Jakšić, Đura - PROZA
Ali će mu svaki zalogaj zagorčati. I na te prekore gomilica golih sinova ćutaše, baš kao da je ona kriva; il’ možda je mislila da su to suze sirotinjske, ta bujna kiša, i ti besni talasi da je njihova kletva koja će potresti
sneg čelo; gledam mu u velike grahoraste oči, i samo kad me on pogleda, a ja se osvrnem nastranu i, kao da sam nešto kriva, ja ga ne smedoh gledati.
Obradović, Dositej - BASNE
” Ali mal' ne zaboravismo našu basnu. No topola mi je kriva, i na ovi me razgovor navukla s svoji milioni koje s korom svojom hrani; no ovo| će svak naći u višerečenoj knjižici
Odmećimo od sebe kriva | znanja, počinjimo sumnjati: ovo dovodi k istraživanju, a istraživanje k poznavanju i k istini. Nije dosta: reče tako ovi,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
neka Nemci pišu u Stambol da smo mi krivi; ako li Turci pokvare i zulum počnu, da Nemac javi sultanu koja je strana kriva?” — Knezovi odgovore: „Bogme, to nismo iskali, a valjalo bi, no idi sutra pak išti!
narodu srpskom bespristrasno brigu nositi, a naipače o svojoj nahiji; da će svakoga pravednoga zastupati i braniti, a kriva, bio on komendant, vojvoda, buljubaša, pop ili kaluđer, ili kmet, bez razlike i licemerija, krivca velikoga za njegova
i licemerija, krivca velikoga za njegova dela u sinodu javiti, sinod pak vrhovnome voždu Karađorđu, koji će soglasno kriva kaštigovati a prava odbraniti.
ću bez licemerija, bespristrastija po mojoj čistoj sovesti u sinodu javljati, da sinod, kako znao bude, prava odbrani i kriva da kaštiguje i proče”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ima, hvala bogu, dosta jaruga i krivih i pravih, a ima i dosta i račvastih brestova; ali niko se ne seća gde je baš ta Kriva jaruga i račvasti brest. Najposle i da nađu jarugu, ali — brest? Može biti da mu se već ni korena ne zna...
Uđoše u jednu jarugu, istina, prilično je kriva, ali nigde bresta, i ne poznaje se da je tu moglo biti kakvo drvo. Nije to! Pređoše u drugu.
Nije to! Pređoše u drugu. U njoj ima brestova, pogdekoji i račvast; ali opet jaruga nije kriva, nego pukla prava — kao pod konac odsečena. Nije ni to! Pređoše u treću jarugu.
Tu, opet, puno račvastih drva, ali nijedno nije brest, nego bukve ili drugo koje drvo. Jaruga je kriva da krivlja biti ne može: ali koja vajda kad nema bresta. Nije ni to! Uđoše u četvrtu jarugu.
Jaruga je kriva da krivlja biti ne može: ali koja vajda kad nema bresta. Nije ni to! Uđoše u četvrtu jarugu. I kriva je i puna sve račvastih brestova, ali malih, jedva da ima najdebljem dvadeset godina, a kud je sebe devedeset!
Prepentraše se preko jedne vrleti, pa se spustiše u neku široku, golemu jarugu. Činjaše im se dosta kriva. Baš kad uđoše u nju, naiđoše na jednu bukvu — debela je, golema, rekao bi, ima joj sto godina.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Cijo moja! Nemoj me kleti!... Ja sam tvoje dete... — Neću, oči moje! — Ja nisam kriva, nano!... Bog je to ostavio... Oni su obojica lepo sa mnom. Bili su jarani i ja sam stajala s obojicom.
” Ja sam čuo od Deve zašto si ti otišao u hajduke!... Kako Deva priča, tebe su obedili ni kriva ni dužna!... Stanko ne reče ništa. Katić nastavi: — Tu je spletka koju su spleli Kruška, Marinko i Lazar.
— reče kmet i pogleda začuđeno u popa. — Zar se mi ne odrekosmo one kuće? — Nismo imali pravo. Mi ubismo čoveka ni kriva ni dužna. Hajdemo!... — Kad ti veliš...
Ali nam je Gospod dao savest, pa kad uvidimo greh svoj, mi se pokajemo... Ogrešismo dušu o tebe, sine moj, o tebe ni kriva ni dužna, i o ove neopojane grobove!... Onda priđe Aleksi, taknu se njegova ramena, pa tiho reče: — Ustani.
On popreti rukom, pa se onda, prikradajući, dokopa šume. Kipeo je gnevom. „O, gde hoće da satru čoveka ni kriva ni dužna!... Al̓, neće... Tu je bog, stari prijatelj!...” Pa okrete žurno dnu sela. Uputio se popovoj kući.
Nije mu žao bilo sede glave, ta on se i onako dosta naživeo, ali mu je žao one njegove nejači, što će ona ni kriva ni dužna ispaštati grehe njegove. Napreže snagu pa reče: — Stanko!... Bogom ti prosta moja glava!... Ali...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nastaje drugi svijet! Onda se uhvati za srce, pa isprekidano dodade: — A njoj... njoj oprostite!... Nije ona kriva... ja sam. U taj par ču se napolju vrisak i vrata se naglo otvoriše.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa tek ona stidljivost... — Prostota, prostota, bolje kažite — veli gđa Persa. — Sad, neću da kažem da je ona kriva, ona je krasno dete, dobro dete, ljupko dete. (Pera zavija dugu kosu za uši i sluša je pažljivo.
!... Pa bar da vam je odgovoreno ravnom pažnjom, nego... — E, a zar je ona, sirota, kriva — umeša se gđa Persa — što je bog taku stvorio, i ona njena máma je tako vospitava!
— A šta je to bilo, boga ti, Perso? — zapita pop Ćira koji se vratio u sobu. — »Šta je bilo?«... Ja sam joj kriva što joj se ćerka ne ume ni okrenuti!
