Dučić, Jovan - PESME
Čempresova šuma bdije; mesec na nju Sipa svoje hladno srebro; odsijava Modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik. To kriknu buljina na panju.
Ima i na tlu očajnome Uvek kap Božja koja kapi, I krvožedni krik Salome, I jedan prorok koji vapi. Nigde ni pustoš nije sama, Svud srce ljudsko sebe seje, Svud se useli ljudska
I brodolom u osvit vedar, I očajnikov krik za snagom; I na Libanu sjajni kedar, I strašna vojska pred Kartagom. Gospod me seja celom šakom U času svetlu i
I skakavaca minu jato... S topola jastreb mladi Baci u sunčev sjaj i zlato Svoj krik večite gladi. SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana, Iz polja nešto teško vapi, To plitku reku davi brana I kida
Ko zna suze stvâri koje ostaviše? Dvostruku smrt groblja gde suza ne kapi? Bol imenâ koja ne pominju više? Krik zaboravljenih ljubavi što vapi? I strašno ćutanje natpisa sa stene, Što posta nečitljiv?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ponekad, čisto vas uplaši, kao preseče — te se trzate i zastajete, kakav iznenadan krik, cvilenje sa nečijeg groba. Ali ono odmah počne da pada i da se gubi u onoj opštoj tišmi od sveta i plača.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A otud iznutra, kao iz samog onog dna probudio se onaj isti pakleni krik kao na bojištu: jao šta sam ja to uradio, jao, šta sam uradio? Od ovoga trenutka sve one bedne laži, kojima.
naš znoj... rame uz rame, složno... sutra na Božić u Domu... čas je kucnuo... da grmne jedan jedini krik, da se prolomi strašna, očajna, gladna, uzvišena reč: u akciju!
nego vidim sve novo da čujem poslednju reč svih na svima mestima, u svima prilikama, onaj najposlednji trzaj i kidanje i krik i sve krajnje u užasnoj poslednjoj sekundi raspadanja kad nastaje mrtav mir i san crn i večan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Lisa, Lisa!“ odjekivalo je u manježu. U tom čovečjem glasu, sa sikćućim akcentom, odjekivalo je nešto kao krik. Čovek je zatim dodirnu u slabinu. Ona uze prvu, drugu, i treću preponu, kao da ju je neko preporodio.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Poneli smo svi po jedno, za uspomenu. U gnezdu je bilo četiri jajeta i kada smo pošli, dugo još u ušima imali smo krik neke ptice. Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši. Ataman je išao napred.
Čuli smo kako Tihi okean spira njegovu koralnu obalu i šušti granama divljih palmi a onda jedan krik, lepet krila nekih šarenih ptica, provlačenje majmuna kroz lijane i naše sopstvene glasove na pesku natopljene svetlošću
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Njen krik se jedva ču do dvorišta, mada se njoj činjaše da viče tako glasno da će je čuti i na drugoj obali reke, a njeno trzanje ruk
Sa oblacima i jutarnjim zvezdama, nosio je Isakovič u svom sećanju, visoko iznad sebe, i muke svoga puka, krik njihov bedan, lelekanje uz gusle, njihov strašni trčeći korak, ropac samrtnika, dreku onih koje su batinali, lica onih
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
su svi oni ljudi po logorima mirno klečali čekajući da ih dotuku, zašto nisu pružali otpor svojim dželatima; možda samo krik (i to je dovljno) ili šamar, udarac nogom, bilo šta?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kola se odmicahu i umalo da se izgube. Dimitrija napreže svu svoju snagu i kriknu: — Auuu!... — Krik beše užasan. Toda ga ču, osvrnu se, pozna ga i zaustavi kola. I padajući, valjajući se, dođe do njih.
Ali na ustima im zadržan krik, dopadanje... A sve to zbog Tomče, jer je on taj zbog koga oni ne mogu da iskažu sve što osećaju.
— Ita — reče joj majka brzo. Anicu nešto preseče u polovini. Podiže ruku ustima, kao da spreči krik, radost, šta li? — Ita, Ita, ćerko ...
