Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A ništa od toga nije nam smetalo da mu pod noge položimo globus, u ruku skiptar, a na glavu krunu! 3. Kao da nikad nije kusao kupus iz porcije, kalajnom kašikom.
Otkako je na glavu stavio krunu, to više nije onaj isti čovek! Ajde što je kruna promenila njega, na njegovu je glavu nataknuta, ali zašto je
SVETI SIMEON Dok sve srpske zemlje ćute, zanemele, čekajući da čuju Nemanjin glas, on skida krunu, otpasuje mač, i sa zlata u pepeo silazi, bos.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja ih, vala, više ne mogu trpeti, pa da bih znao krunu popeti!... Dok samo čuješ: ja otišao u goru!... — Dodijalo čoveku! — Dodijalo nam svima!
— upita ih on. Nijedno da bi bele. — Ko će ići onome u kuću? — Pa ti, bato, — reče Mladen. — Ih!... Kako ću? Krunu poliše suze. Ona, kao i svaka majka, povuče svome detetu. — Pa šta ćeš kad odeš tamo? — upita ona. — Da je dovedem.
Svaka staza, svaki žbunić beše mu po jedna uspomena iz prošlosti... Onaj hrast što je onako besno raširio svoju krunu, bio im je jednom zaklon od kiše. Na ovoj su stazi toliko puta razgovarali...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Škrgućući zubima, pri pomisli na Božiča – ne Božičku – Isakovič je ponavljao da je to nacion koji ne nosi krunu, kao carstva. Kome ne kuju talere, kao carici.
sam sebi, treba da stvori sreću, moć, ugled, položaj u svetu, bogatstvo – tako reći, sam sebi da stavi na glavu, krunu.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
leptire od svojih osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je to pa igra 6 Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I žar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je zadovoljan ženidbom svoga brata Franje Marijom Terezijom i predviđao, kao izvesno, da će mu brat poneti i carsku krunu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je bio pesnik idealnih i fatalnih ljubavi, pregaženih srdaca, prigušenih života, i stavljao je ženu, »krunu božjeg stvaranja«, »remek božji«, uvek i svuda na prvo mesto.
Sremac, Stevan - PROZA
Spomenuo je posle i sjajnu krunu Dušanovu i Carigrad, i junačkoga Miloša Obilića, mučenika cara Lazara i prokletoga Vuka Brankovića, a završio je svoju
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa. Možeš slobodno zvijezde skidati s neba, i metati mu krunu na glavu, ne možeš ga napraviti drukčijim nego što je.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Otpala je ploča s klina. Mrzne u snu detelina. Perunika krunu svila u predvorju ništavila. Leži zmija ispod snopa. Otklopljena zjapi strofa.
Otvori krunu, Lepi suncokrete, i ogrej decu, anđele u zbegu, kroz čiji strah se ugarci razlete kad sumrak pusti veštice po snegu,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru, I sad, evo, svetlost tražim u skromnome manastiru. Otvr'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sinu ostavljam i bitke i krunu i oči dvostruke nek žezlom bolje po inoplemenicima razmahne, ja odoh polako da vid svoj pronađem.
tamni, a porazu nema kraja i ti koji voliš večna dejstva klečanjem svojim postade zvezda i uzgred, odrubiše ti krunu nasred raja. Sad je to priča u gradu budala, tada su poginula cara dva!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oče naš sin tvoj je bolji nego anđeli ali nikom pomoći ne može. Ljubi krpe kao zlatnu krunu, a u osmehu krije toliku zabunu koliko je nema u proleću i majci.
Dositej elegantno skida šešir, i ulazi sa Kalemegdana u hotel „Krunu“, a nikako da uđe. Da, da, ja „futurista“ imam osećaj da se uopšte, negde u svemiru, nešto skamenilo, i da nikako neće
“ Odlazim, dakle, u Beograd i ženim se, u oktobru, u uličnom odelu, ali mi, po tadašnjem običaju, stavljaju na glavu krunu.