A deca sve grcaju od smeha i ne vele mu ništa. — E, pa izvin’te ih za sad — brani ih Jula; — to je njihova mama kriva... Eto, vi’te, ostala sam isto onako »gemajn«, baš k’o da nisam u Beču živila!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Znam zašto, al’ to baš nije lepo. O vama i Alki svet svašta pripoveda, pa zbog nje i o meni, a ja ništa nisam kriva. Dakle, vi treba da operete ljagu sa sebe i sa mene, kao što znate da smo oboje nevini.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
komandantu divizije, prinese sa svim labavo ruku do štitića pa prosto pokaza rukom duž belog druma, kojim je sura i kriva gusenica jednoga puka forsirano žurila podižući i sama veliki oblak prašine s jedne i s druge strane puta.
Njena lepota privlačila je svačiji pogled, ona zato nije kriva, a o svemu onome što je glavno vodila je i sama računa.
— Dakle, ni jedne reči nemaš?... Ona zausti da nešto kaže ali ućuta. — Ne umeš da se braniš, znači kriva si. — Kriva?
— Dakle, ni jedne reči nemaš?... Ona zausti da nešto kaže ali ućuta. — Ne umeš da se braniš, znači kriva si. — Kriva?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
More, pamet, more, ja!... Od deset godina mu pravim račun... JUCA: A štetu ne računate što vam čini? JANjA: Ti si kriva. Zašto nisi gazdarica u svoju kuću, da uzmiš na um? JUCA: Ta onomad je pred vašim očima kvara učinio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila su durljiva i kad bi ih mati prizivala, da vidi zašto češu glavu. Postala su bila stidljiva, povučena, kao da su kriva što su živa. Mati njihova jedva je čekala, uveče, da odu.
Pamtio je Božičevu levu nozdru, koja je bila kriva, i uzdignuta, pri razgovoru, kao da je život nešto smradno, što je Božič mirisao samo zato što je morao.
I Tekla hoće to da vidi. A svemu je tome kriva ona luda Rakička, u Vukovaru, rođaka njegove žene, koja je prosta, ali bogata, pa će sve njegovoj ćeri ostaviti.
Kad čovek pređe šezdesetu, njegov život liči na nevinog osuđenika, koga čekaju vešala, ni kriva, ni dužna, a što je najgore, smrtna kazna mu se odlaže, s dana u dan – a ne može biti dugo odložena, zna.
Pavle onda poče da viče da će je on, lično, vratiti roditeljima i sve što se zbilo ispričati. Ništa ona nije kriva. Nije kriva ni zato što je k njemu došla. Ničeg skaradnog među njima nije bilo. On nju, kao dete svoje, voli.
Ništa ona nije kriva. Nije kriva ni zato što je k njemu došla. Ničeg skaradnog među njima nije bilo. On nju, kao dete svoje, voli. Nek se ništa ne boji!
Ništa ona nije kriva. Ona je, međutim, jecala, i dalje, i ponavljala da joj ga uze rođena mati – kao da se tome jako čudi i kao da je, samo
A osim toga, i to, da su Isakoviči malo pomagali Trifunu. Sirotinja njihova, kaže, kriva je svemu. Kumrija je bila tako lepa u Petrovaradinu. A sad je jetka, zapuštena, neizdržljiva u braku.
Kaže, nema više kuda. Otkad odvedoše, bundžije, Maljkoviča i Meandžiča u gvožđa, proklinje je cela Mahala. Svima je kriva, što je živa. Nikud iz ovog kućerka Ananija. Napolju su žita, pesma, Mahala, ljudi, ali njoj povratka nema.
Dan se tamo završio u tuči. Kao u krčmi. Ona ništa nije kriva i nema čega da se stidi. Ona je, kaže, uspela da pobegne, neoštećena, na vreme, iz te kućerine, ali hoće, da mu kaže,
Nije ni sanjao, da je on, za Pavla Isakoviča, bio doživljaj, koji je Isakoviča dotukao. Nije mu više bila kriva Austrija, nije mu više bio kriv Beč, ni Božič, niti mu je bila kriva Božička, nego oni, sami, sebi, Serbi, i bivši
Nije mu više bila kriva Austrija, nije mu više bio kriv Beč, ni Božič, niti mu je bila kriva Božička, nego oni, sami, sebi, Serbi, i bivši Serbi, sunarodnici, zli dusi.
Teodosije - ŽITIJA
i posle kratkog Vremena bi lišen te zlonaravne i lukave žene, jer beše druga Dalida kao prva Sampsonu, i ova se nađe kriva svome krasno me gospodinu, jer po njenoj volji ote je od njega veliki Frug koji je vladao gradom i ustremi se da ga
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: Pa? Jesam li joj ja kriva? Što se nije udala kad je trebala? SPASOJE: Ne znam, ali ona je bogata. Doduše, ona se nosi mišlju da sve svoje imanje
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Položaj nerotkinje u porodici još više otežava verovanje da je ona za svoju neplodnost kriva, odnosno da nije bila „poštena“ dok je devovala, pa ju je zbog toga „Bog prokleo“, a „sudbina zavila u crno.
Ovaj stav da je majka kriva, svesno ili nesvesno, što su deca nevaljala, predstavlja opšte mesto u našim etnografskim monografijama, a isti
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u jedinoj otvorenoj kafani jedinog mesnog hotela, u stvari, običnog svratišta s tri sobe na jedinom spratu, bila je kriva za neprilike koje će, osećala je to čitavom površinom kože, uskoro naići.
Matavulj, Simo - USKOK
Ogriješio se jesam o zakon, ali ne namjerno; tome je bila kriva koliko moja zla sudbina, toliko i bujna mladost, a kazna je bila nečovječna.
