Obradović, Dositej - BASNE
imati, ono što zna čini mu se da je to sve što se može znati; zato što je sebi jednom zavrtio u glavu, ako će biti i krivo i nedostatočno, hoće da tako ostane.
Primječanije Oni se utvrždavaju i kako sebe tako i druge obmanjivaju krivo i nerazumno tolkujući Hrista Spasitelja reči, gdi veli da se valja odreći i ostaviti oca i mater, ženu i čada, dom i
pak se od nekih njih nahode takovi da ono što su najpre naučili i sebi jednom zdravo u glavu zavrtili, ako će biti krivo, mračno, nerazumitelno, očevidnoga protivorečija puno i, na kratko reći, sasvim absurdum, tojest beslovesno, oni se
običaje i zakone na dobro upute, idu i napreduju sve k to većem soveršenstvu i blagosostojaniju; ako li se upute na krivo i na zlo, a oni iz prostote dođu u varvarstvo, glupost, sujeverije i u svako zlonaravije.
” No valja znati da od ovih višerečenih neki imadu pravo a neki krivo, i u ovome stoji sva različnost. Da su se Dimosten i Ciceron i njima podobni u svom govorenju uslaždavali, to će svak
” Ova magluština ništa nije nego sujeverije i krivo predrasuždenije, kad čovek što utverždava ili odriče ne znajući zašto, baš kao ovi naši vrapci.
znao i mislio, ”Koliko glava toliko kapa”; no razuman čovek valja da sazna zašto je ko rekao, i je li tako uprav ili krivo rečeno. Šta ga Muhamed kaže da mu je bog rekao, mora ko biti sasvim lud Turčin da mu to veruje.
gospodstva dođu, a ne da razumniji, prosvećeniji, bolji i sovršeniji budu, pak ako ćedu i u selu decu učiti: takovi krivo mračno i hudo mnjenije kako o nauki tako i o svojoj duši imadu, i podobni su basne orlu, koji se visoko penje samo da
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
4. Ko uteče iz vojske bez dopuštenja, da trči šibu. 5. Sa straže koji pobegne, da se strelja. 6. Koji se krivo zakune i krivo osvedoči, taj onu svu štetu za koju je svedočio, da plati, štapovima da se kaštiguje, i da mu se nikada
4. Ko uteče iz vojske bez dopuštenja, da trči šibu. 5. Sa straže koji pobegne, da se strelja. 6. Koji se krivo zakune i krivo osvedoči, taj onu svu štetu za koju je svedočio, da plati, štapovima da se kaštiguje, i da mu se nikada više ništa ne
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ko uzimlje interez i ko krivo meri — reći će na to onaj što je pogađao u kaiš — i on se tako uabonosi u zemlji. Ne da mu onaj greh ni da istrune kao
Ne da mu onaj greh ni da istrune kao ostali ludi... — Jes̓, jes̓, i ko meri krivo i njega stigne prokletinja — prihvatiće onaj što je uvijao kaiš — Znaš kad ono, ima već valjda deset godena, beše nekako
To je, kažu bio nekakva što je krivo merio, pa ga je bog tako nakazio... — Ala je to bila hala i vetar, moj brate! — začudi se onaj što je rasturao popa.
Hajde da zovnemo i onu dvojicu opštinara. — I kmeta zovnite — reče Đuko — da mu što ne bude krivo, gde ga ne pitate.
— Tako mi barem on reče onomad — odgovori pop. — Žali mi se da mu je Stanoje učinio nešto krivo. — Hm, pa i jest Stanoje malo dženabet! — reče Milun kao uz reč. — A gde li će se posle najmiti?
— zausti opet Sreja dvoumiti, ali oni navališe na nj: — Ta stani, brate Srejo, dok vidimo sve. Neće tebi Milun krivo učiniti. A i grehota bi bilo. Sreja sleže ramenima i ućuta. Vidak nastavi dalje: 2.
— Kud ću, brate, kad me saleteli svi: to je, veli, samo vorme radi, tebi neće Milun krivo; bolje nek ti on čuva paru. A kad ono — on 'oće oči da mi iskopa ako mu sve do krajcare ne dam.
Brzo je Radoš obišao njivu dole u Trnavi. Tu je u ritu pucao na jednog ražnja, ali ga promaši. Bi mu malo krivo. Odavno mu se nije desilo da mu ode metak naprazno. Odatle Radoš zaobiđe ispod donjeg Kosmaja.
Sama okopava, plevi, žanje. Nikad se neće požaliti da joj je teško. Hoće i u tome da joj pomognu. Njoj čisto bude krivo. Obično im odgovori: — Hvala vam! Gde je bilo teže, tu ste mi pomogli. Ovo već mogu polako i sama!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
svi!... — Pođi sa mnom — reče Kruška. I vrati se nazad. Marinko je išao za njim. Turčin je bio vrlo ljut. Krivo mu što ga tako brzo prozreše.
Svi se čudom začudiše; čak i sami harambaša. Ali se Zavrzan rasrdio. Bilo mu je krivo što se nađe neko bolji od nega. — Oborio si me, priznajem!... Ali, ako te je nena rodila, uspuži se uz ovaj grm!
Je li, to su pop i kmet, a?... A Ivan se ustumarao s pogledom. — Je l̓? — Ta... jeste, oni su... — A šta im je krivo? — The... — Jesi čuo, Ivane! Što jest, jest! Ali kad dođe kosa do brusa — moram reći, pa da bih crkao!...
I sveti su grešili... Aleksa senu okom. — On nije grešio! — reče oštro. — Jeste! — reče Marinko. — Lažeš!... Ama krivo sedi, a pravo govori!... Marinko razvuče usne. Njemu senu nešto kroz glavu. — Hoćeš baš da ti kažem pravu istinu?
Bogom ti prosta moja glava!... Ali... nemoj se svetiti!... Ono što je tamo... nije krivo ništa... — Onaj je ovde bio kriv, je l̓? — upita Stanko i pokaza na Aleksu. — Bog će pitati!
— Harambašo!... Šta činiš ti? — upita Nogić. — Ko hoće da ide — neka ide!... Ja tražim poslušnost! Ako je i tebi krivo — idi!... — Nije mi krivo. Ali Stanko... — Ja sto puta razmislim, a jedanput radim! — reče mirno harambaša.
— upita Nogić. — Ko hoće da ide — neka ide!... Ja tražim poslušnost! Ako je i tebi krivo — idi!... — Nije mi krivo. Ali Stanko... — Ja sto puta razmislim, a jedanput radim! — reče mirno harambaša.
— Ih, pobogu!... — reče nestrpljivo. — Morala sam pričekati dok poležu... — Pa ja se i ne ljutim na te; na njih mi je krivo!... Nego... da sednemo... I, uzevši je za ruku, odvede je duboko u voće, te sedoše...
” Pa se onda stade ljutiti na se. Što je, opet, njemu krivo što ga diraju? On voli Jelicu. Pa zbog nje je u goru otišao; zbog nje je tolike pobio; to zna i bog i ljudi...
