Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
IV ČITALAC NA RAJCU Kruške, s krive kruške usred žita, žute mu se na plavom tanjiru. A on neku belu knjigu čita, sa skakavcem na slamnom šeširu!
IV ČITALAC NA RAJCU Kruške, s krive kruške usred žita, žute mu se na plavom tanjiru. A on neku belu knjigu čita, sa skakavcem na slamnom šeširu!
greju vodu za kupanje, čerupaju kokoš, kuvaju mu čajeve, privijaju rakijave i zejtinjave obloge, iznose pogaču, kruške iz vodnjike, lubenicu iz sanduka zobi, iz podruma donose rakiju, s tavana skidaju buđave šunke, sireve pune crva.
U STUDENICI Na grob Svetog Prvovenčanog Kralja žene donose stakla zejtina, flaše vina, prosiplju orase, jabuke, kruške i dunje, crnē i belē, kroz stenje i borje, vetrovi s brda donose kudelje vune.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
14. dekembra. Putujem danjom i noćom. 15. dekembra. U vtornik u 8 sati dođem u Vjenu. Kod „Zlatne kruške” noćim. Iz Novog Sada u Beč za 4 i po dana. POSLOVI S RUSIMA Dekembra 15. dne 1814. god.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— skromno se čudi Pupavac opet. A putnik. — Tako potrčao jedan na čilašu uz brežuljak. Ostaju mu glogovi i divlje kruške tako brzo, kao da kakvim čudom sve promiče pokraj njega! E to je besan konj, a besnija je još sila na njemu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali je od Crnobaraca dobio nadimak kojim je obeležena jedna njegova strast. Strasno je voleo kruške, kao medved; neka jedna stoji na drvetu, ako je ne može oboriti, on će je gledati i pljuckati.
Gde je njegov život, tu je moja smrt; gde je meni dobro, tu je njemu nesreća! I te popine reči odbiše ljude od Kruške... Premišljao je Kruška i dan i noć šta to može biti. Koji je taj što njegov plan remeti?...
I, kao naručen, dođe mu Marinko. Pošao od kuće, pa se uvratio. Lice mu se smeškalo, jer je video Ivana kad se od Kruške vraćao. — Pomoz̓ bog, Ivo! U ovom trenutku Ivan se zaradova. On skoči sa stolice: — Bog ti pomogao!
— Dođoh do tebe... — Dobro, dobro, hajde tamo u odaju, sad ću ja. Lazar uđe u odaju... Ne potraja dugo, a eto ti i Kruške. — Pa, šta mi radiš, Lako? — Zlo, moj efendija! — A što?... — Od našega posla ništa! — Kako ništa? — Ništa.
I, kao, Stanko priđe, uze Marinka, diže ga i obesi o jednu granu... „Sad vidi — reče mu — šta ću od tvoga Kruške uraditi!... Baš sam te i podigao malo više da bolje vidiš!...
Još će se nešto njemu prohteti!... Zaželeće da nema naših glava!... I one će padati kao gnjile kruške!... Pa šta si naumio? — Ja ne znam. Zvao sam tebe da te pripitam!... Nauči me, kao boga te molim!... — Da te naučim?.
— Pa, Ivane Miraždžiću! — reče jetko. — Šta sad veliš?... Eto ti sad i tvoga Kruške i tvoga Marinka... Kaži im neka dignu poteru! Zar pod sedu kosu da se obrukaš?... Sramota!... Ivan oborio glavu.
I priđe, zavali mu glavu pa poteže jatagan. Baci pogled na Marinka, pa reče: — Gledaj, Marinko!... Evo šta činim od Kruške! I zadenu jatagan u grlo... Mlaz krivi šiknu... Nož se zari još dublja... Onda oturi glavu Turčinovu.
Šaru obesio o jednu krušku, a pištolje i nož spustio u hlad. Dršćući, provuče se Stanko kroz čestu i stiže do kruške. Kako stiže, on rukom skide šaru, ali mu je ruka drhtala... Počeka nekoliko trenutaka, se se pribra i smiri...
I sami Srbi zastadoše iznenađeni... Međutim, hajduci su činili svoje... Leševi turski padahu oko njih kao gnile kruške. Stanko je proletao na sve strane. Zasukao rukav, a jatagan mu seva... — Ne daj!... viknu neko.
