Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I ovaj je čovek umoran... (Tu kmet pruži rukom na Strahinju.) A valjao nam je!... I tako se svi odabraniji Zarožani kretoše gore u selo kući kmetovoj. Ostali narod raziđe se svak na svoju stranu čudeći se kuraži Strahinjinoj.
I tako se Ovčanci kretoše kući s mladoženjom i nevestom. Zarožani ih ispratiše čak gore Do na Golo brdo. Tu se lepo ižljubiše i rastaše kao
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bilo je dvanaest velikih čamaca sa veslačima i Berenklau odmah skoči u prvi. Čim se čamci napuniše, kretoše niz vodu, prebacivši se uz mračnu obalu ostrva nasred reke.
Matavulj, Simo - USKOK
Od našega plemena izabraše dva Petrovića, guvernadura, kneza Draga i mene. Peti dan nakon toga kretoše se galije i mi na njima, božja ti vjera zapamtismo to dobro, jer nam nikada grđe ne bje, ni u najkrvavijem bojevima, no
— Onda je dobro! — završi vladika i pođe. Čim kroči na hodnik, zabrujaše sva zvona. Vojnici čekahu, pa se kretoše za duhovnicima. Poslije jutrenje duhovnici i đakon obukoše vladiku za arhijerejsku liturgiju.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na vrhu zastadoše da osmotre teren pred sobom, pa obazrivo, zverajući na sve strane, kretoše napred. Osećao sam laku drhtavicu pomišljajući šta bih da sam na njihovom mestu. Divio sam im se...
— viknu neko. U kotlini se začu poklik: „Ura, ura, ura...!“ Oni sa livade se pridigoše, razređujući se, pa kretoše pognuti, pređoše oranicu, već su blizu obale, onda potrčaše vičući: „Ura“...
Na suprotnoj obali zapregoše odmah bateriju i kretoše za streljačkim strojem, koji se beše izgubio među visokim kukuruzima. U daljini se čuju pucnji, sve češće i brže.
Kreću se... Vide se jasno tri konjanika... lagano jašu. Sada stadoše. jedan kao dvogledom osmatra... Opet kretoše. A one izbeglice su ispred njih. Ne vide ih još, jer je put savijen na lakat. Jedan se vrati u galopu. Pratimo ga...
Ona trojica, koji su išli pozadi, žurno prilaze. Sada ih ima pet. Jedan se vrati, ali četvorica kretoše na razmaku jedan od drugoga. Već nas ova igra smrti uzbuđuje.
Seljaci okreću kola nazad... Prilazi žurno još jedan konjanik. Opet ih ima pet. Kola kretoše na suprotnu stranu, praćena dvojicom konjanika. Iz one šume izišla je još jedna veća grupa konjanika i kreće drumom.
zadrhtaše od silnoga napora, a žile da popucaju dok se iščupa ašov lafeta iz zemlje i topovi, gurani snažnim rukama, kretoše uzbrdo. Baterija se zaustavi na jednoj otvorenoj poljani, sa koje se videla cela padina Drena. Osmatramo durbinima...
Baterija se kretala za nama. Vojnici su brzo skidali zatvarače i sa ovim teretom kretoše samo poslužioci uzbrdo. Začu se tada ubrzana puščana paljba ispred nas, a odnekud i sa strane.
Zarobljenici uređeni po četvorica kretoše, bez oružja i spreme, lagano nizbrdo. Na položajima ostadosmo samo mi artiljerci, sa onima mrtvim.
Negde petao zakukureka. Značajno se pogledaše, i, kao vučeni nekom magnetskom silom, kretoše lagano i obazrivo u tom pravcu, zverajući levo i desno.
