Jakšić, Đura - PROZA
Tako je i onda bilo. Ali u jedan mah zastadoh, konj mi ušćuli uši, pa ni da kroči unapred. Ukraj puta, u jednom žbunju, čulo se šuškanje.
Dučić, Jovan - PESME
strasno i živo Sve saznaju moja opijena čula — Ja znam da nestajem u šýmu što bludi, Sa svakim korakom kojim noga kroči: Stran za pravu sreću i pravi bol ljudi — Upirući k nebu začuđene oči.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Drugi od tih krpa ne bi mogao ni da kroči a kamo li da još kao on poskakuje pred svetom i dere se: — Paraputa! Paraputa!...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dođe Juci. Juca digne se sa stolice; njena veličanstvena visina, suva, tanka, suv obraz, obučena lepo, kroči pred Šamiku majestetično. — Dobro došli! Šamika je doneo lep buket, pa joj na prsi zadeva. Juca gleda dole na buket.
Matavulj, Simo - USKOK
Taj ti zna sve glavare u glavu i po imenu, čudo jedno! — Onda je dobro! — završi vladika i pođe. Čim kroči na hodnik, zabrujaše sva zvona. Vojnici čekahu, pa se kretoše za duhovnicima.
Radičević, Branko - PESME
„Al' tek što ti noga kroči Da uniđe u pećinu, Al' na susret zver ti skoči, Gladna zverka na te zinu, Nemoj, dragi, nemoj ići, Loša kob te
Goli braco, što si stao, Valjda nesi već sustao, Cupni, skoči, Sitno kroči, Pa zavedi, Pa provedi, Opa cupa, Pa na ćupa!
“ Začuo se kroza mrak taj gusti, A ja pipni, pa onamo kroči, Pa protari, pa izbulji oči, Pa posrni, pa pipni opeta, Beči oči, ao tamo kleta!
Živo dakle namastiru kroči, Dok dlan o dlan, vratima dokroči, Munu kroz nji, pored kujne munu, U taj časak lagan vetrić dunu, Zamirisa sa
“ Ovo reče, sevnuše mu oči, Sablju trže, plahim krokom kroči, Već je blizu, već do Cvete stiže, Već joj sablju iznad glave diže! „Umri!
Milun kroči, britkim nožem mahnu, Utvrdi mu sanak zanavijek. Uto stiže u dvor i družina, Pa s' odoše mudro razređivat, Tu
— Juriš, Srbe, udri zmiju, Pusto li je digla šiju! Juriš, Srbe, kroči, teci, De ga nađeš, tu ga seci, Sve tamani do jednoga: Nema tebi tuna tvoga.
beše, on stade, oslušnu, Al' vide opet da list samo šušnu, Još drumu upre te nemirne oči, Dva-tri put onda tamo-amo kroči. Al' ko je, pusti? On čeka, al' koga?
I bogme jeste, eno iz daleka Čuje se drumom i topot i jeka. On stade, pa glednu, pa kroči, pa stade, Još jednom glednu, pa stupi nazade; Pa tamo-amo plaovito s' savi, U kabanicu tad se bolje zavi, Ka drumu
Pa napred pođe, ka dragome kroči, On žubor začu i podiže oči: Pred sobom vide svoje sunce jarko, Pa lati mladu i poljubi žarko.
Ma on je čuo, pa sam vas pobledi, Al' muči junak, pa preda se gledi, Pa onda usta, tamo-amo kroči, A momci mučne u nj uprli oči. On mozgom nešto tamo-amo kreni, Pa sada bledi, a sada rumeni.
je sekô, Al kada spazi de gospodar pade, I ko mu ranu samrtnu zadade, Kô oganj živi planu mu u oči, Dva-triput kroči, zlotvoru dokroči. Pa uze njega nako na dovatu, I udari ga po belome vratu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali čim pođe, kroči, rukom mane, sve se to raskopča, rasklimata i odveže. Uzice mu se odvežu i biju ga po nogama, iz opanaka počne da
Pa, žmureći, pruži mi: i lice, i usta, i oko, sve. Ali ni koraka k meni da kroči. — E, neću! — rekoh ljutito i, ostaviv je, odoh brzo, kruto. Nisam smeo da se okrenem, jer znam kakvu bih je video.
