Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta mislimo sad? — zapita on popa. — Još ne znam... Hajdmo sudnici, pa ćemo se razgovarati. I sva trojica krenuše se oborenih glava sudnici... Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine.
Sve selo zna da su to dobri radini!... Nisu lenštine, kao onaj što na moj dom pljuje!... Hajdete, braćo!... I svi se krenuše kući njegovoj... 9. STRAŠNA ZAKLETVA Ljudi gledahu Aleksu onako rastužena, pa im se sažali...
— Zbogom! I hajduci odoše. — A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13. PRVI MEGDAN Harambaša dade Stanku svoju torbu. Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao.
Kad se ta žalosna četa izgubi u šumi, krenuše se i hajduci. Stanko se zadubio u misli. Njemu kao da poče malo-pomalo svitati.
— reče Nogić. — Opremaj se. I dok dlan o dlan, sve je bilo pod oružjem. Napiše se još po jednom rakije, pa se krenuše... — Vala, ljudi, sluti mi se da ne idemo džaba! — reče Zeka. — I meni! — reče Nogić. Stanko je sagao glavu i ćutao.
Ti ćeš me načiniti djetetom. U tebi gledam svoju mladost!... I sve ću za te učiniti!... Hajdmo tvojoj kući... I krenuše se. Kišne kapi sa ogolelih grana padahu na njihovo ruvo. Kruška je tešio Lazara: — Ne brini!
— Hoću! — A ti, Ivo? Turčin je tako milo pogledao Ivana da se ovome ne može na šo, nego reče: — Hoću!... I krenuše se svi hanu. Brzo su se opremili. Kruška opasa oružje, panduri, naoružani do grla, očekivahu zapovesti. — Polazi!
Hajde i ti sa mnom, popo! — A što sam ne ideš? — Velim bolje da si ti sa mnom! Ja ne bih znao šta da mu kažem... I krenuše se. Uz put je Miloš pričao sve do sitnica šta je kod subaše bilo. Kad stigoše na kapiju, popa viknu.
i... pazite... — Ne brini... Zbogom! — Zbogom! — reče harambaša. — Ovde ćemo se videti. Okoramiše duge šare, pa se krenuše. Zavrzan je poigravao... — Stanko! — reče on. — Baš mi je srce na meri što i mene harambaša odredi!...
Samo polako... Kad dođete pred sami han, vi stanite. Neka niko ništa ne počinje dok ja ne zapovedim. I krenuše se... U Kruškinoj odaji goreo je žižak. Kruška je bio vrlo uznemiren... Opet ga behu spopali oni čudni snovi...
Mislili su da ih niko ne gleda, jer Lazar beše sam, pa ti se rasplakaše i jedva krenuše kući. Ja polako za njima. Noć se spustila. Ja se ušunjam u avliju, pa pod pendžer...
— upita Zeka. — U vrtlozima. — Dobro je... Nego da se povučemo u šibljak — reče buljubaša. Taman se krenuše, a Stanko među njih. — Pobratime, — reče Zeki — s tobom moram govoriti. Nosim ti pozdrav od Čupića.
Dučić, Jovan - PESME
A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez traga. MRAVI Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojske mraka. Biće se danas kao lavi U noći tuđeg mravinjaka.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
starci istresoše lule i turiše ih u čizme, prekrstiše se, narediše u kući šta treba, pa se dostojanstveno poštapajući krenuše u crkvu. Pošao svet na liturgiju, pa se sve šareni sokak od lepote.
