Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Idi, idi odmah, Mladene. Kaži popi da sam ga molio da mi dođe. Mladen odjuri kao vetar. Njih dvoje ostadoše sami. Kruni se suze slevahu, pa se sastajahu pod grlom... — Što si to uradio?
Dučić, Jovan - PESME
Marinkoviću CARSKI SONETI CARICA Ti si lepa naša carica u kruni, S deset dubrovačkih paževa; i greje S tebe sjaj dragulja što doneše puni U Kotor brodovi s Kipra i Moreje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ostade mu još samo gazda Pera. Pop Spira uđe unutra u kuću gazda Pere, i baš ga zateče u kući gde sedi u hodniku pa kruni kukuruz. — Pomoz’ bog, Petre sinko! — Bog vam dobro dao, gospodin-popo!
Afrika
Ono što kod nas znači žetvu i hranu, to je klas; ovde, to je bujno zeleno drvo u čijoj se kruni gone majmuni i sa čijih grana vise zmije.
Sremac, Stevan - PROZA
Najčudnovatiji beše izraz Pijanog lica. Na usnama mu se kruni i topi gospoja-Kajina puslica, na čelu neki umor, a u očima potpuna rezignacija.
Radičević, Branko - PESME
beli sa munara viti, Ni s mečeta oni ponositi, Krvca divna tu se prosipala, Krvaca tvrdi kam je prolokala, Kam se kruni, kamen se komada, Pa sve komad za komadom pada, Jošte malo, nekolika časa, Pa im nema ni traga ni glasa, A jezana
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Žarka ruka plahte stere. Cvate oči u matere. Peva duša povrh drače. Zveče, zveče beočuzi. Zrak se kruni sa pšenice u olovne prepelice. Ivan-cvetom zmija puzi.
) - Kao zrela mahuna kada suho zapucka, tako znake krstove, romoreći stišano, čeljad kruni niza se. Vrte ruke četvore, uz trzaje Hristove, vrte kolač - skrše ga.
) Razapeta o čudima stara kuća kraj Budima. Zlatna čaša sklizne s ruba iznad stola sjane duga. Strop se kruni, seni kruže. To se negde smiče uže.
Ja trošim strasti prosca što skita: s međe mi grane rujna gorčica; kruni se oblak, krune se žita, kruni se u me ruža božica. U čednom času čulnoga čina cvati mi, cvati Roѕa canіna.
Ja trošim strasti prosca što skita: s međe mi grane rujna gorčica; kruni se oblak, krune se žita, kruni se u me ruža božica. U čednom času čulnoga čina cvati mi, cvati Roѕa canіna.
III Ni Petkov sused niti Sredin ženik, Četvrtak žut je, naboran po licu. S vokala dugog kruni se u zrenik i zvukom kosi zrelu kamilicu. Od svetla dva mu, jedno bi da blista, a drugo, s kruga, Knjigu mraka lista.
Tvorčeva škola lako se uči. Prost je alfabet: Slovo je jedno, srezano, slito - jednako zvuči. S tkanine vedre kruni se štedro Njegova svetost - grumen suštine. (Grizu se, žderu sile mrkline.) Alatke hvata živost, lakoća.
Tek, čelom svoda sevaju maslačci, a sev se kruni, raspada se žarko; u ponoć prućem šuškore vrbljaci: protỳtnja Mutap, ode Katić Janko...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu Kreko vodi veseli hor, sluša ga mesec odozgor. Jutrom se rosa sa trske kruni, za kapljom bljesne kaplja, zaplovi patak vodama sjajnim, korača važno čaplja.