Pružio joj je ruku, ali nije mogao da kroči. Ona, jedva čineći se nevešta svemu, opet bojažljivo, sestrinski, zapita ga: — Zašto, brate? Da nisi ljut?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Grbo u kraljevijem čizmama jednom kroči: godinu puta pređi, drugi put kroči: godinu puta pređi, i tako dalje. Kad ujutru svanu, kraljica pođe da svoje šćeri
Grbo u kraljevijem čizmama jednom kroči: godinu puta pređi, drugi put kroči: godinu puta pređi, i tako dalje. Kad ujutru svanu, kraljica pođe da svoje šćeri probudi, kad ima šta viđeti: sve tri
Lalić, Ivan V. - PISMO
strašnom blagoslovu noćnog bdenja Strepnja iznutra razmrežava oči I koren vida širi se i menja da novim putem nova slika kroči — Na nekoj zvezdi more se rascveta, u čaši vode zaiskri tišina, Svaka je prošlost stalno započeta, A more, to je
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Odasvud tajne vrebaju oči, za bukvom starom divotno lice; tu neznan čovjek smije da kroči uz pomoć kape nevidljivice. U svakom kutu, po svakoj stazi po neki junak iz priče gazi.
“ Probudi Ćosu rođeni smijeh. Ustao Ćosa i trlja oči u čudu gleda bogatstvo bajno, kud okom krene ili nogom kroči: žito i voće i cvijeće sjajno. Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa.
Umorna, najzad, krevetu kroči i san joj brzo zatvori oči. III Pod burnim pljuskom, nebeskom česmom, braća patuljci dolaze s pjesmom, ori se šumom
„Ovo je poklon dostojan male!“ — pjevuši Mornar sijekući vale. Ujutro Rada otvori oči, šireći ruke do stola kroči, kad tamo alem i biser lijep i rajske ptice čaroban rep. Tu je i pismo, od mrlja vri: „Primite poklon! Rudara tri.
„Šta je ovo?“ gazda kroči, al u grlu riječ mu zape, zgrabiše ga oštre šape, oštrije su nego kosa, zguliše mu pola nosa.
Devojče luta i kuda kroči putniku svakom zaseni oči. A svirač neki, sanjalo budni sav je od pesme i reči čudnih, skitnica večna, zanet i
Zaludu tmina juriša gluva kad mama dobra dečaka čuva. Jutarnje sunce kroz prozor virnu, u sobu zrakom kroči. Prenu se dečak. Ko li ga gleda? To su mamine oči! Putuju dani u sjajnom nizu, kada je mama rođena blizu. . . .
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
LEGENDA O GLUVONEMOJ Danas je prošla pokraj mene... Kud god se ona makne, kroči, Prate je deca — ljudi, žene Traže da vide njene oči Gde ćute Božje tajne— Oči duboke, sjajne Što tako čudno glede...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Da l će sad hteti? Neće? Hoće! Furunica, najzad, u moju sobu kroči. Založih drva. Ona planu Moćno i gromko; potom zgasnu. Tako psi, katkad, noću lanu U daljinu, pustu, bezglasnu.
To se vetar s drvećem i lišćem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči. Pričini mi se, u ponoć, da neko istovara Suve orahe što zvone po toploj drvenoj ploči...
Ali ne: to se vetar sa travom dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči. Što je na zemlji nikad se potpuno ne odmara; Mirujući, potok se na istom mestu toči.
Šumore grane: vetar se s drvećem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči. ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE Živeti kraj dobre pijace, I izvorske vode pijaće, Imati bar jednog prijatelja — To mi
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne boj mi se kćeri!“ pruži joj ruku da prekorači korito i uđe. Sofka kroči i, vođena njime, pođe. Ispred njih išao je Arsa sa ispred sebe uzdignutim koritom.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jedrili su dugo; talasi, kao gladna zvjerad, jurišahu na brodove. Kad se počeše iskrcavati, čim oni nogom kroči na zemlju, učinje mu se da je vrela, da mu tabani izgorješe, te odmah naže da bježi uz neke strane, po uzanom i
„Ne bojim te se!“ izdrije se Jan, ama izdrije se kao pomaman, a u isti mah kroči desnom nogom nazad a iz džepa istrže go nožić pa zamahnu njim.
Njegove zenice, kao da hoće da prionu uz te lijepe ruke, podigoše se i one. Stane se obrnu i kroči put kuće, rekavši: „Ajde, brate, lezi! I ovako si još slab pa ćeš prozepsti!
