Jakšić, Đura - PROZA
— Tome je taj nekršteni Sremac kriv, — veli druga neka, — on je baš sam hteo da se u ovome lugu sahrani, i vazda je govorio kako je ovo mesto najdivnije
A siromahu učitelju udariše suze na oči, i ništa nije umeo izgovoriti, do samo: — Oh, znao sam ja!... On nije kriv!.... Stari Sremac iznese iz nedara konopac i duvankesu...
Obradović, Dositej - BASNE
Meni kukavnoj! Kako si me osakatila!” „Ko ti je kriv?“ odgovori kupina. „Ko ti se reče za me hvatati i od mene pomoći iskati, kad ti dobro znaš kako ja pomažem?
” — „Muči, braše”, odgovori mu drugi pas — „ne govori samo u vetar! Ja tome nimalo nisam kriv, nego naš gospodar, koji me nije naučio truditi se, nego s tuđim trudom hraniti se.
dostojni nekih mesta običaji gdi, za osve |titi krv jednoga, ode nečovek pak ubije drugoga koji tome ništa nije kriv. Ova se ljuta i prokleta dela onde tvore gdi nejma dobrih zakona ni upravljenija. Ljudi! Ljudi!
S.: Daj mi barem i taj cekin, i bog da prosti; baš me je danas skupo stao. K.: Ko ti je kriv? Ti dobro znaš da kod mene kojekakove turske musevede ne prolaze.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On je neprestano po knežini ̓odao i koga kmetovi i seljaci optuže, i da je kriv vidi, kaznio ga je onde u selu gde je pogrešio.
Kako su turski sudarci imali običaj da svakoga ko je i najmanje kriv, Srbin ili Turčin, kad padne u aps, da ga globe i koliko više mogu da uzmu, to je svagda moj otac u takvom slučaju
„U našega cara zemlju ne sme se niko mešati; u našega cara dosta ima verni̓ Turaka koji će mu kazati ko bude kriv.” Pođemo skutu i odemo. Dođem u logor, opet se iskupe starešine, i Karađorđe pita me: „E, kojekuda, šta si dobio?
— A oni opet: „Ta ̓odi ti sedi ovde u sneg, pak onda reci da nisi kriv” i proče. Zatim meni se dade na smej; a pomože mi u smeju i Protić, dok već i oni šalu našu okabuliše, i malo zatim
Kažem ja, da mi nji̓ova jeglena nimalo nije mila; oni i lepši̓ mesta imadu za jeglene a ne oko mene; al̓ ko mi je kriv kad sam turskoj veri poverovao i ovde zapao. Moj pobra kune se: „Tvrda je vera, ne boj se ništa za tebe” itd.
” i otera me natrag. Ja gladan, a žaleći za mojim petacima, pomislim: ja nisam nikom kriv, a neće mene arambaša poseći; vratim se oko brda, dođem kući, al̓ to velika gromila oružati̓ ljudi, duge puške o
” Živan: „Gospodaru, priznajem da sam pokvario i kriv sam, ali sam se prepao. Oprosti mi! On se opet malko osme̓nu. Živan pođe mu da poljubi u ruku, on mu ruku ne dade, nego
Živan pođe mu da poljubi u ruku, on mu ruku ne dade, nego se poljubiše u obraze, i reče: „Niti je kriv knez Aleksa, niti ja, ni ti, no onako je onda vreme bilo.
Obače tko im je kriv, to su sve tomu oni uzrok”. — Ja: „Molim Vaše Sijatelstvo, nije prosti narod tomu ništa kriv. Narod je prost,
Obače tko im je kriv, to su sve tomu oni uzrok”. — Ja: „Molim Vaše Sijatelstvo, nije prosti narod tomu ništa kriv. Narod je prost, nenaučan, osobito sluša i povinuje se tko mu se gode starešina naѕove”. G.
G. Hudelist: „Ja, ja, znamo mi to dobro da narod nije kriv, no su krive nji̓ove starešine, a osobito nji̓ov onaj nevaljali i gnusni Senat, koji su u Beogradu bili, oni su s našim
” — „Vaše Sijatelstvo — reknem ja — narod prosti, koji danas strada, tomu nije kriv. Narod nije znao njino nevaljalo postupanje; mi za onaj nevini narod molimo; za narod koji je dvoru austrijskom i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nije to da rekneš zbog plate — poče opet Sima da ga muči — nego može otkud. Doznati vlast, pa da ja budem kriv... — Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti! Ako boga znaš — eto ti u gunjcu šest dukata, uzmi...
— Ih, zaboga, gospodine! Mnogo... — zadivi se Đuka tolikoj šteti. — Ah, to je sve kriv Radan. — Neka ga vala, Đuko!... Platiće on to meni lepo... — popreti kapetan.
— Zar? A ko li ono prvi pomenu da bi dobro bilo najmiti ga... ja ili ti? — Ono jes'... ali, opet, i ti si malo kriv. — A što ja? — Da si barem onaj ugovor bolje pritvrdio nego načinio onako kao ni sebi ni svome.
— Kako, more? — upita opet Milun u čudu. — Šalješ nam onog tvog Sretena, te nam sve sude iskvari. — Što sam vam ja kriv? Vi ste ga hvalili da je majstor i da je vešt. — Majstor je bio dok se nije kod tebe najmio.
Nego, tu je on sam kriv »što je premrsio te nedelje sredu«, i stada se zarekao da neće premrsiti, pa makar zatekao učitelja Grujicu i s pečenim
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On bi se pravdao. On bi dokazao da njegov Stanko nije kriv, bar nije kriv do onoga časa dok u goru ne ode... Sunce se lagano spuštalo... On se diže i uđe u kuću...
On bi se pravdao. On bi dokazao da njegov Stanko nije kriv, bar nije kriv do onoga časa dok u goru ne ode... Sunce se lagano spuštalo... On se diže i uđe u kuću...
Zar je i njemu težak moj bog?... O, Tvorče milostivi! Ti znaš dušu moju, ti znaš da ja ništa nisam kriv!... Pa što me ovako mučiš, Gospode?... Što me ne rastaviš sa ovim crnim životom?... Nije mnogo prošlo, a popa dođe.
On beše svaka njena misao. Povučena u samoću, ona se razgovarala s njim i dneve i noći. Ona je znala da Stanko nije kriv. Ona je jedina verovala da on nije kadar učiniti tako gadno delo kojim ga obedaše.
Mati se zaprepasti čuvši njene reči. — Šta reče, nesećnice?! — Rekoh: on nije kriv! — Otkud ti znaš? — Znam! — Zar si ti pametnija od oca svoga i tolikih ljudi? — Nisam pametnija.
— Nisam pametnija. Ali, nano, greh je baciti krivicu na čoveka koji nije kriv! — Kako nije kriv! Zar nisu našli kesu s novcima u njegovom đubretu?
— Nisam pametnija. Ali, nano, greh je baciti krivicu na čoveka koji nije kriv! — Kako nije kriv! Zar nisu našli kesu s novcima u njegovom đubretu? — A zar tu kesu nije mogao tamo i ko drugi zakopati?
Skoliše ga sa sviju strana. On sede na zemlju i poče pričati priču o jednoj pametnoj devojci, što je imala kriv nos... Dok je on pričao, Zeka je jednako posmatrao Stanka. Nešto ga je vuklo k njemu, kao da mu je brat rođeni.
— Otkud ti to znaš? — Kazao mi vodeničar. Sve mi je pričao: i kako ti nijesi kriv, i kako su podmetnuli i zakopali onu kesu u tvoje đubre...
Tako je i meni kazao. Ama ja ne znam otkud on to sve zna!... Da ne greši on dušu?... Ja bih rekao da je svemu kriv onaj nesrećnik... Ali, ako boga ima, platiće mi!... — I, vodeničar veli da će ti se otac i kućani mnogo namučiti.
— Dodijalo, brate, čoveku!... Nije to lako!... On nije njišta kriv Ta, mi smo S njime mladovali, bili čobani... pa nikad, nikad „zurke” tuđe taj čovek ne uze... — Tako je... — reče kmet.
— Ne znam ni ja. — Tebe baš svi ostaviše? — Svi. — Zbog mene? Ivan je ćutao. — Je li? — Nisi ti tome kriv. — Veruj, dobri čovječe, da sam ja blage naravi!... Ja ne znam šta mi je te ne ubijem onoga psa, popa!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jesam li ti ja kazao ni dela, ni nemoj? — Nisi, ne daj bože! Svemu sam sâm kriv. Đedi ponovo polete brada nosu. On se ponovo ukruti da izgleda važan: — Pa sad ja da ispravljam što si ti ukvario!
Aman, pobratime! Ja nehotično načinih nekakav uvod. Tome je svemu kriv Joca koji nas je, kad nam je bio u gostima, uzeo na oko, pa posle i tebi koješta nadrobio, iz čega si ti načinio
Sad sam i ja počeo da motrim na svaki njen postupak prema meni. Ti si, upravo, kriv što sam počeo da se interesujem njome, pravo da ti kažem, više no što bih hteo. Sve mislim: pa šta sad da mu pišem?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tražite đavola noćom, — nastavlja Nića, pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što ne čuva varoš, k’o da ja imam solginu pláću!
noćom, — nastavlja Nića, pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što ne čuva varoš, k’o da ja imam solginu pláću! Čudna mi pláća, al’ su se i prekinuli!
— Te još kako ću da mu očitam! Zar je to lepo da se mi kao komšije i parosi tako mrzimo?! Zar sam mu ja kriv, ili moje dete? — Ili ja? — veli gđa Persa. — On ga je prvi dočepao i odveo bio svojoj kući. — Pa bio ga čuvati.
