Jakšić, Đura - PROZA
1874. JEDNA NOĆ PRIPOVETKA IZ KALUĐERSKOG ŽIVOTA Oko pet sati popodne stigao sam u Krivi Vir; to je selo u podnožju same Čestobrodice i Rtnja...
Obradović, Dositej - BASNE
No ispitajmo sami sebe nismo li sami krivi kad nas srodni i prijatelji ne ljube. Ko je samom sebi na svetu prijatelj, nikad neće verna prijatelja steći.
Ali kad bog da te se posluša evangelije, onda će propasti oni koji su svoj kavgi krivi. | 108 Ris i lisica Ris sastane se negde sa lisicom, pak nama' počne o svojoj koži govoriti, dičeći se i ponoseći
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Udara bogato, udara od sveg srca, već mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, i pada mrtav umoran, a mi živi.
Sudijama je već svega toga dosta! Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike, dželate vešaju - oni im kao krivi. Pa opet na nas: te topuzinom, te topom, te vešaj, te seci, te kolji! A mi živi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Vele Turci: „E moj proto, pošto dođe vojska u kuće, tu se onda neće znati ni pravi ni krivi”. — Ja im kažem da drukčije ne može biti. „Mi moramo Poreč-Aliju ili živa ili mrtva u rukama imati, ako ne pobegne.
jednog činovnika koji će na našem ugovoru biti, pak ako bi mi pokvarili ugovor, neka Nemci pišu u Stambol da smo mi krivi; ako li Turci pokvare i zulum počnu, da Nemac javi sultanu koja je strana kriva?
Sutra ćemo da idemo i da se razmenimo”. Rano ujutru iskupljaju se Krajišnici, sve sa mizdracima, krivi̓ kapa na glavi, skoro na svakoga kapi po dve i po sedam čelenaka.
Uverite se, da narodu neće ništa biti, a da krivi moraju se bojati (premda je to kod sultana mnogo što smo mu onako pisali), no ne smedu oni prave seći.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Idi!... I uhvati Stanka za ramena, pa ga poče gurati napolje... — Dakle, veliš: Turčin i Marinko? — Njih dva! — Krivi koliko i Lazar? — Još krivlji!... Upravo, to je njihovo maslo... Je li dosta sad? — Dosta, hvala ti!... Zbogom!
Kao da je grad potro... I sad jadaju i kukaju. Niko živi ne čuje tugu njihovu; niko ne veruje da oni nisu ništa krivi. — Oh, Lazare!... Lazare!... Valjda ima živa boga!...
Baci pogled na Marinka, pa reče: — Gledaj, Marinko!... Evo šta činim od Kruške! I zadenu jatagan u grlo... Mlaz krivi šiknu... Nož se zari još dublja... Onda oturi glavu Turčinovu. Nož obrisa o njegovo ruvo, pa ga metnu u cagrije...
Za trenut oka osta prazna kuća. Stanko se okrete Ivanu: — Eto, ja sam duševniji od tebe! Meni nisu krivi ni oni drugi tvoji sinovi, ni žene, ni deca. Meni si kriv ti i tvoj Lazar... Ja ću na vama iskaliti!...
Kad samo pomislim na moje kod kuće, kojih se svi odrekoste, kad pomislim da oni behu roblje nezarobljeno ni krivi ni dužni; kad pomislim kako se pravi krivac bezbrižno šeće po Crnoj Bari — u meni se uzmuti utroba!...
Napolju poče gruvati pištolj za pištoljem. — Eh, da je bog drukčije rekao!... — reče Miloš, uzdahnuvši. — Mi smo krivi! — reče pop Miloje. — Nas đavo zavede da poverujemo onom lažovu!... Al̓ sad, što je bilo — bilo!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kao nekim mađioničkim štapom, preda mnom se stvoriše opet njih dvoje. Ja čuh kako ona nečujno plače i kako on krivi glavu, gleda u prozor i sanćim broji prste na pomoćnikovoj ruci.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Popadiji nije nikad potrebno bilo da izađe na sokak i da krivi šiju i levo i desno da vidi hoće l’ otkud koje dete ugledati da je posluša.
Juli žao baš ozbiljno. Čas krivi, čas pravda sebe, al’ opet na kraj kraja, kad ozbiljno pomisli, pa šta je to tako baš strašno kazao; ta eno i u
Molim vas, slatka, ja sam se već obezobrazila, al’ vi ste krivi što umete tako slatku dinju da izaberete...« — O, molim, molim... s drage volje! Izvol’te!
