Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mogla je da polegne po konju i da digne, u galopu, sa zemlje, bič, ili sablju. Strpala bi, međ noge, svoju crnu krinolinu, uzjahala, uhvativši se, smejući se, za grivu, pa bi projurila prva, a kao vezana na konjskom vratu.
Varvara je, toga dana, obukla rođaku u plavu, svilenu, krinolinu, na kojoj je imala kecelju, isto tako plavu, ali bleđe boje.
Pa šta?“ Kao umilno sikćući crni labud, Ana se podiže i raširivši crnu krinolinu, ustade. Pogleda muža onim svojim crnim očima, pod sraslim obrvicama, a Đurđe htede nešto da kaže, ali samo odmahnu
Bila je, to veče, u drugoj haljini, lakoj, letnjoj, skoro providnoj, imala je plavu krinolinu, posutu šljokicama, kao pahuljice što su.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zaneta silno uzorima starim, I moja muza starinski uzleće Uzleće smelo u svetlu visinu, Sa kratkom jopnom i u krinolinu. 2. O zlatno doba dugačkih kaputa S pedantski kruto uzdignutom jakom!