Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Znam da su mnogi čitaoci (pa ma i ne bili kritičari) sumnjivo vrtili glavom kad su pročitali prethodnu Glavu, jer im se čudno i neverovatno učinilo što se Jula tako lako
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Neki kritičari i teoretičari odbijaju i samu mogućnost postojanja dečje književnosti. To odbijanje se temelji na polazištu da „nešto jeste
Kroče je tu bio u pravu, a s njim, u nas, Bogdan Popović (1863—1944), Jaša Prodanović (1867—1948) i svi oni kritičari koji su osetili da s dečjom književnošću što je pišu nedaroviti pisci, pedagozi i činovnici, nešto nije u redu.
Istorije književnosti, školski pregledi, kritičari i antologičari uporno rade na održavanju jednog poretka vrednosti u koji se dečja književnost nerado uključuje.
Suštinske odlike dečje pesme kritičari su uglavnom zaobilazili, nevoljni ili nesposobni da se u njih udube. Ljubomir Nedić, u jednom pronicljivom i zlovoljnom
Ocenjujući ovu, delikatnu vrstu pesničkih tvorevina, kritičari su od početka postupali grubo i površno, sputani davno utvrđenim kategorijama i kriterijumima.
Ovo izdvajanje, koje vrše dobronamerniji čitaoci i kritičari, zasnovano je na boljem sluhu za Ćopićevo delo. Ali ono, i nehotice, sugeriše pogrešno objašnjenje činjenice da je Ćopić,
Dirnuo sam u osetljivu temu, nagazio na opasan teren. Moji kritičari su uvereni da nema loših formi vaspitavanja ljubavi prema domovini, i da su sva sredstva okrenuta ka tome cilju dobra.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
MILIĆEVIĆ 373 JELENA DIMITRIJEVIĆ 374 ISIDORA SEKULIĆ 375 MILICA JANKOVIĆ 376 3) DRAMATIČARI 377 4) KNjIŽEVNI KRITIČARI 379 BOGDAN POPOVIĆ 380 SLOBODAN JOVANOVIĆ 382 PAVLE POPOVIĆ 383 BRANKO LAZAREVIĆ 384 POZORIŠNI I UMETNIČKI
KRITIČARI 379 BOGDAN POPOVIĆ 380 SLOBODAN JOVANOVIĆ 382 PAVLE POPOVIĆ 383 BRANKO LAZAREVIĆ 384 POZORIŠNI I UMETNIČKI KRITIČARI 385 ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI PREDGOVOR U septembru 1912, pred rat, izišlo je iz štampe školsko izdanje
je tako šezdesetih godina izgubio od velikog književnog glasa koji je za života uživao, čitaoci su ga napuštali, a kritičari odricali ili, što je još gore, zaboravljali.
4) KNjIŽEVNI KRITIČARI Moderna književna kritika stala se stvarati krajem XIX veka, ali se potpuno razvila i stala aktivno uticati od prvih
Kao gotovo svi današnji književni kritičari srpski, on se vaspitao u proučavanju francuske književnosti, i prvi njegovi književni radovi su o francuskim piscima.
POZORIŠNI I UMETNIČKI KRITIČARI U najnovijem periodu srpske književnosti stvorila se i pozorišna i umetnička kritika. Još šezdesetih godina, kada su
Svi ti pozorišni kritičari, književno obrazovani u francuskoj školi, stvorili su i razvili pozorišnu kritiku, dali joj umetničko i književno
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
GLAVA XIV Posle glave XIII, u kojoj se dogodilo mnogo toga, i koju će kritičari s pravom smatrati najuspelifim poglavljem ove hronike O Ani, našu glavnu junakinju pokušavaju da izleče od ljubavi prema
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad proleće grane, ja i sad imam običaj da kažem: „Avril, la grace...“ Vinaver, i neki drugi moji kritičari, pisali su da znaju da sam ja u Beču potpao pod uticaj pesnika u Beču, Huga fon Hofmanstala, Momberta, i drugih.
70, štampao prilepljenu uz prethodnu. I niko, ni moji mnogobrojni kritičari nisu, nikad, zapazili da su to dve pesme! Jedan moj kritičar (Ratko Parežanin), u jednom večernjem listu toga doba
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nazvali su ga zanesenjakom, pa čak i ludim čovekom. Eto, sad, neka vide kritičari da se u svetu sve može videti, pa da ne viču jednako: nije verno, ne odgovara prirodnosti; ličnosti kao da su pale s
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali, danas su ”kritičari” tipa mog pronalaska, ušli u mirnu i učmalu atmosferu te male laboratorije i prodrmali inženjere i upravni odbor.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
S pesnicima su, naravno, uporedo išli i kritičari, tumači poezije. Ovima poslednjim išli su naruku lingvisti, kojima nije bilo teško da za potrebe tumača književnosti
Zato su ih kritičari često prekorevali zbog nepravilnog stiha ili zbog nedopustivog eliptiranja i nasilnog skraćivanja reči.
Zanimljivo je da naši naučnici novog pokolenja tada pišu uzornim književnim jezikom, kao i književnici, književni kritičari i teoretičari. To je siguran znak uzajamne povezanosti u sve jednostavnijoj kulturi.
I kritičari su odmah – sa manje razumevanja i više žestine ponovo posegli za starim prekorima o nepismenosti i: stilskoj neveštini.