Kostić, Laza - PESME
narodu što malom ovom vri: s visine svoje mirne, samotne, navada niskih slomi razdešaj, razmetljivih šprljoćudnika krik! svevideć mu iznesi na vidik sramote slavne, slave sramotne!
Lalić, Ivan V. - PISMO
tako i kako se menja Oblik mog srca, damar krvotoka u svakom času tvoga nerođenja Što ponavlja se ušestostručeno: Krik pod visokim svodovima, ali Nečujan svemu izvan ovog sluha — Osim što kruži po toj katedrali, Po zavojima nedremanog
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zar te nije, stoko, sram! — Kundak, šaka - djedov krik. - Kroz koprenu taminu krenu dalje skojevci. - A iz gunja uboga šuška djedu sličica Kralja Petra Drugoga.
Prekrsti se rebrom, krove, nad sviralom kućne zove. III Teskobno je. Krik u distih: Čarnojević, trešnje - triptih! Izvan kobne patetike žiži rubin tavne slike. uz kube se pali ječam.
zrno zobi u trenut može kuću i čovèka da slisti, sprži; može i da zgrobi Visinu gordu, kad se zvezde zgraše u krik „iz crne rogozi i šaše“.
Ne trezni krik mi, ustave razglobi, u rumen trbuh pun mi Mesec zdrobi. U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. Za plavu nesvest zalaze mi
Rušiš se u me, vrletna strano, kruniš se svećom, leskov-šibljikom a tek će moći krik palikuće razviti požar u svesvanuće i večno sjanje. - Plaminja bolest iznad obala i poistiha senči površi.
Zar nebo nije zvezdan rukosad, nad Zlatnim rogom zdenut srmen plast? Slapovit smeh se izvije u krik, a Bosfor-staklom hurija se roj razleti lebdiv. - Čiji li smo lik? Sa božur-oka naš se kolor - joj!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Zaspati, zaspati kao u smrti: ne, osećati kako je dobro što se spava. Odjednom strahovit krik, penjući se i spuštajući, zvuk sirene, prelete preko jezera.
Dremljiv, mora da davno čujem slabe i neodređene glasove. Iz njih se odjednom izgradio i prelio ovaj krik. Nesvesno sam ga upoznavao pre nego što se izgradio, a kad je došao poznao sam ga kao teškoga poznanika.
Neko ko je u ropcu, čije je telo rascepano, koji gubi krv. Neko koji umire, koga ubijaju. To je krik koji je izašao iz krvi, kao kakva zvučna eksplozija iz susreta krvi, vazduha i prostora.
To je krik koji je izašao iz krvi, kao kakva zvučna eksplozija iz susreta krvi, vazduha i prostora. Taj krik, koji se evo apsolutno identično ponavlja, isti je kao ova munja u prostoru.
Video sam toliko ljudi u obom mestu, ali je bilo nužno da bude potpuna noć, tišina, pa da mi jedan krik osvetli odjednom celo jedno trpljenje; trpljenje u tome čoveku što viče, što je bio zagubljen u toj gomili i sada odjednom
Ja tada vidim sva okupljena lica. Oni gledaju unapred oštrim pogledima i kao da su na nekoj noćnoj misi. Veliki ženski krik polete na nas teško i oštricom. Dvaput jači, čeličniji no maločas, a onda stade i povuče se u polumrak.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu. Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al'
Nalakćen na stolu on je mračno ćut'o, Kao tajni užas da mu duši mori — No bezumno ruka poletela maču. Kad se krik užasni još jedan put začu.
sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači, — Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče. Krik njegov užasni moj svršetak znači.
Dok jedared, crni jade; Od tiranske puške pade. A zastupnik večnog Boga Kad poslednji začu krik, Sa svetlošću lica svoga Obasja mu bledi lik — I onda se s njime vrati, Gde ga brižna čeka mati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dopire odnekud samrtni ropac. A iz kafanske sobe, gde rade lekari, čuje se užasni krik. Malo posle iznosi bolničar ljudsku nogu i baca je negde iza kuće, kao kakvu cepanicu.
proguta pljuvačku, zatrepta očima. Kao da pribira snagu, uzdiže ramena, onda pozdravi. Iz njegovih grudi se prolomi krik: — Gospodine potporučniče, moj je brat tamo. — Pomoćnik na njegovo mesto!