A obe mamice više da ne vididu jedna drugu, nego se sekiradu, a sve zbog budućeg zeta. E, sad ko je tome kriv, pitam vas, što se Juli izmakla tako lepa i dobra partija?
eto tako ot’šlo sve, — reče Nića i manu rukom. — Tako mi valjda suđeno, a zar sam ja kriv?! — He, Nićo, Nićo, kriv si ti k’o đavo — veli mu Rakila, ne puštajući ga.
eto tako ot’šlo sve, — reče Nića i manu rukom. — Tako mi valjda suđeno, a zar sam ja kriv?! — He, Nićo, Nićo, kriv si ti k’o đavo — veli mu Rakila, ne puštajući ga. — ’Oćeš ti talirima da potkivaš Kakaš-Verkine čizme!? A di ti je sad?
Nije to šala — ići pred preosveštenstvo! Valjda sam ja To naučio! A kakve sam sreće, još mogu ja biti kriv! — Sav svet zna da je on kriv. — E, slaba je to utjeha za mene! Znam ja Spiru. Ne da se taj lako!
Valjda sam ja To naučio! A kakve sam sreće, još mogu ja biti kriv! — Sav svet zna da je on kriv. — E, slaba je to utjeha za mene! Znam ja Spiru. Ne da se taj lako!
Ja sam se ispočetka malo k’o i boj’o, jerbo, znaš, kako je!.. To mogu tebi da kažem. Kriv sam. Kriv sam, vidiš i sama, — k’o đavo sam kriv! A toliko sam se uzdržav’o!
Ja sam se ispočetka malo k’o i boj’o, jerbo, znaš, kako je!.. To mogu tebi da kažem. Kriv sam. Kriv sam, vidiš i sama, — k’o đavo sam kriv! A toliko sam se uzdržav’o! No, al’ zato ipak ne treba se pradavati očajaniju.
To mogu tebi da kažem. Kriv sam. Kriv sam, vidiš i sama, — k’o đavo sam kriv! A toliko sam se uzdržav’o! No, al’ zato ipak ne treba se pradavati očajaniju. — A jesi l’ se posavjetov’o s kimgođ?
»A što ne paziš?« pcuju ga ljudi. »A što se ne drži ljucki!« brani se on; pa još ispadne da je drugi kriv. Pa bar da se češće okrene, ’ajde-de; nego kad natuče šešir na oči, a on se po dva sata ne okrene, nego samo viče i
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
glavu, zatvara oči da ne gleda jednako skupljajući se uplašeno ispred vas i strepeći da vam čime nije na smetnji, za šta kriv, a najviše da vam nije kriv zato što je tu, ispred vas, te vi morate da ga gledate. A odakle je? Čiji je? Niko ne zna.
jednako skupljajući se uplašeno ispred vas i strepeći da vam čime nije na smetnji, za šta kriv, a najviše da vam nije kriv zato što je tu, ispred vas, te vi morate da ga gledate. A odakle je? Čiji je? Niko ne zna. Ako ga o tome upitate.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— žestoko se oseče Marko. — 3nam, gospodine: ja nisam kriv što nisam jurat, siroma’ sam, nisu me mogli na više nauke dati.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
bradatih ljudi ovuda po jarugama i krševima, stežem srce da ne prepukne od eksplozije, a osećam da nikom ni zašta nisam kriv i ne krivim nikoga.
Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio.
Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio.
Afrika
Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio slučajno pticu koju nije smeo; pojeo zabranjenu hranu; sanjao izvesne snove itd.
Iako me N. gleda skoro sa mržnjom, dovoljno je da se setim da je on kriv što sam izgubio jedan tam–tam igrača na štulama, pa da se sad od svoje strane uzjogunim i pođem.
On se nije krio preda mnom nije lagao, nije se pretvarao: pustio je da vidim celu njegovu grdobu za koju nije kriv on, niti je izgradio on, već nerazumljive i neukrotljive nepogode života i klima.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Žao mi je samo taki krasni konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv. Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja! Oće on sam da zida, da zaštedi.
(Otide.) MIŠIĆ: Ovaj sve o konjma brigu vodi. Siroma, poplašio se da i ne mora derati, no ja sam kriv što sam starca na to naveo. KATICA: Zar to nije istina, gospodin Mišić, što ste mu kazali? MIŠIĆ: To sam ja izmislio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
srebrnoj kićanki, odgovarao mu je, zavaljene glave, ne vadeći kamiš iz usta, kao da mu neku milost čini: „Nije ti Pavle kriv, debeli! Kriv ti je Garsuli! Nismo mi jobađi, pa da pitamo smemo li se seliti. Svaki traži bolje carstvo.
odgovarao mu je, zavaljene glave, ne vadeći kamiš iz usta, kao da mu neku milost čini: „Nije ti Pavle kriv, debeli! Kriv ti je Garsuli! Nismo mi jobađi, pa da pitamo smemo li se seliti. Svaki traži bolje carstvo.
Nije se osećao kriv nizašto. Ali, i on je osećao da mu, sa tolikom, malom, decom, ma kud otišao, neće biti lako. Pa bi se snuždio.
Pokatkad bi, iznenada, počeo da viče, da nije ništa kriv, da nije felon, da nije omogućio bekstvo Isakoviču, a sudije bi onda počele da ga psuju i profoz bi mu priskočio, pa
Prema odbrani, Tercini je kriv za negližans u stražarskoj službi, kriv za pijanku i kocku, ali ne za feloniju. Nije dokazano da je bio pijan, pa da
Prema odbrani, Tercini je kriv za negližans u stražarskoj službi, kriv za pijanku i kocku, ali ne za feloniju. Nije dokazano da je bio pijan, pa da je time omogućio bekstvo tom, slavonskom,
Husari nisu pili, pa ipak je dezerter prošao kraj njih nečujno. Tercini je kriv za lakomislenost s kojom se ponašao, ali, u ovom garnizonu, sam feldmaršal‑lajtnant dozvoljava rodbini tih slavonskih
Odbrana je isticala neporočnu službu Tercinijevu, u prošlim ratovima. Kriv je, ali nema dokaza za mito. Nema dokaza saučesništva.
Kao da je on kriv za smrt Jupitra. Valdenzer je sad pričao glasom kao iz bureta. Bilo je očigledno da je zabrinut za budućnost svog
Vasilije je poltron! Isakovič ga nije razumeo. Videvši, međutim, grofa, pobesnelog, Pavle, kao da je i on tome kriv, umuknu. Kad ga ambasador, međutim, poče da meri očima, Isakovič se drsko osmehnu.
Optužuje carstva za našu hudu ljudsku sudbinu. Napušta vojsku i sve misli da mu je neki Garsuli kriv. Ništa nam Garsule i kirasiri ne mogu. Nego kad Bog da rđavu ženu, ej hej, to ne valja, to!
Aha! Aha!“ A kad Pavle uzviknu da to još nije svršeno, i da mu on nije kriv, Petar se durnu i dreknu: „Dockan kukaš, dugonjo! Aha! Aha!
Teodosije - ŽITIJA
Bojim se da ko ne zaključi da klevetam svetoga kao ubicu. Ali, niti je sveti za ovo kriv, niti sam ja što ovo pripovedam zazoran. Inače Ilija i Jelisej, i pre ovih Mojsije, nisu nam u ovom za pohvalu.
slatkim Božjim rečima, da prestane od jarosti bezumlja svojega da se vrati k njihovoj ranijoj ljubavi, i da ne bude kriv za prolivanje krvi i ubistvo mnogih, tako da su se svi koji su ga clušali divili sladosti jezika i sili reči svetoga, i
se što se brat njegov nije udostojio da primi inočki obraz mnogo više nego zbog njegove smrti, reče: — Ja sam kriv, bednik, zbog ovoga gospodinu bratu mojemu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— odvratim ja, a čiča na to mlac, mlac! brezovim prutom. Eto, tako ti ja prođem, a ni kriv ni dužan. Otkud se slanina odjednom stvorila u mom trbuhu, to ti ni ja ne bih znao kazati.
Sira opet, nestane čim se moja sjenka nad njega nadnese, ali šta sam ja tu kriv. Nek bježi kao što radi miš, pa će se spasti. Zašto mi sam skače u usta?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
LjUBOMIR (pošto je poljubio Vukicu u ruku i sa Spasojem se rukovao): Zar sam toliko kriv? VUKICA (Spasoju): Čuješ li ga, tata, on to naziva krivicom? (Ljubomiru.) To nije krivica, to je zločin.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
To nešto u njenim očima samo je dolazilo. Ja sam ga video. Video svuda. Video stalno. Tako sam shvatio da sam kriv i da nije važno šta drugi govore, ili misle, sve dok ja to u sebi vidim.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
činim, neg’ da uzmem koješta, pa posle da ostavim bogaljeve, da me i posle smrti proklinju što sam im otac bio, a nisam kriv?
Već mnogo putuju nalevo, nadesno, pa dođu u Pšemisl. Sad se Čamča izvinjava, da nije kriv, previdio je pravi put. Dođu čak u Zamosk, pa opet u Žitomir.
