Ilić, Vojislav J. - PESME
Krajičkom kecelje svoje zakloniv obraze malo, Ona okrete glavu. Al' šta je kravaru stalo Do njenih detinjskih suza! Kad podne na zemlju pade, On uze Amora, dakle, i s njime pred kmeta stade.
No sreća potraja malo, ne zato što beše sreća, Već bednom kravaru selskom što, najzad, buklija treća Oduze sva čula redom.
I utom, sa sviju strana, Jeknuše veseli zvuci u susret granulog dana, I svest se kravaru vrati. On se je sećao svega, I stid ga toliko uze: dođe mu da čisto bega!