Ništa mi tu, Ćiro, nismo krivi, nego im’o mladić oči pa probir’o. A ona njihova, da je bila za nešto bolje rođena, — ne bi se zadovoljila kalfom.
Pa ne znaš šta je gore. — Rđava vremena, zaista! — veli pop Spira. — Ja sve mislim — veli domaćin — da su krivi naši episkopi. Nema više onih starih popova, a starih popova nema jer nema više ni onih starih vladika.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Dakle, kolo. — Vidite da znate! Sad poče ona kolo svirati, ali tako zbunjeno, prebrzo i šeprtljavo da Ljuba usta krivi, ne dopada mu se. Ona to primećuje, pa hotimice sve gore i gore svira, a sama u sebi smeh zagušuje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
bio mu je povod da i ovog puta, kao što je poslednjih dana redovno činio, sruči i ospe najstrašniju osudu onih što su krivi za sve užase najstrašnijeg, valjda, rata što ga je svet doživeo.
Ne, nije ona nikad bila za njega, niti je on nju zasluživao. I sad ta odvratna i gnusna glavurda što šmrkće na nos i krivi se ne ume ni da ceni ovu cpećy što je ona njegova, nego misli da je on jedan jedini na svetu.
Jer, evo, šta su mi krivi oni ljudi na koje bljuju smrt ove ovde cevi! Ništa. Eto silom se meni impoziralo kao apsolutna istina: da su oni krivi.
Ništa. Eto silom se meni impoziralo kao apsolutna istina: da su oni krivi. I ove cevi ovde preda mnom bile su ta apsolutna istina i trebale da služe onom principu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ponovo su saslušavani i štrapacirani, i Trifun, i Jurat, i Petar Isakovič, ali su pušteni. Nisu bili krivi za bekstvo. Naređeno im je samo da, što pre, iz Temišvara, idu. Bili su dosadili i serbskoj majci, Engelshofenu.
Kao brod, koji talasi bacaju po moru, na pučini, naš nacion luta. Zašto? Kome smo krivi? Šta je naše zlo? Eto i njega, Rakosavleviča, samo zato što ga je primio u kuću, čeka kazna.
U ludom snu, međutim, Isakovič sad uđe u Mahalu, gde mu sto glasova dovikivahu da su oni, Isakoviči, krivi, svemu. Oni su ih, iz Crne Bare, i sa Cera, doveli u Hrtkovce, u Sremu, gde ih je Trifun, sa svojim popom Todorom,
Tako su radili i naši stari, kad brak nije valjao. Što se oni u to petljaju? Varvara je smatrala da su česti porođaji krivi svemu. A osim toga, i to, da su Isakoviči malo pomagali Trifunu. Sirotinja njihova, kaže, kriva je svemu.
Zna on ona dupeta na Dvoru. Ti su krivi svemu! U tom se slažu. Isakovič onda reče starcu da njega, kao svog oca, poštuju, ali da onima u Beču nije sveta ni
Pa je l’ nam je provrila pamet? Ej, hej, ima nas u arestu, čak u Ajfi, kažu. I Egiptu. Svud mi krivi! Ide tvoj stražmešter, Pivar, čak u Trijest, da se pričesti, pre nego što pođemo, pa ni to ne daju.
Volkov se bio našao u čudu. Isakovič je tvrdio da ti ljudi nisu krivi i da su odvedeni na Šlosberg, samo zato, što su se sa Rusima upustili u korespondenciju, a Rusi sad te ljude napuštaju.
Kad bi Višnjevski, idućih dana, shvatio, dokazivao je Pavlu da su Srbi, baš oni, krivi, što su Rusi počeli da ih sa podozrenjem gledaju. Isprva je nekoliko Srba brzo napredovalo.
Oni, za nju, niti su tuđini, niti šizmatici, niti su krivi, što im nema mesta među kirasirima Serbelonija. Nju, kaže, vezuju, za Isakoviče, jače veze od potpisa Stritceskoga –
Ma gde to bilo. Ma u kom carstvu. Pavle mu onda dobaci, da treba da se javi Božiču. Božiči su krivi za svu tu zabunu. Za majorski čin i dušu daju. Za polkovnički bi dali i svoju ženu.