Šamika ubezeknut, zbunjen, nije mu na ino, već mora se vratiti. Od ženidbe nema ništa. Sam je kriv; nije znao stvar dovoljno u tajnosti držati. Neko je stvar izdao, ali ne može da pogodi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Svemu je bio kriv njegov otac. Taj ga je vodio za sobom svud. Kada ode iz vojske, kao bajagi bolestan, i poče trgovati, njen život postade
“ Smešeći se zbunjeno, kao da se osećaše nešto kriv, Vuk Isakovič je bio tim nespretniji što je u ogledalu, pred kojim je stajala, video samoga sebe i što je, za njim,
Najednom u kući bratovljevoj, učinilo mu se da je svemu tome samo on kriv, njegova podla požuda za telom svoje snahe, njegov podmukli račun da je smesti u svoju kuću i da je dobije, dok mu brat
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
turcizam“), Krivoš (pošto je nosilac imena već „kriv“, ne treba ga više dirati niti mu zlo nanositi), Kukolj (demoni bi trebalo da poveruju da je dete beznačajno kao
(Novaković, S., SNZ, s. 42) NOVOROĐENČE — Zaplaka se sužanj, jer ne bi kriv ni dužan. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe. (Knežević, M. V., ANU, s.
Svak se čudi, kako Marko pluži (misli se na dete koje sisa na devet mlazova). (Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Ni kriv ni dužan vezan, a živo mu meso u usta meću. (Novaković, S., SNZ, s. 40) DETE U POVOJU — Nije krivo, a vezano.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Najzad, ulupati čvrst sneg...— nastavi šef sale. — Kud gledaš tamo? Biće ti đavo kriv kad budem posle propitivao! Staviti sneg u masu i ovlaš izmešati. Od ove mase, šta?
— Kako to mislite? — Vidite, kada je knez Miloš trebalo da presudi ko je kriv za neko silovanje, izvukao je sablju i dao je tužitelju u ruke: »Hajde, udeni je u kaniju dok ja mrdam!« — kazao je.
Matavulj, Simo - USKOK
— Tako smo i mi do maloprije! — reče Markiša. — Ja ne! — reče Krcun. — Ja sam uvijek na oprezu! — Ko je kriv što si lakosan kao kokoš, uprav kao zec!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
je aljina postala, to jest, široka, što je čoja bila, to jest, izedena od moljaca, ili je izgubila boju, šta je on zato kriv? Tri dana su moja, a posle makar vratove, to jest, polomili. (Odlazi.) UGLED 2.
O, je li vidio ko na svetu ovo čudo? Pak jošt uzeo on tu da se buri; misliš, ne znam ja muško lukavstvo? Kako je što kriv, a on, da ga ne bi žena pitala, jošt s vrati počne vikati. - Gdi si bio sinoć, a?
MATI: Da ga đavo nosi, i koji te je prvi doveo! ŽENA: Onaj nitkov, onaj, svemu je on kriv! MUŽ: E sad, ili da se čovek tuče s njima, ili da pobegne. MATI: Koga ćeš ti tući? ŽENA: Sve mi tim jednako preti.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati. - Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? - I ti i ja, moj sinko. Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Hiljada je malo. Nek mu se sekvestrira imanje, koliko će izgubiti? NANČIKA: Je li u takvoj meri kriv? ŽUTILOV: On je Nemac, pa mir. Nemci su bili protiv nas. NANČIKA: Pa šta ćemo raditi?
ŽUTILOV: Badava, kad se ljudma ne može dokazati; pa onda im je kriv predsjedatelj. „Oćemo vojvodinu čistu, da se mađaroni proteraju“, a kad čovek počne raditi, oni ne dadu.
GAVRILOVIĆ: Kako koji. SMRDIĆ: Oni zar nisu pljačkali i zla činili? GAVRILOVIĆ: Jesu, ali naši nisu gledali koji je kriv, nego koji je bogat. ŠERBULIĆ: Neka pamte kad je bila srpska vojvodina!
Milićević, Vuk - Bespuće
Pa onda mu dođe misao da ga oni nimalo ne smetaju, da je on sam svemu tome kriv, da je on bio uvijek nesreća za samog sebe sa svojim ludim i sumanutim mislima. Kad bi im otkazao stan?
Sremac, Stevan - PROZA
« »Ama, i patio sam i patim jednako, gospodin-šefe« — velim mu ja. — »Pa sâm si kriv, veli on; tebi, što na umu, to i na drumu, a svet, boga mi, neće to da trpi!
Znajući svoga sina, njegovo je načelo bilo da je sin njegov uvek kriv, i, prema tome, da profesor vazda mora imati pravo.
Radičević, Branko - PESME
Tako Silić reč je poturio, Moju mladu Radu poklonio, Tu me Silić ljuto prevario. Al' što li je Rade kriv tu bio? Ta on nije, siroma, ni znao, Da od oca momu sam iskao...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svak je za to kriv, pa i stari Rade, svakom pripada njegov dio ispaštanja, i to svoje valja stoički podnositi i durati.
A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati. — Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? — I ti i ja, moj sinko. Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Da, nisi ti bila bogata, iz znane kuće i nisi bila viša od mene. Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta umoren i obuzet sumnjom da možda neću ono biti čemu težim, koliko puta, kažem ti, odrekao bih se
Ti se od neko vreme baš... — I zastade. Znao sam kuda je ciljala. To me žacnu, planuh i skočih ljutito. — Zar sam ja kriv što smo mi sirotinja? Evo, baš kad hoćeš — viknuh i bacih tabake. — Bataliću školu. Eto, svršio sam! — Ne, ne...
— A gde je on? Ti poče da mucaš. Beše ti neprijatno i stidno. — Na robiji — odgovori tiho. — Šta? — Nije kriv gospodine, tako mi Gospoda! Obediše ga. Uzedoše na dušu dušmani — Bog im sudio! A on? oh! nije kriv!
— Šta? — Nije kriv gospodine, tako mi Gospoda! Obediše ga. Uzedoše na dušu dušmani — Bog im sudio! A on? oh! nije kriv! — Branila si ga tako živo, ponizno i verno da nisam znao šta da mislim.
Što, sinko? Zašto tako brzo, „apans’s“ ode, ostavi nas?... Zašto, sinko?“ — I kao da je on kriv što je umro, kao da je on sâm hteo da umre, ostavi ih, otide od njih, i to kao zato što mu nije bilo dobro kod njih, što
Kostić, Laza - PESME
— da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!” I ode knez. U hramu Dagona za bogov kip malena beše klet, molitvenište božnog
” „Čuvare bedni,” zbori sužanj div, „čuvare budni slepog jada mog, daj amo gusle, amo lucanj kriv, nadapeste l' im odrezan mi vlas? Al' donese l' mi drugi kakav glas? Je l' živ moj narod? Je l' mu živ još bog?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
propade carstvo! A on odgovori: — Ko je tome kriv? Nego daj mi konja i šta treba da idem toj carici. Otac ga odmah spremi i pošlje carici.
Od tuda mu kćeri nestade, ne zna ni kako je nestade, ni kuda je. Ja sam ti od zlotvora u pravdu optužen, i budem ni kriv ni dužan osuđen.
pa kad nađe mrtva čojeka, more još na njega potvoriti, te ni kriv ni dužan da postrada. Ne smjede više ostati na drvetu, već brže siđe pa nagne u planinu.
Starac se prenerazi, pa reče: — Idi, boga ti, crna ti je ono pravda kad čojek poginu ni kriv ni dužan! — E, slušaj, pa onda reci da li je nepravda, — kaže sveti Savo.
— zapita ga nepozvati. — Vaistinu ne ja, — odgovori vojnik — a šta ću te se bojati, nijesam ti kriv, nijesam dužan, a nijesi bolji od mene... — A šta to piješ? — Evo, rakije; 'oćeš li ti malo?
Ćosa se drne: — A da, nesrećo jedna, kako da se ni bih naljutio? Ubi mi kobilu i volove, ti si kriv što mi izgore kuća, ubi mi ženu, pa sad eto ubi mi i majku, pa još hoćeš da te držim — pa kako da se ne naljutim?
Onda Ero brže bolje otrči kadiji: — Čestiti efendija, tvoja krava ubola moju kravu. — Pa ko je kriv, more! Je li je ko naćerao! — Nije niko, nego se pobole same. — E, vala more, marvi nema suda.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Za boga, kad ne kažeš upravo kako ti je volja; nego čas ovako, čas onako. MAKSIM: Sad sam ja kriv što ti ne valjaš. Šta ste dirali u ono bure? SOFIJA: Kazala sam da se spusti u podrum, da se ne rasuši.
SOFIJA: Kako da žrtvujem? MAKSIM: Da ga daš ubiti. SOFIJA: A zašto? MAKSIM: Ja sam ti kriv, jako kriv. Meni preti robija, a može biti i smrt. No, ako dete naše damo da ga ubiju, onda će sve prestati.
SOFIJA: Kako da žrtvujem? MAKSIM: Da ga daš ubiti. SOFIJA: A zašto? MAKSIM: Ja sam ti kriv, jako kriv. Meni preti robija, a može biti i smrt. No, ako dete naše damo da ga ubiju, onda će sve prestati.
MAKSIM: I ti si mi mnogo kriv. JEVREM: Kao sojuznik Sofijin, morao sam sve upotrebiti da se neprijatelj pobedi. MAKSIM: Tako mi treba, kad ti nisam
JAKOV: Sad znaš, zato ajde na sud. SELjAK: Prođi se suda, čoveče, šta sam ja kriv? JAKOV: Ja i ne kažem da si ti kriv. To neka sud presudi.
JAKOV: Sad znaš, zato ajde na sud. SELjAK: Prođi se suda, čoveče, šta sam ja kriv? JAKOV: Ja i ne kažem da si ti kriv. To neka sud presudi. SELjAK: Ja, istina, da sam te tukao; ali sam te tukao kao magarca a ne čoveka.
