Jakšić, Đura - PROZA
— Čuo sam, snao, da imate promrznuta krompira, pa bih rad bio da kupim... Dobar će biti za kravu!... Al’ kad nije Đoša kod kuće... onda... — Ima nešto malo... biće, tako, za šeset-sedamdeset oka...
Obradović, Dositej - BASNE
83 Krava jalovica i volovi orači Kravu jalovicu hranio seljanin, kad odeblja da je zakolje. Ova gledajući dva vočića svako veče kad utruđeni s oranja dolazahu,
Dođe vreme da zakolju kravu; vežu je za noge i rogove, prevale je na zemlju, pak počnu oštriti veliki nož. Tada volovi zapitaju je: „Sad kaži ko se
Ali oni tada zapisuju, nemilostivo i bestidno ištu salandare, proskomidije, pomenike, vola, kravu, a od siromaha ovcu, jare ili, ako ništa, — čarape; on mora što otkinuti, da mu nije zaludu put.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ko je Srbin a nema duge puške, dva pištolja i veliki nož, neka proda jedinu kravu i pusat sebi kupi. Tako je od čestitoga vezira zapovest.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Idi je, sinko, zovi; ona i ne zna da imamo posjetu. Gospoja Sida bila je tamo gde se obično muzle krave. Kravu je muzla Žuža sluškinja, zdrava jedna dunda jedrih obraza, što kažu: da udariš po jednom, prsnuo bi onaj drugi!
Afrika
dokazano je da crnac pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
je da crnac pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali su ćutali. Neki udes zao, neke mađije, pretvarale su njihove žene, katkad, vrlo brzo, iz pupoljka u ružu, a zatim u kravu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Znajući dobro da ne mogu sobom poneti stvari od stakla, ili zlata, niti povesti kravu ili tele, oni su ipak videli bezbroj sjajnih stvari što su treperile u noći, krasne i vanredne.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
da su telesni pokreti namenjeni isključivo zabavi igrača“ (u ovu kategoriju ulaze igre: „prstena“, „kvočke“, „prodavati kravu“ itd.). U igrama duha „mesto telesnih pokreta dolazi radnja duha ljudskoga“ (to su: „poleće-poleće“, „ukradene jabuke“).
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ni kada zažmurim, tetrapak mi ne liči na kravu. Farovi automobila iz moje ulice ne umeju ni izbliza da me pogledaju onako kao kravlje oči.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NAĐ: Tako se govori. SMRDIĆ: No, treba da i lepo dočekamo. ŽUTILOV: Ja ću im pokloniti jednu kravu. ŠERBULIĆ: Ja tri akova vina. SMRDIĆ: Ja dva. NAĐ: To je lepo. ŠERBULIĆ: A šta vi dajete, gospodine Lepršiću?
ŠERBULIĆ: Vama se uvek dopada što Madžari kažu. GAVRILOVIĆ: No nisam im obećao ni kravu ni vina. ŠERBULIĆ: To je ništa. SMRDIĆ: Da nije za protokole, vidili bi šta bi dobili.
Sremac, Stevan - PROZA
Dakle, ko zna šta je to? — Ja, gospodine — ustade drugi. — To je krava. — Da, krava, reče Maksim, i poče opisivati kravu onako kako to novi pedagozi opisuju, i kako mi jadnici, koji smo imali stare učitelje, ne besmo nikada te sreće da tako
Sve je to Maksim ispričao i izveo decu u avliju gde je Puja doveo kmetovu kravu, Milku nazvanu, da i ona posluži nauci, kao živ primer u očiglednoj nastavi.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Sakrivaj kravu, jesam li ti još sinoć kazao. Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu. — Ma ko će ti na kravu? — s dosadom se
— Sakrivaj kravu, jesam li ti još sinoć kazao. Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu. — Ma ko će ti na kravu? — s dosadom se otresa golema, prekrupna momčina, jedan od onih koje su, čini se, pravili u
— Sakrivaj kravu, jesam li ti još sinoć kazao. Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu. — Ma ko će ti na kravu? — s dosadom se otresa golema, prekrupna momčina, jedan od onih koje su, čini se, pravili u kupusnoj kaci pa ih
— Evo ih, striče, dolaze. Seljak se samo lupi po vratu. — Rekoh li ja, Vasilije, goni kravu. Dolaze, pa da. Ne boj se, to nas dobro neće mimoići.
