Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kada vidiš ko ga čime gađa, šta mu kupus i kukuruz plàvi, šta mu kruška nad astalom rađa, sam ćeš znati koga sveca slavi!
drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
PROKLETA KUĆA 81 II DEO: OSVETNIK 89 1. PAUK 90 2. JELICA 96 3. ZEKA 102 4. POTERA 109 5. SIMA KATIĆ 115 6. KRUŠKA RADI 120 7. RASCEP 126 8. TVRDOGLAVSTVO 132 9. PROŠEVINA 138 10. BLAGOSLOV BOŽJI 148 11. SKIDA SE VEO 155 12.
Zato ga Crnobarci prozvaše „Kruška”. Tim su ga imenom među sobom zvali, pod tim imenom pričaju o njemu, pa ćemo ga i mi tako zvati.
On beše malo neobičan Turčin. Crnobarci su poznavali Turke kao besne i naduvene. Kruška ne beše takav. On beše, može se reći, više prijatan no neprijatan, više blag no surov, više tih no naprasit.
Nije se tuđio od ljudi, baš je išao među njih. O svemu je vodio računa. Ako je neko žalostivan, i Kruška je, samo što mu ne kane suza iz očiju!...
I te popine reči odbiše ljude od Kruške... Premišljao je Kruška i dan i noć šta to može biti. Koji je taj što njegov plan remeti?... Ali nije mogao ništa saznati...
Na stazi se susrete sa Marinkom Marinkovićem. Kako ga smotri, Marinko siđe sa staze i dočeka ga dubokim poklonom. Kruška nazva boga. — Bog ti pomogao, čestiti efendija! Marinkov mu glas zazvoni prijatno.
Stoku, koliko ko čega ima... sve! On je sve znao. Kruška ga je poznavao. Ama srodne duše kad se nadmeću, mrze se. I Kruška njega nije voleo.
Stoku, koliko ko čega ima... sve! On je sve znao. Kruška ga je poznavao. Ama srodne duše kad se nadmeću, mrze se. I Kruška njega nije voleo.
— Kud si pošao? — upita ga. — U šumu čestiti efendija. Kruška ga gledaše onako ponurena. — A je l’, Marinko? — Čujem, efendija. — Šta je ovo od ovijeh đaura?...
Vele... — I to sve veli pop? — I pop, i kmet, i... svi!... — Pođi sa mnom — reče Kruška. I vrati se nazad. Marinko je išao za njim. Turčin je bio vrlo ljut. Krivo mu što ga tako brzo prozreše.
Marinku se ta odaja učini la sjajna kao carska... Neka duboka unutarnja radost prožma mu celo telo kad Kruška reče: — Sjedi ovdje, kraj mene, dobri čovječe! — Mogu ja i stajati, čestiti efendija! — Sjedi, Mašo, sjedi!...
— reče on odsudno. — Da mi je tako nešto! — reče Kruška. — Da mi je da se njetko zavadi, pa da ja mirim!... Tako bi vidjeli da sam ja čovjek!... Marinku se nasmeši brk.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
DEVETA GLAVA Val straha pred medvjedom — Prodrmusane rečenice: Bježi, Kneže! Mačak lav jede mjesec — Nasmijana kruška — S neba padaju mačke Glomazan, težak i zlovoljan, primicao se Kruškotres Kukuruzović velikoj krušci.
mačak... bježi... kruška... mjesec ... — Šta to buncaš? — zabrudna Kruškotres. — Da nisi pošašavio od straha? Na svu sreću našeg Šarova,
Miš prorok uzjaha, pa i on komandova: — Pravac velika kruška pod kojom leži Šarov! Trkom! Ovo komandovanje prisluškivali su u mraku iza plota miševi Slaninko i Brašnov.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No jako sam se istrošio, jer je put skup, a i ovde je velika skupoća: jedna zrela kruška, što kod nas tek oktobra zre, srebrn cvancik.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
2980) — Dockan je matorog psa učiti igrati. (LMS, 1860, knj. 102, br. 110) Činioci razvoja a) Nasleđe — Đe će kruška no od krušku? (Vuk, 1254) — Đe je sova izlegla sokola? (Vuk, 1187) — Iz vrane što ispane, teško soko postane.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese, a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.