— reče pop Spira i izađe u avliju. Ujutru rano krenuše se kola, i oko podne stigoše u Temišvar. Sutradan pre podne, i jedan i drugi pop odoše pred njegovo preosveštenstvo,
Svi pristadoše rado, i krenuše se od principala g. natarošu, a od ovoga tetka-Makri, koja se takođe svečano obukla, a odatle devojačkoj kući, gde sve
Na to niko nije imao šta da primeti, i svi se krenuše pored sveg zaustavljanja gđa-Sidinog. Gajdaš je otpratio najpre g. nataroša i gđu mu, a zatim tetka Makru, i najposle
A tada je stari svat naredio da se prežu konji. Posedaše ili, bolje reći, potrpaše se po šestoro, sedmoro u kola, pa se krenuše u B. mladoženjinoj kući. Enđebule zapevaše, zaplaka se gđa Persa, a i mlada malo, brišući suze špicom od »šnuftikle«.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Neko nenadno komešanje bilo je očevidno i zato napadna odeljenja učiniše jači pritisak i krenuše napred. A malo posle vis je bio prazan i tako odred pređe u marševi bojni poredak, žureći se da izbegne napad s leđa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zatim stade uza zid, pored sluškinja, koje su se tresle od plača. Propustio je kola, koja krenuše iz kapije, a posle je stajao, neko vreme i gledao za njima. Kola su brzo odmicala, preko zelenila egzercirišta.
Varvara je bila ustala, kad kola krenuše, i pritrčala, u zagrljaj, još jedanput, jetrvi, pa su se držale za ruke, dok im se ruke nisu rastavile, kad kola pođoše
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Idemo da pitamo mačka, on će to najbolje znati — predloži čiča Trišo, i oba krenuše prema rijeci, gdje je čiča bio spustio svoj džak, ali gledaj čuda — džak bijaše iščezao!
I tako dvojica naših putnika, jedan šaren, a drugi siv, krenuše u susret novim doživljajima vodeći sa sobom svoje vjerne sjenke, obadvije jednako nemirne i tamne.
Obojica dobro otvoriše oči i polako krenuše kroz kukuruze prema mlinu, Šarov naprijed, a Tošo iza njega. Tek što su izišli nakraj njive, ugledaše na maloj zaravni
Matavulj, Simo - USKOK
II Toga dana iza podne zastudi i nebo se naoblači. Tada se krenuše iz Kotora: knez Drago, njegov pristav, njegovih pet brastvenika i njihove tri ženske, a pridružiše im se tri njeguške žene
— Daj bože! — reče pop i krenuše se svi. III Bilo je još dosta rano, te iako dolje po dubodolinama bješe već mrak, gore na njeguškom polju, pod širokim
Brzo natrag! Trojica uzeše mrtvog Krcuna, trojica digoše Janka, koji jeknu, i s velikom mukom krenuše se natrag. Kad stigoše na pređašnje počivalište, spustiše mrtvaca i ranjenika, pa u žurbi pokupiše torbe i struke;
Tako se uputiše za družinom, pa kad nju stigoše, nakon kratka odmora, krenuše se dalje. Noć ih stiže još na turskoj zemlji, ali bješe sve manja opasnost od potoči.
Stijepa postavi za nastojnika i sinove mu za argate. I tako se Jankova kuća poče zidati prije nego što se krenuše u planinu, na ljetište.
Radičević, Branko - PESME
„Ta zašto da nas vrazi tako tlače?“ Ovako oni jednom govoraše, Pa krenuše se potražiti mače, I snažno vrage s njima udaraše.
“ Razviše se zastave svilene, Krenuše se dve vojske silene, Silna jedna s broja golemoga, Druga silna s srca junačkoga. Gledaj, brate, grom ga pokosio!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Profesor je kazao da se povlačite, prijavićemo vas, na časnu reč!“ Krenuše onda još jedanput i ponovo ispadoše čabar! Dočekali smo ih složno plotunima tako da su se odvaljali sve do podnožja
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Milion miša, milion rupa!“ Uveče mačka nesta u tami, odjuri nekud kroz mišji raj. Žarko i Žuća krenuše dalje da traže Vrapca i njegov kraj. Iziđe mjesec u ruhu žutom, zablista srmom predio vas.
Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!“ Pod zemljom vode Rudara puti gdje alem-kamen u tami ćuti,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
— 9 I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandiri su izdvajali neke vojnike kojima su nešto objašnjavali, i patrole odmah krenuše. Stisnutih usana, ukočena pogleda i ledenog izraza, promakoše vojnici pored nas. — Otkoči pušku!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja sam učestvovao zbog društva, a i zbog ručka, za koji sam znao da će se davati posle pregleda škole. Oni se krenuše kroza selo. Putom se vodio govor samo o radu u školi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Otkako, u šestom veku, krenuše hoda drhtava Iza Karpata — dospeše do najdaljih država. Otidi u Tokio, u Boston, u Rim il u Ostende, Svud ćeš
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I dalje šćaše konte da priča da ga drugovi htješe slušati, no oni naelak krenuše doma. Velika je vreva u gradu bila; trgovci, osobito bakalini ne mogahu odoljeti poslu.
“ On pođe prvi i oba mu krila krenuše jedanak. S desne mu bijaše Janko a s lijeve Mišan; tako se namanuše, a ne da ih je ko namještao.
“ Momci položiše Janka na nosila, i krenuše za serdarom, kao da bjehu čili. Do malo četnici poniješe i ostale, te ta tužna povorka silazaše niza vijuge
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— K vragu svi! svi! svi! Uf! — stenjaše jednako fratar. U zoru, po naredbi fratrovoj, Stipan osedla konja, te se krenuše. Kušmelj, pošto pomože bratu da uzjaše, stade pred konja, pa se češka.
Pošto se sasvim razdani, Bakonja uzjaha na kulaša, a otac pođe pred njim, te se krenuše ka manastiru. Gotovo svi Zubaci i Krkote i Brzokusi bijahu po dvorištima, kad otac i sin prođoše, ali se niko ne javi,
— vikaše fra-Brne. Bakonja vrtijaše glavom da ne treba pomoći, pa popusti oglav, i izmače se na sapi. Srdar i Bakonja krenuše se niz vodu pred seljacima. — Sad vi svi ajte na skelu, da budete u pomoći ako dovezu splav! — naredi gvardijan.
Opet svi zagrajaše. Bakonja nješto prišapta ocu, na što ovaj ustade, pozdravi se s bratom i pođe. Svi se krenuše. U taj mah njeko zakuca na vratima. Bakonja otvori, pa rukom skloni svoje na stranu, jer se pomoli fra-Tetka.
Bakonja, smijući se, skide kapu prema njoj, pa odleti u sav trk. Pop Ilija čekaše ga već u krčmici, te se odmah krenuše. Nastade povjerljivi razgovor nego ono jutros.
I po njegovoj šali s Mašom vidjelo se da su stari znanci. Najzad se njih trojica krenuše u grad. Trebalo bi čitava knjiga da se opiše sve što je Bakonja vidio putujući čitav dan do mora: njihovi razgovori na
Ćosić, Dobrica - KORENI
ne suviše glasno, pa se gunjevi zanjihaše ka šinjelima, šinjeli ustuknuše nekoliko koraka ka gomili konja u neredu, onda krenuše ka gunjevima i stadoše. — Vi se bunite, dakle? Vi ste pobunjenici — strogo i ne podižući glas reče oficir.
Iako mu nikada nije spomenuo, otac sigurno zna za ono u Beogradu. Zna! Kolena krenuše napred, pa se štrecnuše. Kolena se lome, Đorđe se njiše nad njima, Aćim zna da nije uspeo u Beogradu, zna šta je Simka
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On reče kratko i odlučno: „U red! Na levo krug!“ Oni se povrstaše u red i krenuše. Majmun se iza njih izbekelji i pljunu. Tako pođe njih sedam abderićana - magarac je u tom broju uračunat - kući.