Stanko se prenu iz svojih sanova i reče onako, i ne znajući šta govori: — Gotovo... I bi mu krivo što borba prestade, jer za sve vreme dok se tukoše, on je bio svoj gosa; sad pak morade odgovarati na pitanja sa raznih
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Eto, na primer, sad s tobom! — Rotkve! U hiljadu puta nijedanput, pa — ništa! A jedanput, pa — zakon! Meni krivo što on ne pristaje u moje ludovanje. Lakše bi mi bilo.
Blešti se, šušti i zanosi njegov sjaj, a njih se dvoje sve više grle i ljube! Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je! Neka, neka, uzmite se, budite srećni, eto vam novaca, evo vam i mog blagoslova!
— E, a ti treba da znaš, jer ću ja po tome da sudim, da ti posle ne bude krivo i da ne rekneš ovaj i onaj! — Jok ja! — Dobro! A sad idi dok se ja razmislim!
Bi mi neprijatno što sam tako nespretno izleteo. I na licu gospođičinom pokaza se nešto nalik na poniženje. Bi mi krivo. Da bih ugasio u njoj i najmanju sumnju da se ja samo sprdam, reknem joj: Ako dozvolite, ja ću vam svirati što.
I ona mi svojom ravnodušnošću neobično potpomaže. Ko zna, naposletku može biti da sam ja celo dosadanje njeno ponašanje krivo razumeo. Možda sam ja njoj ama tako ravnodušan kô stare cipele? No o njoj nema više razgovora.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Koje je to selo, nećemo vam kazati, da ne bi selo, ni krivo ni dužno, potrzali i izlagali ga podsmehu, pošto ono nije ni najmanje krivo za sve ovo što će se u ovoj pripoveci
selo, nećemo vam kazati, da ne bi selo, ni krivo ni dužno, potrzali i izlagali ga podsmehu, pošto ono nije ni najmanje krivo za sve ovo što će se u ovoj pripoveci pričati. A posle, ako ćemo šta, ono i nije selo, nego varošica.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
isto podrhtava, i svi gledaju u nju kao da žele da se to bar jedanput svrši, sa tom prokletom bradicom, i kao da im je krivo što mali jednom već ne umire, I Jurišić sve više oseća nemir, pa bi i borbu, i najstrašniju, pretpostavio ovoj užasno
Gleda on to pa se muči i krivo mu je što se ta kolona jednom već ne prestane izmotavati, te ili pođe sva tamo pod krevet ili ka vratima, kuda se njemu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uzdišu. Kažu nam: razumeli smo ih krivo! To nas je iz Austrije oteralo. Nismo mi bili neki privilegovani nacion, nego ajlugdžije, koje otpuštaju.
A ni tome nije bilo krivo ništa drugo, nego da su živeli, u familiji, kao na nekom ostrvu. Ni među Šokcima nije bilo mnogo žena koje su znale da
Ne želi da ode, zauvek, iz Vijene, a da ne vidi to dete, dobro, bajno, ni krivo, ni dužno, koje strada samo zato, što je došlo njemu u posetu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANTA: A što ti meni pominješ? SPASOJE: Drugo sam ja, a drugo ti. Zakleo si se krivo, pa šta? Ko si i šta si sad! Niko i ništa, imaš u džepu koliko ti treba za tramvaj, i to ti je sav kapital.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
U tom trenutku gotovo sam mrzeo svog oca. Kako se samo uklonio bez reči. Bilo mi je nekako krivo što nisam bolje pogledao. Ti očevi! odmahnuh rukom i osetih jezu u kičmi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
XVIII) — Ni kriv ni dužan vezan, a živo mu meso u usta meću. (Novaković, S., SNZ, s. 40) DETE U POVOJU — Nije krivo, a vezano. (Novaković, S., SNZ, s. 40) DETE U KOLEVCI — Tinjičica, viničica u nju poje vitikos (dijete u kolijevci).
(„Krivo sedi a pravo besedi“; „Govori istinu pa se nikog ne boj“; „U laži su kratke noge“; „Gde laž ruča, tu ne večera“ itd.).
Matavulj, Simo - USKOK
— Vladici to ne može biti krivo — reče suho Krcun. Janko bješe uvjeren da mu je drug, pored sve iskrene odanosti vladici, u sebi dodao: „Pitamo mi za
Milićević, Vuk - Bespuće
I čitav dan ostao je tako zamišljen i neraspoložen. Gavri Đakoviću je bilo krivo što ga je ozlovoljio. I uveče on se prisiljavaše da bude veseo i razgovoran, preko svoga običaja.
Njoj bi malo krivo što je ostavlja, ali ga ne zadržavaše. I on se uputi kući. Začu iza sebe glas inžinjera koji mu veselo dovikivaše nešto,
“ Pa gledajući na nju, ćutljivu i zamišljenu, bez smijeha i bez riječi, on se pitaše šta joj je? Njemu bi krivo što je došao ovamo.
sjela pored nje, i pitala da li joj je zadatak težak; ona je tako zadovoljno učila zajedno s njom, i često bi joj bilo krivo što tako brzo pamti.
I ona napreže sve svoje misli jedne petnaestogodišnje djevojke, da pronađe šta je tome krivo. Udvostručila je svoju marljivost u učenju i u vršenju vjerskih dužnosti; to nije pomoglo.
Njoj grunuše suze, ona mišljaše da joj je njezina mama umrla bez nje, i to joj bi dvostruko žao i krivo. — Zar je moja mama umrla? — zapita ona ne zaustavljajući se da plače. — Gore nego umrla. Da, ona je umrla.
Sremac, Stevan - PROZA
— I šefova je pečenica dobra, ama nije ni šégra ovoj mojoj. Krivo šefu pa veli: — »E, Jovane, rđavo ću te konduitisati što nisi ti doš’o da mi kupiš i izabereš pečenicu kad si majstor
— Eh, za to Moša Kalderon ne da ni prebijene pare! — veli Jova. — E, baš mi je krivo, priko, što ne mogu sad da ti dokažem, prangijo jedna, koliko sam ti prijatelj!
Radičević, Branko - PESME
se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu puca srce živo: Zašto on baš da joj čini krivo! Te proklinje koja ga rodila, I za take muke odojila, E kroz pakâ do neba ulega, Nebo pred njim, a ne mož' u njega.
Tek Hajkuna što to osetila, Pa od pasa noža povadila, Udri Tala u srdašce živo — Al' mu mlada ne učini krivo, Što tražio, ono i našao, Zaš otimâ što mu Bog ne dao, Ta srce je od samoga Boga, Kad te neće, ne goni nikoga.
Kad je vidi sjetnu, neveselu, I u oku onu suzu belu, Žao mu je, srce puca živo, Zašto on baš da joj čini krivo? Te proklinje koja ga rodila I svojim ga mlekom odojila, Jera otrov izašô iz mleka, — A nigde mu, nigde nema leka...
S leve strane međ' toke od srebra I međ' ona, brate, vita rebra, Išteti mu ono srce živo, Al' mu mlada ne učini krivo: Što tražio ono i našao, Zaš otima što mu Bog ne dao?... Oh, srce je od samoga Boga, Kad te neće, ne goni nikoga...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
! — mučenički se obzire osumnjičeni Pantelija i kao najviše mu došlo krivo baš na toga mladića: ta nije od njega lijepo ni da sluša o takvim rabotama, a kamoli da o njima javno sudi.