Krene ti se on i neđelju se dana peo doklen je došao da krušku ubere, a kruška prezrela te se obruni i pane taman pred onoga te je pod drvo ležao, pa oni ozgor reče onome dolje: — Blago tebi, brate
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole pčele. I divlja svinja pade ko kruška, smače je zimus lovačka puška. Po šumi, danas, bez staze, puta, Ježurka Ježić lovi i luta.
Pođe i deda, zapet ko puška, hoće da vidi cveta li kruška. Plavi se nebo ko šator sveden, odjuri zima na sever leden, a navrh gore, u sami mrak, sinu još jednom čudnovati
Veze od priča čudesan krug, da samo ne bi zaspao drug. Raspreda Toša: „U nekog cara rađala zlatna kruška . . .“ Pa istom prenu i Žuću pita: „Šta to kraj reke šuška?“ „To vetar šapće!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Krave naiđoše pod krušku, gde je opalo malo lišća i ostala koja zelena kruška... Opružiše vratove, dunuše snažno u prašinu i pokupiše lišće i kruške...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Stanice... Stanite, jednom, stanice! KAKO SPAVAJU TRAMVAJI Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji?
Noć kad duboko odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu teret dana odlakne, — Eto šta rade tramvaji.
Voleo sam tramvaje: Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Barjaktaru darivat Evropu — grehota je o tom i misliti! Velja kruška u grlo zapadne. Krv je ljudska rána naopaka, na nos vam je počela skakati; prepuniste mješinu grijeha!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „E, fala Bogu, što čujem!“ reče medik. „E, e, ne pogađa uvijek ni poslovica!“ „Koja poslovica?“ „Ona: kruška će (panuti) pod krušku. I ona: neće iver daleko od klade!“ „Ono da rečemo,“ prihvati stari, „sve se može izroditi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Došlo vrijeme da se more u rijeku davi. — Đe je vrana izlegla sokola? — Đe nema krvi, nema ni mlijeka. — Đe će kruška no pod krušku? — Žena je vragu s udice utekla. — Ženska je suza pasje hramanje. — Zrelo zrno — gotovo strnjište.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Pa zar to kod tebe ne znači to? ANĐELKO: Nisi ti tako naivna ko što izgledaš! Al kod mene kruška ne znači jabuka! CMILjA: Znači tako? ANĐELKO: Tako! CMILjA: Stići će tebe moje suze!
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ — „Kako ti, njegov sin, možeš da budeš boli od njega? Kruška pod krušku...“ — govori mu kapetan. „Nikada se nisam slagao s njim, sina mi jedinca.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gledao je u lice omanjeg čoveka nekog Rumuna, smežurano kao suva kruška a iskrivljeno od neprijatne ljubaznosti. Beć danima taj mu Rumun nudi na prodaju dva tovara, dve lađe, jelenskih rogova.