? Zašto me tako gledaš!? Zašto misliš da sam kriva? Šta hoćeš od mene? — Hoću čistu istinu! Hoću da mi nâ ovi čas kažeš: je li istina da se on u tebe zagledao i ti u
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) MUŽ: Idi, molim te, od mene. ŽENA: Kaži mi šta je. MUŽ: Ništa. ŽENA: Jesam li ti ja što kriva? MUŽ: Nisi. ŽENA: Pa zašto si srdit? MUŽ: Ta nisam srdit, razumeš li?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Koja baš na uglu čeka da naiđe čovek s bradom, A pred čijom firmom mrda Kao sunce tanjir žut, Ulica je ova kriva jer je sama, kao reka Koja svojim tokom vrda, Napravila sebi put (...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U nekoliko članaka po srpskim književnim i političkim listovima, naročito u tada jako čitanoj i cenjenoj pripoveci Je li kriva sudbina? (Matica, 1868—1869) — roman Šta da se radi?
Milićević, Vuk - Bespuće
sa vrlo rijetkim trenucima raznježenosti kad ju je uzimala pored sebe, i ljubila među oči, i govorila: „Ti nijesi ničem kriva, čedo moje!
Sremac, Stevan - PROZA
Odugovlači s jelom, radija je da je ona kriva i da je ona odocnila s večerom, samo da joj sinak zavremena dođe. Svi već posedali za sto, pa očekuju.
Radičević, Branko - PESME
“ 14. „I ako sam ja e(v)ovde štogod kriva, Krivicu moju oću da ti platim: Sve poljupce što njemu ja dariva Ja oću tebi redom da i vratim, Sve pretiskaje s
oko ona razumela, Pa odma na to povrisnula bela: „Oh Stojane, oh tako t' Boga živa, Ta što sam tužna ja evovde kriva! Tebeka divna odonud nestade, A majka mene tvom zlotvoru dade! Ti znaš da beše protiv moje volje.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sa dna kofera, iznenada izronila iz tamnog zaborava, mirno ga je gledala s jeftine slike ekscarica Zita, ni kriva ni dužna. — E, šta će sad ovo biti?
Lopov i svetac, lijepa parada, tamo mu nekako baš i treba da ide, da ne kriva ni tamo ni amo. Te iste večeri, malčice šapatom, a više nemušto, bez riječi, na skrovitu mjestu, iza svoje bataljene
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne, Jovane! — poče ona da muca, jer tek sad vide da je na vodu bila sasvim zaboravila. I, osećajući se kriva, očekujući udarac za to, samo je zaklanjala glavu i mučila se da pred njim ustane.
ne večeraju, pa posle majka joj — kao svagda kad bi tako došla kod nje da prenoći, uvek osećajući se pred njom kao kriva za tu njenu teškoću, jad, ne smejući s njom da se razgovara — počela bi sa sinčićem joj da se zabavlja, igra, dok ne bi
Ispočetka nije ga toliko, od srca, žalila. Ali što je osećala da ga iskreno ne žali, smatrajući se za to kao kriva, kao kažnjavajući sebe za to, ona je više, upravo od tada samo plakala.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda ona ućuti i pomisli u sebi da je sama kriva. Carev sin, dugo vreme morem putujući, dođe opet pod onaj grad gde su mu braća zatvorena.
Otac kad je vidno da ovi zamakoše u šumu, vrati se kući jaučući, pa kad došao kući stade ženu tući vičući: — Ti si mi kriva, nesnago ženska, te ostadoh i bez sina i bez vola!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ti gledaj tvoj posao, a u kujni ako ne bude reda, ja kriva. MAKSIM: Dakle da kuvaš. SOFIJA: Mora se kuvati, kad je tolika kuća. MAKSIM: Nema luka i leba.
SOFIJA: Njojzi je ovo sad najmilije. A, Svetozare? SVETOZAR: Tako je. MAKSIM: Nije ona kriva, nego oni što dopuštaju. SVETOZAR: Da šta će. Treba i oni nama da učine što po volji.
(Međutim je opet sela.) LjUBA: Nemoj, majka, nemoj! Tu nisam ni ja kriva, ni ti; nego sad je tako ušlo u običaj. STANIJA: Ta to je, moja kjerko.
— Kjerko, ja ne mogu više ovde. Što da vidim, da se ne jedim. Ene, kako sam ručala. LjUBA: Sama si kriva, majka, što nisi jela.
LjUBA: Ćuti, majka, boga ti; što diraš devojku, kad ti nije ništa kriva. Nemoj se srditi, Pijada, moja je majka od starog sveta. PIJADA: E, zasto bi se srdila.
Ja, fala bogu, kako me stvorio, dočekam je, i dobro izdevetam. Sad šta sam ja kriva, gospodine, što sam jača od nje bila? Da nisam istukla ja nju, ona bi mene.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PELA: Milostivi gospodine. TRIFIĆ: Šta je? PELA: Oprostite mi, ja nisam kriva. Milostiva gospođa zapovedila mi je, ja sam morala činiti. TRIFIĆ (na Stevana i Persidu): No?
TRIFIĆ (Peli): Ali kako je to moguće? PELA: Ja nisam ništa kriva, milostivi gospodine. SULTANA: Ja sam hotela šalu provoditi, ali mi je šala zlo ispala.
SRETA: Da ti đavo nosi i takav posô i takav red. (Peli.) Čekaj ti, veštico! PELA: Slatki Sreto, ja nisam kriva, ja sam morala slušati zapovest. SRETA: Bre ću te čibukati, dok dušu u tebi ne čujem; daću ja tebi kako se kuća čuva!