HRČAK: Kad jesen dođe, brat zna šta radi, komanda pada: družino, kradi! Žito se vuče, kukuruz kruni, podzemni ambar cipom se puni. Ko se zbog ove lepote buni!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 126. Đul djevojka pod đulom zaspala, Đul se kruni, te djevojku budi, Djevojka je đulu govorila: “A moj đule, ne kruni se na me, Nije meni do štano je tebi, Već je
Đul djevojka pod đulom zaspala, Đul se kruni, te djevojku budi, Djevojka je đulu govorila: “A moj đule, ne kruni se na me, Nije meni do štano je tebi, Već je meni do moje nevolje: Mlad me prosi, za stara me daju.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ni umor, ni pretnja, ni sila, ni vreme koje kruni i rubi misirske piramide, pa ni sama smrt, ni sami grob! I nad grobom njegovim svetleće te reči kao duša pravednikova i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ugrabiš ga u prvoj mladosti; ili imah čojka za čovjestvo, svakoga mi uze priđe roka; ili imah kitnoga vijenca koji kruni čelo nevjestama, požnješ mi ga u cv'jetu mladosti. U krv si se meni pretvorila!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Vićenco (1774, † 1793, †† 1835). Kad je princip propa, odija je s ostalom gospodom dalmatinskom k svitloj kruni bečkoj radi pokorenja dalmacije ćesaru, kako bihu poslate deputacije od sve Dalmacije.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Srce tek šuška ko suvi list. Zar nikud pobeći u ovaj dan? TVRĐAVA Tvrđavo moja, glavo, gde raj dotrajava, Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara: Svaki dan ga sunce po malo obara Svaku noć ga crni vetar razvejava.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
gnjev pravedni tvorca i u vječnu povrć pogibiju sebe samog i sve legione te su tvojoj vlasti potčinjeni i tvojojzi kruni arhangelskoj?
nesretnjega lika otpadnika neba pozdravljaju, kunu mu se bit družina vjerna, samo svoju riječ da održi - da ih kruni samodržavijem po nad jednim, ka je reka, mirom. Ah, nesretni rode slavoljubni, skupo li te ta pogreška stade!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
težini zlata, kako sam je sada našao, onda je kruna napravljena, zaista, od suvoga zlata, no ako je manja, onda u kruni ima i srebra.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
ciju... cini... Vidim ja da će biti nešto, pa velim mojoj Kruni: »More čućemo neki glas«. — »Jok, veli ona, kad pred veče peva, ne računa se«. Aja, što ja znam, to mora biti.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Božićni je dȁnak kruna sviju dana, Barem u Hrišćana; A u tojzi kruni alem što se sija Radost je dečija. Ko u toj radosti ne zna da uživa, Srce ga izdalo, S njime nemam zbora, nemam
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ono što kod nas znači žetvu i hranu, to je klas; ovde, to je bujno zeleno drvo u čijoj se kruni gone majmuni i sa čijih grana vise zmije.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Stoji prasak, lom! Zemlja se kruni, ugiba pod njima. Lujo drhće, strepi. Svaki mu se živac razigrao. Izbečio krupne, grahoraste oči, ne trepće.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Šta je Srpstvo? Svetla kruna Biserova kama puna; A u kruni što se sija, Biserče sam jedno i ja! DAROVI OD PRIRODE (Odlomak) MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Ognjevito sunce Veselo je
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
začas napuniše suzama, pa nije mogao ni da vidi Strica kako podrhtava vilicama, gleda ga raširenih očiju i žmirkajući kruni suze s trepavica.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
CICERONA I TUKULA 189 ALKON KRITSKI 190 SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE 191 AGRIKOLINE LAMPADE 192 LEGENDA O ČETRDESETOJ KRUNI 193 VEČERA VELIKOGA BOGA 194 IZ CESARA BARONIJA 195 OČI SLEPOGA DIDIMA 196 KAPTOL U RIMU 197 ČAŠA KRVI 198 POSTANAK
LEGENDA O ČETRDESETOJ KRUNI Od razlikih mesta i osobitih očevina bijahu. Toliko što ujedno, pod jednom kapetanijom vojevahu, pak čuveni kako su