Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ćutanje, ćutanje. U njemu ima ipak nečega strahovito bolnog, ljudskog, čovečanskog i vapijućeg: u tome kriku, električnom i mehaničkom koji dolazi iz ljudskog grla. Neko ko je u ropcu, čije je telo rascepano, koji gubi krv.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ti budiš veselost, što je nekad bila, kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju. U Tebi nema crva, ni sa groba. Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
prama moru; dugo bi gledala kakose valovi natiskuju, i, pjenušajući se, udaraju o hridi, i u pusti prostor, uz kriku galebova, puštaju tugaljive glasove.
— Biće da je bilo vrijeme tužno i sumorno kao i danas, — pomisli kad začu kriku oronulih galebova nad, sobom i u oluji.