Rakić, Milan - PESME
zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine.
Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVAT CRNOGORAC Obiliću, zmaju ognjeviti, ko te gleda, bliješte mu oči! Svagda će te svetkovat junaci! Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Mravinjak) 150 — Na careviću bez uzla košulja? (Jaje) 151 — Naš vojvoda vodu pije, A nad njim se barjak vije; Krunu ima, kralj nije, Sablju ima, vojnik nije; Ostruge ima, vojnik nije? (Petao) 152 — Ne ima ruku, a lješnjake bere?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: Odličan! Ne bi vam ga zaboravio ni kad bi mi kruna sinula s glave! GOSPAVA: I jes ti glava za krunu, nema šta! Rođen si da zasvetliš, ko neko tamo vaše veličanstvo! PROSJAK: Ponekad zasja i ono od čega se ne nadaš!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Vičući od užasa, pođoše svi u gomili pred glavni oltar. Sv. Frani odnijelo s glave zlatnu krunu, a sa grudi mu tri niza dragocjenih zavjeta.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zaječaće setne violine U svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I zaječaće setne violine.
Ali dirnuti rukom nije hteo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo, Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ II Kako sunce dana oblačnoga kada baci s vedroga zapada svoju hitru i plamenu str'jelu na kristalnu krunu Čamalara, tako trenu besamrtni angel na svijetla i ognjena krila k nebu sjajnu i tronu višnjega među svoje blažene
kolovrate od vida mi strmoglav skakale; no njenijem mrtvijem pravilom češće bi se putah izvlačile, dokle digoh krunu nad prestolom. Udar ovi prvi i najsjajni njihovo je razdrobio carstvo.
idu k njemu s opšteg dogovora: Alzzenk, Ilzhud i Alzavalg gordi, Obenizrem i Jaobaz zlobni, zlome caru tešku krunu daju, s kojom krune svoju pogibiju opštom voljom izgubljene vojske.
Gospoda; dok svakoje nebesno svjetilo tečenije svoje zaustavi i svjetlosti svoje polovinu svako vrati pod plamenu krunu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“. „Poručio sam kod kujundžije Diokla zlatnu krunu i izmerio mu na kantar suvo zlato, potrebno za taj posao. On mi donese svoj rukotvor; pokazaću ti ga“.
On mi donese svoj rukotvor; pokazaću ti ga“. Kralj dozva svog rizničara Erazistrata i zapovedi mu da donese krunu. Onda je pruži Arhimedu. „Vrlo lep zlatarski posao!
Onda je pruži Arhimedu. „Vrlo lep zlatarski posao!“, reče Arhimedes, posmatrajući krunu koja je ličila na lovorov venac.
No neki dan mi dostaviše da je Diokles utajio jedan deo zlata i zamenio ga srebrom“. Arhimedes pregleda pažljivo krunu i zamoli od Hijerona njegov zlatan prsten, a od Erazistrata zatraži vunenu maramicu.
Sad i Hijeron uze krunu i prsten u ruke, ali ni on ne mogaše pronaći ikakvu razliku u čistoti zlata. „Ja sam, dragi rođače,“ reče on
Rizničar natače prsten na svoju levu ruku, a krunu uze u desnicu pa, priljubivši prsten uz nju, stade da je obrće ovamo onamo posmatrajući je znalačkim pogledom.
Razlika u sjaju i u žutini kazuje mi da je od zlata, odmerenog za krunu, ukradena bar četvrtina i zamenjena srebrom“. Kralj se podiže sa svog sedišta i viknu: „Ukradena četvrtina zlata?