Razumem; to bi i sama učinila kad bi me ko toliko mučio. Ustani, devojko, ja ti praštam, jer sam više ja nego ti kriva. TRIFIĆ: Deco, ja vidim da je ovaj dan srećan za mene. Zato da zaboravimo svi što je bilo, i da se skupa pročastimo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne slažemo se seksualno. Ostavio bih je istog časa da deca nisu u pitanju, ali jadna deca, šta su ona kriva, zar ne? Ne možeš zamisliti kako mi je? S tobom se osećam tako mlado i tako šašavo ...
prebledi, pa pozeleni, pa poplavi, a onda zbrisa iz „Tri grozda“, a posle čujemo da je prebio nesrećnog Gileta, ni kriva ni dužna, onako, potpuno bez veze!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Gospodična su bili ljubopitni. JELICA: Oprostite mu, gospodin baron, ja sam kriva. ALEKSA: Vami za ljubov neka mu je oprošteno; ali više da ne bude, razumeš li? MITA: Neće, vaše sijatelstvo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
! Sandale trpe batine mnoge i složno škripe: „Krive su noge!“ Noge se bune: „Kriva je glava, noću je budna a obdan spava!“ Baka se ljuti. „Pogledaj vraga! Zar ova glava rođena, draga?!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
reče žena a njene oči govorahu: „Znam da je to nemoguće, ali, kada bi se moglo, da kažeš mome mužu da ja nisam nizašta kriva i da treba da me voli. Ne idi još!“ — Neću još legati, — reče Pipo gledajući u stranu.
Doviđenja, Pipo! — Baš žurite! Oči ženine su govorile: „Zašto još ne ostaneš; zašto mu ne kažeš da nisam kriva; da treba da me voli?“ — Doviđenja, gospodine!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Pa eto, imala si dva muža pa ništa. SARKA: Imala sam, to je istina, ali šta sam ja kriva što nisam imala kad? Šta sam poživela sa prvim mužem? Dve godine!...
MIĆA: Al' opet, kad se čovek zrelo razmisli nije ona kriva. SARKA: Kako da nije kriva, kad je vanbračna? Ona, da je neka čestita, bila bi zakonito dete. GINA: Sasvim!
MIĆA: Al' opet, kad se čovek zrelo razmisli nije ona kriva. SARKA: Kako da nije kriva, kad je vanbračna? Ona, da je neka čestita, bila bi zakonito dete. GINA: Sasvim!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
videćemo. A dede da vidimo to sa učiteljem. Baš me tu Pera navlači na zlo, vidim... Da apsim, ni kriva ni dužna čoveka, i to sad baš, pred promenu. Mogu i odgovarati... — Kome ?... prihvati pisar. Eno dva svedoka čekaju.
Ali ja ništa, Boga mi, ništa.. Samo se ti ne plaši... Znam ja da nisi kriva... Šta ti znaš, kao malo detence !... Ti misliš svaki te voli, ko god te ljubazno pogleda... A ono nije ...
povedem, reče mu, uhvativši ga pod ruku sa otvorenom odvratnošću, ali se bojala da mu što ne bude u putu, pa posle ona kriva. Jedva stigoše kući. Gojko već ništa ne zna za se.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Ožarih se! DROBAC: Što ne gledaš đe staješ? SOFIJA: Prokleta kopriva! DROBAC: Nije ti kopriva kriva što ideš bosa! SOFIJA: Baš gadno peče, prokletinja! DROBAC: Što vređaš travku? Nije ona kriva što te ožarila.
SOFIJA: Baš gadno peče, prokletinja! DROBAC: Što vređaš travku? Nije ona kriva što te ožarila. Treba da znadeš da je i kopriva lek. Leči od zapaljenja debeloga creva. I leči od jektike.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
MRAMOR U VRTU Kad ćutke sedaš do nogu mojih i gledaš, jesenje puteve sumorne, a usta ti poblede malo kriva od bola, ja osetim da si živa. Mrtva si mi gola.
na groblju, pored groba mlađeg Radičevića, grob svoje ćerčice, koja je umrla posle jednog pada sa klupe, za šta je bila kriva jedna dadilja, i grob svog malog sina, koji je umro posle jednog pada iz dečjih kolica, za šta sam kriv bio ja.
Novine su jaukale za dečicom koja će umirati bez mleka, a levičari su odgovarali da je tome kriva buržoazija, i maliciozno podsećali da su i francuska deca umirala. Evropa je sad, vidite, prilično u vezi između sebe.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ni ljudi ni moj krčag nisu krivi što sam ja gnevljiv i naprasit, nego je kriva moja pogana ćud od koje nisam mogao uteći, nego sam je sobom poneo i u ovu pustinju.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Nego šta su? DANICA: Ja znam da nisu. PAVKA: Ti znaš? Kazao ti valjda? Ama, ja sam kriva, niko drugi nije kriv nego ja. DANICA: Šta imaš ti da budeš kriva?
PAVKA: Ti znaš? Kazao ti valjda? Ama, ja sam kriva, niko drugi nije kriv nego ja. DANICA: Šta imaš ti da budeš kriva? PAVKA: To što sam se stegla kao kukavica pa hoću da uštedim.
(Osluškuje.) Kanda se čuje larma? More, ovi odistinski idu! O, brate, što me snađe napast ni kriva ni dužna! (Osluškuje na Ivkovićevim vratima.) Nije ovde, otišao je u agitaciju. (Viri.
A od jutros ti govorim... SPIRA: Kazao sam ti: 'ajde brže, a ti? SPIRINICA: Eto, sad će da ispadne da sam ja kriva... (Oni ove poslednje rečenice već govore za kulisama.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kam’ sreća da pre učini’ tako, najbolje beše toj! — svrši ćir Đorđe ljutito, pa se nabrecnu na Zaca ni kriva ni dužna. A Sreta ga samo sluša, pa mu, bože, milo što je naišao na čoveka koji o kapetanu misli sasvim onako kako je
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ja, ja... Bilo je svega. — Deca su kriva. Nikad se ni na jednog od njih on nije ispizmio; Ono, jeste... deca nisu kriva što su živa.
Ja, ja... Bilo je svega. — Deca su kriva. Nikad se ni na jednog od njih on nije ispizmio; Ono, jeste... deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio!
A kao munja dotle je išao. Najednom, trolejbus se ukočio, Trole se izvile ko kriva slova, — A onda je dalje prošišao ... Svi su vikali: „Kakva je to vožnja! Da grdne propasti, da grdna zla!
