Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi igrala, u Komandi, zimi, Engelshofen je imao običaj da kaže da je, u crnoj krinolini, kao crni labud, ali, kad joj se neko zameri, kao orao.
S crnom lepezom u rukama, u plavoj krinolini. Zato što je bila nagluva, Isakoviči su očekivali da će, pri razgovoru, vikati i sramotiti ih, pa su gledali da na to
Iako su deca imala dadilju. Ana je bila lepša nego ikad. Bila je u svojoj omiljenoj, crnoj, krinolini, sa korzetom zelenim, od velura, i bilo joj je toplo. Njene crne obrvice bile su kao srasle, to veče.
Bila je u crnoj, večernjoj, svilenoj, krinolini, sa korzetom od žutog brokata i bele gaze. Ona je svoje haljine udešavala, da budu kao u Ane i Varvare.
Ona mu je prišla ceremonijalno. Bila je lepa, još lepša nego pre šest nedelja, u krinolini, svilenoj i crnoj, koja zašušta. Oko pasa je imala žuti ešarp. Grudi su joj bile otkrivene, a oči velike, grozničave.
Ona je nestrpljivo udarala, sandalom, na nozi, po svojoj krinolini. Imala je sandalu, zlatnu, kakvu Isakovič, dotle, nikad nije bio video, a gledala je Isakoviča, ne samo jetko, nego
Slava Bogu! U svojoj crnoj krinolini, Ana je bila lepša nego ikad, ali nije gubila glavu, iako je taj čovek, utegnut, vitak, visok, lep, u svojoj raskošnoj
Odvezla je Varvaru u svoju kuću, da ručaju. Taj ručak je protekao u glasnom smehu. Gospoža Julijana – u crvenoj krinolini, otkrivenih grudi, crna, vesela – pričala je Varvari, kako ona sve tajne svog muža zna.
njegova, mrtva žena, nije mu se više javljala, u sećanju, polugola, u mesečini, kao strasna žena, lepotica, niti u plavoj krinolini, sa crnom lepezom u ruci, nego kao dete u grobu, iza kojeg ostaju Dunav, i varadinski šančevi, u baruštinama, i daljini.
Međutim, Pavle je zapazi, kako sedi, kraj zida, u nedoumici. Sedela je, ispod jednog ogledala, u plavoj krinolini, a držala u ruci crnu lepezu. Grudi su joj bile otkrivene mnogo, prema onovremenom običaju.
Dolazila mu je, izdaleka, a nečujno, u providnoj plavoj krinolini, a silazila kao nekim slapom, u rumeni zalazećeg Sunca. Imala je uvek svoju crnu lepezu u ruci.
Ta vitka, pregorela, crnomanjasta žena – koja je ličila na lepu Ciganku – bila je, u svojoj, raskošnoj, zelenoj, krinolini, vrlo ljupka pojava, već rano ujutru, a zanosna uveče, uz faraon i smeh.