I to iz proze Borisava Stankovića, o čijoj „neveštoj“ i „nepismenoj“ sintaksi nije pisao samo Dučić nego i svi kritičari redom. Drugi pasus svog eseja „Bore Stankovića vilajet“ iz 1957.
A književni kritičari i istoričari nisu ga mogli prepoznati sve dok su Stankovićeva sintaksička odstupanja proglašavali za slabo znanje
A onda i zato što Čarnojević može biti sporan kao zaseban književni lik. Nije slučajno što ga kritičari ponekad nisu razlikovali od glavnog junaka romana Petra Pajića.
Makar i po tome što su kritičari kod obojice rado pominjali jezičku neveštinu. A ona ne ide, razume se, sama: prenosi se u opšti sklop pesme, koja nema
Stoga, verovatno, ne greše kritičari koji ističu fragmentarnost njegove poezije u celini uzete, čak i ako se ne uzmu u obzir znatni periodi ćutanja i
Otud i navire ono jezičko obilje koje su kritičari toliko puta već isticali. Ali ovakva, celovita i neposredna reč, ne samo što je nerazdvojno data sa glasom koji je
(1978) MIŠIĆEV PRILOG RAZVITKU SRPSKE POEZIJE Kritičari se smenjuju, pesnici ostaju. Jer vredna poezija omogućuje i zahteva različite kritičkoteorijske pristupe, i različita
i dugo sticana pesnička iskustva, da u stvaralačkome magnovanju „obnove“ ceo evolutivni krug, tako i ovi vrlo retki kritičari, u tumačenju i vrednovanju najnovijih, još neprihvaćenih tekstova svojih savremenika, na nov način pokušavaju da
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Stoga se oni ne mogu dovoditi ni u nešto širu zajedničku pripadnost istorodnim stilskim strujama. Neki kritičari i istoričari književnosti Nečistu krv opisuju kao realistički roman, usredsređen na društveno preraslojavanje u jednoj
Prvi kritičari Nečiste krvi upućivali su zamerke kompoziciji, naročito završnome delu teksta, a izričito naglome ubrzanju pripovednog
28 Kritičari su, međutim, kompozicionu funkciju zanemarili polazeći ili od naturalističke teze o psihofiziološkom izrođavanju ili od
Jer gotovo svi njegovi kritičari i tumači, ili barem većina, a među njima i oni koji su u pohvalama znali jače da pritisnu perom, upućivali su u isti
No pitanje je mnogo složenije, i bilo bi nedopustivo uprošćeno kad bi se kazalo da su pominjani kritičari s početka veka, pa i kasnije, gledali iz ovoga suženog ugla.
Čoveka danas može pomalo i da iznenadi koliko su ondašnji srpski kritičari bili saglasni u zamerkama upućivanim našem piscu. Tako Skerlić u istoriji srpske književnosti iz 1914.
45 Da su svi oni grešili u prosuđivanju, a navedeni su samo neki kritičari, malo je verovatno. I zaista, ako Stanković nešto nije bio, onda nije bio pisac od discipline; pisac koji bi negovao
” Tako su mislili, redom, ondašnji najznatniji srpski teoretičari i kritičari okupljeni oko časopisa Srpski književni glasnik; znači oni koji su sve do prvog svetskog rata presudno uticali na
I dok ono prvo ubrzanje, na početku romana, kritičari uglavnom nisu isticali, nisu ga smatrali nedostatkom, ovo drugo jesu. Možda zato što je oštrije.
Zanimljivo je, međutim, da su kritičari o kulturi iz koje nam Sofka dolazi, zatim o samoj Sofki i ostalim likovima, pa najzad i o Stankoviću lično, često
Zanimljivo je, sa stanovišta književnog razvoja, da su samo nekoliko godina ranije (1911) srodne slike u Disovoj Tamnici kritičari odlučno odbijali pre kao besmislene nego kao nerazumljive: Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam
Dnevnik o Čarnojeviću podjednako kao i Seobe međuratni su kritičari određivali ili kao „lirske” ili kao „poetske” romane.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
poezije (1987), kao i Ranka Mladenovića (1893-1943) i Živojina Vukadinovića (1902-1949), koji su bili i pozorišni kritičari. Umetnost pripovedanja niko nije toliko razvio i usavršio kao Ivo Andrić (1892-1975).
Ilić, Vojislav J. - PESME
Njemu je dosadan život. (bar tako u pesmi kaže), I kritičari, veli, svojom ga glupošću draže. „Kako da kaznim ljude? iskô je mišljenje moje, A ja ga svetujem lepo: - „Štampajte
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Možda, samo što kod obične kijavice, kad kineš a ti izvadiš maramicu i ubrišeš nos, a kad iskijaš rđavu pesmu, onda ti kritičari tako izbrišu nos da ti kijanje nikad više i ne pada na um.
Ja sam strpljenja odista imao, ali moram ovde učiniti priznanje da su me tome strpljenju naučili i privikli moji kritičari. Naime, mene su kritičari uvek tako ženski grdili da sam u brak stupio sa već utvrđenom navikom da podnosim grdnje.
Naime, mene su kritičari uvek tako ženski grdili da sam u brak stupio sa već utvrđenom navikom da podnosim grdnje. Na taj način i doživeo sam