Ilić, Vojislav J. - PESME
“ reče joj smešno, „Kako se, onako, imaš?“ I onda podmignu grešno. Kmetica zaturi glavu i zasmeja se tade, Pa gurnu kravara tako da ovaj na zemlju pade I čisto riknu od sreće... I tako, izvol'te čuti, Otpoče lukavi Amor da duše njihove muti.
Metnuvši kraj usta šaku On kmeta hlađaše krilom i reč mu prozbori taku: „Dostojna prezrenja svakog, kmetica kravara ljubi, Otvori četvore oči, o kmete, i ovo tubi.
To beše svinjarče - Amor. Idući bodro i lako, Odeven u selsko ruho kravara pogleda tako Da ovaj pretrnu samo. Njemu se učini tade Da ovo lukavo dete sve tajne njegove znade, I razrogači oči.
Ona se stidela jako, Zašto da prezre muža i brzo posrne tako? I radi kravara jadnog?!... Kmetica očajno skoči, I prosto poljanom jurnu, pokrivši rukama oči.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
bašta svo zelje, od prostačkog luka pa do gospodskog karfiola i špargla, voćnjak, najlepše voće, kokošarnik svu perad, kravara sve mlečne proizvode, a podrum fina daljska vina.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
I pilići i petlići – Laki tići krilatići Potrkuju i pevaju, čekaju te, izgledaju. Većem puca bič kravara A duduče rog svinjara. Haj, urani, pa ustani, Sve već čeka – na tebeka.