To više ne beše ni očajnički napad, to beše borba u kojoj ljude napadaju. Ljudi su padali kao kruške sa drveća, pa se preko njih gazilo kao da nisu od mesa i kostiju...
Ništa skuplje i ništa jevtinije od glave čovečje. I kruške kad treseš milostiviji si nego u boju... To je padalo kao snoplje; svaki pucanj nosio je po jedan život...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta čekaj zaboga... pusti me da se izduvam! — veli joj pop Ćira. — Padne čovek, što kažu, s kruške, pa se izduva, a nekmo l’ ja toliki put izdržati. Čekaj...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
godina, nekoliko puta, zarobljavao tako čuvene, neprijateljske, oficire, da su oficirski činovi na njega padali, kao kruške. Bio je poznat u Beču, a Engelshofen ga je slao i na dvorske balove.
Treba ih obići. Ići, ići! Ukrepljena mesta padaju, posle, kao zrele kruške. Kolegija želi veću brzinu u manevru, a naročito u pehoti. Bitku u polju! Ataku, ataku!
Njoj se čini kao da je bila na krušku popeta, obožavana, a da sad Đurđe ne mari, ni što je sa kruške spala. Njihova ljubav je sva u fronclama, reče Ana. Otrcana. Ona to preživeti, otrpeti, ne može.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Čuvene su ohridske trešnje („dalbazlije“), jabuke, kruške, dunje, šljive i grožđe. Ipak je prenaseljena cela oblast za ovaj način rada.
Vrutoka u Vardarevu izvorištu, prostire se voćarska oblast u pomenutoj zavetrini Šare: šume od kestena, orasi, jabuke, kruške, šljive, bostan, vinogradi i dr. Oblast je prenaseljena bar za današnji način rada.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici njive, otud se začu plašljivo pseće cvilenje: — Jaoooj, ko je to?
Natrese krušaka, najede se kukuruza, a onda zaprijeti da će na kraju pojesti i mene kad nestane posljednje kruške i posljednjeg kukuruza. Povazdan zato brojim kruške na drvetu i kukuruze u njivi i računam koliko mi još ostaje da živim.
Povazdan zato brojim kruške na drvetu i kukuruze u njivi i računam koliko mi još ostaje da živim. Ostaje mi još najviše desetak dana, i onda se
(PREPISANO IZ TOŠINA DNEVNIKA) „Kad sam se ono tresnuo s one velike kruške, pade za mnom i Miš prorok, ugleda onu mišju rupu i reče mi: — Prijatelju Tošo, idem da vidim ko ima unutra, a ti
Sad sam dolijao! — Ja ću tebi pokazati kako se tresu tuđe kruške — gunđao je taj Neko noseći me. Poslije kratkog vremena čujem škripu vrata i osjetim primamljiv miris čađave slanine.
— Stanovaću kod svog prijatelja blizu stare kruške. Miši se počeše razilaziti vrlo zabrinuti. Miš prorok okrenu prema staroj krušci da se nađe s mačkom Tošom, ali tamo
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Evo nešto za Gretu! - reče Baronica stavljajući krušku na pod skele. Izjavih kako ne verujem da kornjače jedu kruške. Greta je ovu njuškala čitavu večnost, zatim počela da je jede.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen
Štrasburga u daljini i, trgavši konja za uzde, desno, iznad bostana, voćnjak na nekoliko koraka i, obešena na prve tri kruške, tri strašila, potpuno mirna, nad praznim, dalekim poljima.
Grana o koju beše obešen bila je odvaljena od stabla, za vreme njegovog samrtničkog ropca i sa nje behu kruške pale na zemlju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Popovcu žena bez poroda „ubere macine trave i cvijeta od kruške, jabuke i trešnje i skupa sve skuha kao čaj i pije triput dnevno po jadnu vinsku čašu, i misli da će imati djece“.
(K-Lj, NB, 1888, br. 2) — Vino od loze, mlijeko od krave, čovjek od čovjeka biva. (K-Lj, NB, 1888, br. 6) — Od kruške i krušče (kakvi su roditelji takva će i biti deda). (K., GEM, 1930, V, str. 1311).
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
puter – skuter , čavče – mravče , registar – bistar , Skoplja – koplja , Slankamena – ramena , Siska – diska , Fruške – kruške , farsa – Marsa , klekinje – mekinje , srebra – rebra , Čente – momente , školjka Pupoljka , tragu — ragu, kaputu — na
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Topole su rasle i išle u vis, vrbe razgranjavale i krhale; kruške, kajsije, višnje i dudovi sve više debljali i ukrštavali se. Potok se proširi i iskrivuda.