Lalić, Ivan V. - PISMO
(9. VI 1989) AMOR FATІ Kažu mi, čujnim šapatom, dve lipe iza kuće: Ti si kriv; ti si ovde posadio nas obe u klizište, na sever, da štitimo ti temelj Ruševnog doma — a mnogo godina je tome; Sada ti,
čuvarimo nad krovom i krvarimo u junu mirisom svoga zlata, Šuštimo kada daždi il kad nas vetar češlja, A ti si kriv: zbog tebe širimo korenje ovde u gradsku jalovinu, u šut, u krševinu — Kažu mi šapatom lipe, a ja im šapatom
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I da znate, nećete me gledati u tom bioskopu! Jednostavno, nisam napravljena od sličnog materijala! Možda je za sve kriv onaj šašavko, moj matori, koji ima najviše kriterijume o svemu, mislim zarazne kriterijume, ako shvatate šta oću da
I sad, ko će biti kriv ako ubuduće gosti „Tri šešira“ ne budu ufuravali u čitanke? Zamislite ovakav pasus u knjizi Istorija srpske književnosti
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Sinko, ja sam ti dao soveta; ako se po njemu ne uzvladaš, sam ćeš biti kriv. A ti, gizdušo, čuvaj tvoga muža, i baci te vraške tvoje rumane, zašto od nji ne možeš se najesti, a to je najnužnije,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Manu ga Mačak, pa torbi hrli, drugara vadi, snažno ga grli, miluje krestu i repić kriv. „Pobogu brate, jesi li živ?!“ A Pijetlić reče: „Umakoh smrti, samo se zemlja poda mnom vrti.“ „Tako ti treba!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo je nemoguće upućivati konje u bolnicu, a teško ih je lečiti na maršu. I komandir se naljutio. Neko je morao biti kriv. Po dolasku u bivak naredio je da se udari po pet batina svakom vozaru čiji su konji ranjavi.
— Pazi, pazi — govori nervozno komandir — sakupljaju se oko onoga, pa će im đavo biti kriv. — Nisu već dva dana ništa jeli — dodade potporučnik Aleksandar. — More, zar im je stalo do jela sada!
A podoficir ima da vrši dužnost običnog vojnika, a snosi istu odgovornost kao i oficir. U slučaju neuspeha on je kriv. A ako postigne neki uspeh, onda komandiri i viši oficiri bivaju odlikovani a podoficira i ne pominju.
I ma koliko uveravao sebe da su ti prekori sastavni deo službe, ljutilo ga je što mora da oćuti, iako nije kriv. To saznanje je povećavalo njegov bol, koji se pri pomisli na narednika pretvori u ljutinu i bes. — Napred!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Prava lepotica!«... Gojko se malo ušeprtljao, zvera očima i gleda prekorno Velju, držeći da je on kriv ovako nezgodnu ponašanju Vlajkovu. — Znaš ga sam, odgovora mu Velja, smešeći se.
to su tugaljive stvari. a on je čovek prek.. Niko ne voli da mu se drugi meša u take poslove.. Nisam rad da ja budem kriv... — Kaži mi samo, tako ti Boga!... Niko neće znati, osim mene. Kunem ti se srećom i zdravljem!...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Filipu) Ti se toliko uživljavaš u svoje role, da je to nenormalno! SOFIJA: Nije kriv samo Filip! Vasilije mu je dao šlagvort! VASILIJE: Kad sam mu dao?
A meni nije? GINA: Zove se Sekula! Sekula Babić! MILUN: Onaj atentator? GINA: Uhapšen je ni kriv ni dužan! MILUN: Znam, takve jedino i apse! GINA: Mogo bi da mi pomogneš! MILUN: Oće ko zvati te glumce?
I kaži mu... kaži, da će ga brzo pustiti! I da pazi na sebe! I da se ne plaši! Kaži mu da mi znamo da nije kriv! BLAGOJE: To će mu mnogo pomoći što mi znamo! MILUN: Šta si sve ovde, bogati, natrpala?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Lunačarski je, jednom, pričao kako je teško iskoreniti poštovanje starih ikona. A Gorki je branio Mirskog, da nije kriv što je potomak knezova. Ja sam u tom Temišvaru pisao pesme, od detinjstva.
za šta je bila kriva jedna dadilja, i grob svog malog sina, koji je umro posle jednog pada iz dečjih kolica, za šta sam kriv bio ja. Moja mati nikad nije bila zaboravila ta dva groba.
Njegova teza bila je da je Kostić sam kriv, što se njegova karijera, u literaturi, tako tragično završila. Ja sam onda ponovo tražio da mi Popović protumači u
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I on se opet ljutio kao i pre, dok je bio u svetu, među ljudima; psovao je krčag, kao da je krčag bio kriv. Nije se ljutio on što mu se krčag razbio, nego je žalio što mu je ovaj slučaj pokvario ono dobro, blago raspoloženje
kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj se nešto desi kakvo zlo, onda ću ja biti kriv. Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira.
Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla,
— E, eto — reče đavo — jesam li ja kazao?... Opet ja kriv!... A ko je terao da igra?... 3ar je to za nju?... Nego, ded, da ja nju izvučem napolje, pa će ljudi jedared i meni kazati
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Budala! Njegovi drugovi po školi kakve lepe položaje imaju, a on tako! Nije mu niko kriv. Doduše, hvale ga da je bio od sviju njih najspremniji i najinteligentniji, al' nekako zanesenjak.
U sirotinji je, ali ga mnogi pomažu. Svima nam ga je žao, ali sam je kriv... — Kako sad ludi s njim? — Lepo!... Sad ga ne ismeva niko, vole ga ludi; a i žalimo ga, jadnika!
— Nije, ali eto, kad ga đavo nosi da radi što niko ne radi. — Žao mi ga grešnog! — The, šta ćeš? Ko mu je kriv! I brzo se povrati u društvu za časak poremećena harmonija, nestade i tog malenog talasića što se uzdiže na mirnoj,
Niko o njemu ne ču ništa više. — Žalim ga, grešnika! — sažaljevaju ga. — Nije onako bio rđav. — The, ko mu je kriv. Posle nekog vremena, pojavi se neki mlad slikar. Izloži slike i očekivaše sud javnog mnjenja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa ko je kriv? Zar on?... Ta on je tako iskreno želeo da postane čovek, »domaćin«, upoznao se s mnogo devojaka i, posle kraćeg
On stoji kao zapeta puška, pa ako ko drugi pomakne obaraču — on nije kriv... Ona skoči kao ranjena lavica. — Šta, zar tako?... Ti mi sam otvaraš vrata! teraš me iz kuće, je li ?... teraš me!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Nego šta su? DANICA: Ja znam da nisu. PAVKA: Ti znaš? Kazao ti valjda? Ama, ja sam kriva, niko drugi nije kriv nego ja. DANICA: Šta imaš ti da budeš kriva? PAVKA: To što sam se stegla kao kukavica pa hoću da uštedim.
(Prekrsti se.) Ama šta govoriš, čoveče i prijatelju, zar te moj muž goni zbog žene? SIMA:... Reci mu: nije čovek kriv! Jedanput-dvaput što je isprebijao ženu, to toliko. A ko će je i isprebijati ako neće muž?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Oseća svet da je kriv pa bega kud zna, jer od deset poslatih dopisa tek jedan i dva ako se štampaju. Pošto se izlarma u redakciji, on se
A što bi on džabe jeo, bože zdravlja! Ama kmet nesam, gospodine, pa muka! — Pa sâm si kriv što nisi. Eto, reci samo hoćeš, a za drugo te ne pitam. Jer ovako se više ne može, baš ne može!
Niko ga ne bi kabulio da primi ni za deset talira, a grešni ga Zac dobi za banbadava, ni kriv ni dužan. Izvuče ga kao da je Don-Pedrov pristalica.
Ljut je tad pa psuje cigar-papir, kao da mu je papir što kriv. Ne zna lepo čovek šta radi! — Ali, eto, danas se i on nešto odobrovoljio, uhvatili mu jedan trenutak slabosti, i on
i šarenilom, pa se bojao da i Mića »Oficir« svojim pandurskim bleskom ne zanese taštu Ljubicu, pa će onda đavo biti kriv.
Rakić, Milan - PESME
U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
joj ko drugi — a to je najviše plašilo — donese kakvu vest o njima, ona, ne mogući da izdrži, počne Arsu, kao da je on kriv, da pita i da ga kao kori: — Oh, što ne šalje to dete? Što ga toliko drži kod sebe?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Otaš i Spasoje slatko se nasmijaše. Mišan mu odgovori: „Šapat u paprat! Ko ti je kriv e si lakosan ka’ kokot, a možda baš kao zec...
“ „Nesreća, Gospodaru, zli udes!“ odgovori jedan ponajstariji između njih. „Evo ovo nesretno momče, on je kriv, a Bog zna je li i kriv!“ To rekavši izvede iz gomile nekoga mladića, koji bez oružja i oborene glave stade ispred njih.
“ odgovori jedan ponajstariji između njih. „Evo ovo nesretno momče, on je kriv, a Bog zna je li i kriv!“ To rekavši izvede iz gomile nekoga mladića, koji bez oružja i oborene glave stade ispred njih. „Kazuj kako je bilo!
No evo nas sad, kako si nam zapovjedio; svo ti krivca, ako je kriv, pa radi s njim kako te Bog uči!“ „Gospodaru, oba mi svijeta, zlo nijesam tražio niti ga želio!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj.