Udarajući na đenerala Horvata, prota Bulič, iz svog Mirgoroda, poče onda da udara i po njima. Papežnici se, ni krivi ni dužni, nađoše u Rosiji u nebranom grožđu. Horvat je, kod Rusa, grmeo, da je doveo sto oficira.
Bili su, nekoliko hiljada, rasuti, u ogromnoj praznini. Skupili su se bili, malo više, oko zemlje, koja se zvala Krivi Rog.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
To znači da se svi mi sručimo na osuđeničku klupu, to znači da svi mi, ni krivi ni dužni, na pravdi boga stradamo. RINA: Znate kako je, gospodin-Blagojeviću, kad lađa tone, svako sebe najpre
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tvoj M.” Pokušavao sam da se setim na koju se stranu krivi fiskulturnikovo „M” u đačkoj knjižici mojih sestara, a zatim digao ruke od toga. Melanija neće proveravati.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Mlad je još, valjda će se popraviti. — Da bog da, al’ teško. — Vi ste sami krivi. Ja sam ga htela na škole dati, a vi s njime u trgovinu, pa još kod kuće.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Prebacivao im je da su krivi što se svet seljaka i što oni, trgovci i zanatlije, nikako ne mogu da se skrase. Što se tiče njegovoga brata Vuka, koga
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Oh, dosta mi vas je svih. – Kojih sad svih? – Znaš ti dobro kojih? Tvojih roditelja, na primer! – Šta su ti sad oni krivi? – Oni su te i nagovorili da kupiš onaj plac da podigneš kuću. Seljačka psihologija! »Zemlja uvek ostaje.
Matavulj, Simo - USKOK
Nikakvo se zlo ne može desiti blizu granice, a da ne budu krivi Crnogorci! Kako oni npr. znaju da su među Poborima bili umiješani Crnogorci kad ih niko ne može razlikovati od tijeh
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pura-Moca je dat kao primer kako dete ne sme da se ponaša; što taj primer nama, danas, ne zvuči najubedljivije, krivi su lomovi i prevrati koji su u međuvremenu potresli svet, težak poraz građanskih društvenih vrednosti i morala u
Radičević, Branko - PESME
O Julije, ču li, dragi brate, Kadikada ja s' ražljuti na te, Planu na te kâno oganj živi, A moj brate, za to me ne krivi; Ta i ono vedro nebo gore, Tako uvek ostati ne more, I ono se za časak navuče, Bura dune, gromovi zauče, Da
dobre, Nanka jemči; Udri gubu što poniče Da nam seje sve ponemči — Seje naše, kod nas živi, Kami nama — mi smo krivi! 7. Gleni, gleni ovu samo, Ta nije li kâ sunašce? Pa da vake opuštamo, Kami nama u srdašce!
IV On je manu iznenada, Da jaduje dokle živi; Pa opeta jadna mlada, Ni ga kune, ni ga krivi. Kô za suncem što u noći Cvetak suze roni tije, Tako ona u samoći Za njim jadna suze lije.
Svi su mene oni bili krivi, Ta Bog neka oprosti mi živi, Toga časa ljudi svikolici Činjahu se meneka krvnici... No da s' manem časa najgorega,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Glavno je bio on, pokojnik. I to ne što su ga baš voleli, istinski žalili, već osećajući da će biti kao krivi, ako jednako ne govore, ne spominju ga, i da će time potvrditi kako je on zaista mrtav, umro, nestalo ga. A to nije.
Kostić, Laza - PESME
Trovalo me je podmuklo, gnjilo, al' ipak neću nikoga klet'; štogod je muke na mene bilo, da nikog za To ne krivi svet: Jer, što je duši lomilo krilo, te joj u jeku dušilo let, sve je To s ove glave sa lude, Ѕanta Maria della Ѕalute!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Vojnik mu pruži sviralu, ali ovaj ne može ni da zapne, jer mu bija'u prsti krivi. Tad će mu vojnik reći: — Ti ne možeš da sviraš, jer su ti krivi prsti; valjalo bi prste malo ispraviti, pa bi onda
Tad će mu vojnik reći: — Ti ne možeš da sviraš, jer su ti krivi prsti; valjalo bi prste malo ispraviti, pa bi onda mog'o isto k'o i ja. — Kako bi' ih ispravio? — upade nepoznati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Oće. Vidi se izjutra dan. Ona što se čepi i pogleda kao miš iz trica, što se krivi i prenemaže, i natrkačila na glavi kojekakve komedije, ta da bude pametna, kad se uda? Da Bog sačuva!
