Dučić, Jovan - PESME
Zatim krik. To kriknu buljina na panju. Ribarsko seoce poleglo na stenu, I sišlo u zaton; i kroz maglu mlečnu Jedva se nazire, kô kroz
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A i to se odigralo, brzo, kao leprš golubova. Pavle je, za trenutak, bio zastao, kao skamenjen, a zatim kriknu, u snu, i poče da viče.
hteo da je otera – sažalio na tu, kao odsečenu, glavu, na to lice rumeno od krvi, koja joj je jurila u glavu, ona kriknu. On je hteo da joj podigne glavu, ali ona mu ne dade to, nego mu je šaputala, strasno, da joj je, tako, lepo.
Ne ostajem nadežna, nego znajem, nikad!“ A kad to reče, kriknu. Bila je otišla, plačući, i naslonila se na zid, pod kapiju.
U trenutku kad se osvrte, kriknu. Kroz mrak, i slabu svetlost njegovog fenjera, koji je bio digao iznad glave, ugledao je siluetu nekih strašnih, crnih,
Da nije, slučajno, baš bio spustio ruku, perikmaher bi ga bio, nehotice, zaklao. Čovek očajno kriknu. Ne želi, kaže, da ga vešaju, za ubistvo. Pokazivao je kapetanu svoju ruku, kako još drhti. Idi, bedo!
Juriš kobile bio je sad takav, da ne bi bio mogao, i da je hteo, da je obuzda. Čulo se samo kako kriknu: „Lisa!“ Oficiri videše kako joj diže prednje noge u visinu, kao na nekom talasu i kako životinja spušta te noge, u
Kad ga Ukšumovič potapša po plećima, i ostavi, i kad je prišao, bliže, Varvara okrete glavu, i kriknu, radosno. Pala mu je, plačući, oko vrata, dok ga je vodila u kuću.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Htede da viče, ali ga glas izdade. Kola se odmicahu i umalo da se izgube. Dimitrija napreže svu svoju snagu i kriknu: — Auuu!... — Krik beše užasan. Toda ga ču, osvrnu se, pozna ga i zaustavi kola.
Oči ti behu kao potamnele i prevukle se vlažnom maglicom. Priđoh ti, ali me ti silno odgurnu i kriknu. — Ne! — I pobeže. I od tada se ti preobrazi. Sam ti hod postade oprezniji i mekši.
— nesvesno otpoče Cveta da šapuće glasno, nihajući se napred i stiskajući prsa. — Na mesečini... Jaoh! — kriknu ona sva prestrašena i odstupi korak uplašeno, kad spazi sebe i okolinu osvetljenu od meseca, koji beše za to vreme
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Vukosava Maždruka (baba-Vuka) Blagodušna ko ovca (sorte merino), Al s očima vatrenim ko u hajduka, Kriknu: „Prodaje se čovek jevtino! Amo, ozbiljni kupci! Ruci-ruka! Prodajem dedu i sve dedino!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pre nego što je stigao da ispravi svoju streljačku grešku, oficir pade i kriknu: — Pali u meso! — Ne, vojsko! Stanite, deco!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li jedan trenutak ili je čitava večnost prošla dok joj se oči nisu navikle na promenu svetla? Devojčica kriknu od čuda!
Šta li to nosi u njoj? Mali čistač se jedva dovuče do kraja staze, obrisa znoj sa čela i, pogledavši ka starici, kriknu od užasa. — Riblja Glava? Otkud bi na starici bila riblja glava? — Baš je ovo glup san!
Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz njega se izdiže Srebrna ruža. Dečak, zadivljen, kriknu I zagleda se u nju. Sav nežan, sav srebrnast, cvet je širio takav sjaj da su i nebo i zemlja blistali.
« —pomisli. »Možda nema ni Kamenog jajeta, ni mladića, ni bunara u pustari!« Lepotica uzdahnu i gotovo kriknu od čuda: bila je u podnožju planine, a na vrhu je sjalo džinovsko Kameno jaje. »Možda i sada sanjam?