Potom im kanapom uvezaše vratove, sabiše ih ispod šinjela i, opet pogureni i smireni, kretoše u pravcu vozarskog eskadrona.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Vidim ja, nema tu mirnog rada! pomisli ona. Moraće jedno od nas dvoje putovati.« Najzad gosti se kretoše. Urediše decu, pa opet okrenuše niz potes. Sunce po malo greje, ali se oseća oštrina u vazduhu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odjednom se krenu ceo prvi red i pođe k nama. — Drugi red levo! I oni se kretoše levo. Nastade čitava manevra po školskom dvorištu, u kojoj mi direktor napomišanje pomorskog admirala..
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U Tihi Korintski Zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima, Sa galijama svojim. A kad se kretoše dalje Uzeše i lepu Helu, i Hela otide s njima!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Razdadoše i druge, za litiju potrebne stvari; svrši se spomen pod opštinskim zapisom, pa se kretoše krstonoše. Kad popa očita poslednju jekteniju i Obrad mu tanko glasovito odgovori: amin, kmet povika: — Gospodajte,
žurbom, bojeći se da kmet opet ne izjavi protest; ali ono unutrašnje mučenje ostade na duši mu i dalje, kad se krstonoše kretoše i kad se jasni zvuk njegove medenice stade razlegati po pitomim lukama i divljim goletima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
1) Dok sam se ja ovako grizao teškim mislima, bataljoni se kretoše. Prolazili su pored mene u dugim i dugim redovima, a pred mojim zamućenim pogledom stvori se čudna slika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A uviđao sam da bi se i on proveo bolje da je sam. Bio sam u nedoumici da li da se vratim. Ali oni već kretoše... Išao sam nevoljno za njima. Na izlazu on zastade da propusti damu.
Zastali su neodlučno... Onda se rasturiše u strelce i sa pripravnim puškama kretoše preko onih ruševina i razrivene zemlje... Za njima je žurio i jedan bez puške, mali, šepav, u čizmama... Tanasije.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No svanu i dan žalosti. U tihi Korintski zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima Sa galijama svojim. A kad se kretoše dalje, Uzeše i lepu Helu, i Hela otide s njima!
„Ustani“, reče mu gazda, „da ideš u crkvu sa mnom, No prvo upali luču, nek svetli na putu tamnom.“ I posle kretoše oba u tihe božije dvore; Napred je išao Amor, dignuvši buktinju gore, A kmet lagano za njim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kipislcauf! Hajd, da vidimo prvo tvoja leđa. — Ama, pobratime, molim te, izvoli ti prvi... I kretoše jedan za drugim, poštapajući se. Tek se čuje: „O-ho!“ Jedan od njih zastane i pogleda drugog. Pođoše sada naporedo.
— viče sa obale poručnik Kosta. Ali naše noge su na vratovima konja, a oni su neosetljivi na udare šakom, te jedva kretoše nogu pred nogu, frkćući. Zatvaram oči, da me voda ne zanese.
Srećom, uskoro i konji življe kretoše i naglo istrčaše na obalu. Noge su mi mokre i jeza me poduzima. Okretoh se. Reka se crnela.
Za taj svet mi smo zaista čudo neviđeno. Potpukovnik Petar razgovara sa njima. Prilazi i kapetan Panta. Onda kretoše obali i oficiri marinski odvezoše ih na brod. Ležali smo tako oko dva časa.
A kiparisi se uzdižu kao nadgrobni spomenici... Ženjeni oficiri izvukoše prvi iz svojih sanduka sačuvano odelo i kretoše u varoš da bi zaboravili tugu svoju. Neoženjeni su sedeli po šatorima i igrali karata.
Komandir otvori paljbu. Bugarski vojnici se pokolebaše i rasturiše. Ali oficiri ih vratiše i onda kretoše opet napred. Gde je pešadija? — povika komandant nervozno i dohvati se za glavu.
— Ima izlaza! Jašite! Za mnom! — vikao sam iz sveg glasa. Preostali vozovi kretoše, naginjući se prilikom prelaza preko kamenja i stenja. Poslužioci su gurali. Gore nad našim glavama odjekuju pucnji pušaka.