MARKO: Nije nego jošt štogod. On je svoga magarca video, pa neče da ga primi. Mi više nismo krivi. Kupite magare! JAKOV: Kupite magare! Jeftino dajemo. POZORIJE 7.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Taki da mi drugu devojku nađeš, a ovu marš iz kuće! TRIFIĆ: Kako je tvoja volja. SULTANA (krivi se): Kako je tvoja volja, kako je tvoja volja! Misliš ja ne vidim kako ti reči idu. TRIFIĆ: Ti svašta naopako tolkuješ.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ima uzrečicu „mislim“ i „kao“, ne nosi nikada šešir, kišobran ili kapu, zaboravlja rukavice na svakom božjem mestu, krivi potpetice prema unutra, nikada ne opere za sobom kadu, čita dok jede, a njegov sto je potpuno zatrpan sudskim pozivima
Ta nepismena bulumenta preko noći postade elita! U čemu je štos? Najpre nisu oni krivi, njih traže! A zašto? Zašto na klavirskim koncertima moraju da gase osvetljenje u sali da sirotog pijanistu ne bi
Ipak, nekako nas grize savest dok klopamo a ona gleda; ali šta možemo nismo mi krivi, to je jače od nas. Hoću da kažem — nismo karakteri.
Niste vi krivi — to je jače od vas, a bilo je jače i od sirotog Adlerijane, čiji slučaj želim da vam istrkeljišem sa puno nežnosti i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— Tome su krčmar i krava krivi! — Prebiše zato, od gneva zlog, krčmaru leđa, a kravi rog. Tražeći gnezdo, vesela čavka na glavu sleti čupavog
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
s krovova se cedi krvava sluz i kad ih obese mrtve drveću lišće porumeni ko u jesen, vradžbine klete — dokaz da su krivi!
Gle kako se braća moja u mrcine stvore i krivi mač iznikne u svakom ocu iz prsa i preseče gnusobu kćer samo što pokriva ranjena ždrela ima li koga još stvarno živa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neka on dođe ako mu nije pravo! — pa se obrati meni: — A da zrno udari u naše rovove, onda bismo mi bili krivi. Skratismo daljinu još za sto metara i šrapneli eksplodiraše ispred neprijateljskih rovova.
Naposletku, i pravo je. Stražari su jedini i krivi, jer nisu vršili svoju dužnost onako kako treba. Već se čuje smeh stražara u zemunici, a nešto mu oko srca zaigra.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Deca se začudiše. Videlo se da su sve drugo očekivala, samo ne to, da će im se ovaj prljavi, krivi putnik prikazati kao učitelj. Opet se neki zasmejaše, a jedan doviknu: — Biješ li ti đake?
— Ehe... pa onaj krivi. Vaš novi učitelj... — Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Glumci su boemi, i umetnici, i svetski ljudi! I nisu oni krivi što ti to ne znaš! GINA: Ne treba meni neko veliko znanje da poznam ko je kurva, a ko lopuža!
SIMKA: A eto kako vam je za sve uzvraćeno! U stvari, svi smo ispali krivi prema vama! Ja možda najviše! VASILIJE: Zašto vi? SIMKA: Da vas nisam zadržala da prenoćite...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Biti nesretan malo više ili manje sve je jedno. Kriti u srcu za sve gnušanje o kako je bedno. Vi niste krivi znamo za ono što će biti, nesreća je baš čast. Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo.
Poljubac jedan, brz, i negledan, dosta nam je. Da se svetu nasmejemo. Da odemo u noć, kao da smo krivi. Lako, kao tica, koja kratko živi. Naš viti korak ne vezuje brak, ni nevini zanos zagrljaja prvih.
Šta to mari? Dajem vam reč da je Pančevo čistije nego Brest, Kamper, Morle. Oni nas ne znaju – tome smo mi krivi. Talijani su npr. zaprepašćeni kako o njima mislimo.
to više nisu, ni žene, ni ljudi živi, nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni, što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi, da im život baš ništa nije dao, pa šapću „pao, pao, pao“ i naše „ne, ne“.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
On je mislio da su ljudi krivi što je on takav i da bi on sasvim drukčiji bio kad ne bi bilo oko njega ljudi. Ali, šta da radi?