Nepregledne gomile sveta i silne vojske vitezova krenuše ka istoku. Njegove kapije biše nasilno otvorene, a kroz njih dunu svež vazduh u atmosferu Zapada, zamagljenu tamjanom, i
Ali kad se, protreseni od Muhameda, krenuše odande, oni preplaviše, za kratko vreme jednog ljudskog života, pola sveta, staro carstvo Persijanaca, celu severnu
kroz prozor kako Njutnove kočije projuriše ulicom, a crveno uniformisani vratar kovnice i njen plavo odeveni služitelj krenuše u pravcu krčme, on isprazni čašu i pobeže.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ona se smejala, rekla nam da smo divni, da će nas voleti kao što nas voli Nikola, pa nam je, posle, kad se kola krenuše putem u selo, pričala o tome kako je sinoć vešto i lako umakla iz kuće.
I s tim, i sa opasno bolesnim drugom, krenuše za Beograd da tamo poslednje i jedino sredstvo okušaju. Odavno Mitar Beograd nije video i jedva ga je poznao, toliko
Utom se, i dok sam ja pomislio: „što bi, bi“, i kola krenuše, pa njihov tresak preko neravne kaldrme zagluši poslednje reči koje su nam uputili, a koje se svakako odnosile na to da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
noći, navuče se gusta pomrčina, jer ne beše meseca, a po nebu plivahu jednostavni tamni oblaci, pa se onda obojica krenuše niz brdo. Varošica beše zaspala.
— Sad pazite dobro ! — reče im kapetan, i ako nije bilo mesta opomeni, jer svaki od njih beše vičan tome poslu. Krenuše se, polako, oprezno, pazeći na svaki korak, na svaki mig...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Teta lija poče psovati, grditi, i šta sve nije radila s njim. Kad se malo umiri, reče mu da ju opet uzjaši, i krenuše dalje u drugu carevinu. Išli oni, išli dugo i dugo, dok jedva jednom stigoše u tu drugu carevinu.
Uzjaši na me! — vikne, i krenuše na dalji put u treću carevinu. Išli dugo, išli, i kroz gore i kroz dole, i preko polja i preko livada i voda, dok jedva
Pobratim se začudi kad viđe liju iza sebe nablizo, i bi mu vrlo milo i drago. Sad krenuše svi zajedno dalje. Išli oni išli, dok ugledali opet careve dvore.
Sjutradan ne kazuje on veziroviću ništa, no krenuše dalje i prispješe uvečer taman do onoga jezera što je otac veziroviću rekao da na njemu ne prenoćiva.
On uze glavu, a trupina se svali u jezero. Sjutradan krenuše otalen i dođoše u onaj grad gdje su naumili. Pošto nađoše dućan i robu namjestiše, zavika telal: — Bi li iko mogao
Vezirović se začudi pa stade slugu hvaliti, ama ga on presiječe, i krenuše dalje. Kada su bili nasred polja gdje je sluga isjekao pustahije, tu ustavi pa zavika: — Dajte vreće pa hajte za mnom!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Samo na istom onom mestu odakle Zagorci put druge varoši krenuše, uz zatvorena vrata neke kuće, prikupilo se jedno uz drugo dvoje čeljadi: muško i žensko.
Prođite se kako znate. Da, za nadnicu lako ćemo. Tako i oni s drugim težacima krenuše na posao. Beše nastao lep zimski dan.
jurio, opočinuše; osluškuju i razgledaju uokolo, i, uvjerivši se da se more stišava, a vjetar da je sasma popustio, krenuše dalje. Voze da dođu na dogled školjićima. Prvi ih nazrije mladi ribar; držeći u ruci veslo, ispravi se.
— i nasmija se šrezrivo. — Ma moja duša vanka tega... Učiniću ča budem mogao. — Valja, — potvrdi Bukalo. I mahom krenuše po selu da svojim jednomišljenicima jave što je paroh naumio da učini sa starim kipom svetoga Spiridiuna. ...
—Boga mi, jeo bih... ali, pravo veliš, bolje da mi se nađe ovaj groš pri grđoj nevolji, — i krenuše dalje. . . Napiše se vode što izvire ispod gradskih bedema i otiče u more, i pođoše dalje da nađu konak.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— veli veselo Lujo, pa baci pred baka nekoliko snopova zobi. Jablan pojede. Krenuše kneževoj kući. Vrane prolijeću iz okolnih šumaraka i padaju na kukuruze, koji su se istom počeli zrnati.