On odreče. — Hoćeš jabuke, kruške? Hoćeš pite malo? Sad je baš Marika umesila. Hoćeš majka da ti grožđe... — Ništa neću!
— odgovori Marika tromo i nekako zlovoljno. — Takve ponude — poče Ariton još ljuće. — Ponude što je moj čirak doneo: kruške. — A, kruške... Tu su. Što tako ne kažeš?
— Takve ponude — poče Ariton još ljuće. — Ponude što je moj čirak doneo: kruške. — A, kruške... Tu su. Što tako ne kažeš?
— Donesi — preseče je on. Marika se vrati i donese te kruške u lepom, belom čanku, pokrivenom još beljim peškirićem. donese ih, otkri, pa kao uvređena sede do Mite i poče da motri,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imala do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu.
Znajući mačka da na gumnu ima dosta miša pođe rado, pa sad iznad puta sad ispod puta trči za ticama. Opazi je međed s kruške poizdaleka, pa kaže svinji: — Zlo, svinjo!
od svinje, pa nada uz krušku, a međed pomisli da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve žito i slama.
DVIJE LjENŠTINE Ležale su dvije ljenštine ispod jedne kruške, na kojoj su viđeli ciglu jednu krušku. Tri su mjeseca ležale pogađući se koji će se od njih dva popeti na krušku, da
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Spremamo se, žurimo. Šušte tvrde košulje, istkane od konoplje. (Je li sova usnula kad se s kruške ne javlja?) Svijetle se stogulje u zrcalu obzora. Ciča uši izgriza. Krademo se, zvjeramo. Svaka stopa mjeri se.
U kačari volovi piju žežen-rakiju. Bubnja prasac trogodac u čamovu baskiju. S magaretom pilići, s kruške koza mjauče, a dječica nikako da bukvicu nauče. Kašlje sova s cjepala, kašlje tupo dremljivo.
toponimsku brojanicu. Kresnuv kremen iznad Fruške, pali Mesec lojanicu požutelim lišćem kruške. Kreni, lolo, i nelolo, sentandrejsko nedokolo!
KIRIJAK RAČANIN: SAN U ISPOSNICI Šljivike gužva račvast nalet vetra. (Poteci, snago, izvoru u ždrela.) uz gudbu kruške breg se bregom pentra. Sa tmastih runa zažubore prela.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Kućica, glupost! Moje mi njuške, svoju bih dao za gnjile kruške. Za satić meda daću je svakom! — govori medo na jelu lakom.
) svakakvih čuda pekar, naš Joca, nadrilekar. Za sve ti nađe leka Jocina apoteka: ako si pao s kruške, ako stradaš od lovca, (od neke prastare puške) ako te ujede ovca, ako te mečka zvekne, i dekne, i dune, da ti
Pred njim sam, braćo, zapanjen stao: „Gde si mi, dete, kuku i jao?!“ „Kod čika-Miće kruške sam brao.“ „Šta ćemo sada, mezimče moje, vidiš li ove drugove svoje Kaži mi sada: najbolji ko je?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Rasklanjaj rukom pera kukuruzna, da ne šušte, pa hajde napred oprezno lagano.. kao zmija kroz čestu... Eno kruške... Hm, treba obići sa druge strane, otkud je kukuruz do same kruške, a odovud je poljana.... Brže, opreznije!... Pst!...
kao zmija kroz čestu... Eno kruške... Hm, treba obići sa druge strane, otkud je kukuruz do same kruške, a odovud je poljana.... Brže, opreznije!... Pst!... Čuješ li?... Ljubica sede na zemlju, ne dišući.
Kukuruz se povi, dodirnu druga stabla, pera se spletoše i zašuštaše... Oni ispod kruške poskakaše i nestade ih u pomrčini. Ljubica se prenu. Šta. je ovo... sama?!... A oni otišli...
Opružiše vratove, dunuše snažno u prašinu i pokupiše lišće i kruške... Jedna mladica, jamačno prveška, malo nežnijega srca, riknu protegnuto, pa produži put za društvom...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Za mladog naučnika, čak, proneše glas kako je, radi nekih naučnih ispitivanja, krao od piljara kruške. Time se zabavljaše društvo nekoliko dana, slatko se smejući, pa onda puče nova bruka. — Znaš li šta je novo?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ili arapku, takišu, i dok si trenuo oni napunili svoja prljava krilanca i svako se žuri da ti donese svoje »lepse« kruške, jabuke, oraje, šljive i — purene zelenjake (babice), što svakom, po dva-tri, iz nedara vire...