— Ne čini sve što možeš činiti, nego samo što je pravo, pak se nećeš pokajati. — U pravoj ruci i kriv kantar pravo kazuje. — Bolje je nepravo trpljeti nego nepravo činiti. — Krivo sjedi, a pravo besjedi (reci, sudi).
— Krivo sjedi, a pravo besjedi (reci, sudi). — Zbori pravo, sjedi đe ti je drago. — Teško pravom, dok se kriv ne nađe. — Ko kriva žali, pravom griješi. — Pravo rijet’, (m)a umrijet. — Kako Jakovu — tako svakomu.
10 Pitao mladi pop popadiju: — Znaš li što seljani o meni govore? — Oni vele da si im težak i kriv, a ja da si zdrav i živ! 11 Pitao vladika popa: — Koji ti je u nuriji najgrešniji?
— Bolan, što pjevaš, da li ti nije majka zimus umrla? (Prsne opet ustima): — Bogme, ja joj nijesam kriv, a ona se ne bijaše rano roditi — (pa opet šljeduje s pjesmom). (Opet ga zovu): — O đede Eleze!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.“ — „Pa ko je kriv, more! je li je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — „E! vala, more! marvi nema suda.
” A onaj mu odgovori: „Jaoh ti Bog dao! Što vazda Boga spominješ? Sad je bolja kriv- | da nego li pravda.” Tada mu reče dobri: „Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde.
Kad iziđe pred oca, zagrli ga otac, pa mu reče: „Za Boga, sinko, gde si? propade carstvo!“ A on odgovori: „Ko je tome kriv? Nego daj mi konja i šta treba da idem toj carici.“ Otac ga odmah spremi i pošlje carici.
Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.“ — „Pa ko je kriv, more! jeli je ko naćerao?“ — „Nije niko, nego se pobole same.“ — E vala, more! marvi nema suda.
Sveti Sava - SABRANA DELA
je ovo i rečeno, ali zbog ljudske nemoći i dela teškog ne zapovedamo, „jer ko nedostojno jede telo i pije krv Gospodnju, kriv je telu i krvi“, (I Kor. 11, 27) reče božastveni i Duhorečiti i prvi među apostolima Pavle.
bilo od crkvenih ljudi, ili od svetovnih, ili sam iguman, ili ko od bratije u njemu, pokrenut demonskim iskušenjem, da je kriv ne samo božastvenom telu i krvi Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Bogomateri Gospođi našoj Dobročiniteljki,
Stanković, Borisav - JOVČA
SLUGA E pa kako ću? (Pokazuje na sunce.) Eto već otkada je dan a toliki posao čeka. Ne znam, da opet ja ne budem kriv... MARIJA Kako »ne znaš«? Ti bar znaš.
Mora da se govori, mora da se zna. Ne mogu (pokazuje na Jovču), pa posle na mene sve da baci, da sam ja za sve kriv. ANĐA Nisi, nisi kriv. MITA Nisam kriv, i neću da sam kriv.
Ne mogu (pokazuje na Jovču), pa posle na mene sve da baci, da sam ja za sve kriv. ANĐA Nisi, nisi kriv. MITA Nisam kriv, i neću da sam kriv.
ANĐA Nisi, nisi kriv. MITA Nisam kriv, i neću da sam kriv. Neću da bata na mene posle: kakav sam ja tvoj brat i, kako sam znao za to, što mu nisam na vreme
ANĐA Nisi, nisi kriv. MITA Nisam kriv, i neću da sam kriv. Neću da bata na mene posle: kakav sam ja tvoj brat i, kako sam znao za to, što mu nisam na vreme kazao pa da on njega,
I ne mogu ja više. Odavna sam ja čekao da kažem, da skinem sa sebe. Neću posle da sam ja kriv, da ja nisam govorio, kazao... A sad, eto ona, i sad sama neka, kako zna, govori, brani se... (Povlače se u kujnu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na moju grešnu dušu, kao da su nas od boga uzeli pod arendu; globe i deru vilajet ni kriv ni dužan. Pak šta vele? „Turkom dajemo.” Propali i vi i Turci, bog dao i svi sveci! I koleno vam se zatrlo!
Bre, budi ti pametan! Zašto proklet, i kakva te je anatema našla? „Što sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili.” Idi ti zbogom! To nije nimalo pametno.
Što će ovo sad biti od mene, ko boga veruje, pomislim; no što sam ja kriv, kad je avlija otvorena. U taj ma[h] uljeze u avliju i pristupi k meni s dugačkom, belom kao sneg, bradom sveštenik,
Što sam ja kriv što oni neće ovako da sude: da bez posla [h]oditi, to se zove skitanje (ako će biti samo po jednom selu); a s poslom
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
tijeh riječi nastao bi tajac i svi bi se pogledi stekli na Čmanjka, a on bi oborio glavicu, znajući lijepo da je kriv što dođe na svijet slabunjav i „beduast“... Tome djetetu pravo ime bješe Jozica.
Ko zna, može se sve to još na lipe svršiti, a može biti da je Krkotić najmanje kriv.“ Tada vra-Brne odmeknu i reče: „Ajde pokušajmo i to, neka ga vrag nosi.
kripos, bogoljubnos, milos“, kako je ono govorio stric Čagljina; ali je on slabo napredovao u bukvaru, čemu nije bio on kriv, niti je kriv bio dobrodušni đakon Lovrić, koji je Bakonju od prvog dana zavolio, ali koji ga je slabo mogao poučavati,
milos“, kako je ono govorio stric Čagljina; ali je on slabo napredovao u bukvaru, čemu nije bio on kriv, niti je kriv bio dobrodušni đakon Lovrić, koji je Bakonju od prvog dana zavolio, ali koji ga je slabo mogao poučavati, zbog svoje
Jedini Stipan sastavio ruke na grudima i gleda. — Ma šta sam ja kriv? Šta sam kriv, za rane Isukrstove? — kuka Čimavica, kad ga jedva dopade red da ga čuju. — Šta sam mogâ učiniti?
Jedini Stipan sastavio ruke na grudima i gleda. — Ma šta sam ja kriv? Šta sam kriv, za rane Isukrstove? — kuka Čimavica, kad ga jedva dopade red da ga čuju. — Šta sam mogâ učiniti?
— Sad ne pomaže karabulina, nego da se uredi što triba urediti! — reče fra-Tetka. — Ali, šta sam ja kriv? Šta sam mogâ učiniti, za blaženu Divicu? — kuka jednako Čimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv?
Šta sam mogâ učiniti, za blaženu Divicu? — kuka jednako Čimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon. — Zašta, zašta?
o! — Ja, vire mi, dujo, malo marim, kad ko oće da tabači, pa da je i biskup, razumiš li? A onaj ditić nije kriv, a mene boli kad vidim nepravdu. Fra-Srdar se zagna na nj, ali ga srećom njegovom ustaviše, jer odista ćaše nagrajisati.
Ti si mi kriv, ti si me naveja! — poče koriti Lisa. — Pa dobro, ne triba da se kuneš, ni da se inadiš! Ne moli te niko, a ne nagoni
— Mi smo toliko godina išli bez tebe, pa se nismo sićali da nam ko vali. A veliš da sam ja kriv! Pravo veliš! Kriv sam, te dosta, što sam te držâ za druga!... — Nećemo tako!
— Mi smo toliko godina išli bez tebe, pa se nismo sićali da nam ko vali. A veliš da sam ja kriv! Pravo veliš! Kriv sam, te dosta, što sam te držâ za druga!... — Nećemo tako! — umiješa se Bujas — nego ćemo da budemo pravi drugovi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne mogu po tvome! Ne mogu se odreći Olge zato što je ćerka tvog političkog neprijatelja. Ne mogu! Nisam kriv što si me nepravedno voleo više od Đorđa. Nemam čim da ti nadoknadim nepravdu. Ne mogu...
Ja nisam kriv, nisam, ponavlja i s mukom se priseća, mora da misli o jučerašnjem danu, ne, mora da će skoro zora, o onom prekjučerašnjem
A parom, kroz blagi osmeh, tekle su joj misli... Siromah Đorđe nije kriv što je postao takav, što je mučio nju i sebe. Nije njemu toliko zla narav.
A moje dete bi srećno bilo, Gospode, sveta slavo, Majko božja... Đorđe nije kriv što me je tukao. Ja sam grešnom telu popustila. Ti, Gospode, znaš na koga sam pomislila. Nisam pomislila!
— Ti si, bradonja, za ovu nesreću kriv! — zamahnu vojnik kundakom. Nikola mladićki skoči i potrča prema Aćimu. — Ne pogani mladost, vojniče!
da pobegne? Kuda? Gde može da se sakrije? Gore će biti ako pobegne. Pošten ne beži. On nije kriv. Nema nikakve veze sa očevom politikom. Može mu glave doći što je išao u agitaciju za oca.
Otkako sam se rodio, spavam sam. Pravo je da i mene neko ugreje. Radi toga služim. A što pevam, ja nisam kriv. Nikola, zgađen, ustade i pljunu: — I ti si čovek!... Mišu! — strese se i izjuri napolje.
dosetila i s jednim mladićem, dućandžijom iz Palanke, kad se niko nije nadao, svršila posao, jer je shvatila da je muž kriv što nemaju dece. Polako je podigla glavu, pažljivo se zagledala u majku i rekla: „Neću da znam.
Treba da vidi da sam bolestan. I ako se sazna gde sam... bolestan sam i ležim. Šta sam je kriv što sam bolestan?“ I posle mislio: nije trebalo da istera Simku. Lakše bi mu bilo da joj je rekao da to uradi s Tolom.