Uz pomoć konopca, jedan se pope na sami vrh bora i kriknu: — Pa, ovde nema nikoga! Uzalud su, zatim, tragali za dečacima, čekali, pa se snuždeni vratili svome caru.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Evo slučaj - sa užasom kriknu - s kojijem je smjeli vladac neba svemogućstva ime polučio, al' Satana otkriva tainu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Najednom on se grčevito prući, kriknu, probudi i zveraše, ali me ne spazi. i kao zbunjen i mučen snom koji nije upamtio on se izbuljeno zagleda u zid pa
dve-tri senke žurno promakoše iza ugla, pa pored mene i sumnjivo štukoše u ćorsokak, pa malo posle jedan glas divlje kriknu: — Evo ga.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Napolje iz kuće, Ciganine crni! Nadvor i ne plaši mi dijete! — kriknu ona ponovo i podiže put njega ožeg. Bejaše kao lavica odlučila da mu se, baci sa tim jedinim oružjem u ruci dokle jedno
Jakšić, Đura - JELISAVETA
osvetnika, Dva mrka vuka — dva Orlovića — I oštre kandže krvlju krvave; Gde pisku čuju slabe nejači Užasnim grlom kriknu hrapavo I moćna krila stresaju ljuti — Ali... Što drhćeš, zvezdo!... Strah?...
Bojić, Milutin - PESME
Ala je užasno s drugim jednak biti! Krik jedan, pun strasti, začu se u noći. To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu. A on je kliktao, svestan svoje moći, I vodio cilju braću svoju crnu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Oj, groblje, dođi i nosi još jednog odlikaša! Mnogo je i dva! — Prestani da huliš na Boga, Branko! — kriknu Pavle očajno i srdito. Šta ti je? Imaš li ili nemaš blagorodstva duše i Boga u sebi?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do jezera dođe i zaustavi se da još jednom, u jezeru, vidi nebeski cvet. Naže se nad vodu i kriknu. Iz vode, kao iz ogledala, rastao je ka njemu lik visokog, prekrasnog momka.
Od razočarenja, od užasa žena kriknu i probudi se. Niz obraz joj je klizila suza. Ona podiže ruku da je obriše, kad nekakav tanušni glas reče: — Pusti me,
Ogledalo u njenoj ruci rasprsnu se i razlete na sve strane. — Šta bi? — kriknu mlada žena, pa poče skupljati rasutu parčad ogledala.
Već je i na kraj zemlje stigao, i ivice neba se dohvatio, kad devojka kriknu: — Kao pas ću za tobom ići, oprosti mi, oprosti... Mladić se trže, zastade.
A onda: pred zoru kriknu galeb u nebu. Trže se Marijan kao da ga je neko bičem ošinuo, uze čamac i zavesla ka zalivu gde je starac bacio mreže
— Pogledaj se! — reče devojka kao da odgovara na njegovu misao. Pogleda Starac svoj odraz u vodi i kriknu. To pred njim nije bio Starac, već momak usnica tek nagaravljenih. — Sećaš li se sada ko sam?
A onda jedna mišica pokuša da u satu svije gnezdo, dodirnu klatno i sat poče da zvoni. — Duhovi na tavanu! — kriknu užasnuta mišica i sav mišji narod pobeže iza grede. Ubrzo su to učinili i pauci.
Micko će dolaziti. Više neće biti sam! Uze Radan patuljka na dlan i samo što ne kriknu od čuda: Micko je imao njegovo lice, na isti se način smešio, mrštio, prekrštao ruke. Kako to do sada nije opazio?
Kako je glatka, kako je meka bila, s naslonom u obliku ljiljana, kao u srne vitkih nogu! Mlada žena zadivljeno kriknu, ugledavši je, i polete drvodelji u naručje. Nije trebalo bilo šta da joj kaže.
Ali, u istom tom času slikar kriknu i baci četkicu u stranu. Prekasno! Jedna za drugom nestajale su crte Caričina lika, a onda se, na očigled svih, Carica