Gledaš je tako, gledaš, pa tek ugledaš na širokim rakljama kamen, što su ga deca zabacila mlateći kruške. Taman se dobro zagledaš, kad — a odozdo, kroz lišće čuješ: tup — tup — tup, pa tek; cvrc po samom čelu — i orah se
Vetrić pirne još jače, a oko tebe počinju padati orasi, kruške, jabuke... Sve zrelo i prezrelo, sve slatko i preslatko, sve što je zametnulo, dozrelo je i čeka tebe samo da probaš i
Pušničar vadi lese, a družina se skupila oko njih pa »mezeti« i »odbira«. Uzima se osušeno, vrelo grožđe, kruške i jabuke, što su naročito za društvo metute na lesu, među šljive.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Naš general je malo skrenuo, ili je pao s kruške ...” A Grigorenko im odgovori kao iz puške: „Sloboda je da pevam, kad mi se peva, ko Elvis Prisli, Sloboda je da
Na pijaci — sve svačije-ničije, Jabuke i kruške, grožđe, mleko ptičije A na mestu gde se u park ishodi Prodaju se pčelinji proizvodi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 ŽIVOTINjAMA Beži kô sova od sunca. Bijel kao labud. Bježi od ljudi kao divlje pače. Bira kao medved gnjile kruške. Bos kao pas. Vedra noć kao riblje oko. Viri kao miš iz brašna u mutvaku. Vrvi vojska kao čele iz ulišta.
Nijesu bile ni zrele. — Rekao međed za nekakve kruške, kad ih nije mogao dohvatiti. Puče trijes iz nebes’, te mene povrh glave.
10 Rekao je međed: — Rodiće ove godine kruške. A neko ga upitao: — Od kuda ti znaš? — Zato što su mi mile i drage.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Opazi je međed s kruške po izdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo! eto lisice, đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate
od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straa padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne; a lisici ostane sve žito i slama. XII. ĐAVOLSKA SLANINA.
tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imali do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu.
Znajući mačka da na gumnu ima dosta miša pođe rado, pa sad iznad puta sad ispod puta trči za ticama. Opazi je međed s kruške poizdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo!
od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli da je ona već svinju | udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve žito i slama. 50. LISICA SE OSVETILA VUKU.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jozici je bilo već trinaest godina, a glava mu ne bješe veća od dobre kruške, a prema glavi sve ostalo, tijelo i trbuh mu utonuo pri rtenjači, ele, šaka jada, sašta ga i prozvaše Čmanjkom...
Ćosić, Dobrica - KORENI
moj šanac na Šumatovcu palo topovsko đule, i nije samo tada, jer na obali za leđima ostaše šume da gore i konopci kao kruške da se njiškaju. Pa zamahnem da bijem, onako kako to ja umem, iako me zubi u korenu bole.
— Rodiće se dete koje će da plače, pa posle da se smeje i igra sa mnom. Pa posle da krade tvoje kruške, pa kad se zamomči, da juri devojke po vrbacima. Pa posle — svadba, ja u čelu sovre, a muzikanti oko mene.
Divlje kruške i drenovi pored puta njišu se, pomeraju, približuju, crnji su od ugljena, ugarak su osut žiškama što nečujno trne u tišini
On trže glavu, uhvati je kosim pogledom, pa kasnije promrmlja u bradu: — Oni se smeju, sede na kolenima i kradu kruške. Simka uzdahnu, ćutke pripremi večeru i tiho ga ponudi. Đorđe odmahnu rukom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mila k'o zlatno nebo posle tuče, U tihu hladu stare kruške one, Sjede ti djeca i zadaću uče. Nad šedrvanom leptiri se gone, I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju se, dok
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad dođoše do jedne kruške pod osojem, tu ih zaustavi Jelica Pleskonjića, koja im pričaše o drekavcu. — Eto, baš na ovom mestu ga je video moj
— More, ne znam ni ja... bio sam lud.... — Zar nije bole, velju, da ih biraš kâ gnile kruške... Da vi’š samo ovu moju gošću, da ti oči stanu!.... — He-he... — stade on da čupka i gladi brčiće — ja vala baš tako.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kod njega, u selu, kod mora, trešnje su se već obrale; sad zreju kruške, jabuke i šljive, i grožđe, i smokve. Sada polje i more miriše.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
No u taj mah neko me stade drekom vikati ostrag. Obazrem se i ugledam Komarova ispod jedne kruške gde viče i obadvema rukama mlata da trčim njemu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U jednoj pripovetki devojka izbavlja zakletog jelena na taj način što ga udara trima mladicama od j. i kruške (Strohal, ‹Hrvat. nar. prіp., Zagreb, 1923› j, 46; v. Polivka u ZNŽOJS, 8, 169). U vezi sa magičnom snagom j.