Ni ljudi ni moj krčag nisu krivi što sam ja gnevljiv i naprasit, nego je kriva moja pogana ćud od koje nisam mogao uteći, nego sam je sobom poneo i u
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
E, ovo znam da ne razumete, čitaoci, a sami ste krivi, jer je jasno kao dan, — samo dok vam kažem. Sreta je začudo voleo da se ugleda na Viktora Higa, da se, kao i ovaj,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ZORU 311 U BRDIMA TEČE REKA 312 RADOST PUTOVANjA 313 LETOVANjE 315 NEPODUDARNOST 317 KAMILE I SUNCE 318 ZAŠTO SE KRIVI TORANj U PIZI 320 ČOVEK I ZVEZDE 321 O MOM ODNOSU PREMA KOSMOSU 322 SONET O BESKRAJU 324 MIR PREDGRAĐA 325 DA MI JE...
Blista srebro, seva zlato, sve krcato, sve bogato. A biseri a biseri — to već niko ne izmeri! Sudopera vrat svoj krivi: Bože, al se ovde živi!
(Onaj ko ovo zapisa sebi liči na sakaludu I pita se: „Bože, otkud ja u Hasi Mesaudu?“) ZAŠTO SE KRIVI TORANj U PIZI Otkako je izgrađen, toranj u Pizi Pod znakom pitanja je, i u krizi: Uprkos svoj brizi i ekspertizi
TORANj U PIZI Otkako je izgrađen, toranj u Pizi Pod znakom pitanja je, i u krizi: Uprkos svoj brizi i ekspertizi Krivi se, uporno, i klizi, klizi... Kako to? Zašto? Šta stoji iza? Ništa! On voli da se kliza...
(Od toga jačaju meniskosi). A da je prav ko hrastov panj Ko bi uopšte mario za nj? Jedino su krivi zanimljivi, Pa nakrivite se zato i vi! ČOVEK I ZVEZDE Šta čovek treba da učini Kad se izgubi na pučini?
Rakić, Milan - PESME
Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja. Ja drhtim i strepim, Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi, U stranama crnim ili večno lepim.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da, nijesu ni krivi toliko; premami ih nevjera na vjeru, ulovi ih u mrežu đavolju. Što je čovjek? Kâ slabo živinče! Pogledaju se Turci
Raskrhaše silu Šenđerovu. Blago tome ko se tu nagnao, već ga rane ne bole kosovske, već Turčina ni za što ne krivi. Vitezovi, Srbi vrtijeljski, luča će se vazda prizirati na grobnicu vašu osveštenu!
Pandurović, Sima - PESME
Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba? Zar moram smrti, smrti što ne godi? Ta nade, snovi nisu bolu krivi! Hajd’mo! — O vidi veličanstvo pólja, Tragično društvo kroz koja me vodi: Ogroman vidik, neslućena dólja.
Kroz stakla Prozorska, jesen uvela i bêla Srca se naših izgleda dotakla. Pa ipak, nismo mi ni za šta krivi, Gospodo. Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis’o i našeg stoleća!
Al’ i sada kad su svi vidici sivi, Kad vidimo jadnu vrednost sviju stvari, Kad su nam svi ljudi nemili i krivi, A srušeni vere starinski oltari, — Jedna lepa nežnost još u nama živi: Nežnost prema zemlji i rodnome kraju Čijim
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče on molećim pogledom. „Nemojmo!“ povrnu ona žalostivo. „Karali bi nas kao da smo mi krivi; znaš, mama, kad god se najedi, uvijek prijeti da će nas dati grofu Pavlu!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Zaludu je načina, kada nije začina. — Ubogu šavcu i igla se krivi. — Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema.
— Blagoslovena (slatka je) večera s pravdom stečena. — Nije mi žao na mali deo, već na krivi. — Teška je nezaslužena kazna. — Nepravedno tecivo na treće koleno ne silazi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Lašnje bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe! A da pravo rečemo, nisu svemu ni kaluđeri krivi, nego zao običaj koji se uveo.
pak, ljudi, braćo, zašto da sinovi i kćeri i unuci vaši stradaju, da uzdišu i da su zlopolučni, u čemu nimalo nisu krivi? Ja sam o ovom poslu, kako god ovde pišem, pokojnom mitropolitu Vikentiju govorio.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ali, šta sam ja kriv? Šta sam mogâ učiniti, za blaženu Divicu? — kuka jednako Čimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Oni, jadni, ne znaju ni šta je to seno, ni šta je krava, ni ovca i prase, i nisu krivi što se igraju pod tim jalovim gospodskim drvećem s rujnim lišćem, i lišćem repe.