Jer pao je poslednji krik u artiljerijskoj komandi: na karteč! — isto kao na brodu koji tone: pojasi za spasavanje. Ljudi su svesni da smo
Moja sestra, zanesena njenim pričanjem, posmatrala je uplašeno, a zubima obuhvatila prste, kao da bi htela da zaustavi krik. Pomerih se, i moje mamuze zvecnuše. One kao da se prenuše.
Bilo je hladno i mračno. Legle smo odmah. Ali kroza san čuh neki krik. Trgoh se. Sestra me zapita zastrašeno: „Šta je to?“ Opet se ponovi... Verujte, čula sam udare njenog srca.
“ Opet se ponovi... Verujte, čula sam udare njenog srca. Bila je kao izbezumljena. Umirih je, govoreći kako je krik sovuljage, koji odjekuje od strane crkve. „Zašto baš od crkve?“ — zapita me. Krik se začu i od strane groblja...
Umirih je, govoreći kako je krik sovuljage, koji odjekuje od strane crkve. „Zašto baš od crkve?“ — zapita me. Krik se začu i od strane groblja... Opet sa crkve... Kao da se dozivaju.
A onaj ispusti strašan krik, i, dižući ruke, povika: — Ne, Boga radi! Gruja spusti pušku, ali ga je netremice posmatrao...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
SPOMEN PRINCIPU O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik. Vlastela, vojvode, despoti, behu sram. Hajdučkoj krvi nek se ori cik. Ubici dište Vidovdanski hram!
Iskopane oči, vino što se toči, u slavu ubistva i žrtve. O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik. Ocevi i braća i sestre behu sram. Osveti, majci našoj, nek se ori cik. Raji, riti, dište kosovski hram.
I ovde, nigde pojma o onoj užasnoj usamljenosti Korneja, nigde njegov krik: „moi, moi“, nego je sve zlato, oklop i deklamacija, na kojoj se uče advokati.
Rakić, Milan - PESME
TUGA U vedroj noći, pokraj mene, Čuje se časom vapaj tajni Ko uzdah cele vaseljene, Patnički uzvik, krik očajni. Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito kobno huji Ko jato crnih zloslutnica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Vodice, veštice! Umreh za slatku vodu! Auh! I užasan krik, šum, odupiranje, vezivanje za krevet. I onda tetkino dolaženje otuda, njena zamorenost, malaksalost.
Ali, na radostan krik Magdin i kad ova potrča ka kapiji i bašti, da ide u komšiluk i tamo po običaju razglasi, đipi ona i gotovo da uguši
Stanković, Borisav - JOVČA
) NAZA I ZULFA (pokupivši razbacan novac, beže levo, bez lupe, u čarapama). Pauza. Kroz fijuk vetrova čuje se krik Zulfin: Aman gaz...!, zagušen šakom. Rzanje konja, topot sve dalji. Urlik psa, prekinut takođe. Vijuk vetrova pojačan...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Nek lišće me zasipa. NAILAZI HLADNO DOBA GODINE Po svemu, nailazi hladno doba godine. Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka Žitak od malo snega, malo mraka, Kaplje niz sluh nam u dno pustoline.
Već krijemo i oči, kao da sakrivamo ljagu. Iz vazduha, iz tame bačen, evo ga kako niče I probija krik i iz nas. To čuj: pred hladnim nečim Nebo i zemlja živinski kriče, kriče.
Taj krik — da nije vrh tišine Što se ko usov u nas ruši Il neki bat u našoj duši Kad bol se vine? O miso rije Moj duh i kao smr
Ako me ništa ne prene (krik živine, Korak, pad čaše il kašalj u dubini) Stojim sve tako dok mi se ne učini Kako sam ovde zatečen od davnine.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali nije mogao da se obuzda. Kad su ga uhvatili, Zlatoprsta je čula samo tupi pad i očajnički mladićev krik: — Čekaću te!
