Ilić, Vojislav J. - PESME
1887. AMOR NA SELU 1. U jednome mirnome selu, daleko od naših strana, seoski pijani kravar uhvati jednoga dana Amora, božije dete... Jutro je stajalo krasno, I svetla, jutarnja zvezda na nebu treptaše jasno.
Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima Da sveta nedelja sviće i praznik donosi njima. A kravar na posô krenu. Još bleda vladaše tama, A on na polju zasta do samog seoskog hrama I prekrsti se triput.
Jedino posle se seća Holuje i kmetske žene i njenih punačkih pleća. I kravar pomenu Boga... Zatim se iskašlja jače, Sanjivo zaturi glavu i u rog duvati zače.
I dan ogreja sjajni. U dolji reka se svetli, Vratnice lupaju selom i žustro pevaju petli, I kravar, zevajuć glasno, goveda pogoni tada Na ravni seoski pašnjak, gde bela planduju stada.
Blizu samoga sela gusta se šumica diže, Gde kravar obično drema kad sunce na zrenik stiže. Tu divlje cvetaju ruže i bistra rečica teče, I pesma slavujska zvoni u vedro
A to je ovako bilo. Kô svakad činio što je, Kravar okrete glavu i oči obrati svoje Put guste zelene šume. Al' danas začuđen stade Kad njegov pijani pogled na cvetnu obalu
„A, čekaj!“ uzviknu kravar, „ja uprav tebe i trebam, Tebe, što ptice plašiš, odavno po šumi vrebam. Kmetu ću ja tebe, zverko.
Po mirnom, tihome selu Podnevna začu se lupa: reduše s obedom žure, Dok suve kosmate psine pod strehom umorno žmure. Kravar je išao selom, al' Bog će jedan ga znati Zašto se priseti nešto i prvo u krčmu svrati, I popi po jednu s nogu.
U kraju dvorišta ravnog granati orah se diže, Tu kravar u hladnjak sede kad doma s Amorom stiže. Ispriča kmetici redom sve što se od jutros zbilo, I gledi kmeticu nešto, pa,
Kmetica, snažna i sniska, vukući prepuna vedra, Zasuk'la rukava oba i malko otkrila nedra, Te kravar ušara mnogo. Najposle ukrsti oči, Kad vredna kmetica poče da hladnu rakiju toči. I sasvim izgubi pamet. „Kmetice!
Noć se klonila zori, S istoka jutarnja zvezda kô iskra ognjena gori, I petô zapeva jasno. Zora se zasija čista Kad kravar podiže glavu, kô Lazar na poziv Hrista, I rosa, što hladni vetrić s krila je zorinih trese, Tako ga svežinom prožma da
podiže glavu, kô Lazar na poziv Hrista, I rosa, što hladni vetrić s krila je zorinih trese, Tako ga svežinom prožma da kravar lako se strese.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na dan mog odlaska skupiše se u dvorištu svi naši mlađi, trgovački pomoćnici, kočijaši, vinogradžije, kravar, ciglar, podrumar i ostala služinčad da se oproste od mladog gospodara.