Svi su kući odlazili kao on, morali su da daju pokajničke izjave, iako nisu bili krivi, priznavali su krivicu. Tako se apsana ispraznila. On je zbog oca do sada ostao.
Meni je dece žao. Nisu veći od tebe a plaču kao pilići. Oni, siročići, nisu krivi. Težak si. Pa ti si prava momčina, ne mogu više da te nosim. Moraš malo da hodaš.
Ne mora to od oca da nasledi. Jeste: sva deca imaju ili kvrgave ili klempave uši. Od ležanja se mlada hrskavica krivi. Kasnije, s godinama, raste i ispravlja se. I čelo im poraste. Kosa se izmiče ka temenu, čelo se produži.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kroz stakla Prozorska, jesen, uvela i bela, Srca se naših, izgleda, dotakla... Pa ipak nismo mi ni za šta krivi, Gospodo. Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis'o i našeg stoleća!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nož mu visi o dugačkom bandijskom visku. Zamuckuje i očajno se muči u govoru, kad mu se lice grči, krivi, kad strašno zapinje, otvara i zatvara velika žvalava usta kao da zeva, ispušta s mukom, zadahom beloga luka i s
Ja te poznajem dobro, ćutalico. I onaj Milosav bolničar, i otadžbina, i ovaj starac hugista, svi su ti nešto krivi, jer si ljubomoran. — Ti govoriš koješta.
Najposle će te uhvatiti, pa šta ću posle i kako me ostavljaš? Ali prekor ne pomože. I odlučan i ubeđen, uzimajući krivi štap iza vrata, on, polazeći, prošapta značajno uplašenoj staroj, koja ga je gnevno vukla za rukav: — Ali sasvim je
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Onako kao što se vole malko luckasti i nezaglavljeni ljudi koji su sami krivi svojoj nesreći. Ima nešto plemenito, velikodušno, nešto nesebično u tome: biti sam kriv svojoj nesreći.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— O, te kako! — reče apotekar. — Banditi su veliko zlo u svima državama... — Bog s tobom, Kosta, šta su tu krivi bandisti? — Viknu Laza terzija, koji je u mladim godinama, ispitujući svoje podobnosti, nosio doboš u vojnoj bandi.
Žao mu onolikih para, što si ih sam podelio jatacima, krivo mu što si otišao bez njegova znanja, čujem da te krivi i za Radovana što je poginuo. — Za pare znam da se ljuti, ali šta sam ja kriv za Radovana ?...
»Ko hoće, veli, sa mnom lepo — dobro, a ko neće, ja mogu bez njega«. Crče od muke za one pare. — Što on mene krivi za Pantovca ? — Đavo ga znao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
najpametnije — kaono ti mudri Latini — rekoše: — I mi ćemo po jednu, ama ako nam žene budu umirati, mi im nijesmo krivi, pa ne bilježimo koliko će se puta koji ženiti, no koliko koji može.
— A da što ćemo mi jadni sad mimo svega svijeta ni krivi ni dužni? — pripitaju ga oni. Car se malo promisli, pa im odgovori: — Ano pošto vas ne dopade na dio nijedna, vi đe
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Ah, moje dete - uzviknu jedna starica koja me je čula - ne krivi ih, oni su to uradili samo iz nestašluka. A ovo iskustvo vredeće ti mnogo više od tuceta pečenih gusaka; između
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iza toga, s dana u dan Antica sve grđe osjeća težinu braka, i uviđa sve jasnije da se prevarila; kajući se, krivi samu sebe: nije slušala svoje volje, već je uzela čovjeka, jer to i druge seoske djevojke rade, — i tako je sagriješila
„Šta joj je?” pomisli, i padnu mu na pamet propovjednikove riječi ljubavi i mira. „Zašto se srdi na me? S čega me krivi?” I njena nehaj čisto ga strese, i, u tim mislima idući kući, kinji ga nekakova sumnja i nešto neodređeno...
U prvi mah Milivoj se ljutio na nj. Ovi večiti buntovnici krivi su mu što se iz vojske još kući ne vraća. Ali u dugom putu, u društvu Arnauta, odljutio se.