“ reče Janko, stežući srce. Adolf se zagrli i ižljubi s njim, pa ne rekav ni riječi, kroči na konja. Mita se sa svijema ižljubi, kao pravi Srbin, pa i on uzjaha, praštajući se i mašući šeširom.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
URLIK Gledam lava u kavezu Za rešetkom gde tumara I vidi u parku brezu, A trom — na smrt zaudara. Povijene glave kroči. Olinjalu vuče dlaku. Al kad na tren digne oči — Svako vidi svoju raku.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
među decu što izlaze iz škole, i među studente Instituta za strane jezike i žurno, vrlo žurno, dođe do Kalemegdana. Kroči na Breg za razmišljanje, zađe u senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870.
Prvi put, počeo je da se pogađa sa onom tajnom u nebesima: neka smrt dođe i ranije, ali da on kroči na palisade iza beogradskih zidina. Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo.
Zemlja pamti, kamen i cigla kao da pamte, ali asfalt ne pamti i Vasa, eto, ne može da kroči na kolovoz. Da može, odmah bi otišao na Trg, pod spomenik Knezu Mihailu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali ga nestrpljenje i radoznalost poteraše dalje i on kroči brzim korakom napolje i nađe se pod vedrim nebom. Tu zastade kao prikovan.
Sa tim osmejkom na usnama, kroči mladićkim korakom do ubavog hrama Atene Nike, koji se nalazio neposredno uz Propileje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Grbo u kraljevijem čizmama jednom kroči: godinu puta pređi, drugi put kroči: godinu puta pređi, i tako poizmaknu nadaleko.
Grbo u kraljevijem čizmama jednom kroči: godinu puta pređi, drugi put kroči: godinu puta pređi, i tako poizmaknu nadaleko.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Spasoju sinu misao osvete, pusti uzdu, odmače se, i u trenutku sastavi. Puče iz dževerdara. On kroči brže, a iza nekoliko koračaja obrne se i lijepo ugleda Osmana raspružena na zemlji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer, na kraju krajeva, Tašanin strah da slobodno drži telo (da slobodno „drži ruku” i da „slobodno kroči”) može se porediti s Aničinim grčevitim skrivanjem i potiskivanjem svoga tela.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Zimzelen« DESKAŠEV I BRANKO Kad Deskašev kroči Na više stȁjalo Pa zapeva: „Gusle moje, Ovamo te malo!“ Tišina zastrepi, Oko nam zaslepi I razli se seta Kao
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
taban stope njezine Unapred meri sitnim šarama, I, skupljajući vezen pupoljak, Na poljubac se sprema laskavi, Kad ona kroči belom nožicom, Mirisnim ust’ma da je celuje... Pa gde je sad?... STANA: Oh, sina, pašo!... Sina, sina daj!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Rekli su mi da vas pozdravim. Zbogom vam! — javi se na odlasku. I htjede da iziđe, ali on kroči pred nju. Stoje jedno prama drugome; on se osmjehuje, i čini mu se, gledajući, da je zastiđena.
Ali nje nema! Trpljivost ga počinje ostavljati i — uzbuđuje se. Polagano kroči nekoliko puta, i onda opet osluškuje ... Sine mu najednom u pameti: „Ko zna hoće li doći?
Nije trebalo! — ponovi i kroči bolje, kao da ga veseli zvuk zvona na to nehotice nagoni. Društvo časom zastane da primi poklon od mladoga učitelja,
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi Saroš. SAROŠ (ne sme dalje da kroči): Dobro jutro! Smem li? TAŠANA More, ulazi! SAROŠ (nesigurnim korakom korača).
Petrović, Rastko - PESME
nas istrošeno sklopiti svoje oči, I kroz njih se nikada neće vratiti već u slavu; Tada će onaj što nadživi upeti se da kroči, Pa rukama hladnim da zastre pobeđenome glavu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čiju l' ljubiš pod čadorom ljubu? Izlazi mi na megdan junački!“ Skoči Turčin kâ da se pridrnu, jednom kroči — do konja dokroči, drugom kroči — konja pojahao, pritegnu mu obadva dizđena.
Izlazi mi na megdan junački!“ Skoči Turčin kâ da se pridrnu, jednom kroči — do konja dokroči, drugom kroči — konja pojahao, pritegnu mu obadva dizđena.