Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa jest. On je pošten čovek... Njega su na silu boga oterali u goru, jer... Ali joj pogled Krunijin sledi reči na usnama. U njemu vide ona što se najcrnje moglo videti i zadrhte... — Šta misliš ti? — ciknu Krunija.