zaropet kravu klati! O ljudi, ljudi, šta će se i kako će se? Da se bar koliko-toliko zaštiti od seljakova pečalna pogleda, intendant
— Vojske — pustinjački jeknu seljak. — Ostala samo žujova? — priupita intendant zagledajući kravu na ledini, a sve mu žao što to nije bar neka zekulja, marvinče zaštitne boje, mogao bi se načiniti da je nije vidio.
ćutke gazi u dugoj partizanskoj koloni i na odmaralištima mirno sluša zajedljive primjedbe izgladnjelih ljudi: — Čitavu kravu za ovoga tu! E, jesmo dobro pazarili, nema šta. — Ostavi grešnika, vidiš da je i on pošteno nadrljao u toj trampi.
To ti je isto kao da tamo u svom selu zaboraviš uveče napojiti kravu. Samo krava bi bar u neko doba rikala da te podsjeti na tvoj propust.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A baka će njemu: — Sad ti drugo ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš
On sad proba, a krava, brate moj, stoji kao ukopana. Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, je veseo.
Kad oko ručano doba, al' ima šta i vidjeti: mali podavro pod kravu pa sê, a krava stoji kao ukopana. Opa sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću
— Ne budali, luda ženska glavo, — veli joj čovjek. — Kako bih ja klao onaku kravu, a pri tom i jedinu muzaru, pa da onda suvotujemo kao i druga sirotinja, bez ikakva smoka?
— Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zavrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi
— Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zavrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi mi se zvalo lijepo gospodarstvo.
Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zavrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi mi se zvalo lijepo gospodarstvo.
Mali, kad je vidio oca da pazi hoće li posati kravu, nije hteo taj dan sati. Čovjek dođe kući, pa reče ženi da tu nema ni traga od kakvoga sanja, jer on je dobro pazio, pa
— Te ti ona sad opet ode u polje gdje je dečko pasao goveda. Kad ona tamo, ali dečko, baš kao uprkos, opet pod kravu, pa počne sati da ona vidi.
Čovjek sad nije imao kud kamo, jer s vragom zlo, a bez njega devet puta gore, te joj reče da će zaklati kravu, pa neka bude jedanput mir.
Kad je dečko saznao da će kravu zaklati, vrlo se ražalosti, te nije mogao ništa jesti ni piti, pa kad je došao u polje, sjede opet na onaj panj, pa
On joj sad kaže sve. A baka će njemu: — Ne boj se, sinko, ništa, nego kad budu kanili kravu klati, išti ti da je sam kolješ, pa onda izvedi kravu u voćar, priveži je za voćku, ali samo ovlaš, tako da se može
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ljubavnice, u dvorištu lepotice, a pred veče mlekonosne — čime, dakle, ispunjavaju sva tri potrebna uslova za idealnu kravu. Padala je lova u dolarima do krova, a bik je radio ...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Maskiran zeka u pseći frak! Sad vidim i ja: svetu je smak!“ Na svadbu krčmar kreće kod znanca, osedla kravu umesto vranca, pa na put krenu u punoj slavi, kroz maglu jaše na brzoj kravi.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Mušica mu obeća to i ode od njega. PRIČA O ĐAVOLU Isterao u proleće seljak kravu na pašu. Behu tu, odmah iza sela, prostrane livade i pašnjaci s lepom zelenom travom, a iza njih, dalje, veliki rit.
Đavo je sedeo, pa je, od duga vremena, na dokolici, uzeo jednu trsku i pravio karabu. Kad je seljak doterao kravu blizu, pod sami rit, đavo pogleda i prekide posao.