Kad se ostavi Kriva Palanka I zađe u plandišta tiha i gluva. Mogu se, nasred jednog proplanka Videti, kako spavaju, svakoj kraj uva Zimi
Rakić, Milan - PESME
uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku: Kad srce zapišti, misao je kriva!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato je ona sad, osećajući se pred Sofkom kao kriva, za te svoje nade i misli o njemu, svome mužu, stideći se te svoje slabosti, jednako krila od Sofke glavu i pogled i
kao da ih je nje najviše žao, što će im ona otići, što nju neće moći više gledati i što će ona, ma da nije ni za šta kriva, tamo u tuđini patiti. Jedino se ne dade tetka Stoja.
XXII A sama je bila kriva. Znala je da ne treba. Ali se posle i sama kao zagrejala, zaboravila, jer, izmešana sa njima, jednako dvoreći ih,
Po njoj se mogla cela kuća da odnese. Ništa ona ne bi primetila. I kad bi se, posle, kao osvestila, osećajući se čisto kriva zbog toga, i da bi se opravdala, počela bi oko Sofke da obleće, ulaguje joj se. | Tako isto i sluge, a osobito Arsa.
Sasvim ubijena i ne mogući Sofki u oči da gleda, od stida, srama, kao da je ona za sve to kriva, po nekoliko dana ne bi je bilo kod kuće.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(I ovo će se danas sutra zvati lane; U radina komadina; Nevolja oči nema; Ko kriva žali pravome greši; Koga nema za njim grob ne plače, itd.
O PRAVU — Jȁ pravo, jȁ nikako. — Što je pravo i bogu je drago. — Što nije pravo nije ni pošteno. — Od kriva drva na stranu je sjena. — Prav dijel, dug mir. — I đavo zna šta je pravo, ali neće da čini.
— Zbori pravo, sjedi đe ti je drago. — Teško pravom, dok se kriv ne nađe. — Ko kriva žali, pravom griješi. — Pravo rijet’, (m)a umrijet. — Kako Jakovu — tako svakomu.
(Da bi i sirotinja imala koga da guli) 404 — Kakvog drveća ima najviše u šumi? (Kriva) 405 — Koji zvončić ne ima glasa? (Onaj u kupusa) 406 — U kom carstvu repu seju?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Devojka onda okrene plakati: „Ti si mi kriva,” a suze krvave polete joj niz obraze. — Za onu se sirotu devojku posle pročuje do cara, te car pošlje po nju i uzme je
A kad diže ruku nad njom da je posiječe, razrika se žalosna mu žena: „Ah za Boga! ne ubij me! ništa ti kriva nijesam, nego me tvoja mati evo ovoliko vremena ovđen | u tamnici zakovala, i podmetnula dvoje štenadi, a moju lijepu
“ Onda ona ućuti i pomisli u sebi da je sama kriva. Carev sin dugo vreme morem putujući, dođe opet pod onaj grad, gde su mu braća zatvorena.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Znam ja takve, što se pokrivaju sargijama! Dođu u Beograd, a ne obezbede uslove! Pa posle država kriva, i zajednica! Najlakše danas biti sirotinja! Natoči mi još jednu. Rep na krsta, sve četri uvis, mozak na otavu!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A neka mi ko ne zameri što ću pravicu reći: i moja su mi žitija na neki način dosta kriva, jer bi[h] na[h]odio mnoge koji su dobro jeli i pili i gospodski živili, pak su među svete metnuti; a mnogi živili su
I ovoj budući i treći umreo muž, više se udati ne može. Za pravdu božju! Što je žena kriva ako se sluči da joj tri muža umru; što li muž, ako mu tri žene ne živu?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Osinjača joj donese odmah živoga ugljevlja i zdjelu vode. Controna baci prvi žeravak u vodu i zapita: — Je li ovome kriva Pešnjetina? Ugljen zacvrča, ali ne potonu. — Je li Čvrlja Ožegova? — nastavlja Controna. — Je li Žlandra Ćukova?...
Najzad Osinjača, koja dotle mahaše glavom, baci žeravu pitajući u sebi: — A da nije baš tome kriva ova Controna. Na to žeravak: cvrrrrr!... pa potonu kao olovo. — A kojoj si to naminila, vire ti, Barice?
Strina mu Controna, obišavši ga još jednom, podjemči svojom dušom da će ozdraviti. Tada Kriva zamijeni bolesnika kod stoke, Barica i Galica tkahu, a knez je tesao njeke pauznice i svakoga trenutka izlazio pred
Tada knez, Osinjača i Galica otidoše na potkutnjicu da beru klipove. Vratiše se pred mrak, kad i Kriva dođe. Čmanjak je spavao, a Škembo se igrao u pepeljaku. Domaćica usu u lonac kukuruzno brašno, koje knez izmiješa.
ci! O! o! o! Tada se i knezu odriješi jezik. — A, nesritno dite, ubija te grom!... Znâ sam ja, znâ!... Škembo, Kriva, Galica, pa i Čmanjak, koji se uto bješe probudio, povedoše se za roditeljima, te učas nasta plač i ridanje u domu
I maja je htjela da se on pita pristaje li da se Kriva dâ za Oškopicu. Sirota, dobra maja! To, istina, nije učinjeno, ali tek to pokazuje da ga ona ne gleda kao dijete, da
Poslije njih dođoše: Osinjača, Kriva, Čmanjak i stric Čagljina. Kako Osinjačina namjera bješe da oženi Čmanjka, to ona i Kriva stadoše vrlo vješto sijati
Poslije njih dođoše: Osinjača, Kriva, Čmanjak i stric Čagljina. Kako Osinjačina namjera bješe da oženi Čmanjka, to ona i Kriva stadoše vrlo vješto sijati riječi o tom, a kako se Čagljina dosjeti tome, a bješe mu potreba od njekih dvadeset i pet
Ona je navikla živiti u ravnici, pa, borme, i u svakom izobilju. — Lako je za sve to, ako ti samo oćeš — umiješa se Kriva. — A šta tu „krupna“, „bogata“, „starija“ i šta ti ja znam — veli Čagljina. — Glavna je stvar: čast.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zaustavi dah: srcu ne može ništa; ono brzo kasa po sipkavoj tami, probodenoj odžacima i jasenovima. Nije ona kriva. Ona kuću drži, imanjem upravlja, u trgovini pomaže.