Majka svih reka već htede da naredi novo traganje, kad oseti da kiša lagano prestaje i ču zadivljeni krik neke ptice: — Pogledajte! Velika rečna majka s mukom podiže glavu uvis, i reče: — Ne tražite je više!
Ubrzo sasvim utrnu. S velikim, belim brodom talasi su se igrali kao s čamcem od hartije. Odjednom, začu se nečiji krik, pa hropac. Brodovlasnik se strese. Takve glasove čuo je još kad je onaj prvi brod tonuo. Dokle će ga pratiti?
— Dolaziće da uče od mene! — dečak izlete iz kuće i poče se penjati uz liticu. Majka je s mukom zadržavala krik. »Šta ako se sunovrati?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Naprotiv. Umeo je da gleda, sa jezom, kako ljudski život, u trenu, postaje ništa; umeo je da iščekuje, nem, onaj krik što uvodi u smrt.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da vidim u čemu je stvar, ali nove prilike koje pridolažahu iz sporednih ulica, otkud ih beše privukao, valjda, onaj krik, naleteše na mene pa me oboriše, zgaziše i prejuriše dalje preko mene.
daskama, žilom, nogama i pesnicama, a on najpre urlikao od bola i kad su mu vezali kamen za mošnice, pustio strahovit krik i činilo se kao da su mu oči na glavi, a on potpuno sišao s uma. — Sve mi je jedno govoriti, ali šta?
Poneko, napregnutih očiju, čvrsto stisnutih usana, gleda, pusti krik. Onda, usred strašne vike i vriska, bes vitla dostiže vrhunac.
Neki strašan krik, neki očajan jauk raspinje ponekad groznim noktima dušu koja već jasno oseća prolaznost svega, i pomisao na prolaznost
Nemoguće je da je iz ljudskih grudi kadgod izleteo mnogo očajniji krik nego što je iz mojih kad sam to saznao. I ja, koji sam želeo raskid, poludih, poludih onog časa kad mi je jasno pred
Ali se omakao i, zadržavajući strašan kratak krik, raširenih ruku, kao raširenih krila, poleteo u bezdan. I dok su očevici još stajali zatvorenih očiju od užasa, onaj
Petković, Vladislav Dis - PESME
Svako jutro, veče, tišina i krik Donose mi tajnu koju nosiš sama; I Dok nebo, zemlja, sâm tičiji klik Pričaju o nadi što ti krije tama, Javljaju se
Svako jutro, veče, tišina i krik Donose mi patnju koju nosiš sada; I dok nebo, zemlja, sam tičiji klik Pričaju o nadi što ti krije tama, Javljaju se
“Tako mi noći i prirode ove!”... I krik zagušljiv zadavi mu reči, Krik kojim čovek u ljubavi zove Sotonu da ga svojim paklom leči.
“Tako mi noći i prirode ove!”... I krik zagušljiv zadavi mu reči, Krik kojim čovek u ljubavi zove Sotonu da ga svojim paklom leči.
I dok dubi verna slutnja strah jezivi, I jedina pesma dok je još krik sova, Moje srce, jadno srce, neka živi, Nek još kuda, knjigo moja sviju snova. Čelom mojim i danas je splet od bora.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Povrh njih neredno viju se galebovi, a krik im se miješa sa šumom mora i hukom zatresenih grana, i sve to huči u njenim ušima, i hita dalje u nepovrat, gdje lagano,
Krakov, Stanislav - KRILA
Ubijeni je neprijatelj, a ubica junak. Prorezani šinjel i probijene grudi. — A, a... — bio je jeknuo onaj. Krik je bio prost ali strašan. — Ubio sam, ubio sam... — Oficir se nije tome radovao, ali se nije ni užasavao.
Nad mračnom šumom je ponoć naišla, kada odjednom ovu uspalu tišinu rastrže neljudski krik: — Na oružje... Bugari... I u gustoj senci pospalih hrastova duga senka zamlatara očajno rukama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan od njih se okrete i upravi pušku na mene. Ali stiže moj kaplar i zari mu bajonet u grudi. On ispusti krik, zakoluta očima, diže ruke i tresnu.