Kad je seljak doterao kravu blizu, pod sami rit, đavo pogleda i prekide posao. Seljak je molio Boga da mu pričuva kravu dok se on ne vrati, pa ode nekim poslom natrag u selo. „Eto!
„Eto!“ — mislio je đavo — „ovaj moli Boga da Mu sačuva kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj se nešto desi kakvo zlo, onda ću ja biti kriv.
da mu se krava zaglibila, reče: — No, tu mora da je sam đavo umešao svoje prste — i ode u selo da nađe ljude da izvuku kravu. — E, eto — reče đavo — jesam li ja kazao?... Opet ja kriv!... A ko je terao da igra?... 3ar je to za nju?...
Nego, ded, da ja nju izvučem napolje, pa će ljudi jedared i meni kazati hvala... I đavo se odupre, pa izgura kravu na obalu. A kad seljak s ljudima dođe pa vide kravu na suvu, reče: — A, gle! izvukla se — hvala Bogu!...
I đavo se odupre, pa izgura kravu na obalu. A kad seljak s ljudima dođe pa vide kravu na suvu, reče: — A, gle! izvukla se — hvala Bogu!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Putuješ na Majorku, na Bled, Planicu. I do zemlje poklanjaš se Najjačem: Nek ti bude! Ali kad na klanicu Povedeš kravu, dođe mi da zaplačem! Slušam riku kroz šume i kroz dolove: To trgovci polaze u pohode...
KRAVLjA LjUBAV — Šta je ljubav? — pitao sam kravu Na livadi, dok je pasla travu, Oka vlažna, pameti pipave, Nenaviklu da daje izjave.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR JANKO U njih nema nikakva vjenčanja, no pogodbu nekakvu učine kâ da kravu napoli predaju. Oni žene u čeljad ne broje, no ih drže kâ prodano roblje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Onda kadija reče: „Dobro je kašto i pametnu ženu poslušati“. Zao spahija oćera jednu kravu, a dobar dvije. — Jer se od zla čovjek čuva, a dobar lakše prevari i izlaže.
A ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih kravu za dinar; Oj ti kravo, muzo moja! A ti konju, trko moja! A ti vepre, rano moja! A ti ovco, strigo moja!
A da bih još poživ’jela, Ja bih kravu podranila: O ti, kravo, muzo moja! A ti, kozo, brigo moja, A ti, ovco, strigo moja, A ti, vuče, bau, bau, A ti,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
IV. ERO I KADIJA. Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijinim govedima. Jedan put se dogodi, te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu
Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.“ — „Pa ko je kriv, more! je li je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — „E! vala, more! marvi nema suda.
“ — „E! vala, more! marvi nema suda.“ — Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola, tvoju kravu.“ — „A a! more!
čuvajte se vi te jame, jer da koje od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati odmah pretvorila u kravu.” Ovo rekavši starac otide, a đevojke onda čudeći se njegovijem riječima prikuče se jami još bliže i stanu se u nju
Kad ona u veče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Po tom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima.
Kad ona u veče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Po tom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima.
” Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti, đevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve
Ele on tebe prejaha dvaput preko ćuprije.“ 31. ERO I KADIJA. Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijnim govedima.
Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.“ — „Pa ko je kriv, more! jeli je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — E vala, more! marvi nema suda.
“ — E vala, more! marvi nema suda. — Onda Ero: „Ama čuješ li ti, efendija! što ja kažem: moja krava ubola tvoju kravu.“ — „A a! more!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zašto, dakle, ova stvorenja svet božji da ne vide? Čovek pametan ni ovcu ni kravu jalovu za toliko neće držati, nekamoli ženu svoju. No, sohrani, bože, ropstva ili nemošti! Ovo ima svoj uzrok.
