Dučić, Jovan - PESME
I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti. Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu. Daždi mrak; sve ćuti...
Na močvarnoj se izvi njivi; On — maločas što se splete U rupcu žene, konjskoj grivi — U nebo s krikom sad polete. Sva gora pade... smrznu reka...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda voda izbaci i čoveka, koji pun užasa, zagušen nekim ružnim krikom, zamlatara nekoliko puta rukama pa se ponovo izgubi.
nad svima strastima, predrasudama, konfliktima, interesima, društvenim porecima i filosofijama, pa zaurlam divljim krikom kroz najcrnju tišinu večne smrti. Hteo bih, ali se bojim. O, kako se bojim, kako se grozno ludački bojim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uoči polaska, Isakovič usni i jedan drugi san, koji ga je sasvim dotukao. Sanjao je ženu na samrti. Sa nekim užasnim krikom, ona mu je dovikivala: „Ne daj me!
Teodosije - ŽITIJA
I svi plakahu i ridahu mnogo i neutešno; roditelji sina, braća brata, sluge gospodara sa krikom dozivahu radi utehe u žalosti, padajući sve više u očajanje, jer ih do bezumlja dovođaše stradanje njihova gospodara i
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni. Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče meka, Topli vetrić poljuljuje Vito stablo
U POZNU JESEN Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo.
A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja, I guste slojeve magle u vlažan valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Sivo sumorno nebo...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vetri će mesto mene kličući da jezde. U vrtlogu kamenja i neba pašće, krikom, u zavejane, mlade jele, i posuće im krila, dahom našim, što će se slediti u zvezde, negde... gde nisam bio...
A da nebo zagrmi i raspe kamenje sa puteva strmi u deveti čas. Oči tvoje ne bi dizo krikom. Zaogrnut modrim olujnim vidikom umirao bi mirno posle slasti. Mutnim bi okom gledao po nebu, kako tama i užas rastu.
A da veselosti mojoj, čiloj i potamnoj, dve zaspale, bolne, dojke ne daju da se glasnim krikom baci po trešnjama, što mi ostadoše, u zavičaju.
Jednog proleća, i ja sam gorko znao da, kroz svirale devojačkog rebra, zdravlje dajem. I grudi svoje, u grožđu, krikom, raskidao, nag, na dnu neba, opivši se zavičajem. I, tako, bez lica, na liku mi je senka jarca, trešnje, tica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
To je dočekivano od svih krikom i urnebesom. Cigani do neba izvijali su zurlama. Marko im je bacao čitavu kesu novaca. Odjednom on đipi i pozva je.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA Taj muk — da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa krikom veže Il maglen duh sa mesom spaja?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Na svome ramenu on oseti lagani dodir viline ruke, a onda poče da se smanjuje, pa s krikom polete uvis. Leti još i sada, a pred buru čuju se njegovi krici nalik na jauke.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I drevne indijske gore oglašavahu krikom Istoka bujne kćeri. Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ' njima bio! No ti mi objasni sada: šta činim ovo, i gdi sam?
Vesele vri i bruji... Između stubova drevnih Gomile razvratnih žena sa divljim krikom se viju; Svileni peploni njini po podu mramornim pali, Što sobom stidljivost čednu i ženske lepote kriju.
V. Ilić S U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. V. Ilić CI Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno Uvel
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja se tržem, podižem zbunjeno glavu i divljim, nečovečjim krikom pitam, pretim: „Ko je? Ko je? Ko je?“ Ne bojim se nikog. Rvao bih se sa zemljom. Smrvio bih je.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
nju dočekuju se nova rođenja i ispraćaju pokojnici do grobova; u njeno ime odlazi se u smrt s bojnim pokličima i umire s krikom radosti na usnama.
Petković, Vladislav Dis - PESME
sve što je nekad bilo, i sve što je oko mene; I čudna se slika stvara: neko more od pepela, Nad njim vazduh, paran krikom, kao da je smeh sirene.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Izdaleka zadocnio slavuj željkuje, oko njih u travi cvrče popci, jedan od ostalih odvaja se oštrim krikom, slap nad mlinicom jače šušti, jablanovi u vrsima žamore i njihove tamne sene drhte.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato se vrana s krikom diže U opusteli, tihi dô A suro nebo suze lije, Dosadno, mirno teče dan...
Tužno šumi trska kad je krilom dirne, Šumi kao bolni, umirući glas. S krikom lete ždrali više moje glave, I gube se tiho u daljine plave. Što sam tužan tako? Šta mi tišti grudi?
I drevne indijske gore oglašavahu krikom Istoka bujne kćeri. Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ njima bio... No ti mi objasni sada šta činim ovo i gdi sam?
1889. U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i krŷži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. 1889. PESNIK Izabranik sveštenih muza, on tamjan mirisan pa
Veselje vri i bruji... Između stubova drevnih Gomile razvratnih žena sa divljim krikom se viju, Svileni peploni njini po podu mramornom pali, Što sobom stidljivost čednu i ženske lepote kriju.
Sumorne njegove čete jurnuše sa divljim krikom, Noseći krvavu samrt i život ne štedeć nikom. Kao lavine snežne s indijskih visova tavni', Oni se valjahu burno u
Petrović, Rastko - PESME
Ne, ne, ne; oh, ne! Izgovorih Smrt, i reči: Ona, njen Dlan! Na svaku reč bih gubio svest, dolazio sa krikom sebi; Hteo bih da dišem dublje, grudima proširim ležaj i stan, Da plačem, da zahvaljujem na onom što i ne bi Nikada u
neće ih zadržati za ovu zemlju čudnu, Kada ih privuče kruženja njihovog zakonskog moć: On sam pritrčavao je prozoru s krikom u snu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A ležećem mrtvu ne činite pačariza s krikom, s vikom, s plačem; premuknite i ostavite ga s mirom ležati, nego li pače i sami se skoro ko tome vidu gotovi učin'te.