On izdaleka spazi njen umor zgusnut u podočnjacima, zagleda se, ni ona više nije negdašnja, pomisli. Ona nije kriva. O tome neće s njom... — Onaj još spava? Ona samo uzdahnu i saže se da založi furunu.
Zato što je bezdušnik, Hriste, sine božji. Neka Aćim i moja majka ispaštaju svoje grehe. Nisam kriva... Suzâ nije bilo.
On nikad neće imati decu. Nije Simka kriva. On ne može. Istog jutra otputovao je kući. Gađenje na usta kao posekotina, na mokri trbuh i velika kolena gasi
Žalio je samo decu što će očeve grehe da ispaštaju. Ona su nevina kao i pilići, i nisu kriva što su prozori od šarenog stakla i što su na.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan.
uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku; Kad srce zapišti, misao je kriva!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oni nisu pitali kako je Apolonios došao do svojih kriva, a Apolonija i ne beše više među njima. Aleksandrijci upotrebljavahu izdašno Apolonijeve epicikle i usavršavahu,
Ona je beskonačno proširila oblast geometrije. Jer dok su Grci poznavali samo ograničen broj geometriskih kriva, sada je svaka proizvoljna jednačina između kordinata h i u pretstavljala po jednu ravnu krivu, čime je njihov broj
Otpočelo se sa ispitivanjem tih kriva, iznalazile se njihove tangente, asimptote, prevojne i ekstremne tačke, izračunavale se njihove dužine između zadatih
Pri iznalaženju dužina kriva i površina, zahvaćenih njima, radilo se, kako je Njutn uvideo, o sličnoj jednoj stvari: iz zadatih brzina odrediti tok
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sam u onoj istoj vreloj atmosferi u kojoj je, posle njihovog odlaska, još zadugo brujalo od burnog sukoba dva sveta, ni kriva ni dužna, uostalom, što se nisu mogla, niti će se ikad moći sporazumeti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Znalo se samo, i to se drugim udavačama isticalo na ugled, da je svemu kriva umjetnost. To je bio moj prvi susret s tom spregom: umjetnost—žrtva.
Znam, i propatio si dosta. Ali, nije li tome, bar dijelom, bila kriva i neka tvoja ljubav prema patnji? Nisi li svoj, katkad lucidni duh upotrebljavao samo kao badalj kojim si u sebi
— Nisi tome kriv ti, tome je kriva tvoja priroda, — nastojala je da me unekoliko opravda Dolores. — Ne, Dolores. Nemoj biti preblaga.
— Ne, Dolores. Nije kriva moja „nestalnost ćudi”, moja „priroda”: ta „nestalnost ćudi”, ta „priroda“ — to sam ja! Time sam se spasavao bar od
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kazaće ti to i on i drugi ljudi, koje je on napadao. — E, devojko, po zakonima i ti si kriva kao i on. Ko god se druži sa razbojnikom, pomaže mu, čuva ga — i on je kriv pred zakonom.
Ali kažem ti: samo ti meni sve lepo ispričaj, pa ću ja tako udesiti da ne budeš kriva. Stanka se začudi. Po svome poimanju, ona nije do sad smatrala sebe za krivca.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ošine ženu što je većma mogao, a ona drekne pa ga stane psovati i reče: — Vidiš, care, ćene, kako me tuče, a ništa mu kriva nijesam, a zna već devet godina ćaću sakrivati u podrumu i u lajtu ga hraniti, a on ga vavijek uči svačemu, pa i ovo
Hero mu kaže da jest, a zato što je beg njegova sina istukao nemilice a ni kriva ni dužna. — E, pošto je tako, — reče kadija — ti si, Vlaše, dužan platiti džerime po groša begu.
Ovi se nađe uvrijeđen, te brže-bolje kod kadije žaleći se: — Aman, efendija, jutros me rezili na putu ni kriva ni dužna moj komšija, i reče mi jednu riječ što mi još do danas niko živ nije rekao, nego sudi mi za carski hljeb.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
onaj što daje bilete i za polovicu, kad sazna za nezgode što su je neprekidimice saletale, a da nije ni za što ona kriva. Pomisli da je i ona krštena duša.
A meni začudo, kao mislim: kakav je to vojnik kad se pušta tući? — i življe pogleda djevojku, kao da mu je ona nečemu kriva. Pa najednom razgovori se: — Dođi sa mnom da ti topove pokažem, — veli joj, i tare se rukom po ustima.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
kad je u pitanju istorijskogenetički dalji jezik: nemačko eindladen, na primer, ne daje nam nikakve mogućnosti za kriva vrednovanja. Eto takvu prikrivenu razliku na svekolikim nivoima kulture i imamo ovde u vidu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva? Pitala sam je preko kuma-Drage i ona kaže: neka dođe, kako da mi ne dođe gospa-Živkina ćerka; nisam je videla otkako
ŽIVKA: Šta reskirate kog đavola? ANKA: Kako da ne, zaboga. Izaći će posle da sam ja kriva i sve će se na mene sručiti. ŽIVKA: To ne brinite vi, to je moja briga.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ako se gdegde u tome preterivalo, kriva je navika stečena u redovnom bavljenju stihom, odnosno pesničkim tekstom. Između Stankovićevog romana i romana Miloša
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije red... Na izvor je ići lako — Prazne ćupe, voljan gred. Ali natrag — teret to je...
„Razumem ti srdžbe, srdžbe nezlopake; Al’ ja nisam kriva, godine su take. U korenu mojem zdravi osok bije, — I ako se krije, nestalo ga nije. Očaj ne pomaže...
“ Ode doma praznih ruku, Deci svojoj bez goriva... Sirotica, neznalica Ne oseća da je kriva. Decu grli, decu ljubi Da s’ zagreju od celiva: Decu ljubi, decu teši: „Ta još ima Boga živa!“ »Neven« 1882.
