Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Polete krici, praštanje, ljubljenje grobova. Tada počne ono čuveno cvilenje. Cvilenje koje se na sve strane čuje i čak u varoš dopire.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
VII. „U trenutku, kad su se otuda začuli očajni krici: sveću, brže sveću, umire, ja sam se odlikovao prisebnošću nekoga staroga grobara. Nalazio sam se u avliji.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
je svoju sinoćnju izbaviteljicu izvrnutu naopačke, dok mu je do ušiju dopirala graja dvorane — besmisleni saveti i krici uvreda.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i dubok izraz njegove prirode, prikaz tragične drame njegova srca i uma; to su, kako je sam govorio uzdasi, bolni krici jednoga višega duha, jedne umorne i razočarane duše. »Misao je uzdah duha; što dublji duh, tim dublji uzdah...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A vojnici se na onoj obali dave i kidaju most, koji Sava počinje da zanosi nizvodno. Izbezumljeni krici davljenika dopiru do nas. Čas ruka, ili noga, ili neka glava, pomole se pozivajući u pomoć.
Neki su već uz obalu, i onako goli beže pored nas, ili premoreni padaju na obalu, koju obasipaju kuršumi. Ropac i krici: „Braćo, pomozite!“... „U pomoć!“... „Spasite... spasite!“...
S vremena na vreme zastanu i osluškuju jauk ranjenika na onoj obali. Bolni i teški uzvici ili samrtni krici umirućih prekidali su noćnu tišinu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I zato onda onoliki urnebes, graja, krici od veselja, kad i starci počeše da dolaze. Ulazili su u kolijama, pogureni, polako, sitna, duga, zborana lica.
bilo, | toga navaljivanja, mučenja, da mu ona prizna, videlo se i po tome što otuda počeše da dopiru zaprepašćeni uzvici, krici, svekrvini: — Čoveče!... Čoveče! Ćuti, ubiće te Gospod!... Kuku! Zar svekar...! Zini, zemljo, da svi propadnemo!
Pandurović, Sima - PESME
U njoj dunu, katkad, sa pustara krici, Orkan divlje strasti što urla i mrvi, Kao divlje horde; u požaru krvi Zarude odjednom prostrani vidici.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— dečak dodade starcu vode i istrča iz kuće. Iznad potamneloga mora rasla je beličasta svetlost praskozorja. Krici se više nisu čuli. »Možda ih nije ni bilo?« — pomisli dečak, pa zadrhta: »A šta ako se razbio neki brod?
Leti još i sada, a pred buru čuju se njegovi krici nalik na jauke. CRVENA ŽABA Bogat i slavan bio je princ iz Zemlje Bisernih Čaplji.
Popa, Vasko - KORA
opeke Već su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim vodama Zubate oči lete Oko nas modre usne Na granama lepršaju Krici udaraju o plavet I padaju na jastuke Kuće nam se kriju Iza uskih leđa Šake se hvataju Za nejake oblake Vene nam
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
noći dok su svi ćutali i krvav znoj razlivao se po koži, začula se opet ona reč „politički“, pa udarci žilom, uzbuđeni krici, vrisak, bolno stenjanje i neka neobična larma u hodniku.
Sa prozora susednoga sprata užasan jedan ženski vrisak prvi je zaparao vazduh, onda sa svih strana isprekidani krici uzbuniše dvorište. Zatim se ono napuni svetom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dok s nožem na pušci lete svi vojnici, Grmljava vazduhom dok k'o reka teče, Koju katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred sveti: Poljubi vojnika, svećicu zapali, Ponovo ustade, jurnu svojoj četi Onako
Kroz moju dušu prošle su sve vode, Krvava polja i umrli krici, Bregovi, klanci, stegovi slobode, Beli krstovi, svetli ranjenici.
Koje podiže Beč i bludna Pešta. Ja znam da sila prolazna će biti, I da će zaći borbe i svi krici. Da se budućnost neće dugo kriti, Da moju zemlju predvode vojnici.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Udri!“ — I po četvorica navale bajonetima na bugarskog vojnika. Iz tame istrčavaju drugi. Nastaje bodenje, jauk, bolni krici... Natrčasmo na neko kamenje. „Treća četa za mnom!“ — čuje se kroz huku glas.
Bajoneti se zariše u tela. Samrtni krici zavapiše. Jedan nalete na mene, ja se izvih i on mi zapara šinjel. Kao da mi mrče svest, zanesoh se i padoh, Taman da
Ljudi su ubijali jedan drugoga, otimajući se za mesto u čamcu. Čamci su se prevrtali... Očajni krici razlegali su se kroz noć. Istoga dana sreo sam jednoga poznanika.
Bojić, Milutin - PESME
Saloma, Saloma, bruji pesma vedra I slanom se pustom krici zdravlja ore, Sunce prži muška razdrljena nedra. ''Vaj, kako mi usta za poljupcem gore!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Suva tužna pesma rita i njegove trščane flore. Zujanje i cilik insekata koji bolest seju. Dugi melanholični krici barskih ptica. Pucketanje otrovnih mehura na ustajaloj vodi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kroz pustu noć se razleže tresak topova i udar konjskih kopita, i kroz zaglušnu huku dopiru krici, kao iz pakla: „Ura, ura, ura!...“ Evo smo... porta... Silueta crkve... Neki ljudi... — Ura, ura, ura! — Zaustavi!