Majka im je umrla! Ko da ih prikupi? Zar su oni čemu krivi? —A koliko ih imaš? —Petoro! —odgovori Arnaut i gleda u oči Milivoja. „Troje više od mene”, pomisli Milivoj.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To je, razume se, takozvani beogradski stil. Izgleda da su književnici najviše krivi što je „beogradski stil“ pogrešno shvaćen kao posebna stilska veština pisanja, pre svega u književnosti, ali i kod
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Vi ste želeli da vas upoznam sa pravilima otmenosti... ŽIVKA: Pa jeste!... vidim i sama, niste vi krivi; samo znate kako je... NINKOVIĆ (dižući se): Mogu li smatrati, gospođo, da su dali moji saveti izlišni?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I, grešan, uzviknem da su oni krivi, a ne ja. Jer sam ja samo njihovo ispaštanje. Pa se vazda u tom prisetim Met Firaje i njegova poslednja pogleda.
Krakov, Stanislav - KRILA
se on malo izdiže i vide da su one oči isuviše pune nečeg belog, ukočenog, a da se sred široko otvorenih usta smejahu krivi zubi. Sused je bio miran i nepomičan.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ostalo, zato nikome ne odgovaraju, niko ih ne pita i ne ispituje da li za pogibiju kakvoga našeg odeljenja nisu baš oni krivi.1) Dok sam se ja ovako grizao teškim mislima, bataljoni se kretoše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vetar navali, šlem se pomeri, a onaj šum kao da podseti na krik... Druže, oprosti! Mi nismo krivi... Vetar se razbijao o oštre ivice kamenja, pa nam se pričinjavalo kao da cvile ljudski glasovi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
me čita, sve to više traži, I kad nađe gdi se grli, gdi se ljubov draži, Domišlja se je l' to i to, što i nije, bilo, Krivi mene, krivi pjesne zategnuto krilo. Za to lasno!
sve to više traži, I kad nađe gdi se grli, gdi se ljubov draži, Domišlja se je l' to i to, što i nije, bilo, Krivi mene, krivi pjesne zategnuto krilo. Za to lasno! No druga se na me četa sprema: Žene ištu da dam uzrok — ispričanja nema!
toaletu neke bagatele, Vode od kolonje, samo da je fina, Pariske pomade, plajvajsa, karmina, Špioda, igala i češljića krivi’, Da se svaki kicoš toj krasoti divi. Nije vredno spomen da o tome biva Kad čovek promisli što se tu uživa!
ako koji sačinitelj pesmu vidi prorešetanu morebit na redko sito, mene neka ne krivi, nego slavonsko obćinstvo, koje si u pevanju ne da granice metati; ili mnogom prepisivanju, gde se lahko što i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I danas se na to tuži i veli: „Stari, krepali Džibukarda, Đurđije i 'rišćani krivi su tome, nebo se nad njima prolomilo!“ Ne drži sluge. Sve sam radi. Kuva, pere, namiruje konja, timari ga i čisti.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
se Mladen, kao svako dete, kadgod ne prevari, potroši, izgubi novac od pazara, pa posle u tome i oni ne osete se kao krivi, što su trgujući, dajući mu novac, time dali i pružili priliku da on zgreši.
uzima novac, a ne on, Mladen, dete, i da zato nemaju brige da će docnije, ako što bude, oni biti odgovorni, osećati se krivi. Zato bi celog dana presedela stroga. Po njoj, njenom licu, ništa se nije poznavalo da se štogod dogodilo, desilo.
ništa da prime, da on ne bi posle, ako mu bude rđavo, možda bude teško, oseti se nesrećan, da ne bi imao koga za to da krivi, i time manje bude osećao nesreću. Već da mu je potpuna, cela, jer: sam što je hteo, kako je hteo, tako i uradio...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Gleda i mirno pušta da rade od nas oni što mogu i umiju što ih je volja!.. Tako je!... A zar smo mi krivi što ne umijemo? U njihovim rukama je i znanje i zakon!... To dvoje i u gazdinim je rukama.