»Neven« 1881. MALO PROSJAČE (Uz sliku) Oh, šta li si ti još kriva, Ti nevino čedo milo? Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo.
Miljković, Branko - PESME
Zdravo, o moguća zvezdo koju i ne slutimo, Il me zaboravi pesmo, jer želja je moja kriva. Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto. O sve što prođe večnost jedna biva.
Krakov, Stanislav - KRILA
U zoru se sa dvospratne kuće ponosito uvis dim dizao. Kuća je bila blatom olepljena i kriva. Ipak se videlo da oficir tu stanuje. Bio je u niskoj sobi na gornjem boju.
On je govorio da sve buntovnike treba postreljati. Kazimir je bio prva žrtva. A svemu su tome kriva dva avijatičara koji su našli da baš nad njinim rovovima zajedno u plamenu umru.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zašto da navek ona duša kuka Koja propade ni dužna ni kriva. Nit’ može svetlog ugledati danka Jer joj s njom rano mila umre majka!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sjarni-de, Glišo, taj ugarčić! — Junaci moji, ja bi' rekô da je tome rakija najviše kriva. — Ono da... doduše... 'nako po právi... — Ja ne znam — zavija i zapleće Mićan. — Rakija, Mićane, rakija!
Mićan ih pogleda mrko, debelo, pa mirno, kao s nekom tugom nastavi: — Ćud je njemu njegova kriva, ćud! On će šjeđeti s tobom, razgovaraće se, bratski će se ljubiti i grliti, onda će skočiti i podvrisnuti: „Stoj!
Jakšić, Đura - PESME
Nemojte reći: „Ovde počiva Ljubavi naše uveli struk!“ Ne kun’te zemlju, nije vam kriva — Stišajte jada laskavi zvuk! Nemojte trošit ruže ubave, Kiteći njima moj večit dom!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
za ručak, donoseći i sipajući jela jednako je krila glavu, ne smejući u njega da pogleda, kao da je za ono sve ona kriva. Čak nije ni ručala. Nadohvat, dva-tri zalogaja, pa se odmah digla i otišla tobož nekim poslom, tamo, dole, udno bašte.
Idi radi... Ali ovamo, baba, mati, sve je bilo nemo, pogruženo, upropašćeno. Mati, kao uvek, kao da je ona za sve kriva, jednako je bežala, krila se i tamo možda uzdisala, a baba nikako ga ne ispuštala.
Zar mi je znao za detinjstvo, mladost, igru, veselje? Ništa mu ne dadoh. A ono, čedo moje, da ja ne bih bila kriva, vidi da ja ne dam, pa i samo neće, samo mi se je odricalo, mučilo, patilo! I diže se.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Uz njeno deblo bacali su oduvek grane, »kao zadužbinu«, i govorili: »Kriva jelo, eto tebi grane, nek me ne bole ni leđa ni grana« (glava?).
Tako, npr., u graničnoj planini između Janja i Skoplja, poznatoj pod imenom Kriva jelika, smatra se da je raslo ogromno drvo koje se zvalo tim imenom, po čemu je i pomenuta planina dobila današnje ime.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ih, blažena ona vremena dok je odmah preko planine tursko bilo! .... Ubij kriva, pa se pohajduči... i sveti se!... — Ali gdje je to danas?
— Ala, goni ih! — I obrnu se k djevojci s potsmjehom: — Gledaj kako ona muči, ka zna da je kriva! — A ča ću vam pravljat'... Vidim da nas se hoće umest'... Di je ta ščeta?
Žedna sam ljubavi, a zar žedan zna ča radi?! A nisam kriva, htila sam u sebi sve satrti, ma sve zaludu... — Zaboravi ga, i on je tebe! — Ko zna?
Ča ćete, tako je ljudska slabost! Posli sam opet se malo umirija, i promislija: ko zna je li i ona bidna kriva, možebit' da su je domaći od nevolje na to nagnali.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neki su to odmah doveli u vezu sa Janjinim progonstvom. Počeli su da govore kako je za sve kriva Jelena, jer nam je uzela sve što smo imali. Izbijale su tuče, nesloga se među nas uvukla.
Pipac Kirča žestoko mrzi Jelenu. U toj mržnji ide dotle da govori kako je sama kriva što je još uvek devica. Kaže: ne podstiče dovoljno svoga muža. Ledena gospa − tako je zove. Ledena devica.
A ko zna, možda sam ja baš i namerno crtao devicama kriva usta, ogromne noseve i iskolačene oči, možda sam to baš i hteo, da se ljudi razgale i razvedre, da im bude ovde prisno
Ilić, Vojislav J. - PESME
„O kriva Drino! Ti si krasna reka (Nisi ni burna ni luda, da rečeš). Al' kakav bol te goni izdaleka, Te tako krivo sa tutnjavom
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ne beše dovoljno znati da putanja Marsova nije krug, nego je trebalo odgovoriti i na pitanje kakva je ona kriva i kojom matematskom jednačinom je ona pretstavljena.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Nikad da tebe zateknem veselu, sve nešto tako, I vi svi na mene, kao da sam ja za sve kriva, da do mene stoji! Zar sam ja htela da tako bude, da zet, pokojnik, rano umre, ati da ostaneš udovica, u crno da se
TAŠANA (plače): Pa zar sam i za to ja kriva? I kad si ti to znala, što mi nisi kazala, da i ja znam, da onda čoveka ne zovem, ne dosađujem mu?
I onda ja sve moram da znam, da bih za sve ja bila kriva. (Sasvim besno unosi se materi u lice): Čuješ, ti, evo ja tebi sada kažem, a ti svima: ocu, hadžijama, i kome hoćeš, da
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Neku anatomiju i neku estetiku je nosio u sebi mali kalfica. Sve što je kriva linija, to on tegli i prošiva za mašinu. Rukavi njegovi su bili čuveni, kao živi.
htela sam da platim vešerku. — Dosta, Julice! — Pa trenutak zatim: — To ne može biti! Traži, naći ćeš novac. Ti si kriva što ostavljaš novac kojegde!... Julice, nemoj da ti je žao na mene sada; ja sam bolesna, nemam strpljenja...