Morao je da zna odgovor na to pitanje. Kad je rekao Rumunu da je odlučen na kupovinu, kruška se sasvim iskrivila: ako ga je u početku ohrabren njegovim licem, Rumun smatrao dobrim, sad ga je smatrao i pomalo
Malo se iznenadio kad je video da i ovaj Rumun, baron, ima lice kao smežurana suva kruška a onda ga je to razvedrilo. Od barona, u prvi mah nepoverljivog, u drugi mah prezadovoljnog a u treći očaranog dobrotom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
neočevidaca kao i očevidaca, besne noći, do zore svirao i pevao sve poredom omiljene stvari, kao: „Rod rodila ranka kruška pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče, Srbiju peva; sve Srbija do Srbije Obrenovića“, i druge, pa da je tom prilikom
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ti misliš pravda – to je tako, uzbere se kao zrela kruška. Pravda, to je strpljenje, upamti to, pa nemoj da nasrćeš na pravdu kao june, nego čekaj, brate!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
KIM 61 KIČICA 61 KOVILjE 62 KONOPLjA 62 KOPITNjAK 64 KOPRIVA 65 KOŠĆELA 66 KOŠUTICA 67 KRASTAVAC 67 KROMPIR 67 KRUPNIK 68 KRUŠKA 68 KUKOLj 69 KUKUREK 70 KUKURUZ 70 KUKUTA 72 KUPINA 72 KUPUS 74 LAZARICA 74 LALA 75 LAN 75 LESKA 76 LIMUN 78 LINCURA 79
sok nakaplje se u oko, іbіdem, 152); takođe od grčeva u materici, vodene bolesti, žutice, padavice (GZM, 4, 161). KRUŠKA Bіrnbaum, Bіrne (pіruѕ communіѕ). Kruška. U suprotnosti sa jabukom, k. se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona.
KRUŠKA Bіrnbaum, Bіrne (pіruѕ communіѕ). Kruška. U suprotnosti sa jabukom, k. se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona. U narodnim pripovetkama i skaskama pod k.
Bolte—Polívka, III, 417 idd). Da je nekada žito bilo mnogo krupnije (»kao kruška«), to je locuѕ communiѕ u pripovetkama o starom dobrom vremenu (upor. pripovetku, BV, 2, 1887, 76).
»Ako se sanja da se rove krompir«, »znak je da će se desiti nešto naopako« (SEZ, 61, 1949, 190, Visočka nahija). Kruška.
Čajkanović, Rečnik, ѕ. v.; SEZ, 16, 1910, 151; za cer i GEM, 42, 434), jasen (GEI 24, 149), divlja kruška (SEZ, 83, 1971, 202 id).
43, 647), u Skopskoj crnoj gori hrast, brest i klen (GEI, 24, 129—136), u Visočkoj nahiji brekinja, trešnja, oskoruša, kruška divljaka, hrast i svaka voćka »sem koja se osušila« (SEZ, 61, 200), i ko bi takvu biljku posekao zadesila bi ga
Ilić, Vojislav J. - PESME
SEVEROVE 159 KLEON I NjEGOV UČENIK 161 (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) 165 BABAKAJ 166 ZAPUŠTENI ISTOČNIK 168 (SUVA, KRŽLjAVA KRUŠKA...
Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u žarke julijske dane, Kroz puste i mirne strane. Suva kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nad njime stoji.
Gde su drijade nežne sa krivim i oštrim srpom? Gde su pitoma stada? (SUVA, KRŽLjAVA KRUŠKA...) Suva, kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nada mnom stoji.
Gde su pitoma stada? (SUVA, KRŽLjAVA KRUŠKA...) Suva, kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nada mnom stoji.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I onda, i to godinama, jednako se samo gleda: da se prvi cvet njemu na grob iznese; prva kruška, jabuka, u pokoj njegove duše razda; prvi grozd, prvo vino, preko njegova groba prelije, kao da je živ, kao da on to
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
E, sad je njegov sin imao vezana usta kao da mu je stalno međ zubima opora kruška. Nad tim ustima je iskočio snažan jevrejski nos, obao i mesnato grbav, širokih nozdrva s jakom tamnom unutrašnjom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ugledasmo i drvo pomorandže, ukrašeno žutim plodovima. Nagađaju vojnici, te jabuka je, te kruška, a kad im objasnismo, oni zastaju, i sa divljenjem i čuđenjem posmatraju.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Čukundjede, evo i mene, pobjegoh u hajduke! Tišina. Nad hajdukovim grobom samo tiho šušketa kruška sitnim izjedenim lišćem, ali se dječaku čini da ga njegov davni predak i vidi i čuje.