po jednoj izvesnoj kruški; verovatno je da su u izvesnom broju od tih slučajeva u pitanju demonske, »senovite« kruške. KUKOLj Kornrade (agroѕtemma gіthago). Kukolj, grahor (Šulek).
U predelu Janj: ko sanja kako padaju s grana zrele kruške, uskoro će prolivati suze (GZM, n. s., 26, 1971, 47). Kukurek. U Gruži, posle Đurđevdana, stavlja se k.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kupina rajska, divlje kruške i divlje rajske jabuke, oskoruše, orasi koštunjavci, drenjci, trnjine, rajske pečurke, gromom pogođeno rajsko drveće,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« — Pravo! Dakle, do osam dana. Mogli bi i sutra, no rad sam načiniti malo otmenije aljine, nisu to kruške nego hiljade, treba čovek da se dobro u pamet uzme. Uzajmiću i kakav lep lanac, da se misli da sam iz dobre kuće.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
ih natrag u brda Beskrajnim urlikom Pozdravljaju ga vukovi Sa vrhova očišćenih brda ŠKOLA SVETOGA SAVE Sedi na vrhu kruške I nešto sebi u bradu govori Sluša Kako se medousto lišće Njegovim rečima moli Gleda Kako po brdima vetar
vetar vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška se I polako jede Knjigu gospodara sveta I doziva gladne vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE SVETOGA SAVE Putuje po mračnoj zemlji Štapom
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Taj nagon se u životu čovekovom svega dvaput javlja: jedanput, kad oseti potrebu da krade tuđe kruške, oraje i jaja; i drugi put, kad oseti potrebu da krade tuđu čast.
bilo je penjanje uz drvo, što se u praksi pokazalo vrlo korisno, jer sam tako dospevao na susedove oraje, trešnje i kruške. Ta vežba mi je donela i druge koristi.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pa cele godine čuvamo za tebe evo ove kruške »maslarke«, što znamo da ih voliš, a evo i jabuke. Sve su rukom birane. Evo i vino što je za tebe Marko cedio, bez
Šantić, Aleksa - PESME
Mila, kô zlatno nebo pošlje tuče, U tihu hladu stare kruške one, Sjede ti djeca i zadaću uče. Nad šedrvanom leptiri se gone I sjajne kapi, sa bezbroj rubina, Rasipaju se,
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
bi oca zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko Gore Fruške Stričevi padaju s kruške Život je jedna farsa Tetke padaju s Marsa Svi znanci i svi stranci Možda su padobranci DOSADNO MI JE DOSADNO
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Jao, propadoh! Prestrašeno je buljio oko sebe, jer je upravo sanjao kako pade s neke kruške. Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva!
— Jao, propadoh! Prestrašeno je buljio oko sebe, jer je upravo sanjao kako pade s neke kruške. Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva!
Zar to ne vuku glomazan turski top da gađaju hajdukovu kolibu?! — Jovanče! Hajdukov grob ćuti u sjenci divlje kruške na ivici Gaja. Tamo se valja zakleti na vjernost četi i drugovima. — Oho, pa to je nešto ozbiljno!
prasnu u smijeh i sabi se u čvrst krug oko pocrvenjelog Strica, koji je samo zbunjeno zvjerao oko sebe kao da je pao s kruške. — Aha-ha-ha, došla za budalom, veliš! — Ko li je ta budala, ej Striče? — Ja sam budala!
— Ehe, dok samo ulovim onoga dječaka koji je obrao popove kruške, noge ću mu prebiti! I žurio je drumom na svojim krivim hodaljkama da „prebije noge“onome koji je pokrao voće, ali
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca. A roditelji ga gledaju puni milošte, a iz pogleda im se razgovetno da pročitati