Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— E, e! — učini Trpko kao ne verujući. — Ja ti kažem. Napast neka — eto čovek sad nije pristao ni iz kuće kročiti bez pusata — reče Tiosav, pa iziđe iz mehade, gradeći se zabrinut, a u sebi se napregao od smeha. — Ih, ih!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta, pustite je! — veli pop Spira, — bolje nek se tamo ispraska. Eto nje sutra... — Aja, neće moja noga više kročiti u ovu umacuranu kuću!... Spiro, ’ajd’ odma’ i ti kući! — E, baš si potrefila! — veli pop Spira.
Afrika
One su fetiši. Kaite, pleme iz čije porodice je bio Sundijata, ne usuđuje se kročiti među njih. Robove čak, koji umaknu od Kaita i pobegnu na ove planine, Kaite više ne hvataju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
nije, kao raščerečen, ostavljao komade svoga bića, nataknute na razne kuće, u krajevima kud mu noga nikada više neće kročiti?
Matavulj, Simo - USKOK
Ali se odjednom vrijeme promijeni: poče ponovo padati snijeg, vodnjikast, mek, te se od silne lapavice nije moglo kročiti izvan. Tada Janko nađe drugu zabavu da ispuni časove odmora.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Jok! U kamarile ja ne idem! Moja noga neće tamo kročiti! Ja ostajem uz narod; naši se putevi dele! — Sad... tvoja volja, učitelju! — veli Milisav.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
osobito oko svoga tela, jer je znala da, kad bi počela ili da namešta kosu, razgrće šalvare, da bi slobodno mogla kročiti ili, kad bi ta sada oznojena prsa počela brisati, da bi svaki odmah s podsmehom pomislio, kako se ona eto sprema,
Petrović, Rastko - AFRIKA
One su fetiši. Kaite, pleme iz čije porodice je bio Sundijata, ne usuđuje se kročiti među njih. Robove čak, koji umaknu od Kaita i pobegnu na ove planine, Kaite više ne hvataju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
S ove ja zemlje ni kročiti neću za Đorđevim tragom. On ako slušati neće, ne bilo mu nikada traga! Vi ćete turskog neštedećeg žertva postanuti
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad joj reče, kâ da posiječe, te pod sobom konja ustavila, naprijed mu ni kročiti neće, pa Latinka svekru progovara: „Mio svekre, Crnojević-Ivo, Maksimu si sreću izgubio, kako s̓ drugog zetom učinio.
bogom ti se kunem, ja ti vraćaj blago sa jabane, sa vašega vojvode Miloša, te udari na Maksima tvoga, jal̓ naprijed ni kročiti neću, baš da ćeš mi oči izvaditi“.
Ako l̓ blago povratiti nećeš, kunem ti se bogom istinijem, naprijed ti ni kročiti neću, no ću dobra konja okrenuti, dognaću ga moru do obale, pa ću vatit listak šemišljikov, a moje ću lice nagrditi