Kad se taj gnev u njemu pomalo stiša, reče on svom rizničaru: „Daj mi prsten, a krunu vrati u riznicu!“ Kad Erazistratos ode, obrati se Hijeron Arhimedu: „Kako misliš, rođače, o ovoj stvari?
i duševnoj utučenosti pope se Arhimedes na uzvišicu varoši gde se nalazio kraljev dvor da vrati svom vladaru krunu i da mu prizna neuspeh svoga posla. „Teško meni!“, zakuka kralj.
Primenjujući taj svoj zakon, zaroni Arhimedes krunu u vodu i izmeri pomoću osetljivog kantara njenu težinu u tom njenom zaronjenom položaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa. Možeš slobodno zvijezde skidati s neba, i metati mu krunu na glavu, ne možeš ga napraviti drukčijim nego što je.
— Ma kakvu moju silu? — Zato što imaš tri ponositosti; prvu: na glavi skrletnu krunu kao car; drugu: na nogama mamuze kao tatarin; a treću: toliko perjanica na repu — bez ikakva junaštva da si ikad
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Koliko? —Dvije krune i dvadeset! Daj, brzo! Žena se skanjiva. Najposlije smisli se, razveže maramu i pruži mu krunu. — Ča? 'Ajde k vragu! Dvije krune i dvadeset! — ponavlja agent ljuteći se. — Eto sve!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„sa ljubičastih padina Šare i pašnjaka kraj Bistrice”, seli po tuđini, ratuje i gine za tuđu korist, za tuđu carsku krunu. Ceo jedan narod ima privremen i prividan zavičaj, u blatu i magli, pored velikih reka.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Starac veli: „Eto šta je, — muka, nevolja: Mojoj babi nije dosta slave boljarske, Ona b’ htela carsku krunu, — eto, to ti je.“ Ne čudi se riba tome, mirno govori: „Hoće krunu? — Nek’ joj bude! Viće carica.
“ Ne čudi se riba tome, mirno govori: „Hoće krunu? — Nek’ joj bude! Viće carica. A ti idi pa je vidi kako caruje.“ Ode starac. Nađe babu. Baba carica.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
od srpskih careva I u sanu viteške večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici carstva njegovoga, Da mu krunu nezavisimosti Na grudima ovijeh krševa Svojom krvlju sačuvate verno...
Nije vam moja milost dovoljna, Kojomno sam vas svakad štitio, Veće upornom rukom mašate Za sjajnu krunu moga prestola; — Al’ nećeš nikad, stara nevero, Postići svoju gadnu nameru!...
BOGDAN: Daleko, starče, bogme daleko! Moj otac ne bi tamo išao, Da mu za svaku stopu kročenu Po jednu carsku krunu daruju. RADOŠ: Još nijesam vidio krune — nu, vele da se sija u zlatu i u rubinu; a na zlato se čovjek lakomi.
evo, gospo, Iz živih usta reč se raznosi: „Staniša živi, poturčio se, Te s Arslan-pašom i sa Osmanom Tražiti pođe krunu Balšinu....“ JELISAVETA: Mrtav i živi? Oh, strašna časa!
kao što joj je Priroda svojim gorostasima Kô neki remek svog veličanstva Na divlje čelo stenja hrapavog Metnula krunu, oblak mrgodan, Da joj ozbiljom mušku priliku Hladovna senka prati večito... — Ali ne taku, o gospodaru!
E! e, gospodaru! Baš kâ da mi srce odnije, a volijah mu mojom glavom život zamijenit no uplijenit krunu ćesarovu. — JELISAVETA (za sebe): Nesrećna časa, u kom ugledah Planina ovih sive vrhove, Što svoga čela modrim
Bojić, Milutin - PESME
u tebi sve je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću
5. FANFARE Užežite nam luča svetlost punu, Fanfare zlatne slavu neka grunu, I dajte palu carsku krunu! Iskopajte je iz grobova, da se Zablista sjajem uz jeku fanfara, Patrijarh sedi nek obnovi čase, Kad nebo slave
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Kao vladar i Nemanjin naslednik, Stefan je žurio da oca proglasi svetim i dobije međunarodno priznanje i kraljevsku krunu, te je odmah preradio očevu autobiografiju u biografsko kazivanje, nazivajući ga svetim (Druga hilandarska povelja,
Ćipiko, Ivo - Pauci
za pismo sklopljeno sa starcima, ima da platiš četrdeset i osam kruna, a za pismo sa sestrom ti četrdeset i jednu krunu. Petru se učini previše. — Čudo je! — veli. — Da još jednom dođemo, ostade sva zemlja za vas!