Tu, na krevetu, krv nek se cedi, ženska, pogana, smrdljiva, puna tuđeg mesa. — Ti nisi bio kriv. Kod mene je bila falinka. — Oseća njegovu mržnju, glas joj podrhtava. Ja sam se izlečila. Cincarin me iz Čačka...
— Bilo je onako... zato što sam te ja nagovarao. Kad sam bio pijan. One noći. Pa sam posle uobrazio. Ja sam kriv — zamuče, jer ona sklopi oči. Sad joj celo lice ima istu, modrikastu boju. — Pričaj — šapnu ona.
Biće Ti lakše pred Bogom. Oprostiće ti grehe. Idi poštena, približava se krevetu. — Znam — promuca. Uze joj ruku. Kriv sam, kazuju njegove sitne oči. — Što me tako gledaš? Ne boj se. Ovo neće dugo. daj mi samo suzu vode.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Jer za sve što se desilo Zmaju, kriv je Stojan. (JESTE, TI IZ ORANA U ALŽIRU, DOBRO SI POGODIO: POSTOJALA JE KRIVICA, IMA JE.) On je tražio đavola.
Ili za to nije bio kriv samo plamen? Jednom kada se, u kasnu jesen 1797. godine pripremao da najzad ode na spavanje, noć je bila odmakla,
Gotovo uopšte. Ponekad je uveravala sebe kako Miloš i nije ni za šta kriv; za sve je bio kriv taj plamen u njoj koji se nije dao uništiti.
Gotovo uopšte. Ponekad je uveravala sebe kako Miloš i nije ni za šta kriv; za sve je bio kriv taj plamen u njoj koji se nije dao uništiti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić CXXVIII U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vadim ko je!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kažu da je tome sam Demokritos bio kriv: on nije, kao ostali grčki filozofi, osnovao svoju vlastitu školu, nije za života obraćao pažnju širokih krugova.
„No kako je bedno izgledao kad se odande vratio kući! Jedva sam ga prepoznala“. „Tome nije koledž kriv“, reče sveštenik.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se razjarenom čoveku jednim vrlo pomirljivim tonom: — Nemojte se ljutiti — reče on sav zažaren ironijom — ja sam svemu kriv. Ja vidim torbe sasvim nove, a vi kao da ste iz apsa ili ropstva. — Kumrija — dreknu trgovac — ja moram prestupiti.
Jest, seckaće me, mrcvariće me, tucaće me. A ja bih više voleo da stanem pred preki sud pa da iz sveg glasa kažem: kriv sam, gospodo! Sudite me, streljajte me, secite me, ali ne mrcvarite.
— Komesar je kriv, mi nismo — odgovarao mu je jedan od vojnika, vukući sa očajnim naprezanjem mazgu koja je visoko uzdignute glave trzala
kivan, nisam žalio da poginem tog trenutka, pa u toj ljutini proderah se da čuje komandant: — U zdravlju, snaja. Kriv sam ti, brate, što sam mlađi od nekoga. Pa onda udarim u kas pravo drumom u drugu bateriju.
Iz džepnih električnih fenjerića pokuljaše tada mlazevi žute svetlosti sa više strana i osvetliše veliki grbav i kriv nos nad tankim crnim brkovima, pa jake čeone kosti i celu mrtvački bledu (ukoliko ne beše krvava) glavu Petronija
pustiti u slobodu i da je sve onako moralo biti, a da troškove pritvorske neko mora platiti, a on — islednik da nije kriv i da pere ruke.
„Njega da ubijem.“ — „Njega? Njega da ubiješ? Zar njega da ubiješ? Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš
„Njega da ubijem.“ — „Njega? Njega da ubiješ? Zar njega da ubiješ? Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš razumeti.
„Njega da ubijem.“ — „Njega? Njega da ubiješ? Zar njega da ubiješ? Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš razumeti.
“ — „Njega? Njega da ubiješ? Zar njega da ubiješ? Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš razumeti.
Mir ukočen. „Jao, šta ja radim? Poludeo sam. Da li sam, Bože, poludeo? Zašto, zašto mi je kriv?“ i bacam nož kojim sam vitlao, veliki, vitak, s obe strane oštar turski nož, i gologlav, izgubljen, poludeo, bežim,
kraj puta pored srebrne reke; hteo bih da vidim u čemu je to stvar, da se smirim, da se pametno pitam: šta mi je kriv, šta mi je kriv? Šta? Zašto da ga ubijem?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ima nešto plemenito, velikodušno, nešto nesebično u tome: biti sam kriv svojoj nesreći. Nešto što čovjeka iskupljuje. A zadao mi je jada u mom djetinjstvu!
Svejedno, mojim odlaskom sve će to splasnuti. Uredit će se već nekako samo po sebi... Na koncu, što sam ja tu kriv: odviše lak uspjeh uvijek me rashlađuje!... Istina, možda sam raspirivao malko preko potrebe.
Ali moje se pismo putem križalo s drugim (odatle kasnije misao: svemu je kriv taj nesretni poređaj dviju vremenskih tačaka) koje mi je javljalo: dogodilo se ono najgore.
U tebi je još previše živ i svjež tvoj nedavni događaj. Ali ne grizi se preko mjere zbog njega. Tome nisi kriv ti: tako to već ide!... Želio bih da se opet sastanemo za neke dvije godine... Prevario se.
I smatrati ga čovjekom koji je podmirio svoj dug. Jer ima nešto tragično, nešto veledušno u tome: biti sam kriv svojoj nevolji; nešto što otkupljuje. Nešto šta sićušni duhovi nikad neće razumjeti. Čovjek je često svoja žrtva.
— Nisi tome kriv ti, tome je kriva tvoja priroda, — nastojala je da me unekoliko opravda Dolores. — Ne, Dolores. Nemoj biti preblaga.
Što? Opet sam pogriješio? Dobro, kriv sam, priznajem bez pravdanja, i idemo dalje!... Uostalom, gospodine, još je moj djed bio liberal. Liberal staroga kova!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali zar je on kriv za to, i zar je to kakva krivica? Ta oni ne imađahu ništa ni u toru ni oboru, a otac ga je često poučavao: da se treba
— »Na nevidišu nema krivice!« To znači: ma šta uradio, nećeš biti kriv, ako te ne uhvate. Sve su se vrline sastojale u »nevidišu«, u tome, dakle, da se krađe i druge slične »operacije« vrše
— Kako, pa je li mene htedoše tu pre ubiti oni konjanici?... — A ko ti je kriv, što ti sam ideš na pušku. Leno pseto, dok ne vidi zeca, neće da ga traži, ali kad ga vidi — Drž’ se zeče !
— Za pare znam da se ljuti, ali šta sam ja kriv za Radovana ?... Meni je Radovan više trebao no njemu... — Ne znam, to će ti kazati tvoji ljudi, a ja ti samo to velim:
Samo veli: »Satari mi ’naka čoveka, koji mi je valjao nemerena zlata«, a ne kaže kako si ga to satario i zašto si ti kriv. — Pa, šta misliš? — Hoće da te ubije, to ti je. Samo će te prvo poslati na koju masnu poharu, pa će ti tu biti kraj.
— Zar me nećeš ubiti, kad ti sve kažem? — Što da te ubijam, ludače, kad mi ti nisi kriv! — Ama, sreće ti hajdučke, kaži mi pravo! — Pustiću te, ako mi sve pravo kažeš...
— E, devojko, po zakonima i ti si kriva kao i on. Ko god se druži sa razbojnikom, pomaže mu, čuva ga — i on je kriv pred zakonom. Kriv je svaki ko zna gde se nalazi razbojnik, a neće da ga javi vlasti...
Ko god se druži sa razbojnikom, pomaže mu, čuva ga — i on je kriv pred zakonom. Kriv je svaki ko zna gde se nalazi razbojnik, a neće da ga javi vlasti...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A bio je tu jedan već davno obješen, pa ga nijesu hteli skidati s vješala, jer su držali da je veliko kriv, a on je bio posve pravedan, pa se nije mogao posvetiti dok je god na vješalima visio, i već se je bio sav osušio, pa
Onda Ero brže-bolje otrči kadiji: — Čestiti efendija, tvoja krava ubola moju kravu. — Pa ko je kriv, more, je li je ko naćerao? — Nije niko, nego se pobole same. — E, vala more, marvi nema suda.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Taj isti konj je bio kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro. Bio sam svedok tragičnog događaja i mada je od tada prošlo 56 godina,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
mi što nisam ukazao dužno poštovanje svojim pretpostavljenim, ali ovo je za mene nepoznat svet i strah za moje stvari kriv je što mi ruke nisu bile slobodne, tako da nisam skinuo svoju šubaru kada sam pristupio Vašoj blistavoj uzvišenosti.
Ta deformacija prstiju, koji su ličili na sokolove kandže, oštre crte lica, kriv nos, buljave oči, njegov nesiguran hod zbog ravnih tabana, pa i njegove velike životne nedaće koje su mu slomile duh,
Da li će me osuditi za nečuveno neznanje za koje je kriv Kolumbija koledž onog doba? To bi bilo nepravedno, kao što će potvrditi moje sledeće izlaganje.
