Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Trebalo bi možda da idem da spavam. Umoran sam. Još malo. Čuh, sluh, duh! Koliko je mozak glup, glup; lup, stup, krup, ćup, lup, lup, lup, rup, rup, rup; rup! Mora da je pod stalnom kontrolom. Mozak. Pod stalnom. Čijom?
A mi? Mi ne tražimo ništa bolje do da budemo zaboravljeni. Zar? Zaboravljeni. Tup, tup, tup, lup, krup; treba ustati i poći na spavanje. Glupo je ovako svaki čas, čas padati u san a čas biti lucidan kao pred streljanje.