Šta ćeš, na koga ćete se vi nasloniti ako nećete na mene, pa bilo mi pravo, bilo krivo. — Pa nije ti, valjda, krivo? — Kako kad, brate.
Šta ćeš, na koga ćete se vi nasloniti ako nećete na mene, pa bilo mi pravo, bilo krivo. — Pa nije ti, valjda, krivo? — Kako kad, brate.
Moglo bi se o tome pričati, ali kako ćeš. Ti se otuđio, podivljačio, bježiš od svog društva. Šta je tebi krivo, daj reci jednom? — Krivo, veliš? Ne znam, brate. Savilo se nešto na srcu, pa tišti, a šta je i zašto je, pitaj boga.
Ti se otuđio, podivljačio, bježiš od svog društva. Šta je tebi krivo, daj reci jednom? — Krivo, veliš? Ne znam, brate. Savilo se nešto na srcu, pa tišti, a šta je i zašto je, pitaj boga.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Okrenuo sam se koso i prstom šaram po zidu. Ona poče da skuplja crepove razbijene testije. — Šta ti je ono krivo te ga razbi? — Pa šta ću, kad sam ti toliko gadan, te plačeš od mene! — odgovaram nabureno. Gledala me.
I majka mu je radila. Ona je gledala kuću. Od njega, oca mu, nije više ništa tražila. Čak joj nije bilo krivo što je i prema njoj bio ozbiljan, hladan; još manje da je u toj njegovoj hladnoći gledala kako je on prestao da je voli,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da
Ova druga žena nije mogla očima gledati toga djeteta, a ništa joj nije bilo krivo. Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa.
On htjede odmah da pošlje oklopnika, ali ne znade kojim je putem otišao maćehin sin. Bi mu krivo da mu se sve suze zavrtješe u očima.
Na to mu putnik sve ispriča, kako ga je handžija prevario i kako mu je kadija krivo sudio. U to starac pljesnu o dlan, i pred njega stupi sluga: — Momče, idi tome i tome handžiji i reci mu da ga ja zovem.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
da si dobro uradila, ostani pri tome postojana; rečma i pretnjom ne daj se poplašiti, dokle i sam ne uvidi, da je krivo imao. Dvaput, triput tako, pa će se odučiti. SOFIJA: Samo da ne učinimo gore.
MILOŠ: Ili jošt bolje, ajdete da ga prodamo. MARKO: Predostorožnosti radi batina, to ne može da bude. Onaj koji na krivo ide, valja da zna kako će se i oprati. Što god radiš, radi pametno i smatraj na posljedak, to je stara poslovica.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mora da odvajaju za taj posao priličan broj lađa, mislim, zbog toga što se boja stalno razliva? Bilo mi je krivo što to nisam mogla da vidim. Stvarno mi je bilo.
U stvari, najviše mi je bilo krivo što mu nisam tresnula u lice da su, zahvaljujući baš njemu i njemu sličnim, spavaće sobe pretvorene u psihijatrijske
Ovaj pat, u pitanju je prase. Ni krivo ni dužno, ono je ošureno obrijano do glave, to jest do kože, a kada je sve priznalo — na kraju je ispečeno!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat. MITA: Kad si ti učio prava? ALEKSA: Vidiš da si prost. Treba znati šta je krivo, pa se za pravdu ne brini.
Onaj je bio kod sudije i tuži se kako ga je predusreo; ja mu kažem da mu je krivo učinio; drugi pokazuje presudu, ja kažem da je stvar krivo presuđena; onaj pripoveda kako mu nisu dozvolili pismeno
sudije i tuži se kako ga je predusreo; ja mu kažem da mu je krivo učinio; drugi pokazuje presudu, ja kažem da je stvar krivo presuđena; onaj pripoveda kako mu nisu dozvolili pismeno braniti se, ja primječavam da mu je krivo učinjeno.
kažem da je stvar krivo presuđena; onaj pripoveda kako mu nisu dozvolili pismeno braniti se, ja primječavam da mu je krivo učinjeno. Ljudi kad čuju moje toliko „krivo pomisle naravno: „ovaj zna i šta je pravo“, pak navale da im pišem prošenija.
Ljudi kad čuju moje toliko „krivo pomisle naravno: „ovaj zna i šta je pravo“, pak navale da im pišem prošenija. MITA: Šta si tu mogao znati.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu je i torba i na njoj rupa. „Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi je bio. Umalo torba stradala nije. Gdje li se samo grickalo krije?
“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo. „Radio sam preko mjere, mjesto plate, on me dere.
“ Tu je i lavić, mališan ljut, na njemu sija kaputić žut. Ujkinu mačku veoma krivo, pa vazdan frkće, naježen sav: „Kad ne bi krzno imao sivo, i ja bih bio afrički lav.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže. Nađu ga u samom raju...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Baterija se pritajila, kao da je ljudima krivo što je zbog njih komandir dobio prekor. Ili se plaše gneva komandira baterije.
— Onda ti, dve noći požarni, što mi nisi kazao. Zatim uđe u štalu gde primi raport. Sve je u redu. Čisto mu krivo što ne može ništa da za meri.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On ga čak smatra za toliko prosta i neotesana, da i ne gleda u njemu kakvog konkurenta pred Ljubicom, ali tek mu je krivo kadgod ga vidi, a naročito kad stane da se uvija oko učiteljice.
Beše mu naročito krivo, što je Gojko, poslušavši njegov savet, dopao ovakve bede. Osećaše tu mnogo svoje krivice... »Šta smo znali drugo
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„Umalo ja ne potamneh slavu njihovog Leara”, — pomislim i okrenem se zadovoljno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo što se ceo san nije završio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jes’ bogme: pa onda to i nije ono zlo koje on očekuje. I, gotovo, sad mu bi krivo: i pšenice mu žao i strah ga od većeg zla. U takvim mislima čiča Pera dođe pred opštinsku sudnicu.
Do beogradskog voza imalo je još petnaest minuta, a do pirotskog ravno čas. Sad mu bi krivo što se tako požurio: ko će da izdrži još ceo čas u ovakvom nestrpljenju!
Posle ga je, kad napuni šestu godinu, često slušala kad viče: — Što će mi devojčure! A njoj nije bilo ni malo krivo što je otac ne voli. Nije na to navikla, nije znala za njegovu ljubav, pa joj je i njegovo ponašanje bilo obično.
Njemu siromahu beše mnogo krivo, opet je šiljao baba Soku i rezultat opet isti. Najzad se i njemu to dosadi, te se obrati na drugu stranu.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
MARINA: I bar da je neka persona, ta sekretarica, pa i da mi nije krivo, ali... PAVKA: Kakvih ti nas nema! Da vam kažem samo šta sam juče čula, pa da se krstite i levom i desnom!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Nijesam, gospodine, zar ti ne reko’ maločas?! A ne znaš kako mi je sad krivo. Gledam ovu đecu evo ovđe, nema gi šaka jada, a čita ka’ iguman đe mu otvoriš. Krivo mi, do boga mi krivo!