Ćosić, Dobrica - KORENI
On je držao kravu za rep, dok je Višnja, strina mu, sedeći muzla. Gledao je kroz suton kako se dva bela mlaza zarivaju u vedricu, dave u
Pao je, pa se opet brzo podigao. Jeste iz njega istekla krv, još onda, pomisli sad. Hteo je da se pridrži za kravu, a ona se izmakla kao da ga se gadi što je on, dečak, još dete, sa strinom.
Dozivao ga je ceo panađur u Palanci, gde je bio sa ocem; tada su kupili ovu kravu s najvećim vimenom, tu što sada frkće pored njega, luta je i gadi ga se.
Otkako sam se rodila i otkad znam za sebe, sve ću ispričati, Gospode, molim ti se... Tukla je kravu palicom po brnjici što je obrstila i polomila mladu, tek zasađenu šljivu. Mnogo je tukla. Iz brnjice joj tekla krv...
Žensko... pa zet da mi prolumpuje i rasturi imanje... Mrzim žensko. Sve što je žensko... Mrzim i kravu i ovcu i kobilu. Ne! Žensko za noge pa o direk! Neka bude s Tolom i svršeno. Samo jedanput. Nekoliko puta najviše.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Mi je izdržavamo i hranimo!“ „Pa ko ne bi hranio svoju kravu muzaru?“ Mardohaja spopade opet bes. „Vi, pošteni hrišćani! Vi biste tu kravu zaklali i njeno meso pojeli“. „Mislite?
“ „Pa ko ne bi hranio svoju kravu muzaru?“ Mardohaja spopade opet bes. „Vi, pošteni hrišćani! Vi biste tu kravu zaklali i njeno meso pojeli“. „Mislite?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
im reče: — Đevojke, čuvajte se vi te jame, jer da koje od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati odmah pretvorila u kravu.
Kad ona uveče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Potom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima.
Kad ona uveče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Potom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima.
Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti, đevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve
A baka će njemu: — Sad ti druge ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš
On sad proba, a krava, brate moj, stoji kao ukopana. Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, bio je veseo.
Kad oko ručano doba, al̓ ima šta i vidjeti: mali podavro pod kravu pa sê, a krava stoji kao ukopana. Ona sad ode kući, pa čim se sastane s čovjekom, reče mu: — Čuješ, čovječe, ja hoću
— Ne budali, luda ženska glavo, — veli joj čovjek. — Kako bih ja klao onaku kravu, a pri tom i jedinu muzaru, pa da onda suvotujemo kao i druga sirotinja, bez ikakva smoka?
— Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zazrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi
— Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zazrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi mi se zvalo lijepo gospodarstvo.
Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zazrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi mi se zvalo lijepo gospodarstvo.
Mali, kad je vidno oca da pazi hoće li posati kravu, nije hteo taj dan sati. Čovjek dođe kući, pa reče ženi da tu nema ni traga od kakovoga sanja, jer on je dobro pazio,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iz jedne od tih kuća, zaklonjenih između golih drveta, izbiše dva dečaka: gone pred sobom kravu. Jedan od njih duva u sviralu. Pred njima pas potrkuje, a kad spazi stranca, stade i zalaja. Dečaci priđoše k vodi.
? Gde mi je kuća? Rasturiste nas! —govori i nauznačice izvrnu se na zemlju, licem prema nebu. Dečaci poje kravu i radoznalo gledaju u strane ljude.
Dečaci poje kravu i radoznalo gledaju u strane ljude. Milivoj je pratio kravu pogledom: zagazila je u vodu i veselo pije; upali bokovi naočigled pune se.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Evo, novaca je ostavio dosta; ali šta to pomaže kad je ostavio posle sebe kravu. Bogzna šta bi od mene bilo, da nisam od nature na gospodstvo stvorena.
EVICA: Komi fo! FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne čujem od tebe ovu reč, nisi moja kći. Neću ja nepotkovanu kravu da imam, nego devojku od mode. POZORIJE 5. ANČA, PREĐAŠNjE ANČA: Majstorice! FEMA: Kakva je ovo svinjaruša!