— Prati nas nevolja, a da i nismo krivi, — prihvati prijegorno djevojka. I k'o da osjetiše jedno prama drugome jaču ljubav i samilost, uhvatiše se za ruke i,
Iz varoši začu se snažno vikanje: „Živio!”, ponovno udaranje muzike i bacanje raketa. — I mi smo krivi da taj čovjek radi što hoće, — opazi Ivo. — Zna on da se novcem dobijaju i prijatelji i čast.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A svemu tome su krivi oni prokleti oblaci koji su obavili tu planetu. Zbog tih oblaka nije bilo moguće sagledati njenu površinu i dokučiti
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na kraju krajeva bude tako kao da su svi članovi porodice za nešto krivi, i jedno od drugog se kriju. Seka je odgovorila ocu kao iz nekog drugog sveta.
Sačuvaj, Bože! strašno je biti bogat” — uzdahnula bi gospa Nola u sebi. Pa bi onda počela da nekako silom krivi pravu misao: Todor je poginuo da ona postane bogata udovica, i da bude bogat bog te pita ko.
„Nastao je Božji sud, i nećemo da se pokoravamo gospodin Joksimu, kažu mi pravi i krivi.” Sa uviđajem je pošao i gospodin Joksim.
Samo, kako god ispala stvar, nezadovoljna je, s materialnim rezultatom naročito, i onda počne sebe da krivi, nekako tajanstveno, od nekih još dedovskih omašaka i grehova...
” — Volela je dakle Soka oca s ljubomorom, i zato je bila puna nepoverenja prema svima u kući. Svi poosob su joj bili krivi što njenu majku niko ne pominje, niko na nju ne misli, pa ni on, otac njen. Koga da pita? Gra-gra. Kome da se žali?
Čamunja, beži od ljudi, a stav uzima prema onima koji nisu baš ništa krivi, koji su bespomoćni, ali od kojih on ne može da utekne, i koji od njega ne mogu da beže.
Neki apsenici ceo dan nisu u apsu, rade po zgradi, a već su i moju majku slušali, i tako je kao da i nisu ništa krivi. Možda i nisu. Oni i pevaju. Ja sad već znam: koji pevaju, ti nisu mnogo krivi, i sutradan su već i pušteni.
Možda i nisu. Oni i pevaju. Ja sad već znam: koji pevaju, ti nisu mnogo krivi, i sutradan su već i pušteni. — Zašto su ih onda zatvarali? — pita Soka.
Setio se tada učitelj, a i deca, kako Koda već poodavno čudno krivi hartiju pri pisanju, i brka štampane redove. Soka je odmah znala, tačno, i primer: u Čika Jovinoj pesmici, dva puta je
Odrasli moraju biti osuđeni, ali s obzirom na... na milost u kojoj smo svi saglasni kao da smo svi i krivi — s obzirom na milost, kazne će biti vremenske, i, nadamo se, da će doći i do skraćenja kazni.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Rđavoj igri su najčešće krivi reditelj, koga publika n ne vidi, ili sufler, koji gdekad suflira i reči kojih nema u tekstu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Dokusurićemo i ovo malo preostalih života jedne na mučeništvo osuđene generacije. Ali, šta ćeš? Mi tome nismo krivi, ni radi. Šta ćeš, kada bez toga sada ne ide, kad drukče ne biva!
Petrović, Rastko - PESME
I ti ljudi koji su svojim prisustvom uneli toliku pustolovinu u moj život! I što bi ljudi bili krivi za moju patnju čak kad su zli; kao da i oni sami me se tiče šta ja u površnom svom životu, ili u životu obrnutom na
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne motri čije poprhe, Nego gledaj mu obrhe. Ne gledaj mi ni ogovaraj sváde ni boja, nego ono krivi, sa šta se je zapodelo zlo. Plovući vodom prazne lađe ne pretiču ni zasedaju razbijati ih haramije.
I onde gospodin sede na stolicu i poče ih suditi i razmotre da su obojica jednako krivi. I reče: — No, kako ste jedan drugoga jahali kad ste krali, tako i sad nek sedne hrom na slepca!
se njegova duša dovodi pred Boga, te ako je i zla ta duša, ona sebe onde pravda pred Bogom, a telo svoje izaradi greha krivi govoreći: — Ja, gospodi, ništa nisam o tom kriva; što je moje telo činilo, nek ono to i pati.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
devojče počne da grize donju usnu i terzija joj počne da meri i šije fustane — ona je za udaju; a dečak, čim počne da krivi noge i nakrivljuje fes na jedno oko i da gleda vrhove od cipela — on je već za ženidbu!...