A drugi ovako: A ko pod gospa Nolinom komandom može imati kaprisa!” Svi su respektovali doktora Mirka. Kriva je dakle Lazarićka. — Pa kazala vam je žena od prvog časa, lepo, da je kriva.
” Svi su respektovali doktora Mirka. Kriva je dakle Lazarićka. — Pa kazala vam je žena od prvog časa, lepo, da je kriva. Šta još hoćete, i što palite lampu kad je svetlo! — reče jednog dana pametnu reč gospa Pava veterinarka.
A ko zna, možda će Srba ipak valjati... zašto baš mora doktor biti... Moja tvrda glava je možda i tu nešto kriva... Neka bude što hoće, samo neka je čovek... Da, ali čovek i čovek nije svejedno. A opet. Gledam, gledam Luku... ne!
Toliki svet tu živi, i mrtva tišina. A u jednoj porodici od nekoliko članova, nikad mira... U našoj kući, svemu je kriva sirotinja. A siroti smo zato što nas je mnogo na jednom očevu vratu.
Kako vi mislite, dragi gospodin Joksime, o ovome: da je rodna zemlja ponekad malo kriva za sudbine svojih dobrih sinova... Pavle je postao Jevrejin Brok u Londonu, a ja sam muž Marti Minjardi u Rimu. Lepo.
Mijo, sine moj, kuda ćeš sad! Mijo, ljudi, ja sam kriva, zar može majka ne znati da joj dete nije leglo u postelju!” — Radovan kleči pred sudijom: „Nema leka!
Nata, uplašena kao da je ona kriva, ponudi svoj deo oraha uz malu neku cenu, s tim da njoj odvoje evo samo ovo džakče, i da joj alaska ponekad uveče skuva
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
die Cour machen, iz franc. faіre la cour) — udvarati se LAVR — lovor; pobednički venac LEVČA — kriva, ugnuta poluga s osloncem na osovini spoljne strane kolskog točka, koja podupire bočne lese kolskog sanduka (Ignjatović:
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Negde je pozadi Grivica... Samo jedna duboka jaruga, pa se naporedo penje Požarska Kosa, kriva kao leđa u jednogrbe kamile. U jednome kutu ove kose, među stenama i krševima nazire se selo Gornji Požar.
Petrović, Rastko - PESME
štroji: O ljubljena je lokomotiva; Ta mašinovođa nije ništa drugo Do nož koji pod matericom zaboden stoji: Garava britva kriva. Jureći, uređuje i pomera ona polja, njen pisak to je zlih bogova volja. O juri, nek juri voz uz groktanje. I noć.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I ja te molim! STOJAN Pa baš zbog tebe — neću. Jer znam da će on sada sve na tebe! Za sve ćeš ti biti kriva. KOŠTANA Neće, neće! Samo ti nemoj! Čuje se bat konjski, hrzanje, zvek dizgina. TOMA (iza pozornice viče): Marko!
Ja ne — ako sam ja što kriv, ovde sam... (Pokazuje na vrat.) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva! GRKLjAN (živo, uplašeno): Ona je, gazdo! Ona je za sve kriva. E, za tu reč baš ti ovoliko hvala!
) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva! GRKLjAN (živo, uplašeno): Ona je, gazdo! Ona je za sve kriva. E, za tu reč baš ti ovoliko hvala! Ona, još kad Koštan beše mala, dete... I ona onako malu uči je da igra i peva.
I nauči je! Sad, eto, radi nje, svi ćemo da izginemo. (Ponova hoće da udari Salče po glavi.) Ona je kriva! Veštica, ona, gazdo... ARSA Sve ću ja sad vas... (Grkljanu): Ti ćeš, dok si živ, čaršiju da mi čistiš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ga uzdom pozlaćenom; pa natoči tuluminu vina, objesi je o unkaš Šarinu, s desne strane tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; pa se Šarcu na ramena baci, okrenu ga od Prilipa grada, ode pravo stojnu Biogradu.
mu sedmere kolane; pa natoči jedan mijeh vina, objesi ga Šarcu s desne strane, a s lijeve tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; tad se baci Šarcu na ramena, ode pravo bijelu Stambolu.
izvrati kalu od kurjaka; svome Šarcu poteže kolane, pa objesi mješinu sa vinom, s druge strane tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; on uzima koplje ubojito, pak se skače Šarcu na ramena, išćera ga na Stambol-čaršiju.
17 km severno od grada Bileća“ Kosančić Ivan — ličnost nepoznata istoriji (prezime po reci Kosanici) kosijer — mala kriva kosa kojom se obrezuje vinova loza Kostadin beg — Konstantin Dejanović (v.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A od čoveka može i na silu to se učiniti i s prevarom, pak žena kriva a lupov nije, što se on kajari i dosta kod svoje s tuđima čini!
uzbudemo koga što obedili, globili, preoteli što i s prevarom zaneli i izmamili, tuđu li čiju ostavu zatajili, ako od kriva li nam čoveka što na silu preoteli, sve je to jedno, ja li sluge, sluškinje li godištnu plaću zaustavili, do kraja li
Obeđenoga od naleta mu napala oslobođavajte. Tko li to, veli se, kriva pravda a prava krivdi, mrzak je pred Bogom... Veli Solomon: »Mudrica ispralja svoj trag.
ta duša, ona sebe onde pravda pred Bogom, a telo svoje izaradi greha krivi govoreći: — Ja, gospodi, ništa nisam o tom kriva; što je moje telo činilo, nek ono to i pati.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I tu joj se izjada. Iznese sve šta je i kako je bilo. Plačnim glasom pričaše joj Zona da je ona, istina, kriva, jer ga je volela i htela za njega, pa tetke pokvariše, ali da ipak nije zaslužila da tako prođe, i da je Mane još