kad žito vežu u snopove, I u vence kad sviju cvetove, Onda dođi nek te osamare, Pa ponesi
Ja od puta bija malko trudan, Malko gladan, a malko i žudan, Pa se setim krasni pečenica, Namastirski krasni poslastica, Vina rujna i prebela leba, I ostala što gr'ocu treba, Pa namislim u
Ja od puta bija malko trudan, Malko gladan, a malko i žudan, Pa se setim krasni pečenica, Namastirski krasni poslastica, Vina rujna i prebela leba, I ostala što gr'ocu treba, Pa namislim u namastir, pobro, Te se onde
sunce zaplamtilo, Al' je Turkom oko srca zima, Jer sve dalje Srbalj preotima, Ponajdalje Gojkovi konjici, Ta jesu ti krasni ubojnici: Polomiše, Turke zamrsiše, Za srce im vojsku uhvatiše, Pa je na sve razmahuju strane — To opazi Arslan
za aljinu od zvezda Pripoveda, i od tiči gnjezda; I o onoj ljutoj gvozdenzubi, I junaku štono je pogubi; O kerovi i krasni konjici, I laganoj po vodi lađici; O gujama pod kamenom ljutim, O smokvama, i narandžam' žutim; I spomeno čudnovatu
30. I dalje njemu voda ide tuda, Na putu krasni nalaze se žbuni, I preradosno čekaju ga svuda I pozdravljaju g' mlogobrojni kljuni; I dalje vrelo zveči kojekuda A
kada sunce prostre more, Oblačak nikak' mu ne kvari žar, O sretno tako, sretno, gledaj, more, Uživa oko neba krasni dar! Poslednji zrak ev' dana veće tone, A trave vitke sjajne suze rone. 33.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
se čepiš kao lutka; kad govoriš, da se i sama ne razumeš; da držiš kojekakve proteranice za barone, to učiš iz tvoji krasni rumana. Ja ti poslednji put kažem: da te nisam više vidio s njima!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
sjen, na njemu šešir, i torba neka, a glas mu mio i zameđen: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, izići malo, sada si sam, puna je torba da ti je dam.
zeleno perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, puna je torba da ti je dam, iziđi malo, sada si sam.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Dopade mi se nešto da u ovoj zemljici živim što duže vremena. Učinio sam s mnogima poznanstvo. Neki krasni ludi. Mirni, tihi, krotki, kao golubovi. Jedu, piju, dremaju, pomalo nešto posla gledaju. Jednim slovom: srećni ludi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine, Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„Sad si, mislim, sasvijem dovoljan i duša se obodrila tvoja - reče meni krasni žitelj neba - kada ti je tvorac dopuštio da mu prestol svijetli pogledaš i prelesti raja sveštenoga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako opet išli, išli, žurili se da što prije stignu, dok dođu i u četvrtu carevinu. Kad tamo, ali krasni carevi dvori, a nigdje se niko ne vidi. Jedna soba otvorena, i tamo daleko na kraju vidi se zlatni krevet.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Naš je život bokor drvo I slavujev stan, Pod drvetom provedosmo Mnogi krasni dan. Ali drvo ponajlepše Često grize crv, — I ja često, vrlo često Snivam boj i krv.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O Zlatoje proleće! Jutrom rano vozduh krasni, noseći se istiha, prohlaždava sav svjet jasni preradosno izliha. Životnaja v njem igrajut, tim veselost nami dajut.
Tu bi bilo hasne i za njega i za nas. Ja bih mu saopštio više naših pesama, tim bi se on upoznao sa glasovima koji su krasni i njemu neznani. Posle bi ove dao štampati, Nemci bi kupovali radi retkosti a ja bih se trudio da i kod nas kupuju.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Jutrom rano vozduh krasni, noseći se istiha, prehlaždava sav svjet jasni preradosno izliha. Životnaja v njem igrajut, tim veselost nami dajut.
Šantić, Aleksa - PESME
No pesma drhtati mora Kô poljub usna joj strasni, Što mi ga darova negda U čas slatki i krasni. 8 Nepomično, tamo gore. Na visini zvezde stoje; Vekovima gledaju se S nemim bolom čežnje svoje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad se triput obrediše vinom. Kajica ti na noge ustade, pa se svome on poklanja kralju: „Kranju Ćurđu, roditelju krasni, pusti mene međ' Madžare, babo, da se malo poigram s Madžari!
Nije šala tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa!“ Al' Kajica besedio kralju: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, neću, babo, zametati kavge, a tako mi uleve kraljeve, i tako mi leba carevoga!
sisu levu, toke razbi, srce mu raseče; zemlji pade vojvoda Kajica, vrisnu junak kao soko sivi: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, ubi mene Madžar iznenada, brez junačkog moga ogledanja, moje sablje i desnice ruke!
Možeš li mi preboleti, sine, da te baba na lekare dade?“ A Kajica jedva izgovara: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, ja ti, babo, preboleti neću, jer su strele puste otrovane, na zmijinu jedu nakaljene; ako možeš, osveti me, babo!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA Da budete sveti ljudi, rod izbrati, carsko spleteno cveće i sveta loza, gospodski zdržan krasni pojas po vremenu s kruga sveta skupljeni, od jedne kapi nasporena golema reka, od vatrene iskre nebesno postalo sunce!
blaga i posla tamo u Efes k apostolu s pismom svojim, te mu zavešta da ima to skoro dovršiti i što lepše može biti krasni krov da spravi.
Nije li se strmo dole preobrnulo sve širom: skupi belezi i lepe zastave, da rečem divni barjaci sa zlatni gojtani i krasni venci, velikojunačni mnogi kopjanici, zlatnoperjanici i zarkulonosci, naše hvaljene dike?