! A ne znaš kako mi je sad krivo. Gledam ovu đecu evo ovđe, nema gi šaka jada, a čita ka’ iguman đe mu otvoriš. Krivo mi, do boga mi krivo! — To ti verujem, a i meni je, vi’š, krivo.
Gledam ovu đecu evo ovđe, nema gi šaka jada, a čita ka’ iguman đe mu otvoriš. Krivo mi, do boga mi krivo! — To ti verujem, a i meni je, vi’š, krivo. A imao bih baš zgodnom i zdravom lektirom da te poslužim.
Krivo mi, do boga mi krivo! — To ti verujem, a i meni je, vi’š, krivo. A imao bih baš zgodnom i zdravom lektirom da te poslužim.
E, baš se toga čoveka ništa ne tiče! Otkad ga deljem, pa jedva nešto malo! Nego — nije ni čudo. Društvo je krivo. Ovi ljudi nisu ništa drugo ni radili nego samo spavali! — veli Sreta misleći tu naravno na politički dremež i mrtvilo.
I ćir-Đorđu je, sudeći bar po njegovim rečima, bilo užasno krivo i zamerao je seljacima što se troše kad im kapetan dođe.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Ljubim te u čelo, izmeđ dva oka, Ti ćeš ispraviti sve što je krivo. Đoka prekide ludo maštanje I reče, sa smislom za praštanje: „Mi svi grešimo, jer smo smrtnici, I svakog ljubav
Rakić, Milan - PESME
Neka ih, Gospo. Nama nije krivo. Neka im i to zadovoljstvo damo. I ćutaćemo. Što bih dokaziv̓o? Kada dorastu, kašće ime se samo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali zato ipak na njih Sofki nije bilo krivo. Znala je da im je to jedino, kada budu svadbe i slave, što i one mogu da se sasvim odvoje od rada, briga, dece, i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Vaistinu, braco Radoje“, umješa se Ivana, „nama je i do sad krivo bilo, što brastvo korotuje tolika vremena! Evo je minula godina i u njoj Božić jedan, pa evo dođe i drugi, minu i
Ako preboli, biće naš, naš kao da mu je od Kosova temelj ovdje. Ako mu bi suđeno da ovako umre, nije mu ni tada krivo, jer red je mrijeti, a ljepše ovako no ženski!“ Svi potvrdiše da je tako.
“ primjeti medik. „Kako obilati?“ „Obilati trbusi, ja!“ Svi u smijeh. „Neka ti, Crmničanine,... vi dramo... i! Krivo ti se što nijesmo cicije kao vi, cicije i od svojijeh usta.
“ Do trena, pecivo ležaše iskresano na trpezi. Ljudi se prekrstiše, pa prionuše svojski. Joki je krivo bilo što ne htješe malo da pričekaju. „Što si prinaglio, čoče!
Noću je dolazio, te založio što bi mu ostavili, a zorom ga nestani. Serdaru i svijem žao je i krivo to bilo od Janka. Osobito se stari čudio i žalostio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Toga je polje, tko umije bolje. — Riba ribu — a ribar obe. — Ko umije tomu dvije. — Prava prelja i na krivo vreteno zna presti. — Vješt goru lomi, a nevješta gora. — Od nevješta gora plače. — Za majstorom i gora plače.
— Bolje je i malo s blagoslovom, nego dato s prokletstvom. — Bolje je nemati nego otimati. — Krivo stečenje, kratko uživanje. — Oteto-prokleto. — Čuvaj i opanke, dok stečeš čizme. — Što čovek ne potroši, ono je dobio.
— Ako je ko lud, ne budi mu drug. — Ko s vukom druguje, nauči se vijati. — Uz krivo se drvo i pravo iskrivi. — Ko je sebi zao, kako će drugom biti dobar?
— U pravoj ruci i kriv kantar pravo kazuje. — Bolje je nepravo trpljeti nego nepravo činiti. — Krivo sjedi, a pravo besjedi (reci, sudi). — Zbori pravo, sjedi đe ti je drago. — Teško pravom, dok se kriv ne nađe.
— Rastoči crvić i najzdraviju bačvu. — Ružnoj djevojci i ogledalo je krivo. — Savi prvo granu, pa uberi jabuku. — Svaka sjekira sebi malj načini. — Svako zvijere svoje oružje ima.
— U onoj, sinko, u kojoj se misa ne služi. 2 Pitali seljani popa: — Zašto nam, popo, što ne propovedaš? — Ne smem krivo od boga, ni pravo od kadije. 3 Pitao hodža popa: — Može li se ikad desiti da u jedan dan dođe Bajram i Božić?
I zdravo, braćo, svaki kao ja po dvije, da nam krivo nije. (Dok napija, svak šuti, samo se kadikad čuje pokoji: „Amin, bog te čuo!
Bog ti dao svaku sreću, a naročito ovu čest: da rodiš sinova šest, kćeri dvije, da ti krivo nije. Prvo kćeri, potonji sinovi da se kćeri prije razudaju, da snahe zaove ne zastaju: da se dva zla u dom ne sastaju.
— Klupčićem ću te, kalemčićem ću te! — Ko pokopa popu bob u petak pred Petrovdan? — Krivo ralo Lazarevo krive laze razoralo. — Leži kuja žuta ukraj žuta puta.
(Gaće) 96 — Konj bez glave, put bez trave? (Lađa) 97 — Korice ima — nož nije; listove ima — drvo nije? (Knjiga) 98 — Krivo drvo zemlju drži? (Obramica s krčazima) 99 — Lani zec ležô i sad mu se mesto poznaje?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
40. Iz mesa izišlo, a meso nije; mlogu štetu i asnu počinilo, a tome krivo nije. 41. Ja pođo po sopotu, a stado na grijotu, pozva mrdeljače: dones'te mi tuleode, e su došle vazlitrave. 42.
Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Može jedan isti čovek u jednom poslu pravo misliti, a u drugom — vrlo krivo; na priliku, Turčin veli da od boga ne valja čovek da beži, jer ne može uteći ni sakriti se. Imaš pravo, Turčine!
Imaš pravo, Turčine! A ima li Turčin pravo kad veli da ni od kuge ne valja bežati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo. Od boga ne mogući uteći, ne valja ni da bežimo; a od požara, velike vode, kuge i drugi[h] mnogi[h] zala, mogući se
kako pravo sudiš kad [h]oćeš; i tako svak čovek, imajući zdrav razum, ako hoće, može pravo suditi; ako li neće, krivo i nepravedno čini; svet razuma i rasuždenija, kojega mu je bog dao, ugašavajući i najveći božji dar pod noge gažeći.
Ja, grešan čovek budući, kako ću svece suditi? Okanite se, ljudi, procesa; vas, ako što između sebe krivo imate, bog valja da sudi. Na ovi način postide se svi i posrame i prestanu od donošenija i tužbe.
i pravdoljubiv človek od sebe najpre počinje, sebe ispituje i smatra, sebe sudi i osuđuje, niti sebi prašta ako u čem krivo ima. Ako li me ko iz svoje proste revnosti osudi i pohuli, vreme će pokazati da nije pravo imao.