RUŽIČIĆ (razrogači se): O, Apolo, gdi je tvoja sila, da pretvoriš oporočitelnicu u kravu! SARA: Gledajte vi, mon frer, da se usrećite; slušajte moj sovet, mon frer, ona je krasna žena, vaša prilika.
Petrović, Rastko - AFRIKA
dokazano je da crnac pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
je da crnac pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu stoku na isti način.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Imam kravicu, uzeću je preda se, pa u čaršiju. Sjutradan iza toga sveza kravu i pođe s djetetom Svi smo ga zaustavljali da ne ide, jer se spremala velika mećava, a valjalo mu je preko planine
“ — Onda sam imô jednu kravu, dabru, debelu kravu. Od usta sam svoji' otkidô, pa sam njoj davô. Kažem vam, dobra, debela krava, ali zijanćarasta da
“ — Onda sam imô jednu kravu, dabru, debelu kravu. Od usta sam svoji' otkidô, pa sam njoj davô. Kažem vam, dobra, debela krava, ali zijanćarasta da Bog zakloni!
Kako bi bilo da mi tu nesretnu kravu preselimimo carevini, pa nek se ona tamo š njom muči i devera?“ „'Vala, velim ja, carevini koja se toliko za me brine!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vojkan iziđe iz kuće i povede rubača iza guvna u ogradu. Pod golemim hrastom, gdje stoka planduje, pokaza na vola i kravu. — Porubaću ti kravu, — veli rubač i povešću je sobom. — Goni ti .... ali, velju ti, nije moja.
Pod golemim hrastom, gdje stoka planduje, pokaza na vola i kravu. — Porubaću ti kravu, — veli rubač i povešću je sobom. — Goni ti .... ali, velju ti, nije moja. Krava je Ilije Smiljanića, dao mi je na po.
i radi njega, vuk ga zaklao, odsječe mi glavu, a za ništa! Rubač naredi rondaru da povede kravu. —Ilijina je, velju ti. —Ne mari... Uto bane Ilija i Petar; neki klapac kaza im da je rubač u Vojkana.
—Moja je krava, — veli Ilija, — zna sve selo... Imaš li kartu od suda?... Pa, razgledavši kravu, veli: —Nema na njoj nikakve biljege... —Nema, ali ima svjedoka...
— Ima on svojih ovaca, — opazi Ilija, — pravo je da njih odagnaš... —Ovce su na paši, — javi se Petar. — Goni ti kravu! —Ne mogu ja čekati dok ovce s paše dođu, — zaključi rubač i pogna kravu.
— Goni ti kravu! —Ne mogu ja čekati dok ovce s paše dođu, — zaključi rubač i pogna kravu. Ilija, preriječivši se radi krave s bratom Petrom, povrati se kući.
I drugi tako vele kad treba vraćati. — Jesi li zabilježio dvadeset i pet talijera, što je otac uhvatio za prodatu kravu i donio ti ih na račun? —Sve je ubilježeno, — veli mirno gazda. —Pa kako da može biti toliko koliko ti veliš?
Rade, zaogrnut kabanicom, goneći pred sobom kravu, uputi se niza selo. Žena s vrata gleda za njim: žao joj krave, ali ne reče ni cigle riječi. Rade se ustavi kod kovača.
Priveza kravu do kućnih vrata, pa uđe. U kući nađe nekoliko ljudi što dođoše poslom da im kovač alat kljene. Pomažu kovaču pri radnji,
— Dognao sam je da je prodam! — odgovori Rade. Kovač prestade tući i poviri na vrata da kravu vidi. —Je li zbilja na prodaju? — upita. —Dašto da j est! — reče jedan od seljaka. — Kud će s njome?
— Pravi si Ciganin! — veli kovaču Ždrale, kad vide da bi htjeo kravu od Rade u bescjenje kupiti, i nabaci talijer preko njega. — Ali treba brojiti odmah pare, nasmija se kovač.