Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ja se mučim, i taman mislim sad ću zaspati, jer sve manje osećam onu granicu, kad me krilance onog leptirka takne, dodirne negde po onom zategnutom svilenom končiću, i tako nanovo opomene da sam budan.
(Uostalom, ja tačno znam gde je on, jer sam nesumnjivo uvrebao ono mesto na svilenom končiću koje njegovo krilance, u odsudnom trenutku kad treba da zaspim, redovno dodirne sa jednom podmuklošću prosto neverovatnom.
Tada, kao iglom žacnut, osetih najedanput krilance leptira kako se dotače onog svilenog graničnog končića, te me strašnom opomenom, jedinstveno mučki, trže iz zanosa.