Ali su sveti oci anatemi i večnoj muci predali one koji u poste ribu i meso jedu! U Tom oci imadu vrlo krivo; niti oni imadu | vlast proklinjati svet i ljude, niti će se nji[h]ova kletva ni dlake primiti, nerasudna i nepravedna
za sojuz sveštenejšega srodstva, vernejšega društva i serdečnejše preslatke ljubovi, ta ista ljubov tvoja, koju ljudi krivo razumevaući i zloupotrebljavajući, služi im na razdeljenije i ljutu mrzost?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
? Zar da se ja ustavim na brigu, kad je sve pošlo sunovrat? A, najposlinak, ako ti je krivo šta se držim sa slugom, onda daj mi Bakonju da me razgovara!
Doduše, zuckalo se o tome, ali nikome nije krivo bilo što se mladi fratar bakoči izvan sela. U početku berbe Srdar se vrati u manastir, a počeše dolaziti pohode iz
Ćosić, Dobrica - KORENI
je prvi put na kantar stavio šuplje đule, i dugo nije mogao i još uvek ne može da pogleda u oči selaku kome je prvi put krivo izmerio prase.
Gunj mu je u ramenima pedalj širok, krši prste uzmičući iza njegovih leđa, u senku. — Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina...
Svinje ti hranim, stoku nadgledam, pomažem u trgovini, kopam s nadničarima, svađam se sa slugama, krivo merim... Izelice! Za vas Katiće sam radila i čuvala. U šta su istekle moje mlade godine?
je vremena prošlo, pa se tutnjava i urlanje izbistriše u ljudske glasove i reči, izvrnute bubašvabe postadoše stolovi što krivo stoje, ugarci su opet ljudi, varoški oklamiši i čankolizi, kelneraj vodoravno stoji, lampa pravo, uvis dimi, teška
Od pamtiveka u Srbijici žive seljaci s tuđim glavama. Sam li glavu izgubiš, onda ti bar nije krivo. Prodaš li je skup o, mogu je i gusle opevati.
Bila je hajduk. Umela je da podvikne kao četovođa i mazno da se ulukavi kao kaluđer pobegunac. Znala je krivo da izmeri, smela da zakine nadnicu. Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju.
Trčaćemo po šumi svude; Ti ćeš pričati puno i živo; Ja ću te dirati mnogo, A neće ti biti krivo. Al' posle, bićemo tužni, Jer znamo šta biti ne sme. Veče će biti lepo K'o svršetak tužne pesme. m.
S anđelima te nisam poređiv'o, Da nadzemaljski stvor ja obožavam; I nisam hteo - ne razumi krivo! Da dušu svoju ljubavlju spasavam. Ja ženu tražim, snage i poleta! Moja je ljubav od ovoga sveta. M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Za godinu dve...„, reče razmišljajući Aristoteles. „To mi nije krivo. Za to vreme uspeću, mislim, da se pripremim kao što treba za Platonovu školu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
4 A voz juri, leti. Skoro će Vujanovac. Krivo mi je što stižem po mraku. Kako li ću zateći pobratima? Kako izgledaju snajka, deca? Boba, svakako, velika devojčica?
Pa posle čoveku krivo ako žena... i što se u njoj probudila koketerija, kao ovaj Tolstoj što kaže... Ali drugo je žena, boga mu, ona mora da
Čovek mi odgovaraše na sva pitanja, ali mogu reći da uopšte beše nepoverljiv, ne krijući nimalo da žali i da mu je krivo što ga sam advokat neće zastupati u njegovoj parnici.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I bilo mi je u isti mah i milo i krivo: milo, jer sam u tom tobožnjem rasporu i ja stajao na bakinoj strani, a krivo zato što sam bio surevnjiv na druge koji
I bilo mi je u isti mah i milo i krivo: milo, jer sam u tom tobožnjem rasporu i ja stajao na bakinoj strani, a krivo zato što sam bio surevnjiv na druge koji su, pristupajući tom našem savezu, razvodnjavali draž koju je on za mene imao.
god se ispitivao i preispitivao, koliko god sam sebe tim pitanjem trapio, dolazim do zaključka da stvarnosti ne činim krivo.
Naprosto omjer psihičkih snaga između dvaju pripadnika raznih spolova! (Možda nemaju sasvim krivo oni koji tvrde da je ljubav uglavnom igra samoljublja, ukoliko nije puka čulnost; a ja ipak nisam tako nerafiniran da bi
Pa čak i sama jedna krivo izgovorena strana riječ! (Interesiralo bi me jesu li i drugi takvi?) Kako to da se od jedne slične trice sve te naše
— Vi ste uvijek bili blagi prema mojim sagrešenjima... — Ne, Ivane, nemoj me krivo shvatiti. Ja sam to kazao sasvim ozbiljno, sasvim iskreno: ti si čisti, rođeni umjetnik. Isključivi umjetnik...
I krivo je misliti da je to uslov samo za glumca-lakrdijaša, za trivijalnog kabotena-zanatliju, a da to ne važi za glumca od fo
A kako se življenje ne mjeri bezbrojnom vrpcom trajanja već brojem i sadržajnošću životâ, krivo i površno postupaju ljudi, i ulaze s grešnom lakoćom u jednu veoma ozbiljnu stvar kad olako sude o čovjeku koji je
Sirov si ti još za to, sinko! Ti bi to sigurno krivo shvatio, opet previše uprošćeno, kao što sve shvaćaš. A ako baš želiš znati što je to intelektualna koketerija, izvoli
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ova devojka sad nema kud, kad si je ti oterao. I onda neka ti ne bude krivo što je ja vodim sa sobom. — I nije za boljega, prokletnica jedna — od govori Marko srdito, uzimajući garabilj sa zemlje.
Istina, otac te, Bog do ga prosti, nije nikakvom dobru učio... to se već zna, nemoj da ti je krivo i ako ti je otac, ali, brate, ti si mi izgledao drukčiji... — E, moj popo... šta ću, takva mi je, valjad’ sudbina...
Ona ga pogleda pažljivo, kao da beše rada videti unapred: kako on misli o tome, da li se raduje ili mu je krivo? Kad mu je pre mesec dana saopštila svoje otkriće, baš tada ga odazvaše nekud, a posle nikad ne započinjahu govor o
Koja veli da su ga na to nagnale prilike i okolnosti, a učitelj, kao što vidim, nalazi da je svemu tome krivo vaspitanje. Ali recite vi meni, draganovići moji, sa čega toliki drugi svet ode u goru?
Samo vi treba mene da čuvate... i od njega da branite, pa vam neće biti krivo od mene. — Evo ti glave moje i vjere tvrde, da ću te čuvati bolje no sebe sama! — uzviknu veseo i uzbuđen Novica.