Između društva bilo ih je te se prevariše, sve seoski momci, težačke ruke, čak oženjeni: potrošiše u ništa krunu, i ljute se i vele: „Pusti, bolan, lacmanska posla!” I jedan od njih pljunu preda se.
plati za vjenčanje Radino talijer i tri forinta globe; ravna tri forinta, ostade mu u glavi: jedan petokrunaš i suviše krunu. Ilija se primiri nakon toga.
da pije crnu kavu, pretplati se na jedan domaći srpski list, i našavši u njemu imena darovatelja što priložiše koju krunu na korist tih novina, pošalje i on svoj doprinos.
Nasloni se uza zid i zagleda u mlake valove. Očima je pratio sjenke što se gonjahu po pučini i krunu svijetlih oblaka, koji su se ovili oko krajeva prekomorskih goleti, kao da upravo odonud lolaze.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
pažnju na ono što govorim, ali ja sam mu ipak napamet izgovorio mesta u jevanđeljima koja se odnose na Isusovu trnovu krunu. Najpre sam naveo Mateja: „Onda vojnici upraviteljevi uvedoše Isusa u upraviteljev dvor i skupiše oko njega celu četu.
Zatim ga svukoše i ogrnuše skrletnom kabanicom. Potom spletoše krunu od trnja, staviše mu je na glavu a u desnicu mu staviše trsku.
Ogrnuše ga skrletnom kabanicom pa opletoše trnovu krunu i ovom ga okruniše. Tada ga počeše pozdravljati: 'Zdravo kralju jevrejski.
'“ Naposletku po Jovanu: „Tada Pilat naredi da se Isus uzme i bičuje. Zatim vojnici opletoše krunu od trnja, staviše mu je na glavu i ogrnuše ga skrletnom kabanicom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru, I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru. Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I primite
1893. II MOME GARIKU Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona! Pod skromnom senkom doma mog Spokojstvo lenost pruža, Gde mirno drema mali bog U žbunu majskih ruža.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Briga je! — uzdisale su udate Gornjovarošanke. Orah je tih godina dodao još jedan sprat na krunu. Ljudi dolaze iz varoši da gledaju drvo.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa ipak, dečja je mašta umela da zamisli na njegovim plećima hermeline, na glavi krunu i da veruje da na koritu sedi miropomazanik i da mu sa strahopoštovanjem šapće: „Vaše Veličanstvo!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Moraš! — urliknu strašnim glasom. — Tvoje će biti moje beskrajno carstvo... Evo ti krune! — pruži joj on krunu načinjenu od dijamanata i rubina, ali je Princeza hitnu u šiprag. — Ne treba meni tvoje carstvo!
Šta tu reći? Kako samo jednu od mladih lepotica izdvojiti i dati joj krunu lepote? Pozvan da presudi, Mesec se pozivu ne odazva.
Šantić, Aleksa - PESME
''Ja neću presto oca tvog, Niti mu krunu jasnu, Ja neću skiptra kraljevskog, Ja hoću tebe krasnu.'' ''Zaludu'', reče glas joj mek, ''Ta mene grob je skrio,
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
kruna od koralja Al pralja nije princeza Ona srce zaveza Sa sedam čeličnih reza U sedam jakih kaveza Kralj baci krunu i presto Što nije činio često Prošeta do jedne vode Gnjurnu se i tako ode ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU Zamislite zemlju