Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada sam prvog sledećeg jutra došao u novom odelu na doručak, Kristijanov otac me je jedva prepoznao, a kada vide ko sam, potapša me po leđima i uzviknu: - Ko bi sada rekao da si ti srpski
buneći se zbog ove očeve primedbe i dodade - A ko ne bi pomislio da ti nisi još uvek stari nemački ”žutokljunac”? Kristijanov otac ga je ukorio n uveravao me da nije imao nameru da me vređa kada me je u šali nazvao srpskim ”žutokljuncem.
Hteo sam da od jednog posla napravim dva. - Čini mi se da će tu biti više poslova - rekao je Kristijanov otac - jer je sutradan posle pisanja slova na pekarevim kolima padala kiša i sva sveža boja bila je sprana pa su kola
Prvi utisci su veoma postojani i vreme ih lako ne briše. Kristijanov otac, gostioničar u Vest strit ulici, i njegovi prijatelji, robusni Frizlendski mornari koji su me učili kako se barata