Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tako se svrši „sovjet“. Raziđu se. Gospodar Sofra pregleda dućan, pa ode Krečaru, da se dogovara. Krečar je baš bio kod kuće. Bogat čovek. Tu je već kod Krečara. — Dobar dan, Jovo.
— I to je u redu, upadne Krečar. — Drugo baš ništ’, samo još novac, pa je sve gotovo. — Dakle hoćemo li, Krečaru? — Svršeno je. — Daj ruku. — Evo, ja nosim deset hiljada! — Ja dvadeset. — I ja dvadeset. — Ja trideset.
„Auspruh”, i taj je u redu. Približava se četrnaesti dan. Čamča žurbeno trči od gospodara Sofre ka Krečaru, sve uređuje, samo da se šta ne zaboravi; već je i sam sklopio za se jednu hiljadu forinti; sve je uredio kako će
Čamči nije na ino, razbere se, i počne opet koješta preklapati. No, on opet ne dâ mira Krečaru, probudio ga. — Kad meni ne daš spavati, ja opet ne dam Krečaru. Šta si me probudio, Čamčo?
No, on opet ne dâ mira Krečaru, probudio ga. — Kad meni ne daš spavati, ja opet ne dam Krečaru. Šta si me probudio, Čamčo?
— Drugo ništa? — I polovače rakije. — Je li dobro vino? Da koštam. — Jovo, donesi iz kola čuturu — rekne Sofra Krečaru. — Jer moćno vino? — Ta nije rđavo, kod nas rđavo vino ne rodi, a ni sam rđavo ne pijem.
Večera je gotova. — Sofro, Krečaru, hajde da večeramo, sve je već u redu. Kad uđu u sobu, ali jelo se nosi. Čamča im kaže kako je do toga došao i smeju
Grof proba „auspruh”; istovetan je sa mustrom. Izvadi novce i isplati. Čamča primi u ruke i preda Krečaru. — No baš milo mi je što ste mi to doneli, sutra mi je baš imendan, sveti Stanislav, doći će mi mlogi gosti, gospoda;
Šljahtec je poziv učinio u ime grofa, ali o Čamči i Krečaru ni reči. Njih nije nužno tom formom pozvati, jer i jedan i drugi je samo „kupec”; dosta kad ih je nakratko grof pozvao.
Nije to šala: biti šljahtec pa ne znati sa Poljacima govoriti ni latinski, ni poljski, ni francuski. — Ded, Čamčo, i ti Krečaru, sad mi da se kucnemo za srećnog puta, pa ti, Čamčo, otpoj mi ono „Izvedi iz temnice dušu moju”.
” Najglavnija je bila stvar što Čamča tako profitira. Gospodaru Sofri i Krečaru čisto džigerica raste, kad vide kako već platno prolazi.
Dođu u varošicu R., i tu je baš vašar. I tu će se odmarati. — Čuješ ti, Sofro, i ti Krečaru, i ovde je skupo platno, ’ajd’ da ga prodajemo, tojest vaše! Misle se, pitaju za cenu, dobra je, profita dosta.