Jednog sam oborio. Drugi pade. Ubi ga neko. Čujem nečiji ropac... „Drži vezu!“... „A-ha!“ — dopire krik. Opet rovovi, kamenje. Otuda sunuše na nas bajoneti... Mi prilegosmo s ove strane. „Predajte se!“... Ura! Ura! Ure!
Jedna zvezda naizmenično se dizala i spuštala iza bedema, baš onako kao što i ja dišem. Najednom krik. — Uskočiše!
— Njeno lice se zgrčilo, ona je stisnula zube, kao da je htela da zaustavi unutrašnji krik, ali suze su joj potekle. To je onaj plač bez jecaja, kada se preko suza odliva duševni napon, inače bi telo presvislo.
“ Grizao sam usne i gutao, da ne zaplačem. Ali mi se iz grudi ote kao krik: „Ja neću ići!“ Prišao mi je major Milan: — Slušajte vi, mali, ne pravite komediju ni sebi ni nama!
Vetar navali, šlem se pomeri, a onaj šum kao da podseti na krik... Druže, oprosti! Mi nismo krivi... Vetar se razbijao o oštre ivice kamenja, pa nam se pričinjavalo kao da cvile
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nauči s’ snosit sudbu: svega Lišiti s’ kad dobrodetelj ište! Krik serpskog roda zvezde domaša već Protivu zlobe, zavisti, nesloge!
Bojić, Milutin - PESME
Tišina: prolaznost I večnost se bore. Sve kraj mene pada u njihove niti. Ala je užasno s drugim jednak biti! Krik jedan, pun strasti, začu se u noći. To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu.
nepijene, Dok olovno srce steže se i cepa I čelična zmija sikće na nj i pljuje, Staklastih očiju i srebrna repa. Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo!
A sad okov zlata. Mesto mramor-tela gnoj nesitih rana. Nada mnom siktaše krik posmrtnih jata, Rušio sam kule, satirao čete — A danas sam željan krvi iz tvog vrata!
Vide Porok kako rog dvogubi drži. I kad grešnom usnom Vrh svog roga tače, Na jednome kraju zvuk se Sreće izli, Krik Greha na drugom tutnjaše sve jače. Car stade. Do noža prsti su mu sklizli. ''Greh je otac Sreće, Bol sin Veličine!
(1911) HIMNA Žedan sam te, Slasti, jer u duši čujem Krik večite žudnje, i, kô idol sveti, Postala si simbol u bolu, u seti.
I zato danas neću čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan.
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 I krenem, i rodna kob sve dublje me koreni. I kriknem, i u srce kao nož rođeni zarije se krik. 3 I krvlju tu pa tu materom u krug. A svićem sa zorama, a s večeri setno nestaje me za gorama.
Vazda me mori plač i jecaj ljut. Dah jada moga dune kô oluja I nosi Bogu moj vapaj i krik. IV Smiluj se, smiluj, Bože moj, Kod nogu ti se sklonim ja I spim u senci tvojih krila.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gazda u odbranu diže ruke prama njemu i iz nutrine pusti jezivi krik... A Rade, držeći go nož u ruci, otvori vratašca i zvijerajući očima uokolo iziđe iz dućana...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ta pena, pričaju sebri, kaplje iz ralja besnog drekala. Nekad zver izađe pred pećinu i onda se čuje užasan tanki krik od koga ljudi gluve a žene pobacuju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Samo negde u daljini čudnovati krik se ote, I zadrhta u tišini, pun užasa i strahote. Ja sam znao otkud usklik: to bengalski tigar riče, Ili demon
I čas već stiže! S opalih zvonara strašno Grunuše zvona. I krik užasa i jad, Uz pucanj pušaka i zveket mačeva oštrih Nevernog kralja oglasi strašni rad!
A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu. Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine Al' njegovu
Nalakćen na stolu on je mračno ćutô, Kao tajni užas da mu dušu mori No bezumno ruka poletela maču, Kad se krik užasni još jedanput začu. „Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači.
„Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači. Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče, Krik njegov užasni moj svršetak znači.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jednog dana je zamolio nekoga da mu napiše pismo za Seku, jer on ne vidi. Pismo je bilo krik očajanja: „Prodaću kuću, daću vam sav novac, dođi i prevedi me da tamo umrem.
Za tren oka je sve bilo jasno, i sve bilo tu. Tri čoveka pod maskama, dvojica sa sekirama u ruci. Strahovit krik devojčice, koja se zanesvestila. Jedan od napadača je još udari i obori. Drugi dočepa Nolu za obe ruke.
Dok je otključavala i vadila novac, iz druge sobe se opet začu krik devojčice, užasan, onda zbrka šumova od pokreta bezglasnih ljudi, i naposletku sve preseče težak mir.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Juh! — vrisnu i inače vrlo osetljiva strina i zaklati se da padne u nesvest. Na njen krik dotrča iz druge sobe majka i strina joj se uze gorko jadati: — Ja, ja, koja tvoju decu volim kao oči u glavi, ja to
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ili su moji osećaji toliko utrnuli, da više nisam svestan svojih postupaka. Tada kroz noć odjeknu komanda, kao krik: — Baterija galop, marrš! Zarih mamuze. Vetar pisnu. Za nama se zanija baterija i kao orkan polete. Bližimo se.
— Odsad pa do pet časova izjutra... uništićete celokupni materijal... — I topove, i municiju? — začu se krik kapetana Vojka.
I jedna misao, koja je dotle podsvesno tinjala, pod uticajem ovoga pucnja izlete sa naših usana kao krik: zar opet!... POKRET Bilo je to jula meseca, hiljadu devetsto šesnaeste godine, kada je stigla zapovest za pokret.
Ali nesreća nikad ne dolazi sama. Pred nama se ukaza provalija. Iz grudi se prolomi strašan krik. A sa svih strana jure Bugari.
Petrović, Rastko - PESME
u smrt, Tako umirući ceri se nad albumom; Mornaru moj, sav taj vrt Mladićstva svoga ne poredi sa snom: Strašan jedan krik razbudi tvoj pad!
spokojstvom da te ugosti, Da spreči onaj krik opori užasa Negde daleko u večnosti (ujedom mračne otrovne tečnosti). I iz zadaha posteljnog znoja i nikotina, Ispe se
još je ljubim i dahom tim svoj dah nisam mešao, Sa radošću sam je gledao pred ticama što pasu, Pre nego onaj nebeski krik i jednom sam prešao.
još svežih grehova: Kud god bih upravio pogled nasmešio bi mi se njen lik, A zatim bih skakao noću čuvši materin krik Izišao bih tad iz sobe, smešeći se koliko sam sâm, Suze teku niz lice: jedino za Nju što znam.
S visija u krug dopre li krik Imena tog, za mene jedina reč, Jedino ime kome odaziva mi se duh, U svim pravcima tada zakorača moj lik A šum koraka
zbrišem joj osoben lik, Pa, da poznati je više neću, obuzme nad njom me strah: Očajnim, jedinim, bolom ispustim iz sebe krik.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Iz grudi mravljeg plemena izvi se krik olakšanja, a onda se majke okrenuše deci, starci skupljanju imovine. Na Belka se niko i ne osvrnu, samo što jedan od
Zato reče: — Ostani, Belko! Pleme će znati da ceni tvoj podvig. — Ali, ja više ne cenim pleme! — izvi se krik iz grudi Krilatog Belka, a pleme u čudu ostade nemo. Toga nije bilo, niti će biti! On bunca.
Ispruži dečak ruku, dotače Srebrenkin rep i šapnu: — Hvala ti, Srebrenka, hvala! Je li to bio krik galeba u nebu? Šum talasa? Ili je riba, zaista, nešto rekla? Kasnije to niko nije znao.
— podseti ga jedan domaćin, ali mladić se naglas nasmeja i podiže pušku uvis. Zviznu metak, ču se krik pogođene ptice i iznenadni, oštri zvuk crkvenog zvona. — Gle, vratio se starac! — uzviknu plećati seljak.