— Što će ti ? — odgovori Stanka. — Kako ja po svu noć sedim sama, pa ćutim i trpim. »Vidiš, njoj je krivo što sedi sama; zato se ona i duje! E, vala, neću te ja po svu noć čuvati.« — Šta ti vali što sediš sama!
ha... ha... — Prijatan miris... Đurici bi krivo što tako rđavo protumačiše njegov izraz, i još više što tako oštro ismevahu njegove seljanke, čija mu je uspomena i danas
— Kažu mi ljudi jednako reži na tebe što ga ne slušaš. Žao mu onolikih para, što si ih sam podelio jatacima, krivo mu što si otišao bez njegova znanja, čujem da te krivi i za Radovana što je poginuo.
— Vala ti kâ bratu!... A ja, što se tiče... s tobom ću sve bratski. Neće ti biti od mene krivo... — Ostavi se zaludnice, vjere ti; zar ja ne znam tebe ! ... No daj da se razgovaramo o poslu.
Nego da mi sad odspavamo jedan san, pa posle ponoći da ideš k njemu. Biće mu, bolan, krivo kad čuje da si se vrnuo, a nijesi se njemu javio. Đurica pristade.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
No kad starac stade zapovijedati i tražiti i šta imaju i šta nemaju, divovima bi krivo, pa su gledali da ga se kako oproste. Najpre su kušali njegovu snagu, je li junak kô što div kaže.
Sve u jabuke od suvoga zlata, a samo kličak kao u svake druge. To bi caru krivo: kad je sve od suvoga zlata, onda baš ne treba ni takvog klička!
Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume s njime se opkladiti: da
Ova druga žena nije mogla očima gledati toga djeteta, a ništa joj nije bilo krivo. Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa.
SELjAK I KADIJA Nekakvome raji osudi kadija krivo u sudu, no mu ne smje raja ništa reći, a kamoli da je krivo osudio; no po običaju preklopi se i reče: — Peke,
SELjAK I KADIJA Nekakvome raji osudi kadija krivo u sudu, no mu ne smje raja ništa reći, a kamoli da je krivo osudio; no po običaju preklopi se i reče: — Peke, efendija.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednom su mu šake upale u mašinu koja je bila u pogonu i otada mu je nekoliko prstiju bilo ukočeno i krivo. Ta deformacija prstiju, koji su ličili na sokolove kandže, oštre crte lica, kriv nos, buljave oči, njegov nesiguran hod
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— zaviče gospodar i okrene se županu. — Jesi li vidio? Učini dobro dilo! Uzmi je na radnju, daruj je, i sve joj krivo. — Tada se obrne njoj: — A ko će mene namiriti? Gospodin bog! A? Kolika bi šteta, vidila si; ko će mi je nadoknaditi?
— reče Cvijeti i sjede do nje. —Ne znam ni sam, javi se mjesto nje Spasoje i priđe k njima. — Nešto joj krivo... Ali ne smeta, naći ćemo joj posla... —E, da, — veli Lazo, — biće ona tvoja desna ruka!
” — Što premišljaš? — upita je iznebuha. —Eto — trže se djevojka, — nemaš krivo, možda bi nam obojici bolje bilo! — Pa što se skanjivaš? — živo prihvati Marko i uhvati je za ruku. — Jake su ti ruke!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I malo šta je, u međukulturnome komuniciranju, po svojim dalekosežnim posledicama toliko štetno kao krivo tumačenje tuđih kulturnih konvencija.
obeležja oponiraju sa glagolom zvati), mi ta dva glagola u susednom slovenačkom i makedonskom jeziku možemo vrlo lako krivo da vrednujemo, jer nam slično zvučenje prikriva različito značenje, drugačije mesto i funkciju u susednim jezičkim
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ne zaboravite da sad nisam ministarka pa ne moram više da budem otmena, i onda neka vam ne bude krivo ako raspalim jezikom po vama! 'Ajde, idite kući, idite, nećete valjda do kraja da mi stajete na muku.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A zla im nije tvorio. Ljudi su u njemu gledali čudnu zagonetku i mnogi se pitali: da li mu je krivo što se nisu svi isturčili, te mu se ne bi ničim napominjalo da ovo što je nije od iskoni, ili se gadi na ovu raju, na
Došao je u Gilane i plaćao i zakonski otkup i nudio mito punu šaku lira. Setili se Turci i bilo im krivo, pa ga odagnali.
odjurim do Babljaka, do Lipljana, i to noću, i razgovaram prijateljski s njime: „Ne ljuri se, bre, Meto, na mene, Kosovo je krivo...“ — A služiš li, proto, kad? — Ne. Ne više posle Metove smrti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo. Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka! — — — — — — — — — — — — — A ja žmurim, a ja snevam... oh, da divna sanka!
Zavede nas, zanese nas Naše srce živo; Biva u nas i svetinja Da se shvati krivo. Mač, koji se namenjuje Prot’ kletih grdoba, Biva kod nas da s’ na telu Svom rođenom proba.
On se kleo Nasti, Kleo joj se živo: Pre će sunce pasti, Anđô zborit’ krivo... To sam prisluškivô. Tu j’ zakletvu jaku Čŷo i čika-Pera, Na kukavnog Laku Napujdao kera — Eto ti malera.
Sudbina me goni, pa hajde da ćutim. Iz nevolje svoje sramotu ne crpim; Vrlo mi je krivo, al’ hajde da trpim.“ I trpet’ je znao, trpeo je dugo. (To j’ zaglavlje prvo. Sad dolazi drugo).
Krakov, Stanislav - KRILA
Teški zvekiri su umorno visili na njima. Duško je bio gord zbog svoje rane i žene sa sobom, i bilo mu krivo što su uličice puste, te ih niko ne može da vidi. Njihove su stope ostajale devički čitave po prašini.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja sam utvrdo mislio da Turci ovu kosu drže još posednutu, i najedanput mi bi krivo zašto da ovako glupo izginemo, te upitah Komarova prilično osorno: šta ovo radimo?
— Ne, čoveče, ne budali! Baš stoga što vidim da si junak, bi mi i bilo krivo da uludo pogineš. — A ko gine u pametnu, gospodine? Ko gođ gine, gine pomalo uludo.
Grade li se u njoj zakoni s pitanjem naroda? Jesu li vaši izraz narodne volje? Ali da vam ne bude krivo ja ću evo uzeti i Srbiju. Ona nije apsolutna država kao Turska i vaša Rusija.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
X Devojčice, nemilice mala, Što si moje srce okovala? Nije ono sirotanče krivo, Što sam tebe na mom krilu snivô, Željan bio, pa te zagrlio, Prehitrio — pa te poljubio.
Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. HVI Oj, meseče, mnogo mi je krivo, dragu si mi u čelo celivô, Ti u čelo, a sunce u lice, Rujna zora obe jagodice, Pa to većem i komšije znadu, —
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Fikus“ otomboljio donju usnu i sigurno misli na „Ružu“. Sima i Pera pipaju joj žile na nogama. Fjodoru je čisto krivo, te naredi da i njegovoga konja dovedu. Visoki zekan podskakuje, maše glavom i udara zubima o đem. Fjodor se zalete.