Ali, više od svega, za ovakav moj stav kriv je germanizam koji sam iskusio još u Pragu. Rasna mržnja je jedan od najžalosnijih psihičkih poremećaja, o čemu ljudi ne
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Putem, teturajući se, tuži se Ilija: — Vidiš, i danas će mi od nadnice odbiti polovicu, a zar sam ja kriv? I ako dva dana zasebice ne dođem na radnju, neće me više primiti, — reći će, — kao i Danilu Jovanovu, kada se ono
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Nestala su neka akta iz moje fioke i usled toga omelo se jedno izvršenje. Ne vidim šta sam ja tu kriv, jer, naposletku, akta su akta; izgubi se živ čovek, te neće akta?
ANKA: Pa zašto Ka-ra-gua? RAKA: Otkud ja znam! ANKA: Siromah čovek, a baš ništa nije kriv. RAKA: E, a što je skinuo kaput? Eto, u novinama piše da je skinuo kaput. ANKA: Zar i to piše? Ju, bože!
) VASA: Ama, čekaj, brate, čekaj, de!... O majku mu, gde ću da poginem ni kriv ni dužan! ŽIVKA: Pišeš članke, je li, pseto gadno; aluzija, je li... (Dočepa stolicu.
KALENIĆ: Ali zašto, molim vas? To ne bi bilo nimalo lepo. I, najzad, ne vidim da je on tu kriv. ČEDA: Pa nije, al' vidite, obično se kola krhaju na onome koji nije kriv.
I, najzad, ne vidim da je on tu kriv. ČEDA: Pa nije, al' vidite, obično se kola krhaju na onome koji nije kriv. KALENIĆ: Jeste li vi baš sigurni da će on dati ostavku? ČEDA: Suguran nisam, ali tako se misli, tako se govori.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Propade mi lepa misô; Tome nisam kriv. Al’ ne žalim — bar je leptir Ostô danas živ. LEPOTICA BEZ MILOŠTE (Od Hamerlinga) Hladno se smešiš iz praznih
“ I bilo bi, al’ ne dade bes; Što bi bilo, ne bi štetno bilo, — Što se razbi, nije Rački kriv. Još mi zvuče poslednje ti reči.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio? JOVAN: Pa dobro, a što sam ja kriv što me je pokojni majstor tako naučio? FEMA: Tvoj je majstor bio, da ti kažem, magarac; ti treba da budeš pametniji.
Krakov, Stanislav - KRILA
Govorila je da je svemu tome kriv ljubomorni Rože, a možda i sam šef. Još je ovaj dan bio njegov. Automobil ih je nosio prašljivim putem kroz barake
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio slučajno pticu koju nije smeo; pojeo zabranjenu hranu; sanjao izvesne snove itd.
Iako me N. gleda skoro sa mržnjom, dovoljno je da se setim da je on kriv što sam izgubio jedan tam–tam igrača na štulama, pa da se sad od svoje strane uzjogunim i pođem.
On se nije krio preda mnom nije lagao, nije se pretvarao: pustio je da vidim celu njegovu grdobu za koju nije kriv on, niti je izgradio on, već nerazumljive i neukrotljive nepogode života i klima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
istruhle; A onaj puknut, što je napolju, Njega su zimus sante razbile, A njim sam vaše ljude vozio — Pa jesam li ja kriv? RADAK: Na posô, kažem!... Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!... Pesak napolje!... (Maša se za nož.
PORFIRIJE (iza bine): Šta vičeš tako, kao da si pomahnitao?... A tako mi svetoga Alimpija, ti si svemu baš glavom kriv!... JANjA (iza bine): Taj vlažan pesak grći lopatom! Bacaj konopac!... Sad, Rade, sad! RADAK: Lopovi jedni!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ta ništa, znaš, konj mi se malo spotakao. Ne bih ti ja inače nikad ni za boga pao, ali, eto konj, on je svemu kriv, odgovori doktor, pipajući jednako rukom po nažuljenom bedru.
On ne bi bio ovakva zver da je blagodetna prosveta prodrla u njegov mračan um. A je li on lično kriv što se prosveta nije njega dotakla? Nije. Požali ga dakle.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
kolje, bode, mrcvari, kako se valja u krvi kao životinja... — A ko je tome kriv? — pita Mišić. — E, nije nego! — ljuti se kapetan Radojčić. — Čudo ga niste pitali ko je odgovoran za svetski rat.
— Šta? — razrogači oči komandant. — Nećete valjda da mi dokazujete da je komandant divizije bio kriv za taj slučaj. Onde gde ja namislim, hoću tu da mi gađate...
Poslužioci su ginuli, a komisije su donosile zaključak da su oruđa dotrajala, a umnogome je kriv i „ratni materijal“.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče. Nam nisu ot potrebe jura. Ko je kriv, nek' trpi, ko dužan, nek' plati, Ko krade, nek biju, nek glavom zaplati.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Oprosti, Radošu! Ali u tvojoj sedoj starosti Priličio bi tiši razgovor — I sâm si mnogo kriv! RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv? I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?... A ti uz njega pristade!
Ali u tvojoj sedoj starosti Priličio bi tiši razgovor — I sâm si mnogo kriv! RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv? I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?... A ti uz njega pristade! Ja izdajnik?...
RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv? I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?... A ti uz njega pristade! Ja izdajnik?...
RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv? I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?... A ti uz njega pristade! Ja izdajnik?... A vi ste primili Za krv naroda ropsku naplatu!
Ja izdajnik?... A vi ste primili Za krv naroda ropsku naplatu! Tri puta deset novca srebrnog. — I ja sam kriv?... Vi, jude bezbožne! VL.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
On se trže i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda: — ko si ti?! Oklen si? Šta sam ti kriv?! — Pomozi Bog, oče proto! — Ama, kakva si ti vjera?! Šta ćeš ti od mene?... A kud si ti pošô, Džibiću?!
Ja sam tebe pitô: „Izvoli, gospodine?“ Ti kažeš: „Izvolim, izvolim, Davide.“ E, ko je sad kriv? Ja beli nijesam, jer slušam što stariji izvoli i naredi. Sudac: Ti si, Davide, i budala, i nisi budala.
Ja nijesam kriv što me dragi Bog tak'og stvorio da u jednom satu dvadeset govora započnem, a nijednog ne dovršim. Muka, živa muka je
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Glavno je, vlast je bila na licu mesta. BOKA: Al' ja se nisam branio. KAPETAN: A ti što nisi, brajko! Ko ti je kriv, što se nisi branio! Čitaj, čitaj samo dalje!...
” ĐOKA: Ja nisam zlikovac, ja nisam ni za šta kriv, ja protestujem!... KAPETAN: Ćut', kad ti kažem! Gle ti njega, on misli zvao ga neko ovde da govori! VIĆA (čita): „...
BOKA: Ama, šta vi govorite, gospodine? Kakav kolac, kakav kuršum, nisam ja ništa kriv! KAPETAN: Dobro, sinko, ja sam pokušao lepim da te privolim, no kad ne pristaješ, kajaćeš se, al' će dockan biti.
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Zagorča vaš med, čemer zasladi; potvora pravo moje srce tim dublje nagradi; — udrite, nisam kriv. PORUKA 1 Prozrem vas: jadna jasnota, umlje, jadna reč, mračni put grete.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
), uvek bi se onda obraćala Mladenu, i to kao da je on otac, on zaboravio, on za to kriv, i čisto bi njega za to korila. — A, bre, što ne donesete? Kako to da zaboravite? Znate da treba, pa što ne donosite?
I kao stideći se, kao da je on svemu tome kriv, čineći se da ne vidi Mladena, ubrza i pre njega savi u ulicu i izgubi se u kapiju.
ne zbog toga što nije htela da je on stariji, gospodar, već uopšte što nije hteo ni pred kim i ni za šta da crveni, kriv da je, obavezan. Teško mu je bilo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Što popu pada na um? Rade je uradio ono što i drugi rade od pamtivjeka; njegov otac i on ženili su se onako, i nije kriv Rade koliko pop misli.
pošto je Božica u kuću došla, u varoši napravio molbu, vjenčanicu, i potrošio za nju preko sedam talijera, pa zar je on kriv što molbu nisu uvažili? Ali se pop ne da razlogu.
—Biće ono sa maćuhom? —Ha, ha, sa maćuhom, a dakako! — jedva dočeka Pavle. — Ma vele da nije bio kriv Radivoj. —To sa svojom maćuhom, drugom očevom ženom? —priupita onaj vremešan, da društvo bolje razumije.
—A da, sa svojom maćuhom, — nastavi Pavle. — Ali kako rekoh, vele da nije on kriv. Jedne noći ona ga namamila, kad Vojkan ostade pijan u varoši.
Ne,gre posao u redu. Ma neka čini ča ga je volja, — prijekorno završi otac mu. Ivo je osjećao da je kriv, pa ne odgovori ni riječi. A tako se i otac umiri i ne prigovaraše dalje. Prvi se diže otac a pođe u dućan.
dopisnikovu drskost, koji da se usuđuje sumnjičiti poštenje toliko zauzeta i rodoljubiva načelnika, koji je samo utoliko kriv što ne pripada dopisnikovoj stranci. I Ivo časom zaboravi na sjednicu i zareda mislima u pošljednje varoške odnose.
— Ne mogu; bježim od svijeta, i opet se k njemu vraćam. Trpim, a nikada nisam omrznuo ni na koga! Ne, niko mi nije kriv, a starim i go sam! Ništa nemam, i ne brinem se ni za što!
Moga bi on počekati, ma ovako mu je bolja korist. — E, valja da plati parničke troškove ko je kriv, razumije se!— reče Ivo. — Ne znate vi koliko to njemu baca! Vidite koliko je naroda!