Malo srce, puno velike, djetinjske ljubavi, prepuklo je od pregoleme žalosti za svojim Jabom. I prva se nosila krenuše iz Reljine kuće. Iza toga čeljad se poče pobolijevati i padati kao snoplje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Šetaju ivicom morske uvale, koja se uvlači u kopno odmah iza varoši; na mahove zastajkuju kao da osluškuju. Pa krenuše dalje, a kad dođoše nasred uvale, zastadoše, obrnuvši se prama rasvijetljenoj varoši.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Koda jedina ostajala je nekako van te tesne zajednice. Tek posle nje krenuše u porodici sloga, ljubav, velike nade. Stoga valjda ni otac nije bio prema svojoj ćerčici ono štoje bio prema drugoj
Čim je sutrašnji, miran, opran, sunčan dan svanuo, detalji oko nesreće, bolje reći nagađanja i kombinacije krenuše u svim dimensijama, utoliko više što su tri pogođene kuće ostajale u neobičnoj rezervi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bilo je teško naći drva. U susednome bivaku nalazili se pešaci. Oko podne krenuše nekud. Onako izgladneli, iscepani i prokisli, ličili su na kolonu skeleta. — Kuda, pobogu, čoveče?!
glava, da ne bi pobili i naše, a onda, povedeni i obodreni od nekih oficira, koji se odnekud stvoriše među njima, krenuše napred, stalno pucajući. Neprijateljski se konjanici uzmuvaše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čauš viknu, kucnu dalbulana, krenuše se iz polja svatovi, otidoše i zdravo i mirno. Kako koji konak unapredak, sve gairet bolji među braćom.
“ Istom oni u riječi biše, krenuše se Turci iz Lešnice: bubnji biju, a svirale svire, sva se zemlja ispod Cera trese, pravo Turci idu Čokešini.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Evo je! Nov je novcat umetak u njoj. Sija kao sunce. Dječaci trkom krenuše kroza šumu. Nad jarugom je još ležala jutarnja sjenka. Jovanče se naježi. — Ko bi znao šta nas čeka danas?
— jeknu Jovančetov glas kraj samog njegovog uva i lampa ponovo sinu. — Ne boj se, evo mene. Krenuše dalje sve pored zidova pećine.
Tamo još nijesu izlijepljeni ničiji oglasi. Trojica dječaka krenuše uz put, mrki, ozbiljni i ćutljivi. Ličili su na djecu porobljena, a nepokorena naroda.
Nadureni tako jedno na drugo, Stric i Lunja već pred sam suton odvojiše se od Nika i Jovančeta i krenuše u svoj zaselak.
— prebaci sam sebi Jovanče. — Kako se toga nijesam sjetio? Zaista, ovdje se lako može izgubiti put. Krenuše najprije nasumce, između dva najdeblja stuba, a kad odmakoše desetak metara, s lijeve strane začu se pojačan šum vode.
Kako je ona rupa stajala dosta visoko, muke ih je stajalo dok se uspentraše do nje, a onda krenuše dalje sasvim pognuti, ponegdje i četveronoške, jer je hodnik bio vrlo nizak i nepodesan.
Poljar odjuri do radionice u Gaju i uzbuni stražu. Četiri naoružana partizana odmah krenuše u potjeru, s njima i Lijan. — Lunjo, o Lunjo, doćider ovamo! — viknu starac.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Počeše se razilaziti i s „nišaljke“ i s igranja... Sve ih je manje i manje. Oni dalji se ranije krenuše, a ovi bliži malo docnije.
Kreće se svet na svoja opredeljenja polako i postepeno, onako, što rekli, po činu i gospodstvu. Najranije se krenuše na rad baštovandžije i dunđeri, za njima zanatlije i trgovci idu i otvaraju dućane i iznose mangale i meću ih na ivice