Da li ko vidi odozgo? „Bože, ako te ima, spasi ih... spasi“ — šaputale su moje usne. Setio sam se Dragana. Bilo mi je krivo što ga nisam zapitao da li ima koga. — Ko je? A, tu sam. — Artiljerac osmatrač. Neko se u mraku pomeri.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pod opsesijom svojih intelektualističkih predrasuda, krivo shvaćenih slavenofilskih utopija i nevoljnih rusko-pravoslavskih sinodalnih pravoverstava, tako razumljivih sred
; ja sam pak hajduke branio dokazujući da je najviše krivo tursko praviteljstvo što mi hajduka toliko imamo; da mnogi otide u hajduke za nevolju; da u nas u hajduke idu ponajviše
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jedini sam ja (plače) nezadovoljan, jadan i čemeran. Sudac: Šta ti je, Davide? Što plačeš? Šta je tebi krivo I nepravo u ovoj zemlji? David: Nije mi ništa krivo na slavni sud, već na 'vog prokletog lopova, šjeme mu se umelo!
Sudac: Šta ti je, Davide? Što plačeš? Šta je tebi krivo I nepravo u ovoj zemlji? David: Nije mi ništa krivo na slavni sud, već na 'vog prokletog lopova, šjeme mu se umelo! (Tuče jazavca po njušci.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
o tuđe carstvo, a sluša svoju majku Jevrosimu, čiji časni saveti dobijaju poslovičnu funkciju ("Nemoj, sine, govoriti krivo,( Ni po babu, ni po stričevima,/ Već po pravdi Boga istinoga!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I to Mladena iznenadi. Da se ne bi odao on... I baš zato bilo mu je teško, ne, nego krivo na nju. Kao da nije znala, osećala da ne treba toliko baš da ga muči, da mu baca odgovornost...
— ona ostala kod oca, pa sa Mladenom počela da živi, ne bi to bilo krivo. Glavno je da ona nije njegova žena, a kao druga, ovakva, raspuštenica, mogla je da podnese.
Nama (i sebe i Mladena je tu podrazumevala) nije krivo. Nego samo, nemoj toliko. I druge majke žene, i druge matere dobivaju snahu...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i› Su‹eton.› G‹alba, 1›). Nasuprot tome »će suv javor ozeleniti ako ga obuhvati krivo osuđen čovek« (Sofrić, іbіdem; Su. G. (1. s.›). U Đevđelijskoj kazi, o Đurđevdanu, na j.
Đavolu to bude krivo, pa htede da i sam stvori još bolju lozu, i odseče sebi prst, ali iz njegove krvi nikne k. Zbog toga ne valja okusiti k.
zemlje na glavi, krivo zakleo pri određivanju međe (SEZ, 64, 1951, 165). Vena ili kleka. Na Pešteri i Bihoru, uoči Petrovdana, kad padne
Ćipiko, Ivo - Pauci
Do tebe je, sine, ili do tvojih u kući, što janje pobježe svojoj majci... —Pa što ne reče što joj krivo? — opet će Radivoj. —Još je ona kao cura, stidi se, bolan. .. Ja karah što neće da svojoj majci kaže ...
— Ja joj ne branim. — Pa se smisli i veli: — Idi, Cvijeto, idi, sestro! ... a ako ti bude krivo, znaš gdje si se rodila. Cvijeta poplašeno gleda uokolo i ni na kome od kuće ne ustavi očiju.
— I poslijedi jačim glasom: — Lažni liberali šire se svugdje... Krivo shvaćena kultura naše inteligencije prodire u narod, upropastiće ga; zato mi, sveštenici jedne i druge vjere, imali
Gazda, ne dižući očiju sa knjige, odgovori mirno: —Što, zar misliš da kradem? —Ne velim ja to, ali meni je krivo. .. —Svi ste vi jednaci... I drugi tako vele kad treba vraćati.
— Pravo mi je kad sam lud! Ma prodaću do trsa, dok do svoga dođem! Hoću, viruj! — Prodaćete, a muž mi se za vas krivo kleo... Ne spominjite se... Patija, patija i dušu izgubi ja, sve za vas, a sad ćete ga nemoćna i betežna na put baciti!
Ali mislim da nije bilo zle namjere... — Vi možete uzeti stvar kako hoćete, ali je zakon jasan; nije druge, krivo su svjedočili! — O čemu je govor? — upita doktor. — Jedan običan slučaj, — odgovori bezbrižno sudbeni pristav.
Sigurno da su se dogovorili da se stvar zabašuri... A biće da su svjedoci krivo kazali... — Međutim, — proslijedi sudbeni pristav naoko ravnodušno, — ja ako nemam dokaza, malo mi se mari, i taman
— Bar muči! — okosi se stari. — Ti si ovoj dangubi uzročan. — Evo ti ga na! Da sam ja uzročan? Krivo je vino, viruj! — Ma da sam ti ča učinija! — javi se, gledajući preda se, Rajića sin Joso. — Zar sam zna ča činim?
— Nisam! — rekao sam da smo se mi namirili, ka da ni ništa ni bilo. — Je li vas nagovarao da rečete krivo?— iznebuha upita sudac svjedoke.
— Nas?! — začudiše se braća i otvoreno pogledaše suca u oči. — Kad vam nije ništa dao, zašto ste krivo svjedočili? — upita zamjenik državnog odvjetnika. — Nismo krivo svidočili, — odgovore oba brata u jedan glas.
— Kad vam nije ništa dao, zašto ste krivo svjedočili? — upita zamjenik državnog odvjetnika. — Nismo krivo svidočili, — odgovore oba brata u jedan glas. — Činili smo se nevišti. — Dobro, kad niste, a vi ćete se kleti!
— A nećete?! — opazi gospodin s naočarima, i jednako ih napadno gleda. — Dakle, vi priznajete da ste krivo rekli... — Rekli smo, tako nas je svitova stari Ante. Neka je mir! A mislili smo da su to njihovi posli.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tužna misô Na ljubav našu i na sve Nagonila me, te sam pisô Lakomislene retke te. Meni je samom jako krivo, Zašto se večno sećam vas. Al' sećanje me goni živo I uspomenâ moćni glas!
Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju . . .
„O kriva Drino! Ti si krasna reka (Nisi ni burna ni luda, da rečeš). Al' kakav bol te goni izdaleka, Te tako krivo sa tutnjavom tečeš? Nesrećna ljubav da l' i tebe goni, Te plaviš pola i obale rosne?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Je li da Vam neće biti krivo, draga prijateljice, da lično prisustvujemo tome važnom naučnom događaju, i da nećete odbiti moj poziv na sastanak?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Dakle, zato sve kaži! Nikako se ne boj mene! Jer ono što je nekada bilo, bilo je. I evo, možda će ti biti krivo, ali ja se ne kajem za to.
(Tašani, šaleći se): Samo na tebe se ljutim, kćeri, na tebe mi krivo. Zašto, kad ti je bilo toliko teško, toliko mučno, a ti meni prvo da se ne potužiš, meni ne kažeš; jer ja namesto moga
Kao da ih samo on voli?! TAŠANA (s podsmehom): A tebi krivo? SAROŠ Meni ne. Pa čak i da mi je krivo, šta sam ja, ko sam ja? Tuđin, tuđa vera! Propali Saroš.
