Crnjanski, Miloš - Seobe 2
One se grizu, one ržu, a hoće i njega da ujedaju. Poješću te! Gospoža Evdokija imala je običaj da krikne, to. Kad bi joj neki trenutak u zagrljaju, naročito, prijao.
Učini mu se da čuje, kako ona, isprva, uzdiše, a zatim krikne, od uživanja. Od te slike u sećanju, pognu glavu. Međutim, njenoj ćerci doviknu, veselo: Stoj! Stojko!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Klanjanje i previjanje monaha, u pocepanoj crnoj rizi, nad šiljatim drvetom, činjaše mu se tako bezumno da mu je došlo da krikne.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Želela je da krikne od bola, ali kao u snovima, ma koliko da se upinjala da vrisne i otvarala usta, nikakv zvuk nije izlazio iz nje.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
8 Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ne zna se da li je vreba, ili je njom opčinjen. Sofija oseti njegov pogled, okrene se prema njemu, primeti ga, i krikne. Drobac joj polako priđe.) SOFIJA: Što ste me prepali! DROBAC: Plivaš i po noći? SOFIJA: Ko ste vi?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Da neko negdje krikne — pa makar ko i makar što — da kukurijekne pijetao ili da zanjače magarac. Makar da snažno zalupe neka vrata ili prasne
Bojić, Milutin - PESME
(1911) BAJKA O ŽENI Ljubičastom parom diše Zemlja sana, Modri su čempresi sagli glave tužno, Vrh mrtvoga mora krikne koja vrana, U zlatnome bakru tone sunce južno.
oproštaj tada zboriće ti jasno, Kao najstrašnije sručena sramota, Zaostalu čast da lancima obmota I iz duše tvoje krikne poluglasno, Očajno prezrenje svog vlastitog pada, Kad prljava duša ničem se ne nada, I bol na nju pada kao kiša pozna.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...