I opet, ne mogu ti pomoći... — Znate kako drugi govore! — odgovori on i metnu fes na glavu. — Sam si kriv! — Pustite da vam ukratko pravljam! Ostara sam u radnji, a sada ništa nemam. A sve moja luda pamet i rđavi ljudi...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pokušao sam da objasnim Bogdanu, Lauševom sluzi, da Dorotej nije kriv. Badava. Bogdan je zadrt i glup, pa je moj trud bio zaludan. Znali ste, kaže, da je vlastelin bolestan.
Da li sam kriv, Gospode, što su mi ljudi, koji su oko mene, zagorčali sav moj kukavni život, što sam usamljen kao kurjak, izvrgnut
A šta dalje? Glas, a ne Brzan, izbaciće nas odavde. Kad sam mu to rekao, on se razjario. Ti si, veli, kriv što ničega ovde nema dovoljno.
I tako ispada da on uopšte i nije kriv, dakle nije izdao, nego je samo nedužna žrtva nečije pakosti i zavisti. Ne, ja se zbilja ne bih ukleštavao između
duše ulije malo božanskog svetla, malo vere hrišćanske, pravoslavne, ja ga ne bih ovde optuživao, ne bih govorio da je kriv i ne bih tražio da bude kažnjen. Naprotiv.
Dorotej je kriv. Ali, da li mi smemo ili da li možemo odlučiti o njegovoj krivici. Dorotej je jedan od nas. On je monah, duhovnik,
Jedni govore kako ga valja kazniti, drugi — da bi kaznu iz viših razloga trebalo izbeći. Svi kažu: kriv je, niko ne kaže: nije kriv. Ja ću se usuditi. Dorotej nije kriv. Bog ga je naučio veštini vidanja.
Svi kažu: kriv je, niko ne kaže: nije kriv. Ja ću se usuditi. Dorotej nije kriv. Bog ga je naučio veštini vidanja. Uputio ga je u tajna svojstva bila i pokazao
Svi kažu: kriv je, niko ne kaže: nije kriv. Ja ću se usuditi. Dorotej nije kriv. Bog ga je naučio veštini vidanja. Uputio ga je u tajna svojstva bila i pokazao mu kako se obolelim stišavaju bolovi.
Oni koji su donekle i sumnjali u Dorotejevu krivicu, posle Dimitrijeve besede potpuno se ubediše da je vidar bez sumnje kriv čim ga brani taj đavolji mudrac. Dosta njegove bolesne učenosti! Pažljivo sam posmatrao njihova lica.
Možda je neka od njih zaočila moju grbu, to joj je došlo kao zgodno sedlo, pa će veseli Dimitrije, ni kriv ni dužan, zbog ludosti ovoga balavca šnirati uzduž i popreko dolinama, livadama sa osvetoljubivom jahačicom na vratu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sudbina me je, izgleda, osudila da budem uvek podaleko od predmeta svojih misli i želja. Ili sam ja sam tome kriv? Zašto nisam privezao svoje misli na bliske predmete, nego im dozvoljavam da se, kao vodena para, razlebde po prostoru
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON (ustaje, tronuto prilazi Tašani): Ostavi to, Tašana, ja sam kriv. (Potreseno): I mojom krivicom je morala ona toliko da plače, sirota moja i dobra sestra, moja »lala«, moja dobra i
) SAROŠ (držeći se za glavu). Imaš pravo, imaš pravo. Da, istina je. Ja sam kriv! (Spazi njenu golu ruku): Pokri to! Može ko ući i videti te takvu. TAŠANA (u prkos): Neću.
TAŠANA (bolno): A, ne. MIRON (potresen, sebe kriveći): Mnogo, mnogo ti je teško, a za to ja sam kriv, ja sam... TAŠANA (uvređeno, gorko): Oh, zašto ti, dedo, kriv?
TAŠANA (uvređeno, gorko): Oh, zašto ti, dedo, kriv? I zašto me o tome pitaš, kad sam znaš: da kad njega ne bi bilo, kad ne bih imala da se oko njega mučim, brinem, da bih
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ristana, to je naš svet, mučenik. Gazda Spasa, plav i debeo kao bundeva, učini se majstor Kosti mrki Turčin, i kriv za nešto. U samom sebi oseti kao neki pokret za patriotsko delo. Jednom rečju, mali šnajder se zaleteo da se oženi.
Vidiš li ti taj račun! Život, moj Todore, proždire kao groblje. Niko nije kriv, a imanja nema, porodice nema, što je bilo dosta, postalo malo i jad i sramota...
Već od razlaza s doktorom Mirkom počelo ju je mučiti pitanje: ko je kriv za Juličinu telesnu slabost i za njenu prirodu.
Razgovori po palanci beskrajni: o deci, o porodicama, o kupatilu, o Bogu. Čim se utvrdi nesreća „za koju niko nije kriv”, potrza se Bog. Do ponoći je bilo pred kućama sveta, i poseta po klupama. Pa odjedared ono što se zove — čistac.
Posle smrti ostaje tuga; posle srama ostaje smrad. Ljudi se gade sebe, povraćaju sebe. Ko je kriv? Kako? Zašto? Ljudi, braćo!... Sve su to pomisli i misli, a palanka je izgubila moć govora. Palanka ima srce.
” — Mija, na sva pitanja, i ona koja hoće da ocene događaj, i ona koja dete štite i spasavaju, viče jedno te jedno: „Kriv sam, kriv sam, sudite mi!” — S tim se rečima drugoga i poslednjega dana ispitivanja i srušio u nesvest.
na sva pitanja, i ona koja hoće da ocene događaj, i ona koja dete štite i spasavaju, viče jedno te jedno: „Kriv sam, kriv sam, sudite mi!” — S tim se rečima drugoga i poslednjega dana ispitivanja i srušio u nesvest.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ne poseče, a ministar, brate, niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.
prethodno, još pred školom zagrlio i poljubio famuluza, koji mi nikakav predmet nije ni predavao i koji nimalo nije bio kriv zato što sam ja stekao diplomu zrelosti.
Nevinog, ako je već nevin, nije potrebno ni braniti; krivoga, ako je već kriv, progoni sam zakon i bez advokata. Stoga je najbolje nemati posla ni sa nevinima ni sa krivima, utoliko pre što je vrlo
Stoga je najbolje nemati posla ni sa nevinima ni sa krivima, utoliko pre što je vrlo teško znati ko je nevin a ko kriv pa se baviti samo prodavanjem saveta, jer to je jedina srećna profesija koja prodaje savete; sve ostale, kao što su
Al' ne zna se, nego kako se desi, jer svaki metak ne pogađa. Tvoja je dužnost da pogineš; ako ne pogineš, ti nisi kriv!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
i da će on meni da oduzme bateriju. Ispadoh ti ja najgori čovek!... Naravno, on je govorio s razlogom, bio sam kriv, priznajem, te nisam ni pokušavao da se branim. Ali zato, kada sam se vratio u bateriju potražio sam prvo Svetozara.
— upita veterinar. — Što „mi“?... Dušan je to udesio — pravda se blagajnik. Je l’?... A sad, braćo!... Dušan kriv, a vi mi svi kalauzi... — Ja sam do poslednjeg momenta verovao da ti i Luka govorite istinu — veli veterinar. — A-ha!.
Od ovog mog lutanja zavisi možda opstanak pešadije, front i, na kraju, mogu još da budem kriv za neuspeh. Molio sam Boga da mi stvori makar neku putanju s leve strane, kuda bih se uputio ka onoj bateriji.
Opsovao sam ga, gadno, kao da mi je on nešto kriv i poterao dalje. Podilazim pod Katunac. Slučajno podigoh glavu, pa mi se učini da njegovoj visini nema kraja.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ona. Ona je nauči i da peva i da igra. Ja ne — ako sam ja što kriv, ovde sam... (Pokazuje na vrat.) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zaista, pola oboda Stričeva šešira bilo je otkinuto i nekud iščezlo. — Stoj — povika Mačak. — Znam ko je kriv. Virio sam iza drveta i mislio da to tebe jede vuk, a kad ono Sivac... — Jede moj šešir! — zapanjeno dodade Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mi li da se Bogu pokorimo, koji no nismo ni malo ništa njemu skrivili, a sturio nas je dole s neba? On je za to kriv, a ne mi, neka se on popre s nama za to oprosti i pomiri se!
Debeo kriv prut ne lasno se oma s previjanjem ispralja (pre se može skršiti, ako ne s kojom majstorijom protegne se). Mlad i ćudovi
Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene. Dosadi je otac sitost, a mati je bludu. Svaki kriv bežanac boji se. Smrtna je seča svakome nablizu. Pohabljen se i ispira, a ne prav i čist. Veće veća i muka tamo čeka.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato je više nije pevao pred majstorom. Pa i ono maločas, možda šegrt Pote i ne bi zapevao i, ni kriv ni dužan, dobio šamar da nije sam on, isti kalfa Kote, zviždukao baš tu istu pesmu.
drugo, a ono bar da skine sa sebe odgovornost, da zagladi onaj nemili događaj, da dokaže da on sam ništa tome nije kriv, nego ona, tetka Doka, pa neka se odbije na njenu ludost...
I on sam kaže da je to laž i kleveta; ako je ko kriv, — kriv će biti Manulać: ako je gde odvedena, to je, veli, odvedena Manulaćevoj kući, pa i ako je laž, ali bar
I on sam kaže da je to laž i kleveta; ako je ko kriv, — kriv će biti Manulać: ako je gde odvedena, to je, veli, odvedena Manulaćevoj kući, pa i ako je laž, ali bar izgleda, veli,