Kao da ih samo on voli?! TAŠANA (s podsmehom): A tebi krivo? SAROŠ Meni ne. Pa čak i da mi je krivo, šta sam ja, ko sam ja? Tuđin, tuđa vera! Propali Saroš. I onda, otkuda ja smem...
JOVAN (uvređeno): Ne mogu više, a krivo mi. A najviše mi je krivo na nju, na hadžiku, kad vidim kako se muči toliko oko njega. I čisto voli što se muči oko njega.
JOVAN (uvređeno): Ne mogu više, a krivo mi. A najviše mi je krivo na nju, na hadžiku, kad vidim kako se muči toliko oko njega. I čisto voli što se muči oko njega.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola proviri na ulicu. Preko puta, sam sitan palanački dućan. Sva vrata malo krivo uzidana. Na uglu, kamen, pola u kuću pola u trotoar uzidan.
Julici krivo. Advokat se buni i hoće da tuži. Gospa Nola odmahuje rukom, odbija: — Odovud Jevrejin, odonud popovi, propali smo.
— Krivo ti, gospodin Joksime, što Julica uze lepoga muža, krasotu od zdravlja, a ne uze tebe, pinjugalo večito!... Uh, Nolo, Nolo
— Kako se gospođa apotekarka baš ozbiljno uzbudila, sva gospoda stadoše da je umiruju. — Krivo činite Pavlu, gospođo. — Pavle ima vanrednih sposobnosti, to se već davno zna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pa si se uplašio za sebe? — dira ga Luka. — Nego, gutaj to! Ordonansi se sakupili i smeju se Isajlu. A njemu krivo, pa se sav zacrveneo od ljutine. Pastila mu se rastvorila u ustima, on oseća gorčinu i sav se narogušio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
reči, nego vatrene ptice koje lete od naraštaja naraštaju obasjavajući puteve kroz tamu vekova: Nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima.
silan car Stjepane u Prizrenu, gradu bijelome, vino služi vjeran sluga Lazo, pa sve caru čašu preslužuje, a na cara krivo pogleduje. Care pita vjerna slugu Laza: „Oj, boga ti, vjeran slugo Lazo, što te pitam, pravo da mi kažeš!
Što ti mene čašu preslužuješ? Što l' na mene krivo pogleduješ? Ali ti je konjic ološao? Ali ti je ruho ostarilo? Al' t' je malo golijemna blaga?
na pravdu, tol'ko moli Jevrosima majka: „Marko sine, jedini u majke, ne bila ti moja rana kleta, nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi boga istinoga! Nemoj, sine, izgubiti duše!
Al’ procvilje Kraljeviću Marko: „Đe si danas, posestrimo vilo? Đe si danas? niđe te ne bilo! Eda si se krivo zaklinjala: đe gođ mene do nevolje bude, da ćeš mene biti u nevolji?
zavijati krilo i s ljutitim glasom govoriti: „Teško mene i tebe, sokole, lov loveći s Turci bez Srbalja, lov loveći, krivo dijeleći!
A Vide je krasan prijatelju prema tebe, prema doma tvoga; sva je slika, mio pobratime! A i Vidu nije za te krivo, bez riječi daće ti đevojku; nit’ je prosi, ni jabuke daji, već ti kupi kićene svatove, pak ti idi Vidu po đevojku“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Niti mu se drži u pameti da je to koja grehota. To je u vas; ako tuđe otimati, krasti, lagati, krivo se kleti, drug za drugom panjkati, ogovarati, na sudu krivo svedočiti, u poste na prazdnike vući se po sudovi.
To je u vas; ako tuđe otimati, krasti, lagati, krivo se kleti, drug za drugom panjkati, ogovarati, na sudu krivo svedočiti, u poste na prazdnike vući se po sudovi.
krivo se kleti, drug za drugom panjkati, ogovarati, na sudu krivo svedočiti, u poste na prazdnike vući se po sudovi. Krivo meriti i prodavati, malu i veliku meru kod sebe držeći, ljubav međ' sobom ne imati, psovati veru i dušu, grob i daske,
Ama tomu svemu krivo je mnogo svakojako slatko jedenje i Mnogo liće, jerno iz toga se koti i množi blud u čoveku i dogod od njega ne isteče
onim sastaljaju i prave svoje drangolije tako i mi s ovim naše duše popraljamo i razvraćeno sastaljamo, matoro ponavljamo, krivo ispraljamo, sakato pripojavamo, pomrljato gleđešemo.
Sud činte, pravicu ištite. Mera, merenje, kuplja, prodaja prava da vam je, jerno što je krivo i tamam ravno, na obadvoje to mrzi Bog; što li je pravo, iako najmanje črtom poviše, to mu je u volju.
Igračina, sprdačina, pijanstvo, bludno ljubljenje, podziranje, podmigivanje, kletva, laža, krađa, mrzost, krivo merenje, i svaki vražiji posao tu se ispunja.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
jedan dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš i biraš, ete, za tvojega Manču, pa da ti, kako i men’, dođe žal i krivo što nesi ti Manča! — Ih, — graknuše neke — što je brljivo! Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje! Idi si dom!
Pogledi im se sukobiše jer se i ona okrenula za njim, ali je Mani ipak vrlo krivo bilo što se prevario i okrenuo. No ipak je brzo popravio tu svoju pogrešku, doskočio je i tome: oslovio je sirotu
I kako je ova bila koketna, pouzdana i ponosita sa svoje lepote, bilo joj je užasno krivo! Ujede se za usnu jer joj se učini da će Mane još moći lako pomisliti da se ona za njim okrenula i njega da je gledala!..
Zoni nepravo. Samo ona ne gleda na tu stranu; počela je da zeva... Krivo joj... Ne treba njoj taj Mane; neće i ne može njen nikad biti, ali ne trpi da može još koja — kod nje tu, žive!
“ — E, dajte gu, podajte gu za nepriliku, za Manulaća toga — planu Doka. — Ama poslen da vi ne bidne krivo, kad, ete, stane da „praća šeftelije“ po drugi... — Što reče, nesrećo nikakva? — planu Taska i one druge dve.
je najpre izgrdila, a posle tešila utešnim rečima: da se ne brine, da ne očajava, a naročito neka mu nije ni najmanje krivo što je ona tako prošla, jer im, vala, ni ona nije ostala dužna.
Lasno će nađeš, — em ne jednu, veće kol’ko iskaš devojčiki! Ama žal da ti neje, krivo da ti neje!... Nesam si ostala postidna!... Ama gi i ja, berem, ubavo kaza!...
— Crna Tašanoo, — zakuka Taska — crna i trikleta druškeee! Traži si krivo drvo sas dve krive grane, pa jednu za teb’ a drugu za men’ crnu tetku, da se besimo zašto život veće nemamo!...
Puštija li je“, reče, „Manulać mustaći, ta da prilega“, reče, „na mladoženju?“ — A što je pa teb’ ti krivo za Manulaća i za mustaći? zborim gu pa ja.
Ima, jošte koca mi ti mnogo da ti reknem... Pozdravila ti se Zone i rekla da ti reknem: Ako ti je jošte krivo na njojni stareji, — lasno za toj... Ima si ona čàre i za toj!